Ekološki bilten *Eko-NEC*

*Ekološki bilten*

* Eko-NEC *

Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije

ISSN 1452-2829- Godina V– Broj 71 –

Kragujevac,  28.  novembar  2009. god.

http://ekonec.wordpress.com

Heinrich-Böll-Stiftung  www.boell.de

Poneka reč ekološkog urednika

*Eko-NEC* postao javno glasilo

*Eko-NEC* je od nedavno upisan kao javno glasilo u Agenciji za privredne registre. To je velika vest za sve one koji ga redovno čitaju i dobijaju na svoj mejl. Za nas koji ga pišemo, uređujemo i stvaramo upis Ekološkog biltena *Eko-NEC* u registar javnih glasila je još jedan izazov više da radimo više, napornije, temeljnije, analitičnije, kreativnije…   *Eko-NEC* nikad nije bio glasilo bez obaveze i odgovornosti. Od prvih brojeva naš osnovni motiv je bio objektivno, istinito i pravovremeno obaveštavanje i informisanje naših korisnika. Zato danas kad posedujemo  rešenje o upisu u registar javnih glasila, možemo samo da kažemo da ćemo nastaviti intenzivniji rad na informisanju u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, energetske efikasnosti i civilnog sektora. Često čujem komentare kako je sve manje istraživačkih tekstova iz oblasti životne sredine. *Eko-NEC* je uvek bio i biće otvoren za objavljivanje takvih tekstova. Bitno je samo da imamo odgovoran pristup i da poštujemo etičke principe novinarstva. Milisav Pajević – urednik Ekološkog biltena *Eko-NEC*

Objavljivanje *Ekološkog biltena* * Eko-NEC * podržali su :

Fond zaštite životne sredine Republike Sbije www.sepf.gov.rs

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije www.ekoplan.gov.rs

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“- www.srbijavode.rs

Aladin www.aladin.info ; TP TRNAVA PROMET

Javno preduzeće „Srbijašume“ – www.srbijasume.rs

Vojvođanska zelena inicijativa www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs

Ekološki magazin „Stakleno zvono“ www.staklenozvono.rs

Ekološki časopis Ekolist www.ekolist.wordpress.com

Grupa za održivi razvoj Srbije www.odrzivi-razvoj.gov.rs

__________________________________________________________________________________________________________________

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   2.

Doprinos medicinskih ustanova zaštiti životne okoline

Žuti put infektivnog otpada

Zahvaljujući donaciji Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj kragujevački Klinički centar kao i svi domovi zdravlja u Kragujevcu, rešili su pitanje zbrinjavanja infektivnog medicinskog otpada. Ovo je omogućilo uspostavljanje bezbednog sistema upravljanja infektivnim otpadom nastalog pružanjem medicinske zaštite u zdravstvenim ustanovama primenom savremenih sistema za njegov tretman. Sterilizacijom u specijalnim uređajima ovaj otpad postaje neopasan i zatim, zajedno sa komunalnim optadom, završava na gradskoj deponiji.   Pod medicinskim otpadom, inače,  podrazumeva se sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. To je mešavina klasičnog smeća, infektivnog, patološkog i laboratorijskog otpada, zatim organskog materijala, ambalaže, lekova kao i raznog hemijskog otpada. Komunalni otpad, pošto nije opasan, odmah se izdvaja i slaže u kontejnere. Infektivni medicinski otpad, na putu do potpune dekontaminacije, mora da prođe tako zvani žuti put. Naime, takav otpad se razdavaja i pakuje u plastične žute kantice i žute kese već na odeljenjima na kojima nastaje. Kantice su predviđene za odlaganje oštrica u koje spadaju igle, braunile, razbijeno staklo i drugo, odnosno sve ono što može da probuši kesu. Sav ostali otpad, a pre svega zavojni materijal koji je korišćen za previjanje rana ili je kontaminiran krvlju i sekretima kao i špricevi, pakuje se u plastične kese. Posebna pažnja se poklanja odlaganju igala posle upotrebe. Na kanticama postoje zarezi za koje se igle zakače. Potom se špric povlači  naviše, a igla ostaje u kantici.Tako, medicinski radnik ne mora da upotrebi drugu ruku da bi skinuo iglu. Ove kantice i kese nalaze se na bolničkim kolicima za davanje injekcija. Praktično, svuda gde nastaje medicinski otpad postoje kantica i kesa. Kada se napune  kolicima se odvoze u posebnu prostoriju gde se slažu u kasete koje se ubacuju u uređaj za sterilizaciju, poznatiji pod imenom autoklav. Taj uređaj je podešen da razvija temperaturu od 124 stepena i ne može naknadno da se podešava. Sterilizacija se obavlja vodenom parom u vakuumu pod visokim pritiskom. Kantice i kese su napravljene od plastike koja propušta vodenu paru tako da se sterilizacija odvija bez njihovog otvaranja. Posle završenog procesa dekomnaminacije aparat se automatski isključuje, a medicinski otpad sada kao bezopasan, prolazi kroz drobilicu gde se usitnjava i posle toga završava u kontejnerima za komunalni otpad. Kragujevac je prošle godine iz donacije dobio dva autoklava. Jedan se nalazi u krugu Kliničkog centra, a drugi u Domu zdravlja u Stanovu. U Kliničkom centru obavlja se sterilizacija infektivnog medicinskog otpada koji nastaje na prostoru bolničkog kruga. Tu spadaju sva bolnička odeljenja, kao i Zavod za zdravstvenu zaštitu, Hitna medicinska pomoć i stomatologija. Drugi autoklav opslužuje sve domove zdravlja na prostoruKragujevca , koji takođe slede žuti put.  Za prevoz infektivnog otpada, spakovanog u kantice i kese, domovi zdravlja koriste specijalno vozilo koje je takođe iz donacije, dobio kragujevački Dom zdravlja. Prema raspoloživim podacima, na odeljenjima KC-a mesečno prikupe između 8 i 10 tona infektivnog otpada, dok svi domovi zdravlja  na području grada  na sterilizaciju dovezu znatno manje – oko 1.500 kilograma. „Kako bi ovaj infektivni otpad bio pravilno zbrinut bilo je neophodno da svi zdravstveni radnici i pomoćno osoblje u KC-u i domovima zdravlja prođu odgovarajuću obuku. Edukacija se sastojala iz teorijskog i praktičnog dela. Bez takve obuke sigurno ne bismo mogli da postignemo adekvatne rezultate u ovoj oblasti“, kaže dr Zorana Đorđević, šef odseka za kontrolu bolesti infekcije u kragujevačkom Kliničkom centru. Ona dodaje da su u maju ove godine doneta zakonska akta o otpadu, ali je njihova primena odložena za godinu dana dok nadležna ministarstva i prateće službe ne sačine pravilnike koje će bliže regulisati ovu oblast. I pored toga, u Kragujevcu su bili prinuđeni da samostalno izrade interne pravilnike za zbrinjavanje infektivnog otpada, koji su, kao što de pokazalo, dali dobre rezultate. Kada iduće godine usvojena zakonska akta o otpadu budu primenjivana i privatne zdravstvene ustanove, veterinarski sektor, kao i socijalne ustanove koje pružaju zdravstvene usluge biće u obavezi da infektivni otpad dekontaminiraju  na isti način kako to sada rade u KC-u i domovima zdravlja. S tim u vezi, moraće da se jave ustanovama koje već imaju instalirane autoklave, kako bi njihov infektivni otpad bio  zbrinut na najbolji način. Projekat koji je realizovan sa Evropskom unijom rešava problem infektivnog otpada. Međutim, njime nije predviđeno zbrinjavanje farmaceutskog otpada. U Srbiji, za sada, ne postoji adekvatan načina za zbrinjavanje lekova koji se iz bilo kog razloga ne smeju upotrebljavati. Ranijih godina u našu zemlju ušlo je puno lekova sa kratkim rokovima upotrebe koji se više ne koriste. Za sada smo u obavezi da ih skladištimo u za to predviđenim prostorijama. Oni tu stoje i čekaju rešavanje. Očekuje se, ipak, da će iduće godine uslediti nastavak projekta sa Evropskom unijom što će dovesti i do stvaranja uslova za uništavanje i farmaceutskog otpada, koji već postaje balast u mnogim zdravstvenim ustanovama. R.K. M.P. Eko-NEC

Napisano se čita, sve ostalo se zaboravi !

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   3.

Obnovljivi izvori energije šansa za Srbiju

Petar Škundrić ,ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, izjavio je 27. novembra da se usvajanje podsticajnih mera za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije u naredne četiri godine neće značajnije odraziti na povećanje komercijalnih cena električne energije. Škudrić, koji učestvuje na okruglom stolu u organizaciji „Balkan magazina“, istakao je da bi tek kada budu realizovani svi planirani projekti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, ukupno poskupljenje struje moglo da iznosi približno 1,8 odsto. Ministar je uputio poziv investitorima da počnu da ulažu u obnovljive izvore energije i dodao da usvajanje uredbe o merama podsticaja za proizvodnju struje korišćenjem obnovljivih izvora energije predstavlja prvi korak u intenziviranju ulaganja u tu oblast. Resursi kojima Srbija raspolaže u oblasti obnovljivih izvora energije su solidni, a podsticajne cene koje su usvojene spadaju u evropski prosek, rekao je Škundrić i dodao da su potencijali Srbije u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora ekvivalentni 4,3 miliona tona nafte godišnje.Prema njegovim rečima, od te količine energije 63 odsto može da se dobije iz biomase, 14 odsto iz hidropotencijala, 14 odsto iz sunčeve energije, pet odsto iz vetra i četiri odsto iz biotermalnih izvora. On je rekao da će otkupna cena struje proizvedene u malim hidroelektranama biti između 7,8 i 9,7 evrocenta po kilovat-času, iz postrojenja na biomasu od 11,4 do 13,6 evrocenti, iz postrojenja na biogas od 12 do 16 evrocenti, iz vetroelektrana 9,5 evrocenti, a iz solarnih elektrana 23 evrocenta.   Cilj Srbije je da do kraja 2012. godine poveća proizvodnju struje iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto u odnosu na 2007. godinu. Za povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto u odnosu na 2007. godinu neophodno je uložiti 200 miliona evra za finansiranje izgradnje više od 100 megavata novih kapaciteta. Zadatak nam je da utičemo na to da se ograniči emisija tog i drugih štetnih gasova koji mogu da stvore efekat staklene bašte, istakao je on. Ministar je ocenio da zemlje regiona imaju potencijale da koriste alternativne izvore energije i dodao da očekuju pomoć EU kako bi svoje zakonodavstvo u toj oblasti približile evropskim standardima. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer istakao je da je konferencija pokazala da zemlje jugoistočne Evrope prepoznaju značaj klimatskih promena.On je izrazio očekivanje da će EU imati podršku tih država u naporima da se ograniči emisija štetnih gasova na predstojećoj konferenciji u Kopenhagenu. Dežer je pohvalio napore koje je Srbija uložila u organizaciju tog skupa i dodao da individualni napori ne mogu dovesti do rešenja i da je zato za borbu protiv klimatskih promena potreban zajednički napor svih država. Učesnici regionalne ministarske konferencije jugoistočne Evrope „Klimatske promene i energetika“ usvojili zaključak kojim se zemlje regiona obavezuju da usmeravaju politike svojih država kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Druga međunarodna konferencija pristupačnog turizma

„ Turizam za sve “

Goran Petković , državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije, je 26. novembra na Drugoj međunarodnoj konferenciji pristupačnog turizma „Turizam za sve“ istakao da je za Srbiju i njen turizam važno da bude uključena u ovakve inicijative, i objasnio da pristupačni turizam ima dva vida, od kojih se jedan odnosi na civilizacijski i društveni aspekt, a drugi na komercijalni, odnosno privredni aspekt. On je istakao da je tržište pristupačnog turizma sada veliki tržišni segment, koji više niko od poslovnih ljudi ne sme da zanemari. Državni sekretar je naveo da je pored prilagođavanja saobraćajnica, aerodroma, železničkih i autobuskih stanica, kao i pešačkih prelaza, neophodno i zakonski urediti ovu oblast utvrđivanjem pravila koja proizlaze iz novog Zakona o turizmu. Takođe, Petković je naveo da je carska palata u Sirmijumu, jednom od najvažnijih antičkih lokaliteta u Srbiji, koja će biti otvorena 14. decembra, prilagođena posetiocima sa posebnim potrebama. Ajvor Ambroz ,generalni sekretar Evropske mreže za pristupačni turizam, istakao je da više od 27 odsto evropske populacije, odnosno 127 miliona ljudi, zahteva poseban vid pristupa u pružanju turističkih usluga. Ambroz je naveo da vrednost tržišta pristupačnog turizma iznosi 80 milijardi evra godišnje, i podsetio na to da se pristupačni turizam odnosi na pružanje usluga ljudima sa invaliditetom, problemima sa vidom i sluhom, starijim ljudima, kao i onima kojima je neophodan poseban režim ishrane. On je naglasio da ljudi sa posebnim potrebama imaju jednako pravo na to da učestvuju u odmoru, sportu i turizmu i u tim oblastima njima moraju biti pristupačni svi segmenti turističke ponude. Organizator konferencije je Turistički klub Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara „Dunav“ iz Beograda.

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   4.

Seminar o pripravnosti na vanredne situacije

U organizaciji Centra za analizu rizika i upravljanje krizama u opštini Zvezdara 26. novembra je održan seminar o pripravnosti na vanredne situacije u Beogradu. Na seminaru su učestvovali zaposleni u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih polova, Vatrogasnoj brigadi, beogradskim opštinama i privredi. To je drugo po redu ovakvo predavanje. Prošle sedmice sličan skup održan je u opštini Voždovac. “  Grad Beograd podržava održavanje ovakvih seminara, posebno u vreme kada nas očekuje usvajanje Zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti. Taj zakon će omogućiti formiranje jedinstvene službe za vanredne situacije, koja će komunikaciju i delovanje svih nadležnih državnih organa podići na viši nivo. Lokalne samouprave će u tom novom sistemu imati izuzetno važnu ulogu, tačno će se znati šta je čiji posao, pa ćemo u vanrednim situacijama moći da reagujemo brže i efikasnije. Ovakva predavanja omogućiće nam i da imamo dovoljan broj edukovanih ljudi “ rekao je Slobodan Šolević, član Gradskog veća i komandant Gradskog štaba civilne zaštite. Zoran Jeftić ,državni sekretar u Ministarstvu odbrane, kazao je da ovo ministarstvo podržava formiranje jedinstvene službe za vanredne situacije i izrazio uverenje da će u slučajevima poplava, hemijskih akcidenata, velikih požara, epidemija,  ili masovnih nereda državni organi efikasno reagovati. Jeftić se založio da lokalne samouprave dobiju veću nadležnost kada je rešavanje ovakvih problema u pitanju. Predavači na ovom seminaru bili su istaknuti stručnjaci iz oblasti bezbednosti i upravljanja kriznim situacijama.

Olivera Zurovac Kuzman iz OEBS-a posetila Kragujevac

Kragujevac je 25. novembra na poziv dr Srdjana Matovića, člana Gradskog veća za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima, posetila delegacija misije OEBS-a u Srbiji, koju je predvodila Olivera Zurovac Kuzman, viša savetnica misije OEBS za pitanja zaštite životne sredine. Tokom posete oni su se upoznali sa aktivnostima Ekološke sekcije pri Politehničkoj školi u Kragujevcu, obišli Eko park u Ilinoj vodi i prisustvovali prezentaciji aktivnosti Službe za zaštitu životne sredine grada Kragujevca u novootvorenom Ekološkom centru, kojoj su prisustvovali i volonteri ovog centra. Srđan Matović ovom prilikom predstavio je sve akcije tokom 2009. godine koje je realizovao grad Kragujevac i najavio planove Službe za zaštitu životne sredine u 2010. godini, medju kojima su pored ostalih, nastavak učešća u akciji Očistimo Srbiju, i usvajanje Lokalnog ekološkog akcionog plana grada Kragujevca kao strateškog dokumenta za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Uspostavljanjem saradnje sa odeljenjem koje se bavi pitanjima životne sredine misije OEBS u Srbiji, očekujemo realizaciju dva projekta, istakao je on, a to su formiranje regionalne kancelarije za primenu Arhuske konvencije i formiranje “zelene stolice“ u lokalnom parlamentu, koja će omogućiti da jedan predstavnik gradjana prisustvuje sednicama Skupština grada i biti u prilici da komentariše sva pitanja vezana za zaštitu životne sredine u gradu. “Sve što smo videli bilo je impresivno“, rekla je Olivera Zurovac Kuzman, ističući mogućnost dalje saradnje u oblasti uključenja civilnog društva po pitanjima donošenja odluka o zaštiti životne sredine, pristupa pravdi kao i slobodnog pristupa informacijama, a sve u cilju održivog razvoja, obezbedjenja stabilnosti i bezbednosti što je jedan od glavnih ciljeva misije OEBS.

Mi izveštavamo i promovišemo održivi razvoj

* Ekološki bilten * * Eko-NEC *

Širimo misiju zaštite životne sredine

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   5.

Ekološko pravo u Srbiji

Poslednjih trideset godina svedoci smo velikog tehničko-tehnološkog razvoja koji je potpuno promenio svakodnevni život ljudi u celom svetu.  Uporedo sa razvojem došlo je do degradacije i nekontrolisanog zagađenja životne sredine, sa potencijalno katastrofalnim posledicama za život na planeti Zemlji. Došlo je do drastičnog smanjenja broja biljnih i životinjskih vrsta, a direktno je ugroženo zdravlje i kvalitet života ljudi. Uzrok svega ovoga je besomučna trka za profitom, kako kompanija tako i pojedinaca (koji stoje iza svake kompanije).Paralelno sa tim procesima došlo je do stvaranja i razvoja jedne potpuno nove grane prava – Ekološkog prava. Ekološko pravo je nastalo kao logična i nužna posledica ozbiljnog ugrožavanja životne sredine od strane ljudi, i potrebe da se ova oblast pravno uredi, a sa ciljem zaštite od daljeg uništavanja prirodne sredine i njene postepene rekultivacije. Naravno, ovi procesi su spori i teški, zato što zadiru u interese najmoćnijih kompanija i pojedinaca, koji u trci za profitom ne žele da imaju dodatne troškove. U cilju opstanka života na Zemlji, potrebno je stvaranje jedne nove ekološke etike, koja bi bila zaštićena i potvrđena sveobuhvatnim Ekološkim pravom, na koje politički i finansijski moćni pojedinci ne bi mogli imati retrogradni uticaj. Naravno, moramo računati sa mnogim otporima.   Veoma je ohrabrujuće osnivanje, postojanje i delovanje velikog broja ekoloških pokreta, gde dominantnu ulogu imaju mladi, jer je to svojevrsan vid kontrole i pritiska javnosti na moćne kompanije i pojedince, koji svojom delatnošću uništavaju prirodu i žele da zadrže postojeće stanje. Kako zagađenje životne sredine ne zna za granice i veoma se lako i nesmetano putem vazduha, vode i transportnih sredstava prenosi iz države u državu, jasno je zašto postoje brojne međunarodne Konvencije koje regulišu razne oblasti zagađenja životne sredine. I Republika Srbija je ratifikovala veliki broj Konvencija koje sada sačinjavaju sastavni deo našeg unutrašnjeg prava i imaju obavezujući karakter za sve. Neki od njih su: Okvirna konvencija UN o promeni klime, Protokol iz Kjota, Konvencija o biološkoj  raznovrsnosti, Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača, Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju, Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, Bečka konvencija o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete, Međunarodna konvencija o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem nafte i druge. U Republici Srbiji su za Ekološko pravo od značaja brojni zakonski i podzakonski akti. Neki su opšteg tipa: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Krivični zakonik, Zakon o zaštiti životne sredine i drugi. Neki su lex specialis kao: Zakon o vodama, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon zaštiti prirode, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o biocidnim proizvodima i drugi. Donet je i veliki broj podzakonskih akata, radi funkcionalne primene svih ovih zakona. U svim zakonima su za protivpravna ponašanja predviđene brojne sankcije (prekršaji, privredni prestupi, krivična dela, naknada štete, uzdržavanje od delatnosti, uklanjanje izvora opasnosti ili njihovih posledica itd.). Ono što zabrinjava je veoma mali broj sudskih postupaka i iz krivične i iz građanske materije, uprkos evidentnim krivičnim delima i štetama koje se čine. Po broju sudskih postupaka iz oblasti Ekološkog prava Srbija je na samom evropskom dnu. Zato je i sudska praksa veoma oskudna. Trebalo bi ohrabriti sva fizička i pravna lica, da u situacijama kada trpe štetu oni ili okolina u kojoj žive, bez odlaganja pokrenu postupke protiv izazivača zagađenja. U ovome je ogromna uloga i ekoloških pokreta, čija bi jedna od aktivnosti trebalo da  bude vođenje sudskih i drugih postupaka protiv izazivača zagađenja. Za sada se  sve završava na retorici, koja nikoga posebno ne uzbuđuje i svi teraju po starom. Trebalo bi pogledati praksu u drugim zemljama, gde su ekološki pokreti strah i trepet za izazivače zagađenja i gde je najviše njihovom zaslugom veoma obimna sudska praksa u ovoj oblasti. Naravno, tamo se koristi i pritisak javnosti, pa su kazne ili naknade šteta neuporedivo veće nego u našoj zemlji. Sve dok se kaznena politika u ovoj oblasti drastično ne zaoštri, izazivači zagađenja će radije plaćati simbolične kazne nego raditi na sprečavanju zagađenja i otklanjanju štetnih posledica. Ono što ohrabruje je solidan rad inspekcije za zaštitu životne sredine, koja je pokrenula veći broj prekršajnih postupaka i postupaka za privredne prestupe. tu se otišlo u drugu krajnost te je primetno da inspekcija često pokreće postupke neosnovano  i bez dovoljno dokaza, pa se pokazalo opravdanim ulagati žalbe i prigovore na mnogobrojna rešenja inspekcije. Ali, glavni i najveći zagađivači su i dalje, najviše iz političkih razloga, ostali van domašaja prava. Želja je autora da ovim i naknadnim člancima podstakne sve one koji su svedoci kršenja normi ekološkog prava, da iskoriste sva sredstva koja im stoje na raspolaganju da se počinioci privedu pravdi i plate adekvatnu štetu, koja će preventivno delovati, kako na njih tako i na druge da odustanu od štetnih radnji. U narednim tekstovima ćemo objasniti ko sve i na koji način može inicirati i voditi razne postupke protiv izazivača zagađenja. Dragoslav Petrović, advokat – specijalista za ekološko i medicinsko pravo

________________________________________________________________________________________________________________________________

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   6.

Predstavljena Zelena agenda u Kragujevcu

Dokument u vlasništvu građana

Zelena agenda je model građanske inicijative čiji je cilj uspostavljanje dijaloga i dogovora oko važnih pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Ovakav model pogodan je, pre svega, za manje lokalne sredine i ekonomski nerazvijene opštine. Kao dugoročni ekološki plan lokalne zajednice do sada je primenjen u Rumuniji, Moldaviji i Rusiji. Od 2008. sprovodi se u 20 lokalnih zajednica u pet država Zapadnog Balkana, a u Srbiji su to Vršac, Plandište, Bela Crkva, Knjaževac i Sremska Mitrovica. Ovakav model građanske inicijative stvara uslove za dogovor svih zainteresovanih aktera o brojnim pitanjima zaštite životne sredine.   Ovo je istaknuto na prezentaciji  pod nazivom „Zelena agenda u Srbiji“ na kojoj je ekološkim udruženjima iz Kragujevca govorio Dejan Maksimović, direktor Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca i tom prilikom  istakao: „Zelena agenda je projekat koji omogućava analiziranje problema, kao i izradu akcionog plana za prevazilaženje postojećeg stanja. U koncipiranje vizije lokalne zajednice potrebno je uključiti vrlo širok krug građana kako bi postavljeni ciljevi  mogli i da se ostvare. Ovo je dugoročan program koji lokalnoj zajednici postavlja zadatke za bavljenje životne sredine u narednih 10 ili čak 20 godina. Ovaj program stvara uslove za aktivno učešće civilnog  sektora u realizaciji lokalne ekološke politike.“ Praktično, ovakav model građanske inicijative stvara uslove za dogovor svih zainteresovanih aktera o brojnim pitanjima zaštite životne sredine. Za razliku od drugih strateških dokumenata, Zelena agenda je vlasništvo građana od čijeg interesovanja i angažovanja zavisi i uspeh realizacije projekta.  Prezentacija Zelene agende predstavlja početak u organizaciji većeg broja stručnih tribina u Kragujevcu o pitanjima zaštite životne sredine. Tokom novembra i decembra kragujevačkim ekološkim udruženjima predstaviće se ekološke organizacije iz mnogih krajeva Srbije. Po rečima Srđana Matovića, člana Gradskog veća za zaštitu životne sretine i odnose sa udruženjima, razmenom iskustava ojačaće se kapacitet ekoloških društava u Kragujevcu koja će,zatim, biti u prilici da uspostave konkretnu saradnju sa velikim brojem udurženja iz cele zemlje. R. K. Eko-NEC

Opština Knić smanjuje broj divljih deponija

Za čišćenje 18 divljih deponija i sanacije postojećeg smetlišta Opština Knić dobila je, ovih dana, od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja 442.000 dinara, a ovaj posao kako je planirano, trebalo bi da bude završen do polovine idućeg meseca. Na području Opštine Knić registrovano je, ove godine, pedesetak divljih deponija, od kojih se većina nalaze na nepristupačnim terenima. Nastale su u seoskom mesnim zajednicama, s obzirom  na činjenicu da na tom području  ne postoji organizovan odvoz smeća. Teritorija te opštine, inače, obuhvata 36 sela, a u svakom je formirana najmanje jedna, a u nekima i tri do četiri divlje deponije.  Ovo je bio i razlog da da se knićanska opština uključi u akciju „Očistimo Srbiju“ koju sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Organizator posla čišćenja 18 divljih deponija biće ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Komunalac“. Za ove potrebe biće angažovan veći broj nezaposlenih koji se nalazena evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.   U samoj varošici Knić problem komunalnog otpada rešen je tako što JKP „Komunalac“ organizovano prikuplja i odvozi smeće na obližnju deponiju.  Ova deponija u svemu ne zadovoljava standarde kojima je regulisana ova oblasti. Zato će deo dobijenih sredstava od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja biti upotrebljen za njenu sanaciju i rekultivizaciju. „ Naša deponija, koja se nalazi nedaleko od Knića, u stvari je obično smetlište. Postoji već 27 godina i do sada je ispunjena sa oko 70 odsto.  Na njoj je uskladuišteno oko 1.300 tona smeća. U toku je izrada projekta njene sanacije i rekultivizacije. Deo deponije koji je ispunjen komunalnim otpadom biće poravnat i prekriven zemljom debljine jednog metra. Tako nastala površina biće zasađena travom i različitim vrsta drveća i predstavljaće prijatan kutak“, kaže Silvana Mihajlović zadužena za ekologiju u Opštini Knić. Svake godine u Kniću donose plan odbrane od poplava. Njime je obuhvaćena reka Gruža manje u gornjem, a više u donjem toku. Ranijih godina prilikom izlivanja nanosila je velike štete stanovnicima te opštine. Imajući ovo u vidu, 2007. i 2008. godine izvršena je regulacija korita Gruže u dužini od 8 kilometara. Sredstva za ove potrebe uglavnom je obezbedilo je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Napori su usmereni i na regulaciju potoka i manjih rečica. Planirani su radovi na uređenju korita Konjuške i Čestinske reke, kao i rečice Ribeš. Na području ove opštine 2004. godine počele su provera kvaliteta vode školskih bunara. Imaju tri matične škole i 24 izdvojenih odeljenja. U svim tim školskim ustanovama za piće koristise bunarsku vodu. Kako ne bi došlo do neželjenih posledica, često se obavlja pregled vode u kragujevačkom Institutu za javno zdravlje. Taj ovaj posao obavlja se kontinuirano svake godine.  Vršene su, uglavnom, bakteriološke provere. Tamo gde je ustanovljeno da su bunari zagađeni, zabranjena je njihova upotreba a škole dobijaju flaširana voda za piće. Ovome treba dodati da se i na seoskom području veliki broj bunara više uopšte ne koristi, s obzirom da se u njihovoj blizini nalaze seoska domaćinstva u kojima ima štala i septičkih jama koje su uglavnom nepropisno urađene. Zbog toga su u tom selima izgrađeni seoski vodovodi za manje ili više korisnika. Radmilo  Kostić Eko-NEC

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   7.

LEAP osnovni strateški dokument

Lokalni ekološki akcioni plan je osnovni strateški dokument za razvoj i unapređenje  životne sredine svake opštine u Srbiji. Obuhvata procenu stanja životne sredine, odražava prioritete, utvrđuje strategiju za otklanjanje najvažnijih problema, a omogućava sprovođenje akcija koje će dovesti do stvarnog poboljšanja uslova života  i zdravlja ljudi. Uz to, pomaže lokalnoj samoupravi da na pravi način usmeri sredstva kojima raspolaže za zaštitu životne sredine.   Ovo su istakli predstavnici preduzeća „Viktorija konsalting“ iz Beograda na nedavno održanom seminaru u Kragujevcu o metodologiji izrade lokalnog ekološkog akcionog plana.  U radu seminara učestvovala je grupa od 30 članova koje je grad Kragujevac delegirao u koordinaciono telo za izradu lokalnog ekološkog akcionog plana.  Oni su, tom prilikom, savladali početne dve faze na izradi LEAP-a, od ukupno pet koliko je metodologijom predviđeno. Prve dve faze obuhvataju, kako je naglašeno, pokretanje aktivnosti na izradi akcionog plana, formiranje timova, obezbeđenje neophodnih materijalnih uslova za rad, raspodelu zaduženja, zatim sagledavanje stanja životne sredine i  rangiranje problema. Ostale tri faze predviđaju izradu lokalnog ekološkog akcionog plana, njegovu inplementaciju u lokalnu zajednicu i monitoring, odnosno nadgledanje realizacije  utvrđenih obaveza. Kako bi posao bio uspešno završen, neophodno je mišljenje građana i stručne javnosti, što će se postići organizovanje velikog broja pratećih aktivnosti i tribina o različitim oblastima koje su neophodne prilikom izrade LEAP-a. S tim u vezi, upućen je poziv svim javnim ustanovama, preduzećima i nevladinim organizacijama da dostave svoje procene stanja životne sredine, prioritete u rešavanju problema i planove aktivnosti u oblasti ekološke zaštite. Lokalni ekološki akcioni plan Kragujevca biće završen u narednih šest meseci, odnosno do kraja maja 2010. godine. R.K. Eko-NEC

Pančevačka stanica za merenje aerozagađenja

Pančevo je dobilo stanicu sa najsavremenijim uređajima za merenje aerozagađenja. Njena vrednost je oko 100.000 evra. Postavljena je u naselju „Sodara“, koje se, zbog smera vetrova, smatra najugroženijim delom grada. Merna stanica je opremljena analizatorima koji su u stanju da registruju i najmanje koncentracije ugljen-monoksida, azot-monoksida, azot-dioksida, sumpor-dioksida, ozona, benzena, kisilena i toulena.   Ovo je, inače, treća merna stanica instalirana do sada u Pančevu. Dva postojeća merna sistema, međutim, nisu pouzdane, jer dobijeni rezultati ne odražavaju pravo stanje zagađenosti vazdzha. Zbog toga  se očekuje da će puštanjem u rad novog uređaja konačno moći da se dobiju precizni podaci za otkrivanje svih aerozagađivača koji do sada nisu bili kažnjavani zbog nesavesnog ponašanja. R. K.

Srbija spremna na aktivnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena

Oliver Dulić ,Ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije, izjavio je 20. novembra da je Srbija spremna za aktivnu ulogu na predstojećem skupu o klimatskim promenama u Kopenhagenu i da će dati puni doprinos da njihove štetne posledice budu što manje. Dulić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za klimatske promene Srđanom Kerimom rekao da je Srbija spremna da preuzme sve obaveze koje budu dogovorene na tom skupu, ali da su našoj zemlji za to potrebni finansijska pomoć i transfer tehnologija.   Prema njegovim rečima, postignut je dogovor da zemlje jugoistočne Evrope zajednički nastupe na skupu koji će biti održan od 11. do 18. decembra u Kopenhagenu. On je istakao da će naredne nedelje biti precizno definisana pregovaračka pozicija Srbije, a da je već sada poznato da će našu zemlju na ovom skupu predstavljati delegacija na najvišem nivou koju će predvoditi predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Ministar je ukazao na to da je Srbija regionalni lider u suprotstavljanju klimatskim promenama i da će dati svoj puni doprinos da posledice po razne oblasti, kao što su poljoprivreda, energetika i ljudsko zdravlje, budu što manje. Kerim je podržao napore Vlade Srbije u afirmaciji vrednosti UN, a posebno u složenom i delikatnom pitanju klimatskih promena. On je podsetio na to da UN obeležavaju Dan deteta, koji je ustanovljen pre 20 godina i da je dužnost svih da svoj deci sveta ostave planetu na kojoj će moći da žive normalno i dostojanstveno. Prema njegovim rečima, u Kopenhagenu je potrebno postići sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto, kao i o tome da se temperatura na planeti ne poveća za više od jednog do dva stepena. Ukoliko se ne postigne takav sporazum, bićemo suočeni sa katastrofom koja preti da, zbog podizanja nivoa mora, nestane čak 45 zemalja članica UN, uglavnom pacifičkih ostrvskih država, upozorio je Kerim.

_____________________________________________________________________________________

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   8.

Novoformirano preduzeće „ Nuklearni objekti Srbije “

Vlada Srbije zadužila se za 25 miliona dolara kako bi obezbedila sredstva za finansiranje projekata novoformiranog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. Vlada je tu odluku uputitila Skupštini na hitno usvajanje. Osnovna delatnost preduzeća je briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što inače već duži niz godina obavlja Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Dok u preduzeću navode da će se od sada efikasnije voditi računa o nuklearnom otpadu, dugogodišnji stručnjak Insitituta “Vinča“, tvrdi da je to Srbiji nepotrebno.Preduzeće je na osnovu Zakona o jonizujućim zračenjima i nuklearnoj sigurnosti formirano u julu, a očekuje se da će sa radom početi do kraja godine.   To preduzeće realizovaće Projekat VIND – nuklearne dekomisije, kojim je predviđen transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i drugog ozračenog otpada. Direktor Nuklearnih objekata Radojica Pešić objašnjava za B92 da će preduzeće preuzeti brigu i o ostatku naučnotehnološkog programa „Vinče“. „Nema nikakvog dupliranja kapaciteta. Naime, ljudi, oprema i objekti koji su do sada bili u funkciji obavljanja ovih delatnosti i pripadali Institutu ‘Vinča’, sada prelaze u javno preduzeće. Tako da se ustvari samo uspostavlja homogeniji i efikasniji sistem za realizaciju tih poslova“, objašnjava Pešić. „Što se tiče aktuelne teme ovih dana, vezane za kredit od 25 miliona dolara, taj kredit je finansijska konstrukcija na osnovu država Srbija realizuje svoje međunarodne aktivnosti. Iz tog kredita platiće se deo međunarodnih finansijskih obaveza, koji je vezan za iznošenje istrošenog nuklearnog goriva, o čemu su potpisani međudržavni ugovori tokom ove godine“, navodi on. Međutim za Dragana Alavantića, stručnjaka sa 30 godišnjim stažom u Institutu „Vinča“, ne postoji nijedan argumenat za postojanje preduzeća Nuklearni objekti Srbije. On tvrdi da Institut potpuno uspešno može da brine o nuklearnoj bezbednosti. S druge strane, nestručan prilaz tom poslu, u opasnost bi mogao da dovede zdravlje i živote zaposlenih, ali i stanovnike Beograda, kaže Alavantić. „Institutu praktično bez ikakve rasprave i mogućnosti izjašnjavanja su oduzeti objekti i dati javnom preduzeću. Vrši se veliki pritisak na saradnike Instituta da pređu u javno preduzeće i daju otkaze u Institutu, jer nema ko drugi da radi. Pri čemu dve trećine ne želi da pređe u javno preduzeće“, tvrdi on. „Iste te pare su mogle da daju Institutu da se taj posao odgovorno, kao što je započet i realizuje. Radi se o velikim parama i velikoj odgovornosti ljudi koji rade taj posao“, kaže Alavantić. Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih.                              B92

„ Eco-status reke Tamiš – banatski capital „

U zgadi Skupštine Grada Pančeva, održana je prezentacija projekta „Eco-status reke Tamiš – banatski kapital“. Projekat se realizuje u okviru programa susedske saradnje „Rumunija-Srbija“, a finansira se iz sredstava predpristupnih fondova EU (IPA) i budžeta Grada Pančeva. Nosilac projekta je Grad Pančevo, a prekogranični partner projekta je rumunska Opštine Karansebeš.U realizaciju ovog projekta su uključeni timovi Istraživačko razvojnog centra Fakulteta za primenjenu ekologiju – Futura, Univerziteta Singidunum, koji je imao zadatak da izradi integralni katastar zagađivača srpskog dela reke Tamiš i Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, čiji je zadatak bila izrada studije o kvalietu vode reke Tamiš. Lokalni partner projekta je Regionalna privredna komora Pančevo. Na otvaranju prezentacije, g-din Borislav Vulić, menadžer projekta, pozdravio je prisutne i održao uvodnu reč, a, prisutne je pozdravio i dekan Fakulteta za primenjenu ekologiju – Futura, prof. dr Dragan Marković.   Nakon toga, Zoran Jakovljev prezentovao je aktivnosti Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura na izradi integralnog katastra zagađivača reke Tamiš, kao i dosadašenje rezultate na identifikaciji svih potencijalnih generatora i izvora zagađenja, kako samog rečnog toka, tako i šireg područja u slivu ove banatske reke. U nastavku prezentacije, prof. dr Ivana Teodorović je prisutnima iznela rezultate do kojih je došao tim istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, kada je u pitanju ispitivanje kvaliteta vode i sedimenta reke Tamiš. Nakon predstavaljanja dosadašnjih aktivnosti ove dve stručne kuće, menadžer projekta, g-din Vulić je predstavio svoje viđenje i zapažanja do kojih je došao projektni tim u dosadašnjem periodu realizacije projekta. U poslednjem segmentu skupa, održana je diskusija, u kojoj su članovi projektnog tima odgovarali prisutnima na pojedina specifična pitanja koja se odnose na ekološku problematiku reke Tamiš. Projekat se završava u maju 2010. Godine, kada će se održati statusna konferencija na kojoj će biti prezentovani svi rezultati ovog projekta.                                                                                                                                                         Zoran Jakovljev

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   9.

Zelene mreže Grada Niša – „ ZeleNIŠ 2009 „

Savet za zaštitu životne sredine Grada Niša, organizovao je u Gradskoj kući potpisivanje Protokola o formiranju „Zelene mreže Grada Niša“ pod motom „ZeleNIŠ 2009″. Protokol su potpisali predstavnici brojnih organizacija civilnog društva (Protekta, EKOpolis, Ekolend, Zeleni ključ, Mediacentar, …) gradskih preduzeća i ustanova, (JKP „Mediana“, JKP „Gorica“, Zavod za zaštitu prirode Srbije – Niš, …) gradskih opština i Grada Niša. Grad Niš konstantno ulaže napore i cilju poboljšanja i unapređenja životne sredine. Sonja Popović, predsednik Saveta za zaštitu životne sredine Grada, istakla je da je „ZeleNIŠ“ neformalna mreža institucija i organizacija civilnog društva koje se bave očuvanjem i unapređenjem zaštite životne sredine i održivim razvojem na teritoriji Grada Niša.   Potpisivanjem Protokola, institucije i organizacije civilnog društva se obavezuju na međusobnu saradnju, razmenu informacija, znanja i iskustava i zajedničke aktivnosti putem kojih se ostvaruju zajednički definisani ciljevi. Učesnicima skupa u Gradskoj kući u Nišu, obratio se i Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština u Beogradu, koji je održao prezentaciju istraživanja o stavovima građana i njihovih predstavnika o životnoj sredini sprovedenog na teritoriji Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Kosova. Istraživanje je sprovedeno tokom jula meseca paralelno na svim teritorijama i pokazuje kako građani regiona Zapadnog Balkana ocenjuju zaštitu životne sredine u svojoj zemlji. Takođe, istrazivanje je obuhvatilo i lične stavove i mišljenja predstavnika u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, privrednika i političara iz celog regiona. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru dvogodišnjeg regionalnog projekta javnog zastupanja u oblasti životne sredine „Regionalna akcija i kohezija u oblasti životne sredine“ (REA projekat). Istraživanje predstavlja, po mišljenju Đajića, i polaznu osnovu kampanje za povećanje vidljivosti pitanja životne sredine među donosiocima odluka u regionu -BELLS kampanja. Gradonačelnik Niša, Mr Miloš Simonović, ovim povodom potpisao je i Memorandum o pristupanju Koaliciji zelenih gradova Srbije. Niš je na taj način postao jedan od prvih gradova u zemlji koji je pristupio ovoj nacionalnoj mreži, gde se, za sada, nalazi još samo Južnobački upravni okrug. Gradonačelnik Simonović istakao je da je dosadašnja akcija „Očistimo Niš“ bila uspešna i da će Grad Niš i ubuduće podržavati građanski aktivizam i nastojati da izađe u susret Savetima građana, skupštinama stanara i svima onima koji su spremni da ulože svoj trud i sami pokrenu akcije čišćenja i uređenja svog okruženja. Gradonačelnik je pozvao sugrađane da zajedno rade na unapređenju životne sredine, kako bi buduće generacije živele u zdravom životnom okruženju. Grad Niš, Gradska opština Palilula u saradnji sa partnerskim organizacijama i ustanovama, EKOpolis mrežom-promoterom svetskih kampanja („Clean up the World“, „Stop klimatskim promenama“, „Milijardu stabala za planetu zemlju“) i NVO „Ekolend“ ostvaruje veoma značajne rezultate u ovoj oblasti. Uređenjem prostora u naseljima Grada, Opštine Palilula, uklanjanjem divljih deponija („Krušce“, „Crvena zvezda“, uređenjem Spomen parka „Bubanj“, Starog groblja, međublokovskog zelenila) stvoren je novi ambijent koji treba i sačuvati. Dragan Vidojković

Ekološki pokret Odžaka

Sakupljanje sekundarnih sirovina po uzoru na zapadne zemlje

Ekološki pokret Odžaka zalaže se više godina da se organizuje sakupljanje sekundarnih sirovina po uzoru na zapadne zemlja, gde je ovaj posao u potpunosti uređen i gde svako zna svoju ulogu i obaveze. Zna se šta radi komunalno preduzeće, šta inspekcijski organi i koje su obaveze građana. Tačno se zna šta sledi građanima ako ne poštuju zakonske obaveze.Pri nabavci kontejnera za sakupljanje PET ambalaže Ekološki pokret Odžaka i Opština Odžaci izdali su u tiražu od 10.000 (deset hiljada) primeraka flajer u kome je građanima, između ostalog, bilo poručeno sledeće: Idealno bi bilo ako bi se sa boce ili balona skinuli čep i etiketa, flaša zgazila i takva ubacila u kontejner. U više navrata upućivan je apel građanima da u kontejnere koji su namenjeni za sakupljanje PET ambalaže ubacuju isključivo plastičnu abalažu na kojoj postoji oznaka PET – praktično se radi o flašama i balonima od vode, sokova i piva, a da u kontejnere ne ubacuju drugu vrstu plastike, kao što su plastične kese, vreće, džakovi, plastična ambalaža od motornih ulja, razne vrste tvrde plastike itd.   Ovih dana patrola Ekološkog pokreta Odžaka primetila je da je u kontejner kod Doma zdravlja ubačena veća količina PET ambalaže sa koje su skinuti čepovi i etikete, sva ambalaža je zgažena i takva ubačena u kontejner. Ovo je redak primer da su građani u potpunosti postupili po uputstvu iz flajera i zato želimo da nepoznatog građanina ili građanku, javno pohvalimo i istaknemo da je ovakvo ponašanje neko zapazio i izneo u javnost kao primer koji bi trebalo da slede svi građani naselja u kojima postoje kontejneri za sakupljanje PET ambalaže, jer se skidanjem čepa i etikete sa flaše ili balona i njihovim presovanjem postižu višestruki ekonomski efekti za sakupljače i prerađivače PET ambalaže. Dušan R. Mirković, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine   10.

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine

Vanredni nadzor u HIP Petrohemiji Pančevo

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine izvršila je vanredni inspekcijski nadzor u HIP Petrohemiji Pančevo, zbog pojačanih žalbi građana na neprijatne mirise i povećanih koncentracija zagađujućih materija. Utvrđeno  je da su povećane koncentracije benzena, ukupnih ugljovodonika i vodonik-sulfida na mernom mestu Vatrogasni dom.   Inspekcija je angažovala mobilnu ekipu Zavoda za javno zdravlje Pančevo za merenje koncentracije zagađujućih materija u gradu. U toku nadzora utvrđeno je da je 26. novembra u prepodnevnoj smeni iz izmenjivača za grejanje pirolitičkog ulja izdrenirana otpadna voda u uljnu kanalizaciju, dok je u rezervoaru za sirovi benzin upuštana i ispuštana voda, takođe u njenu kanalizaciju. Te aktivnosti su izazvale pojavu uljnih materija na površini egalizacionog bazena u fabrici za obradu voda. Takođe, proizvodnja pirolitičkog benzina je usmeravana od 21. novembra u nerekonstruisani rezervoar, a ista je sinoć oko 21.20 časova preusmerena u rekonstruisani rezervoar. Postrojenje za pretretman kaustične otpadne vode radilo je do juče u 17.30 časova, a u njemu se vrši oksidacija sulfida i merkaptana u sulfate i sulfonate. Sa tog postrojenja mogu se emitovati neprijatni mirisi. Republička inspekcija je naložila Petrohemiji da preduzme sve nepohodne preventivne mere na pretretmanu kaustične otpadne vode, na kome se vrši usmeravanje otpadnih voda sa kaustičnog pranja gasova u fabrici etilen, a na istom postrojenju se vrši oksidacija sulfida i merkaptana u sulfate i sulfanate. Protiv HIP Petrohemije i odgovornih lica biće podnete prijave za privredni prestup. Povodom povećanja zagađenja vazduha u Pančevu poslednjih dana, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić sazvao je vanrednu sednicu Radne grupe za praćenje stanja životne sredine u Pančevu. Sednica će biti održana u utorak 1. decembra u Pančevu. Planirano je da ministar Dulić obiđe pogone Rafinerije i Petrohemije u industrijskoj zoni Pančevo.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC)

Projekat promovisanja održivog razvoja u Srbiji

kroz podršku organizacijama civilnog društva (SECTOR II)

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), objavljuje novi projekat promovisanja održivog razvoja u Srbiji kroz podršku organizacijama civilnog društva (SECTOR II). Novi projekat, SECTOR II, pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog urbanog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte, kao i razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta: Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi); Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i Švedskoj); Konsultacije i umrežavanje i Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).   OCD se pozivaju da podnesu prijavu za ovu ekstenzivnu podršku, i ukoliko budu izabrane postaće korisnici: finansijske podrške/granta za projekat u oblasti urbanog održivog razvoja (Komponenta 1), programa za razvoj kapaciteta i unapređenje veština i znanja i dopiranja do javnosti (Komponente 2 i 4). Organizacije takođe preuzimaju obavezu organizovanja šireg OCD foruma kroz seriju konsultativnih sastanaka i umrežavanje, u kojima će uzeti učešće i relevantni nadležni organi (Komponenta 3). Za  Komponentu 1, je obezbeđen budžet od 330.000 Evra  za direktnu  podršku projektima OCD (grantove). U okviru ove komponente finansijske pomoći biće identifikovani i podržani nacionalni OCD projekti koji promovišu urbani održivi razvoj u Srbiji. Grantovi se kreću između 25.000 do 35.000 evra. Apliciranjem za grant OCD takođe dobija privilegiju i preuzima odgovornost za učešće u ostale tri komponente. Troškove ostale tri komponente pokriva REC (nezavisno od finansijskih sredstava dodeljenih za grant). Za više informacija posetite sajt www.rec.rs .

Napisano se čita, sve ostalo se zaboravi !!!

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine 11.

Istraživanje Građanskih  inicijativa

„ Analiza ekonomskih performansi neprofitnih institucija u Srbiji “

„Analiza ekonomskih performansi neprofitnih institucija u Srbiji“ je prvi korak u oblasti istraživanja ekonomske snage i potencijala nevladinog sektora. Ispitivanje i potvrda vrednosti ove dimenzije sektora je od vitalnog značaja kako za pregovore i saradnju sa državom, tako i za buduću održivost i samoodrživost civilnog društva.   Ovo su neki od zaključaka jučerašnjeg skupa u Narodnoj banci gde su prezentovani nalazi ispitivanja više od 4700 završnih računa iz 2006., 2007, i 2008. godina koje su podnele nevladine organizacije, za ovu priliku prepoznate kao jezgro civilnog sektora. Istraživanje je za potrebe Građanskih inicijativa proveo stručni tim Zavoda za statistiku, predvođen Miladinom Kovačevićem. „Često u razgovorima sa državom i sa javnošću civilni sektor koristi argumene našeg doprinosa zaštiti ljudskih prava, demokratizaciji, dobročinstva. Ne govorimo o tome koliko ljudi je zaposleno u sektoru, koliko mi direktno dajemo državi kroz naš angažman. Ne ističemo koliko država ima neposredne budžetske koristi od nas. Deo nerazumevanja sektora je uzrokovan našim zanemarivanjem sopstvenog ekonomskog doprinosa i potencijala.“, istakao je Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa. Podaci potvrđuju da organizacije civilnog društva državi u vidu poreza i socijalnih doprinosa, od ukupnog iznosa troškova angažovanog osoblja vraćaju trećinu. Od 3,3 milijarde dinara utrošenih na plate i honore u civilnom sektoru, država je profitirala milijardu dinara – naveo je Miladin Kovačević, pomoćnik direktora Zavoda za statistiku, predstavljajući rezultate. Gotovo bez izuzetka, nevladine organizacije su  „mikro preduzeća“. Od 4786 organizacija posmatranih 2008.god., svega 72 ima više od 10 zaposlenih – naveo je Kovačević. „Prosečna neto zarada prema podacima završnih računa o obračunatim zaradama i prosečnom broju radnika iznosila 25.500 dinara, što je niže od proseka u Srbiji. Dakle, neodrživi su stavovi o ekstremno visokim zaradama u NVO sektoru koji se neretko mogu čuti u javnosti.“ – istakao je Kovačević. Istraživanje je predstavilo i strukturu prihoda nevladinog sektora. Najveće učešće imaju donacije sponzora i donatora, te dotacije države (fondovi ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti). Ova dva izvora finansijskih sredstava pokrivaju 74% ukupnih prihoda sektora. Odnos stranih donacija i finansijske podrške države sektoru izazvao je niz pitanja i komentara, a Kovačević je pozivajući se na istraživanje pojasnio: „Iznos primljenih donacija iz inostranstva koji su posmatrane organizacije iskazale u završnim računima od 1,3 milijardi dinara (2007 – 843 miliona din.; 2006 – 889 miliona din.) je svakako potcenjen i posledica je nepreciznosti pri popunjavanju završnih računa. Ovaj iznos predstavlja u proseku oko 50% iznosa koji je iskazan kao ukupan priliv od donacija.“ Predstavnici više nevladinih organizacija izrazili su sumnju u to da su podaci odraz realnog stanja. Način popunjavanja završnih računa, nedostatak jasnog kriterijuma i klasifikacije unutar heterogenog civilnog sektora, mogu biti uzroci takvih nalaza, što bi ubuduće trebalo popravljati i menjati. Takođe, neophodna je i detaljna analiza izdvajanja iz budžetskih fondova i dotacija za čitav sektor, kao i analiza ko su i u kojoj meri korisnici javnih fondova. Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo, istakla je da su pojedini nalazi istraživanja iznenađujući. Evidentna su ograničenja ovog istraživanja koje je analizirao jedan segement, na osnovu jednog izvora, napomenula je Jelinčić. Bez obzira na sve limite, ova istraživačka inicijativa je naročito značajna u svetlu usvajanja novog Zakona o udruženjima. To jeste svojevrsna katarza za sektor, kaže Jelinčić. „Istovremeno, pred sektorom je drugi veliki zadatak – obezbeđivanje održivosti i samodrživosti organizacija civilnog društva. Da bismo uticali na pravne reforme relevantne za sektor, a koje se tiču i izvora finansiranja i načina oporezivanja i fiskalnih politika, biće neophodno još istraživanja.“ – istakla je Jadranka Jelinčić. Neophodno je graditi konsenzus o politikama i zakonima koje treba menjati i usvajati u skladu sa potrebama civilnog sektora. Tek nakon usaglašavanja sektora, te zahteve bi trebalo izneti državi, smatra Jelinčić. Po njenim rečima, istraživanje i reforme su u direktnoj vezi sa budućom održivošću sektora.

Zabeležena zaštita životne sredine

* Ekološki bilten * * Eko-NEC *

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 71, 28. novembar 2009. godine

Devet godina ORCA

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA napunila je 28. novembra devet godina. Iza nas su godine uspešnog rada i tim povodom želimo da se zahvalimo svima koji su tokom ovog vremena doprineli zaštiti životinja u Srbiji.   ORCA – u je 28. novembra 2000. godine osnovala grupa entuzijasta, a danas je ona najpoznatija organizacija za zaštitu životija u našoj zemlji, članica značajnih međunarodnih udruženja za zaštitu životinja, kao što su: Svetsko udruženje za zaštitu životinja (WSPA) i Britansko kraljevsko udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama (RSPCA). Kao humanitarna i neprofitna organizacija, ORCA nastoji da kroz promovisanje poštovanja, brige i odgovornog odnosa prema životinjama obezbedi prihvatanje zaštite dobrobiti životinja kao značajno društveno pitanje. Tokom ovih godina ORCA je sprovela veći broj različitih aktivnosti. Neki od najznačajnijih rezultata su: preko 1 000 obučenih nastavnika za primenu sadržaja o dobrobit životinja u nastavi, preko 9 000 građana koji su nas posetili i zatražili savet za brigu o životinja, usvojeno više zakona i strategija koji su unapredili zaštitu dobrobiti životinja (Zakon o dobrobiti životinja, Krivični zakonik, Strategija održivog razvoja i drugi), podneto je stotine prijava nadležnim institucijama povodom zlostavljanja i ubijanja životinja, izrečene prve kazne za krivično delo zlostavljanja životinja u Srbiji, ukinuto korišćene oglednih žiotinja na osnovnim studijama… U okviru obeležavanje 9. rođendana organizujemo nekoliko akcija/aktivnosti: V ORCA izložba pasa mešanaca, 13. decembra. 2009. godine u okviru Međunarodne izložbe pasa svih rasa na Beogradskom sajmu – uz podršku Beogradskog sajma i Kinološkog saveza Srbije. Među mešancima će se proglasiti: Najkicoš, Najglasniji, Najčupaviji, Najklempaviji, Najposlušniji i Najneposlušniji mešanac ili mešanka. Pored toga utvrdiće se ko ima Najplemenitiji pogled Beograda i Najlepši rep Beograda. Glavna nagrada pripašće NAJmešancu 2009. godine! Akcija »Ogledi na životinjama bez životinja«, 4. 5. i 6. decembra 2009. godine u okviru Festivala nauke. Predstavićemo inovativne i initeresantne alternative za upotrebu oglednih životinja u nastavi i istraživanjima. Ovo će biti prilika da posetioci zavire u organizam uz pomoć virtualnog mikroskopa, prouče rad srca, otkriju kako rade bubrezi… Likovni i literni konkurs »Životinje su mi važne« i foto konkurs »Život sa životinja«, u okviru projekta »Obrazovanje i vaspitanje o dobrobit životinja – za ljude, životinje i životnu sredinu« uz podršku Instituta za održive zajednice i USAID-a. Likovni i literarni konkursi otvoreni su za učenike osnovnih i srednih škola u Srbiji, a foto konkurs i za sve ostale zainteresovane građane. Konkursi su otvoreni je do juna 2010. godine. Peticije i detaljnije informacije o kampanjama i akcijama: www.orca.rs . Nataša Biorac, zamenica predsednika ORCA

* Ekološki bilten** Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije   ISSN 1452-2829 – Godina V –  Broj 71– Kragujevac , 28. novembar  2009. godine Osnivač i izdavač : Udruženje gradjana “ Nepušački Edukativni Centar – RP “ , Kragujevac Za osnivača i izdavača , glavni i odgovorni urednik : Milisav Pajević . Zamenik urednika : Slavka Morača .Urednik za Šumadiju: Radmilo Kostić. Redakcija: Ana Stupar, Mirjana Vasić , Ana Milenković,  Duško Gmitrović , Milija Pajević, Seka Vebić, * Ekološki bilten* * Eko-NEC * distribuiramo elektronski, ne objavljujemo fotografije i rukopise ne vraćamo. Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e – mail adrese : ekonec@yahoo.com ili ekonec@gmail.com Redakcija ne odgovara za autentičnost sadržaja za primerke poslate  sa drugih e – mail adresa. Adresa redakcije : Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.Telefon :+381 (0) 61 130 97 55 E-pošta : ekonec@yahoo.com i ekoneckg@yahoo.com . PRAVNI ZASTUPNIK: Advokat Dragoslav Petrović - specijalista za ekološko i medicinsko pravo – Adresa:  Svetog Save br.34, Beograd, Kontakt: +381-11-2436-082; 2438-887 E-mail: advdixi@eunet.rs Sajt: www.advdixi.com