Ekološki bilten *Eko-NEC*

*Ekološki bilten*

* Eko-NEC *

Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije

ISSN 1452-2829- Godina V– Broj 76 –

Kragujevac,  31.  januar  2010. god.

Heinrich Böll Stiftung www.boell.rs

Poneka reč ekološkog urednika

Bez hajdučije, drvosečarstva i uzurpiranja zelenih prostora

U prošlom uvodniku osvrnuo sam se na dešavanja oko kragujevačkog Velikog parka i napisao da svako  makar  to bio i najbolji teniser Srbije, gospodin Novak Đoković, mora da za posečeno jedno drvo na javnom prostoru, da posadi na najbližoj lokaciji pet novih stabala. Napisao sam i doživeo da me pojedinci još jednom prozivaju i nazivaju licemerom i čovekom koji ne želi privredni razvoj Kragujevca. Niti sam licemer, niti sam kočničar razvoja grada na Lepenici, ali za razliku od onih koji olako koriste ove izraze da ih drugom prilepe, Milisav Pajević sa ponosom kaže da je aktivista za očuvanje životne sredine, prirodnog i istrorijskog nasleđa grada Kragujevca. Urednik Ekološkog biltena *Eko-NEC* je takođe po rečima nekih drugih zaboravio da pita nadležne gradske funkcionere šta oni imaju da kažu o planiranoj seči stabala u Velikom parku. E nisam zaboravio, ali neke jednostavno nisam želeo da pitam, jer njihova dugogodišnja nebriga za gradske drvorede i stabla ne zaslužuje da sa njima o tome razgovara. Podsetiću da su ti isti gradski funkcioneri krivci za seču višedecenijskih stabala u Kragujevcu i to: u Ulici Kneza Mihajla (Bivša JNA), Ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića (Glavna), park kod hotela „Zelengora“, park u blizini jezera Bubanj ( posečeno 176 stabala,  tu se sad nalazi „Roda centar- Merkator“) i slično. O čemu da se priča sa takvima? Jedan od čitalaca me je telefonski „opleo“ da sam „plaćenik“ Gradske službe za životnu sredinu grada Kragujevca,  jer ih nisam pitao šta oni misle o tome. Odgovorio sam  da  priča o „plaćeništvu“ nema nikakvih osnova, a što se tiče mišljenja ili stava Gradske službe za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima grada Kragujevca, kad ga bude bilo ono će biti objavljeno kao i uvek do sada. Na posletku Ekološki bilten *Eko-NEC* , redakcija, i urednik ( Milisav Pajević lično) ponavljaju još jednom jasnije i glasnije nego ikad, da neće dozvoliti hajdučiju, drvosečarstvo, uzurpiranje zelenih ekoloških prostora u gradu Kragujevcu, Šumadiji, Srbiji i bilo gde drugde. Čim saznamo nešto o tome na sav glas i svim sredstvima javnog informisanja pisaćemo, jer i napisana reč je u službi zaštite životne sredine.                                                                                   Milisav Pajević – urednik Ekološkog biltena *Eko-NEC*

Objavljivanje *Ekološkog biltena* * Eko-NEC * podržali su :

Fond zaštite životne sredine Republike Sbije www.sepf.gov.rs

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije www.ekoplan.gov.rs

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“- www.srbijavode.rs

Aladin www.aladin.info ; TP TRNAVA PROMET

Javno preduzeće „Srbijašume“ – www.srbijasume.rs

Vojvođanska zelena inicijativa www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs

Ekološki magazin „Stakleno zvono“ www.staklenozvono.rs

__________________________________________________________________________________________________________________

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   2.

Zaštita od elementarnih nepogoda u Kragujevcu

Preventivom umanjuju posledice i oštećenja

Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji izdvaja znatna sredstva za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih vrsta nepogoda koje mogu u velikoj meri da degradiraju prirodu i izazovu ekološke probleme. Zahvaljujući takvom ponašanju tokom poslednje dve godine u ovoj oblasti su zabeleženi zadovoljavajući rezultati. Sa takvim aktivnostima nastaviće se i u ovoj godini, a posebno u oblasti odbrane od poplava i sanacije registrovanih i novih klizišta. Još 2006. godine na teritoriji grada Kragujevca pojavila su se 48 klizišta. Uz pomoć Republike Srbije koja je obezbedila neophodna sredstva, ta klizišta su sasvim sanirana. Međutim, Odeljenje za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda konstantno prati sva ova registrovana klizišta, i svakodnevno je u toku sa eventualnim promenama na terenu. Praktično, čim meštani dojave pojavu klizišta u oblastima u kojima žive, stručnjaci odmah izlaze na lice mesta i preduzimaju adekvatne mere da se erozija zaustavi. Zaposleni u tom odeljenju   svakodnevno su u kontaktu sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom, kao i sa radarskim centrom na Bešnjaji. Od ovih ustanova prikupljaju informacije o vremenu i očekivanim padavinama i preduzimaju mere za otklanjanje eventualnih posledica od poplava. S tim u vezi, sačinjen je operativni plan odbrane od poplava za 2010. godinu u skladu sa uputstvima Ministarstva unutrađnjih poslova. Kao preventivna aktivnost, predviđeno je čišćenje reka i potoka. Ovo zbog toga jer je kragujevačka kotlina vrlo specifična, s obzirom na to da se njenom području nalaze vodotokovi koji su buičnog karaktera. Za razliku od prethodnih godina,tokom 2010. očekuju se veliki problemi u protivgradnoj zaštiti. Teškoće će nastati zbog toga  što je zakonom o smanjenju broja državnih službenika  predviđeno otpuštanje većeg broja zaposlenih u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. U toj ustanovi sačinili su novu sistematizaciju kojom je teret smanjenja radnika pao na službu protivgradne zaštite. Takođe, predviđeno je i smanjenje broja protivgradnih stanica i strelaca,na celom području Srbije. - Imajući u vidu stanje u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, sa zebnjom dočekujemo predstojeće leto. Imamo i informaciju da će biti smanjena nabavka protivgradnih raketa. Raspolagaćemo, praktično, samo sa 50 odsto odsto od potrebnog broja protivgradnih raketa, što je premalo. Zakon nam ne dozvoljava da mi učestvujemo u nabavci raketa. U opticaju je i mogućnost angažovanja određenog broja aviona za razbijanje gradonosnih oblaka, i po svemu sudeći u Srbiji će postojati upravo takav vid zaštite od grada. Pitanje je samo koliko je takav vid protivgradne zaštite efikasan, ističe Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda. Sanacija brane na jezeru u Šumaricama biće jedan od prioriteta u ovoj godini. Klako bi taj važan posao bio kvalitetno izvršen, Institut „Zaroslav Černi“ izradio je glavni projekat sanacije brane, dok će radovi početi najverovatnije tokom proleća. Sanacijom brane biće otklonjena svaka eventualna mogućnost njenog ururušavanja, bez obzira da li se radilo o iznenadnom priticanju velikih količina vode ili o zemljotresu.Obavljeno je, čak, i obeležavanje visine potpornog talasa.Sa leve i desne strane Sušičkog potoka, sve do objekta „Metroa“ postavljene su marker značkekoje obeležavaju visinu talasa koji bi nastao ukoliko bi došlo do uružavanja brane. Uporedo sa time, izvršena je i procena ugroženisti stanovništva na toj teritoriji. -Zemljana brana na jezeru u Šumaricama potpuno je bezbedna. Cilj nam je da otklonimo svaki eventualni rizik od njenog urušavanja. Zato stanje brane redovno pratimo i do sada nije bilo nekih nepredviđenih problema. Za stanovnike koji žive pored Sušičkog potoka nema nikakve opasnosti ali, zbog evidentnih curenja vode u pojedinim zonama, morali smo da sačinimo projekat sanacije. Kada ovi poslovi budu završeni, dobićemo odgovarajuću upotrebnu dozvolu. To će nam omogućiti da održavanje brane pređe u nadležnost Javnog preduzeća „Srbija vode“ koje će se najbolje brinuti o njenoj bezbednosti, naglažava Radovanović. S obzirom na činjenicu  da je prošle godine stupio na snagu novi Zakon o vanrednim situacijama, u Kragujevcu su preduzete neophodne mere kako bi njegove odredbe bile pravovremeno bile sprovedene u praksi. Ovim zakonskim aktom predviđeno je formiranje integrisanog sistema zaštite u Srbiji, a glavni nosilac aktivnosti biće Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Sada su i lokalne samouprave dobile veće nadležnosti nego što su imale po zakonu iz 1977. godine, koji je, kao što se pokazalo, bio zastareo i u velikoj meri neprimenljiv u novim okolnostima. Imajući u vidu odredbe novog zakona, Kragujevac je formirao nadležnu službu za ove poslove. Jedna od novina predviđenih novim zakonom je i formiranje jedinice civilne zaštite opšte namene koja će se obučavati i osposobljavati  za delovanje u vanrednim uslovima. Biće uvedena lična i kolektivna zaštitna sredtva za sve građane na teritoriji grada. Umesto Štaba civilne zaštite, osnovan je Štab za vanredne situacije. Pored toga, Skupština grada Kragujevca nedavno je usvojila izmene i dopune odluke o zaštiti od elementarnih nepogoda na osnovu koje su formirana radna tela na teritoriji svih mesnih zajednica i ona su u direktnoj vezi sa Odeljenjem za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda.

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   3.

Ova radna tela nadležnu službu obaveštavaju o problemima koji se pojavljuju u svakoj mesnoj zajednici kao što su klizišta, poplave, pojava erozivnih područja, zapušenost odvodnih kanala, nedovoljna propustljivost vodotokova, ali i o eventualnim štetama od elementarnih nepogoda. Uvedeno je obaveštavanje putem SMS-a, tako da je uspostavljena dobra komunikacija sa radnim telima iz svih mesnih zajednica, pa čak i iz najudaljenijih sela, što omogućava da se pravovremeno deluje na svakom mestu i u što kraćem vremenskom roku. Inače, Kragujevac je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja poseduje sertifikate, nivo jedan i dva, američke agencije za međunarodni razvoj USAID, koja je nadležna za ocenjivanje sistemima upravljanja kriznim situacijama Ovim dokumentima potvrđeno je da Odeljenje za preventivnu zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda  poseduje odgovarajuće kapacitete za bavljenje problematikom zaštite imovine i ljudi u kriznim situacijama. Ta institucija je dobijanjem sertifikata, stekla pravo da svoja iskustva preko seminara i predavanja prenosi i drugim lokalnim samoupravama na teritoriji cele Srbije. R. Kostić „Eko-NEC“

Nezavisna organizacija za zaštitu prirodne sredine,

WorldWatch institut

Potrošačka kultura vodi ka ekološkoj katastrofi

Nezavisna organizacija za zaštitu prirodne sredine, WorldWatch institut, objavila je redovni godišnji izveštaj “Stanje sveta”, koji se ovaj put usredsredjuje na potrebu da se promeni globalna potrošačka kultura i ukaže na važnost održivog razvoja. Iako su mnoge zemlje počele da obraćaju pažnju na zaštitu ekološkog sistema, većina je i dalje usredsredjena na potrošnju, navodi se u novoj studiji i dodaje da vrednosti moraju da promene mesta na listi prioriteta kako bi se izbeglo dalje uništavanje prirodne sredine. Kris Flavin je predsednik WorldWatch instituta u Vašingtonu. “Svet je načinio ogroman pomak u smislu promene politike, investiranja u nove tehnologije i podizanja svesti o problemima zaštite prirodne sredine uopšte. Medjutim, smatramo da je veliki deo koji nedostaje promena kulture ljudi, koja treba da se udalji od potrošačke i približi kulturi održivosti”. Sjedinjene Države su na prvom mestu u svetu po potrošnji, kaže Erik Asadurijan, direktor studije. “Samo Amerika konzumira jednu trećinu svetskih resursa”. On dodaje da mediji, obrazovni sistem, biznisi i vlade moraju da iniciraju promenu, mada su mnoge promene već implementirane. “Tokom godine, kada je Mišel Obama promovisala baštovanstvo, seme za sadjenje je bilo rasprodato”. Holivudski filmovi, kao npr. “Avatar”, takodje skreću pažnju na ekologiju, a i velike firme su napravile pozitivan iskorak, kaže Flavin i posebno izdvaja mega-lanac potrošačke robe, Volmart. “S jedne strane, biznis model Volmarta je zasnovan na potrošnji. Ali s druge strane ta kompanija je preduzela drastične mere u proteklih nekoliko godina kako bi integrisala ekološki održive proizvode ne samo u svojim prodavnicama, već i u lancu snabdevanja”. Flavin kaže da Volmart traži snabdevače koji se drže ‘zelenih’ principa. Ipak, ne slažu se svi da potrošnja mora da se smanji. Petrik Majkl iz konzervativnog Kejto instituta ne smatra da je potrošnja problem zagadjenja prirodne sredine i kaže da ekolozi već decenijama predvidjaju isti, tragičan, ishod. “Da je populacija toliko brojna da će doći do populacijskog kraha, da će nestati hrane ukoliko nešto ne promenimo. Ispostavilo se da to nije istina”. Verski lideri, poput Pape Benedikta XVI, podsećaju vernike da potrošnja nije put ka pronalaženju smisla života, dok Asadurijan insistira na činjenici da novac ne kupuje sreću. “Ukoliko nastavimo da merimo sreću kroz ono što konzumiramo to će nas dovesti do tragičnog kraja”. Petrik Majkl iz Kejto instituta tvrdi da verski lideri i filmovi imaju kratkoročan uticaj, ali WorldWatch se sa tim ne slaže. Osim “Avatara”, Asadurijan pominje i jedan od najpopularniji animiranih filmova u istoriji, “Voli”. “Pozadina (filma) je potrošačka kultura dovedena do ekstrema. Svet je bukvalno uništila korporacija pod nazivom “kupujte na veliko”, a jedini preživeli su nekoliko debelih ljudi koji lebde po svemiru”. Tu si i reklame, koje podstiču potrošače, počinjući od male dece. Asadurijan ukazuje da jedan odsto svetskog ekonomskog dohotka odlazi na reklame i zaključuje da globalna ekonomija mora da usvoji održiv sistem proizvodnje sada, pre nego što socijalni i ekološki problemi postanu nesavladivi. Zulima Palasio 30/01/2010 http://www.voanews.com/serbian/2010-01-30-voa6.cfm

Mi ne gradimo fol imidž već iskreni ekološki identitet

* Ekološki bilten * * Eko-NEC *

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   4.

*Ekološki bilten* * Eko-NEC *        EKOLOšKI INTERVJUI Radislav Momirov Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Pitanje*- Šta za Republiku Srbiju predstavlja Međunarodni dan ekološkog obrazovanja? Odgovor*- Važno je da se ovakva manifesracija održava i da se taj dan obeleži, jer tako skrećemo pažnja javnosti na pitanja zaštite životne sredine. Praktično, ovaj dan   predstavlja buđenje svesti o značaju zaštite prirode, o prednostima i još uvek neiskorišćenim mogućnostima u Srbiji. Ovo je, u stvari, početak razvoja jedne nove zelena ekonomije koja ima perspektivu, i pored evidentnih teškoća sa kojima se trenutno suočavamo. S tim u vezi,  probleme ne smemo da sklonimo u stranu, nego moramo da učinimo sve što je neophodno kako bismo ih rešavali na najbolji mogući način. Pitanje*- Ko bi, po Vama, trebalo da bude nosilac ekološkog obrazovanja u Srbiji? Odgovor*- Najpre relevatni državni organi, odnosno Ministarstvo obrazovanja. Naime, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja pokrenulo je inicijativu da se u škole uvede još jedan nastavni predmet. Taj predmet koji bi obrađivao teme iz oblasti zaštite životne sredine mogao bi da bude fakultativаn, izborni ili obavezan, sasvim je sve jedno. Dakle, potrebno je da se u toj oblasto radi sa mladim generacijama. Ovaj proces mora biti stalan, tako da će svaka nova generacija biti u situaciji da se upozna sa ekološkim problemima sa kojima se suočava naša zemlja, ali i sa izazovima koje razvoj i napredak čovečanstva nosi sa sobom. Pitanje*- Koliko mediji mogu da pomognu da se svest građana i ekološko obrazovanje podignu na viši nivo? Odgovor*- U toj oblasti mediji mogu mnogo da pomognu kako bi relevantne informacije brzo i efikasno doprle do svih građana. Praktično, uz pomoć struke i nauke zajednički moramo da rešavamo probleme u ovoj oblasti. Pitanje*- U Ministarstvu ste zaduženi za oblast biodiverziteta. Koliko je Srbija odmakla na tom planu? Odgovor*- Ova 2010.  proglašena je godinom biodivirziteta. Nažalost, bilo je potrebno da se u svetu proglasi jedna takva godina da bismo intenzivnije radili na problemima zaštite biljnog sveta u našoj zemlji. Nadam se da će nama, koji donosimo strateške odluke od značaja za ovu zemlju, biti podsticaj da obezbedimo više sredstava za rad u toj oblasti, što je zaista ogroman problem kako kod nas tako i u svetu. Tačnije, usled nemarnog delovanja čoveka, došlo je do ubrzanog procesa nestajanja pojedinih biljnih vrsta, što nameće potrebu da na tome moramo mnogo ozbiljnije raditi nego do sada. Zato je dobro je što je ova godina proglašena godinom biodivirziteta. Pred nama je obaveza da na delu pokažemo koliko su svi naši strateški dokumenti valjani i da li mogu da se implementiraju u akcione planove i različite projekte kako bismo dali svoj doprinos očuvanju biodiverziteta u Srbiji. Pitanje*- Pre dve godine pokrenuta je akcija „Zasadimo milion stabala“. Koliko je akcija takvog tipa doprinela razvoju raznolikosti biljnog i životinskog sveta u Srbiji? Odgovor*- Šume su ekosistemi u kojima je biodiverzitet najzastupljeniji. U njima se najbolje ogleda raznolikost biljnog i životinjskog sveta. Kada govorimo o korišćenju sredstava za podizanje šuma ne smemo zaobići činjenicu da ona, makolika da su opterećuju budžet Republike Srbije. Ovo utoliko pre što smo svi, tokom prošle godine bili svedoci ekonomske krize koja je stvorila teškoća u obezbeđenju budžetskih sredstava. Nadam se da će u 2010. tih problema biti mnogo manje. Nabavka stabala nije neka velika cifra, i na taj način nastojimo da skrenemo pažnju javnosti na neophodnost podizanja šuma na našim prostorima. Ministarstva poljoprivrede i životne sredine podražavaju sve akcije sadnje drveća jer one doprinose očuvanju biodivirziteta. Inače, javna preduzeća u Srbiji godišnje zasade više miliona sadnica i na taj način i ona doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti u Srbiji. Pitanje*- Prošle godine imali ste uspešnu akciju „Očistimo Srbiju“. Koliko ste vi u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja zadovoljni rezultatima i da li će biti nastavka tih aktivnosti?

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   5.

Odgovor*- Ovom akcijom postigli smo zadovoljavajuće rezultate. Mnogo toga je urađeno, ali predstoji nam još dosta posla. Zbog toga je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odlučilo da akciju nastavi i u ovoj godini. Za te potrebe neophodno je obezbediti dovoljno sredstava. Nadam se da u ovoj godini finansije neće biti problem. Treba očekivati da će preduzeća i opštine koji su prošle godine bili obuhvaćeni akcijom i ove godine dobiti adekvatna sredstva kako bi završili ono što su započeli. Trudićemo se da zadovoljimo potrebe, ne samo dosadašnjih već i novih korisnika sredstava kako bismo akciju uspešno priveli kraju. S tim uvezi, nastojaćemo tehnički da opremimo veći broj privrednih subjekata za obavljanje poslova čišćenja, a kroz zakon o regionalnim deponijama konačno ćemo rešiiti problem otpada koji se još uvek odlaže tamo gde mu nije mesto. Pitanje*- Najavljeno je da će 2010. biti godina reciklaže. U kom smislu će akcije biti pokrenute? Odgovor*- Ova oblast još nije dovoljno uređena pa je neophodno doneti još nekoliko podzakonskih dokumenata., Potrebno je i detaljno regulisati upravljanje smećem. Taj proces je pokrenut prošle godine donošenjem Zakona o upravljanju otpadom, kao i odgovarajućih podzakonskih akata, pa se nadam da je konačno postavljen okvir za detaljno uređenje oblasti upravljanja i reciklaže otpada. Potrebno je da privrednici kao i budući investitori svo rad usklade sa usvojenim dokumentima kako bi doprineli uspešnom razvoju zelene ekonomije. Pitanje*- Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja sarađuje sa ekološkim organizacijama civilnog društva. Kako ocenjujete dosadašnju saradnju i u kojim oblastima organizacije civilnog društva mogu da pomognu da se stanje u Srbiji na ekološkom planu još više popravi? Odgovor*- Na ovom planu pokrenuta je pojačana aktivnost, ali to još uvek nije dovoljno. Nadamo se da će se u narednom periodu saradnja sa ekološkim organizacijama  dostići zadovoljavajući obim. Potrebno je dakle, da organizacije civilnog društva i vladin sektor zajedinčki sarađuju u rešavanju  ekoloških problema u Republici. Međutim, zbog nedostatka sredstava mnoge dobre ideje ne možemo da materijalizujemo. Jačanjem privredne aktivnosti, što se očekuje u narednom periodu, dobićemo i taj potreban zamajac koji će nam obezbediti veću saradnju sa civilnim sektorom. Zaštiti životne sredine moramo da poklonimo prvorazrednu pažnju. Bez zdravog zemljišta, vode i hrane nema života budućim generacijama. Intervju postavili Milisav Pajević i Radmilo Kostić

Glečeri se ne tope, ali otopljavanje vreba?

Prognoza o topljenju glečera nije se ostvarila, bar još nije. Sada se ponovo pojavljuje teorija zavere koja kaže da je teza o globalnom zagrevanju tiče prenaduvana. Ali stručnjaci upozoravaju da se klima menja. Kao Pakistanac, Adil Nadžam je srećan što se prognoza o ubrzanom topljenju glečera na Himalajima pokazala pogrešnom, ali u vezi sa tom greškom ovaj stručnjak za razvoj i životnu sredinu upozorava: „Prvo: to je velika greška, jer se ne dovodi u pitanje samo promena klime, nego i poverenje u nauku, što je još gore. Mora se sve učiniti da se takve greške izbegnu, mada moramo prihvatiti i da će ih uvek biti. Ali, jedna ili dve greške ne mogu da dovedu u pitanje pouzdanu procenu“, kaže Nadžam. Klima se menja, a rešenja nema… Za njega nema sumnje da se klima menja i da su ljudi odgovorni za tu promenu. Veoma je razočaran ishodom konferencije o klimi u Kopenhagenu: „Loša vest je da nije postignut niti dogovor o emisiji (štetnih gasova), niti je postignut željeni sporazum, nije bilo čak ni snažne političke poruke – niti od razvijenih, niti od nerazvijenih zemalja“. Nadžam je zabrinut i zbog rasprave o Ujedinjenim nacijama kao forumu za rešavanje problema promene klime: „To je globalni problem, problem cele planete i niko ne može biti isključen. Ideja da problem može da reši nekoliko najvažnijih zemalja – dve, tri, pet ili deset može u budućnosti samo da dovede do još većih problema“. …ali je bar svet uočio problem Međutim, Adil Nadžam vidi i pozitivne strane konferencije u Kopenhagenu: „U Kopenhagenu zemlje su prvi put shvatile da će promena klime imati katastrofalne posledice i da će najviše stradati siromašni – ne siromašne zemlje, nego najsiromašniji ljudi. Nije reč samo o novcu. Brazil je rekao: nećemo novac, hoćemo pravu politiku“. Trebalo bi okončati raspravu o ograničavanju emisije gasova i voditi aktivnu politiku razvoja pri čemu se moraju prevazići granice između ekologije, klime, razvoja i ekonomske politike. „Reč je o privredi u celini. Program UN za razvoj mora početi da razmišlja kao organizacija za zaštitu klime, to mora učiniti i Svetska banka. Dakle, klima postaje širi problem kojim ne mogu da se bave samo pojedine organizacije za zaštitu klime ili životne sredine“, smatra Adil Nadžam. autori: Irene Kvejli / Nenad Briski, odg. urednik: Nemanja Rujević http://newsletter.dw-world.de/re?l=ew3quaI467sa3pI4

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   6.

Beogradske institucije motornim testerama prete beogradskim platanima

Građani ne daju svoje drvorede

Beogradske institucije najavile su seču oko 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra, a građani, nezadovoljni tom odlukom, napravili su Fejsbuk grupu http://www.facebook.com/group.php?gid=287356195519&ref=share , koja je za svega nekoliko dana okupila više od 6.000 članova. Bulevar kralja Aleksandra mogao bi uskoro da ostane bez kompletnog drvoreda, ukoliko se ostvare namere gradskih vlasti da poseku oko 500 platana u toj najdužoj beogradskoj ulici. Objašnjenja koja se navode za taj potez su različita. U jednom trenutku se kaže da se platani moraju poseći zbog predstojeće rekonstrukcije šinskog saobraćaja, koji se premešta na sredinu Bulevara, a zatim i da je drveće bolesno i trulo, i da kao takvo predstavlja opasnost za građane i imovinu. Gradsko „Zelenilo“ se pri tome poziva na studiju Šumarskog fakulteta, u kojoj stoji da je više od 70 odsto stabala u kritičnom stanju. - Pregledano je ukupno 679 stabala,a pregled je obavljen sa zemlje i sa platformi pomoću kojih su pregledane krošnje. Na mnogim stablima trulež je masovno prisutna, kao i nekroza kore drveta. Najveći uzrok truleži je nepravilno i nestručno orezivanje grana koje je obavljeno u periodu od 1995. do 1997.godine – kaž Čedomir Marković, profesor Šumarskog fakulteta . On objašnjava da su tokom orezivanja na stablima stvoreni preseci (rane) velikih površina koje veoma teško zarastaju. Prilikom seče, ovi preseci nisu dezinfikovani i zaštićeni premazom zbog čega se vrlo brzo pojavila trulež. Na veoma usku, rubnu zonu, koja je ostala zdrava, oslanjaju se grane velikog prečnika, zbog čega preti opasnost da se one pod težinom padavina ili naletima vetra, slome i povrede prolaznike ili unište nečiju imovinu. - Da bi se to sprečilo, u protekle dve godine sa velikog broja stabala u drvoredu uklonjene su grane. Međutim, to je bila samo privremena mera koja je sprovedena u cilju povećanja bezbednosti građana. Pogrešnim orezivanjem sva orezana stabla su zbog pojave truleži dovedena u takvo stanje da ih je u narednih 10 – 12 godina potrebno zameniti novim – kaže profesor Marković. S druge strane Olga Sabo, profesor srpskog jezika, jedna od administratora Fejsbuk grupe http://www.facebook.com/group.php?gid=287356195519&ref=share ističe  da članovi te grupe ne veruju u zvanična objašnjenja, jer se u prethodnim decenijama pokazalo da su nestajali čitavi delovi grada sa arhitektonskim obeležjima, uključujući tu i parkove i zelene površine: „Kada bismo imali jasan odgovor, kada ne bi postojale stvari koje nas zbunjuju: da li je to prolazak metroa, da li su to nova parking mesta, onda bi verovatno cela slika bila drugačija. Ali, ne znam nijedan grad gde je u jednom trenutku posečeno 500 stabala takve starosti.“ Krajnji rezultat je da Beograd smanjuje svoje zelene površine pod naletom zainteresovanih biznismena, koji ne prezaju ni od korišćenja maskiranih batinaša u obračunu s građanima. Kako ta nebriga izgleda u praksi vidljivo je i na primeru rekonstrukcije jedne od glavnih beogradskih ulica, Ulice kralja Milana, kaže Miloš Živković, arhitekta i dodaje : „Prvo, što se radi od jako nekvalitetnog materijala, jer imamo prilike da vidimo da se ploče non-stop zamenjuju, pucaju, prosto je bila loša i izrada i kvalitet materijala koji je uzet za popločanje. A što se tiče uništenog zelenila za to je dovoljno prosto baciti pogled, i uporediti fotografije pre nego što je isečen drvored i sada. Znači, ta ulica više nema nikakav hlad, potpuno je promenjena mikro klima, i sa ekološke strane je tamo napravljen jedan genocid. I nad ljudima koji tu žive, ali i nad svima nama koji prolazimo svakog dana tom ulicom.“. Arhitekta Živković kaže da slučaj platana nije usamljen, i da su građani tokom proteklih godina vodili brojne bitke za spas zelenila. On tako navodi afere dečijeg igrališta „Šljunkara“ i Peti parkić, kao i najnoviji primer pokušaja otimanja skoro šest hektara zvezdarske šume. Ta šuma se seče pod izgovorom proširenja bolnice, iako to Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“ nije tražio. Takođe, na prostoru bivše Vojne kasarne, jedan od viđenijih srpskih biznismena planira izgradnju Dedinja 2, tvrdi Živković. To će takođe značiti uništenje šume, a po zakonu šumsko zemljište se ne može pretvoriti u građevinsko bez odluke Vlade Srbije a ne gradskih vlasti, upozorava arhitekta Živković. Uprkos ovim stručnim i argumentovanim pričama Dragana Tucaković Baranac, rukovodilac informativne službe JKP Zelenilo Beograd,  kaže da je seča platana izvesna, bez obzira na nezadovoljstvo građana, i to prvenstveno radi bezbednosti građana. Seča će biti obavljena u toku februara, ali to zavisi i od vremenskih uslova i toka radova na rekonstrukciji ulice. Važno je reći da novozasađene mladice, neće biti nekakve biljke, stare godinu,dve, kako se plaše građani, već stasale biljke stare oko deset godina, koje će vrlo brzo vratiti funkciju starih stabala -zaključuje Baranac. Da li će motorne testere poseći stoletne beogradske platane ostaje nam da vidimo, ali da vi ne biste učestvovali u tom “kasapljenju“  i zločinu Redakcija Ekološkog biltena *Eko-NEC*  preporučuje da potpišete peticiju na Fejsbuk grupi http://www.facebook.com/group.php?gid=287356195519&ref=share.

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   7.

Zeleni za stabla protiv Horvatinčića

Oko 70 aktivista udruge Pravo na grad i Zelene akcije okupiralo je svojim tijelima Varšavsku ulicu. Ondje Hoto grupa (predsjednik Uprave Tomo Horvatinčić) namjerava napraviti ulaz u podzemnu garažu projekta Cvjetni prolaz. Predsjednik Zelene akcije Tomislav Tomašević novinarima je izjavio da je Grad Zagreb 21. januara izdao rješenje sam sebi, kojim počinje devastacija pješačke zone u Varšavskoj ulici. Danas ujutro su izvođači započeli s radovima – iako su se stanari žalili na to rješenje Ministarstvu zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva i postoji žalbeni rok od 15 dana koji odgađa izvršenje tog rješenja što znači da ne mogu početi s radovima dok traje žalbeni postupak, istaknuo je. Poslali su i prijavu građevinskoj inspekciji Ministarstva graditeljstva kojim traže da izađu na teren i da zatvore gradilište prema rješenju i zakonu, istaknuo je Tomašević. Dodao je da aktivisti neće dopustiti sječu drveća, uklanjanje klupa i iskop jame u Varšavskoj ulici i uništenje pješačke zone. Podršku prosvjedima dale su ličnost iz javnog i kulturnog života koje su se protivile projektu „Cvjetni prolaz“, uključujući protukandidata Milana Bandića u utrci za zagrebačkog gradonačelnika Josipa Kregara, zastupnika Velimira Sriću, Vesne Teršelić iz udruge Documenta, Zorislava Antuna Petrovića iz Transparency Internationala Hrvatske, šefa Građanskog odbora za ljudska prava (GOLJP) Zorana Pusića, glumca Vilija Matule i drugih. Priopćenjem se oglasila i Hoto grupa. Ističu da za radove u Varšavskoj imaju valjane dozvole i rješenja, a nakon informacije da je protiv njihova rješenja podnesena žalba, zaustavili su radove do odluke mjerodavnog tijela. HRT

Kutije za odlaganje papira u Vladi Srbije

Ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić najavio je 22. januara početak akcije u okviru koje će u Vladi Srbije i drugim institucijama biti podeljene kutije za odlaganje papira. Dulić je u izjavi za agenciju Tanjug, nakon što su kutije dostavljene Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića, istakao da je to ekonomski isplativo i otvara mogućnost novih zapošljavanja. On je rekao da je cilj akcije da se pokrene novi ciklus razmišljanja o upravljanju svim tokovima otpada, i dodao da tone papira iz državnih institucija koje završavaju u kontejnerima, a potom i na deponijama, predstavljaju značajan resurs za državu koji može i ekonomski da se naplati. Ministar je ukazao na to da je samo ove godine procenjeno da će drugačijim načinom upravljanja otpadom moći da bude zaposleno nekoliko hiljada ljudi, i izrazio očekivanje da će biti doneto nekoliko podzakonskih akata koji treba da podstaknu razvoj reciklažne industrije. Prema njegovim rečima, samo u zgradi Vlade može da se prikupi nekoliko tona papira tokom meseca, a time mogu da se ostvare i značajne uštede, dok se reciklažom jedne tone uštedi 4.700 megavata električne energije, 300.000 litara vode za piće i 1.700 litara goriva. Dulić je dodao da će prikupljeni papir biti smešten u posebne kontejnere koji će potom biti odnošeni u reciklažne centre, čime će se uštedeti velika sredstva koja se inače troše za uvoz papira iz drugih država. Takođe, ministar je naglasio da se na taj način pokreće i drugačiji način razmišljanja o ekologiji i očuvanju životne sredine, i podsetio na činjenicu da otpad nije smeće već resurs, na kome mnoge zemlje zarađuju ogromne profite i povećavaju broj zaposlenih.

Ekološki kalendar Vojvođanske zelene inicijative

Tradicionalni Ekološki kalendar koji izdaje mreža ekoloških organizacija Vojvođanska zelena inicijativa iz Novog Sada i ove godine je objavljen i odštampan u punom koloru na 56 strana. Pored kalendara za 2010. godinu Ekološki kalendar Vojvođanske zelene inicijative donosi na desetine kavlitetnih fotografija iz prirode, kao i odabranu kolekciju ekoloških plakata koji su objavljeni tokom 2009. godine. Ekološki kalendar Vojvođanske zelene inicijative poseduje i informacije o najboljim novinarima, volonterima i građanima koji su likom i delom učinili najviše u oblasti zaštite životne sredine u 2009. godini Preuzmite Ekološki kalendar 2010 u PDF formatu.

Hvala Vam što nas čitate !!!

http://ekonec.wordpress.com

_____________________________________________________________________________________

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   8.

Sajam ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Miloš Milovanović otvorio je 29. januara u Kragujevcu Sajam ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu na kome učestvuje približno 100 izlagača iz Srbije i Republike Srpske. Milovanović je, otvarajući ovaj trodnevni sajam na Šumadija sajmu, ocenio da su ruralni razvoj i uključivanje žena u punoj meri u agrobiznis od velikog značaja za razvitak naše zemlje. On je istakao da je to ministarstvo u 2009. godini, u cilju podrške proširenju ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima i povećanja uposlenosti žena u njima, raspisalo konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz investiranje u proširenje i unapređenje ekonomskih aktivnosti seoskog stanovništva, za šta je izdvojeno 60 miliona dinara. Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede će, kao i do sada, pružati podršku aktivnostima koje afirmišu i aktivno uključuju žene u ruralnim područjima. Pomoćnik ministra je ukazao na to da je neophodno unaprediti pristup žena različitim resursima u poljoprivrednoj proizvodnji, a sve u cilju povećanja zaposlenosti i prihoda žena u seoskim područjima. On je naveo da je Ministarstvo poljoprivrede implementiralo veliki broj finansijskih i zakonodavnih mera, i podsetio na to da je prošle godine usvojeno 15 zakona i 52 podzakonska akta iz oblasti poljoprivrede. Prema njegovim rečima, za ruralni razvoj ove godine biće izdvojeno tri odsto nacionalnog budžeta, odnosno približno dve milijarde dinara. Takođe, pomoćnik ministra je objasnio da je deo tih mera investicionog karaktera, što znači da će država finansijski i nizom mera podržati stanovnike ruralnih oblasti kako bi unapredili sopstvenu proizvodnju. Milovanović je ukazao na to da su ulaganja namenjena i za razvoj seoskog turizma, starih zanata i zaštitu kulturnog nasleđa u ruralnim oblastima. Predstavnik Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Artur Flanegan istakao je da su u poslednjih osam godina očigledne velike promene u ruralnim krajevima Srbije. Prema njegovim rečima, žene su važan faktor u vođenju poljoprivrednih domaćinstava i vrlo često i upravljaju kućnim budžetom. On je rekao da je USAID tokom protekle godine u okviru agrobiznis projekata sa udruženjem „Agropres“ organizovao obuke za više od 100 žena na temu veština i znanja u agrobiznisu na području šest regiona u Srbiji. Flanegan je najavio da će USAID nastaviti da podržava agrobiznis i u 2010. godini i izrazio očekivanje da će sajam u Kragujevcu, prvi u nizu, omogućiti ženama da ostvare nove kontakte, pronađu nove poslovne partnere i sklope nove ugovore. Zamenik šefa Delegacije Evropske komisije Adriano Martins najavio je da će EU u naredne dve godine u razvoj poljoprivrede u Srbiji uložiti 30 miliona evra. On je ocenio da su mogućnosti agrobiznisa u Srbiji velike, ali i da taj sektor treba da bude adekvatno informisan i pripremljen za promene koje ga očekuju tokom integracija u EU.

Mlekara „ Kuč kompani “

poštuje standarde zaštite životne sredine

Vrhunski kvalitet mleka i mlečnih prerađevina kao i zaštita životne sredine, osnovni su elementi planova proizvodnje Mlekare „Kuč kompani“ iz Kragujevca. S tim u vezi, u tom preduzeću sprovode sisteme kvaliteta i bezbednosti hrane ISO 9001/2000 i HACCP, a do kraja ove godine pripremiće sve neophodne uslove za uvođenje standarda ISO 14001 koji se tiče zaštite životne okoline ne samo u fabrici u Kragujevcu nego i na farmi u Lapovu. Zahvaljujući izuzetnom kvalitretu proizvoda, Mlekara „Kuč kompani“ ove godine planira da za 30 odsto uveću proizvodnju u odnosu na ostvarenu u 2009. Tačnije, u tom preduzeću dnevno prerađuju od 55 do 60 tona mleka koje obezbeđuju uglavnom sa teritorije grada Kragujevca, od čega proizvedu oko 42 tone mlečnih prerađevina. U svom asortimanu imaju pedesetak raznih proizvoda koje plasiraju na teritoriji cele Srbije. Polovinom idućeg meseca proizvodni program obogatiće i sa dva nova proizvoda.  Od 15. febrara tružištu će početi da isporučuju bele sireve i kačkavalj. Za ove potrebe izgradili su novu proizvodnu liniju. U nabavku kopletne opreme uložili su oko 200.000 evra. Na ovoj liniji dnevno će se proizvoditi od 3 do 5 tona belih sireva i kačkavalja po sopstvenoj tehnologiji, za šta će im trebati za 20 odsto više mleka nego do sada. - Naše proizvode prodajemo uglavnom na teritoriji Srbije. Oko 5 odsto od godišnje produkcije izvozimo, za sada, u Crnu Goru i Makedoniju. Očekujem da će nam uskoro biti dostupno i tržišta Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Naše je opredeljenje da u svim većim gradovima Srbije imamo sopstvene prodavnice. Trenutno ih je 8, a do kraja godine očekujem otvaranje još 27 prodavnica, kaže Mladen Mijatović, predstavnik Mlekare „Kuč kompani“, i dodaje da ta kompanija trenutno ulaže i u instaliranje dva informaciona sistema od kojih će jedan služiti za upravljanje komercijalnim poslovima, a drugi za sistematsko praćenje kvaliteta proizvoda. R. Kostić Eko-NEC

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   9.

Osiromašen riblji fond najlepšeg „Panonskog bisera“

U Paliću opstaju samo „ krupne “ ribe

Na severu Srbije, svega 180 kilometara od Beograda, leži mondensko letovalište  – Palić.Iako mami turiste svojom lepotom, jezero Palić – tačnije živi svet u njemu – umire. Dokaz za to je podatak da je jezero  ove godine  skoro ostalo bez ribe. Letos je  iz plitke vode „panonskog bisera”  uklonjeno 11 tona uginule ribe, ali time nije otklonjena i opasnost od novog ekološkog akcidenta. - U jezeru od ribljih vrsta više nema linjaka,crvemperke,bodorke,kao ni jedne vrste grabljivice.Prošle godine u decembru je rađen elektroizlov i po rezultatima možemo zaključiti sa polako, ali sigurno riblji fond prelazi u monokulturu.To znači da najotpornija riblja vrsta srebrni karaš i babuška,opstaje,dok ostale osetljivije vrste u jezeru izumiru. Razlog nestanka vrsta je promena ph vrednosti i rastvora kiseonika u vodi, jer se  stvaraju nepovoljni uslovi koje određene riblje vrste ne mogu da izdrže, pošto na dnu jezera vladaju anaerobni uslovi,bez prisustva kiseonika,a povećane količine amonijaka i sumporvodonika.Reč je o gasovima koji lako isparavaju- kaže Blagoje Lečić, biolog Javnog preduzeća «Palić Ludaš». Pored alarmantnog podatka o izumiranju ribljih vrsta, otkriveno je i da je  jezerska voda bila zagađena  fekalnim bakterijama, zbog čega su nadležni, po prvi put, izrekli meru zabrane kupanja u Paliću, iako je turistička sezona tek bila počela. Posetioci bisera Panonske nizije bili su svedoci  takozvanog “cvetanja  vode”, stvaranja gustog zelenog pojasa algi pored obale. Upravo je taj fenomen primamljivog naziva bio uzrok brojnih nevolja koje su zadesile  Palić.  Predsednik Upravnog odbora Udruženja “Protego”, Gabor Mesaroš, tvrdi da tu pojavu uzrokuje  ogroman broj jednoćelijskih algi koje su, dolaskom toplog vremena, počele intenzivno da se razmnožavaju. - Kada otopli,  najviše algi ima u blizini obale, gde se voda najbrže zagreva. Gusta zelena skrama, kombinovana sa otpacima i penom, daje veoma ružnu i odbojnu sliku jezera. Usled nedostatka kiseonika, koji alge tokom noćnih sati troše u velikim količinama, kao i vrlo loše fizičke kondicije riba u jezeru, sledi njihov masovni pomor, što se i dogodilo letos, kada je uginulo 11 tona ribe– objašnjava predsednik Upravnog odbora udruženja “Protego”, Gabor Mesaroš. Sa ovom konstatacijom slaže se i biolog Javnog preduzeća “Palić Ludaš”, Blagoje Lečić.On kaže da je poznato  da uređaj za prečišćavanje otpadnih voda radi 34 godine i da UPOV nema fazu koja prerađuje azot i fosfor, koji se u jezerskoj vodi  ponašaju kao nutrijenti. -To je razlog zbog čega flora jezera buja. Ovaj vid zagađenja voda, opterećivanjem organskim solima, treba razlikovati od zagađenja voda otrovnim, radioaktivnim i drugim opasnim materijama, koja su zakonom regulisana i strogo kažnjiva.  Svi ovi činioci zajedno prouzrokuju  promenu kvaliteta vode i velike  oscilacije kiseonika u vodi, što dovodi do izumiranja manje otpornih ribljih vrsta – kaže Blagoje Lečić. U analizama  koje objavio Zavod za javno zdravlje Subotica piše da za ovakvo stanje u jezeru Palić nije krivac samo  uređaj  za prečišćavanje otpadnih voda, nego i eolska erozija. - Područje Palića i Ludoša je peskovito i vetrovito. Vazdušne struje samo sa jednog hektara zemlje godišnje pomere oko četiri tone peska i «saspu» ga u jezero Palić. Tako se ogromne količine organskih materija razgrađuju u jezeru, a sve to dovodi do promene ph vrednosti vode i do smanjenja nivoa kiseonika- dodaje Blagoje Lečić. Najviše uginulo srebrnog karaša. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrdila je da je na jezeru najviše  uginulo srebrnog karaša težine od 20 do 500 grama, bradavičarke i uklije i da je do uginuća došlo samo u turističkom sektoru. -  Obavili smo i inspekcijski nadzor u JKP “Vodovod i kanalizacija”. Kontrolisali smo kvalitet otpadne vode  na starom i delu novog prečistača. Rezultati analiza su ukazali da je voda opterećena velikom količinom fosfora i  azota. Kao posledica velike količine hranjivih materija u jezeru dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona, pa zatim i velike količine zooplanktona, što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika.  Navedeni procesi dovode do velikih dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond – objašnjava republički inspektor za zaštitu životne sredine, Jovica Mlađenović. Uginula riba pretežno se nalazila oko istočne i zapadne obale, a najviše ribe uginulo je u blizini Muškog štranda. U JP „Palić Ludaš“ kažu da su u vreme ekološke katastrofe njihovi  radnici zajedno sa  radnicima JKP „Čistoća i zelenilo“  vadili uginulu ribu iz jezera. Tehnolog Josip Hužvar, koji ima privatnu firmu „Bioremediju“ koja se bavi ozdravljenjem jezera, kaže da se za ovu situaciju znalo i ekološka katostrofa se mogla sprečiti. -  Da bi se poboljšao kvalitet jezerske vode moglo je da se koristi nekoliko bioloških metoda ili da se u jezero Palić upumpa voda iz kanala Dunav -Tisa-Dunav, što bi svakako  osvežilo jezersku vodu  i verujem da bi sprečilo pomor ribe.Sličan je i problem u apetanskom ritu – objašnjava Hužvar.

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine   10.

Katastrofa je mogla da se spreči, jer je problem star nekoliko godina,ali niko od nadležnih nije reagovao na vreme.Šteta je velika, jer su  ribolovci prestali da pecaju na Paliću, turisti se više ne kupaju,a mogu da počnu I da zaobilaze  jedno od najlepših letovališta u Vojvodini.Izvor zagađenja je pre svega voda koja se sliva iz okolnih septičkih jama. Članica GV za ekologiju i komunalije, Suzana Dulić objašnjava da  se zna da je kvalitet vode loš. -Ovakvo zagađenje nije novost kada je  Palićko jezero u pitanju, jer se u letnjim mesecima dešava da voda bude  bakteriološki neispravna za kupanje.Tehnička dokumentacija koju izrađuje Institut “Jaroslav Černi” iz Beograda trebalo bi da pokaže kojom metodom bi bilo najbolje da se uradi revitalizacija jezera, a samim tim poboljša kvalitet vode i mulja u jezeru – objašnjava Suzana Dulić. Dokument za ozdravljenje jezera Tehnička dokumentacija za  izmuljavanje jezera Palić trebalo bi da bide završena u februaru i onda će tek čelnici lokalne samouprave moći da  kažu koja metoda će se koristiti za sanaciju jezera Palić. U  Subotici oko ovog projekta mogu da se čuju različita mišljenja o samom metodu izmuljavanja jezera. Pojedine nevladine organizacije su mišljenja da je najbolje da se primeni biološka metoda, dok je grad tvrdi da treba da se  posao prepusti struci. -Rešenje ovog ekološkog i estetskog problema je izmuljavanje jezera, ali kojom metodom će da se radi znaće se tek kada bude urađena tehnička dokumentacija.  Posao treba da prepustimo stručnjacima – rekao je gradonačelnik Subotice, Saša Vučinić, prilikom posete ministra za zaštitu životne sredine I prostorno planiranje. U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja kažu da postoji mnogo metoda kojima može da se reši pitanje kvaliteta jezerske vode, mulja, kiseonika u jezeru, kao i poboljšanje kvaliteta živog sveta u njemu. U Subotici je potpisan  sporazum o saradnji kao i Ugovor o pružanju istraživačko-razvojnih i konsultantskih usluga u pripremnoj fazi programa čišćenja i remedijacije mulja jezera Palić i Ludaš.Ugovor je potpisan između grada Subotice i Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, a vrednost ugovora iznosi 14,7 miliona dinara.Stručnjaci na sastanku u Subotici su se dogovorili  da izradi sveobuhvatno rešenje za čišćenje jezera Palić i Ludoš , kao i da se ustanovi kakvog je kvaliteta mulj u jezerima. Sama izrada studije trajaće do kraja januara naredne godine i u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ kažu da je problem kompleksan i da bi ga trebalo rešavati narednih pet godina. - Rešenje bi bilo uspostavljanje hidro čvora oko Subotice i pronaći čiste izvore vode, koji bi se ulivali u jezero.Isto tako, treba da ispitamo stanje mulja, kao i biljnog i životinjskog sveta, kako bi uspeli da uspostavimo biološku ravnotežu.Mi ćemo uraditi sve što bude moguće, a  ukoliko bude trebalo angažovaćemo i stručnjake sa strane -  ističe prof dr Milan Dimić, direktor Instituta „Jaroslav Černi“. Sa izradom studije izvodljivosti radiće se i tehnička dokumentacija.Pored toga, Institut će pripremiti predlog mera šta da se uradi ukoliko dođe do ponovnog pomora riba ili zagađenja u jezeru, kao što je bilo ove godine. Posledica ovakvog stanja jezera je direktno izlivanje otpadnih voda sa grada i Palića u jezero i zbog toga je neophodno napraviti dokument, na osnovu koga će se pronaći najbolja metoda sanacije.Procenjuje se da u jezeru ima  700.000 kubnih metara mulja. –Treba da utvrdimo za šta može da se koristi mulj koji izvadimo, a za koji pretpostavljamo da je organskog porekla. Da se problem jezera Palić reši potrebno je oko pet godina i dosta novca – rekao je Mile Božić iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. Sandra Iršević

Prvi festival ekološkog obrazovanja

Povodom Međunarodnog dana ekološkog obrazovanja u Politehničkoj školi u Kragujevcu održan je Prvi festival ekološkog obrazovanja. Na ovoj jedinstvenoj manifestaciji učestvovali su učenici kragujevačkih osnovnih i srednjih škola , kao i mališani iz Dečije ustanove „Nada Naumović“. Oni su, tom prilikom, prikazali šta znaju o ekologiji kao oblasti koja u poslednje vreme sve više dobija na značaju. Festival ekološkog obrazovanja otvorio je Radislav Momirov, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja. On je istakao da naša zemlja po znanjima iz ekologije ne zaostaje za razvijenim zemljama. Međutim, nedostatk sredstava za finansiranje ekoloških projekata nepremostiva je prepreka za postizanje značajnijih rezultata u toj oblasti. Ovom prilikom, u Politehničkoj školi, u saradnji sa gradom Kragujevcem, udruženjem građana „Stakleno zvono“ i Ministarstvom prosvete, otvoren je Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj. Pored članova ekološke sekcije Politehničke škole, u radu centra učestvovaće, kako je rečeno, i učenici svih kragujevačkih srednjih škola. Očekuje se da će u tom centru svake godine biti osposobljeno po 40 instruktora koji će stečeno znanje prenositi učenicima osnovnih škola. R. Kostić Eko-NEC

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine 11.

„ Žena za sva vremena “ i „ Gazdarica “ u Kragujevcu

Žene u agrobiznisu ,kao i preduzetnice u ostalim oblastima ,dobiće pojačanu podršku za svoje poslovanje kroz programe i aktivnosti Opportunity banke  (OBS) u ovoj godini,rečeno je na konferenciji za novinare OBS na Sajmu ruralnog razvoja 29. januara u Kragujevcu. Tokom konferencije predstavljeni su i projekat anketiranja i obuke preduzetnica o znanjima i veštinama koji su im potrebni za bolje vođenje poslovanja,a najavljeno je  i da će biti raspisane nagrade „Gazdarica“ za najuspešniju ženu –nosioca poljoprivrednog gazdinstva i „ Žena za  sva vremena“ za najuspešniju preduzetnicu. „Potpuno smo svesni da je ženama više nego muškarcima potrebna dodatna podrška i pomoć u razvoju sopstvenog biznisa i mi nameravamo da im pružimo podršku kroz različite programe usmerene na omogućavanje boljeg pristupa znanju tehnologijama i finansiranju.Naši poslovni krediti namenjeni su prvenstveno mikro i malim preduzećima , preduzetnicima i poljoprrivrednicima,maksimalno su prilagođeni individualnim potrebama klijenta , a sam proces odobrenja i isplate je brz i efikasan , u čemu najveću zaslugu imaju naši Savetnici za klijente koji rade terenske posete klijentima i na licu mesta obavljaju za njih bankarske poslove ostavljajući im tako više vremena za vođenje posla. U ovom kraju i konkretno kada je u pitanju agrobiznis , najinteresantniji su i najtraženiji krediti svih namena za poljoprivredna gazdinstva o kojima svi zaiteresovani mogu se bliže informisati na našim štandovima na sajmu“, rekla je Mirjana Dmitrović,menadžerka za marketing i komunikacije.OBS. Opportunitybanka a.d. Novi Sad , osnovana je 2002.godine sa ciljem pružanja podrške rastu i razvoju preduzetništva i otvaranja novih mogućnosti za nezaposlene i ekonomski ugrožene. Samo u prošloj godini kreditiranjem je omogućen opstanakza preko tri i po  hiljade gazdinstava i malih poljoprivrednika širom Srbije.Banka će i u narednoj godini biti usmerena na podizanje male privrede i poljoprivrednih gazdistava koja su udaljena od urbanih centara što im otežava pristup potrebnim finansjskim uslugama.

„ Značaj, mogućnosti i perspektive reciklaže u Srbiji “

Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine- World Environmental Education Day, 27. Januara u prostorijama Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije,  održana je prezentacija „Značaj, mogućnosti i perspektive reciklaže u Srbiji“, pri čemu su predavači bili predstavnici BIS reciklažnog centra. Prezentacija je bila upućena volonterima i zaposlenima u Narodnoj kancelariji, sa ciljem podizanja svesti o štetnosti e-otpada , važnosti i mogućnostima reciklaže. Kao drušveno odgovorna kompanija, BiS reciklažni centar se rado odazvao inicijativi Narodne kancelarije, razvoja i edukacije mladih volontera, koje čine studenti duštvenih fakulteta u Beogradu. Kroz upoznavanje sa novim informacija, stvaraju se kvalitetniji i društveno svesniji pojedinci koji će za početak moći da besplatno očiste svoje podrume od zastarele elektronske opreme, ali u budućnosti će moći da donose drušveno odgovorne odluke na nivou istitucija, zajednica ili države čiji su deo. Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, bavi se operativnim, stručnim, savetodavnnim i analitičkim poslovima, i  pre svega predstavlja servis građana. Promovišući održivi razvoj u našem društvu, organizuju ekološke akcije, ali i brinu o informisanosti svojih radnika o životnoj sredini. E-otpad je izvor sekundarnih sirovina ali i veoma toksičan materijal ukoliko je tretiran na neadekvatan način. Proizvodi poput mobilnih telefona, televizora, kompjutera, fotoaparata, štampača i ostale kompjuterske opreme nameću se kao vrsta otpada koja beleži možda i najbrži rast u Evropi. Samim tim adekvatno tretiranje, odnosno reciklaža e-otpada postaje izuzetno značajna kategorija u borbi za očuvanje i unapredjenje životne sredine. Marijana Lazić- BiS reciklažni centar/Božić i sinovi d.o.o.

Rodejlova ilustrovana Enciklopedija organskog baštovanstva

Sredinom ove godine izaći će na srpskom jeziku Rodejlova enciklopedija organskog baštovanstva. Kompanija Rodejl bavi se više od 60 godina organskim baštovanstvom. Milioni čitalaca ove enciklopedije uspeli su da ostvare obilne prinose biljaka i uzgoje divno cveće koristeći prirodne tehnike. Knjiga donosi najnovije organske metode i najbolje savete za baštovane i one koji nameravaju time da se bave. Originalno izdanje na srpskom jeziku Rodejlove enciklopedija organskog baštovanstva pored uvoda i kraćeg objašnjenja organskog baštovanstva i organskog po projektu sadržaće četiri poglavlja ( osnove, dobar izgled, gajite sami i katalog biljaka). Svako poglavlje detaljno uz obilje vrhunskih fotografija iz prakse dočaraće vam tajne organskog baštovanstva koje je u skaldu sa principima savremene zaštite životne sredine. Ukoliko ste zainteresovani da imate originalan  primerak Rodejlove ilustrovane  Enciklopedija organskog baštovanstva uz popust od 30 odsto kontaktirajte Radmilu Radoš, zastupnicu Mladinske knjige na telefone +381(0)643079051 i +381(0)603175212 ili putem mejlova: rada.mitric@gmail.com i r_mitric@yahoo.com .

* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 76, 31. januar 2010. godine

Akcija „Limenke sakupljaj – okolinu sačuvaj“

Sto trideset i pet škola u Srbiji reciklira limenke

Ukupno sto trideset i pet škola samoinicijativno je pokrenulo akciju prikupljanja limenki pod nazivom: „Limenke sakupljaj  – okolinu sačuvaj” koju sprovodi recan Fond za povraćaj i reciklažu limenki od 2006 godine. Ideja akcije jeste stvaranje navike recikliranja i menjanje svesti onog koji koristi ovu ambalažu, da limenka nije otpad, već vredna sekundarna sirovina. Sve škole koje su se prijavile u program, su osim obrazovnih materijala (postera, letaka, brošura, filmova i materijala za nastavnike), dobili tokom oktobra i novembra 2009 godine, namenske kante i kese za sakupljanje limenki. Treneri Recan Fonda za povraćaj i reciklažu limenki su održali predavanja, eko-časove, u svim školama koje su prilikom pristupanja programu iskazale potrebu za obrazovnim časom o reciklaži limenki, a to je ukupno 80 predavanja. Prema podacima o broju đaka koje su nam dostavile škole, oko 80 000 đaka ima priliku da reciklira svoje limenke tj. učestvuje u programu. Motivi učestovanja škola u ovoj akciji su različiti, od toga da škole žele da stvore naviku odvajanja sekundarnih sirovina, preko zarađivanja đačkog dinara od prodaje limenki, do želje za osvajanjem nagrade, jer Recan Fond za povraćaj i reciklažu limenki nagrađuje najuspešnije škole, učestvovanjem dva najbolja učenika i učitelja/koordinatora iz ukupno 15 škola, zelenim školama tj. ekološkim kampovima u trajanju od 6 dana. Akcija, koja je potpuno dobrovoljna, završava se u junu 2010 godine i tada će sve limenke biti prikupljenje i predate na reciklažu u reciklažni centar u Beogradu, a Recan Fond će objaviti rezultate nagrađenih škola, 5 juna 2010 godine na Dan zaštite životne sredine. Ovim programom kao i kampanjama koje sprovodimo želimo da kod građana, a naročito kod dece u školskom uzrastu, podignemo svest o pozitivnim efektima reciklaže. Odvajanjem otpada na određena mesta gradovi će biti čistiji, a reciklažom smanjujemo zagađenje životne sredine zbog manjeg korišćenja primarnih sirovina. Takođe se reciklažom ostvaruju velike uštede energije u poređenju s proizvodnjom limenke iz primarnog materijala, ali ne treba zaboraviti ni smanjivanje opterećenja na deponijama. Prošle godine je u akciji u kojoj je učestvovalo 120 škola širom Srbije, prikupljeno ukupno 3 tone limenki ili 195 000 komada. Projektni partneri koji su podržali projekat su: Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, akcija “Očistimo Srbiju”, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj iz Vojvodine s akcijom “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Grad Beograd. recan je kroz saradnju s partnerima, opštinama i lokalnim nevladinim organizacijama uspeo da proširi aktivnosti na veliki broj gradova tako da je akcija prisutna u osamdeset i tri mesta. Jelena Kiš, Recan, menadžer www.recan.org.rs

* Ekološki bilten** Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije ISSN 1452-2829 – Godina V – Broj 76– Kragujevac , 31. januar  2010. godine * Ekološki bilten** Eko-NEC * je od  10.11.2009. godine upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač : Udruženje gradjana “ Nepušački Edukativni Centar – RP “ , Kragujevac Za osnivača i izdavača , glavni i odgovorni urednik : Milisav Pajević . Urednik za Šumadiju: Radmilo Kostić. Lektor: Slavka Morača * Ekološki bilten* * Eko-NEC * distribuiramo elektronski, ne objavljujemo fotografije i rukopise ne vraćamo. Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e – mail adrese : ekonec@yahoo.com ili ekonec@gmail.com Redakcija ne odgovara za autentičnost sadržaja za primerke poslate  sa drugih e – mail adresa. Adresa redakcije : Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.Telefon :+381 (0) 61 130 97 55 E-pošta : ekonec@yahoo.com i ekoneckg@yahoo.com . PRAVNI ZASTUPNIK: Advokat Dragoslav Petrović - specijalista za ekološko i medicinsko pravo – Adresa:  Svetog Save br.34, Beograd, Kontakt: +381-11-2436-082; 2438-887 E-mail: advdixi@eunet.rs Sajt: www.advdixi.com