Ekološki korektno obaveštavanje NEC
16. јануар 2012.
*Ekološki bilten* ©* Eko-NEC *Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbijehttp://ekonec.wordpress.comhttp://twitter.com/#!/ekoneckg |
|
ISSN 1452-2829- Godina VIII – Broj 121 – Kragujevac, 16. januar 2012. god.
|
|
Glasilo za budjenje svesti gradjana o značaju i vrednostima zdrave životne sredine |
„Turističke pećine Srbije: Zaštita i održivi razvoj“
| U organizaciji JP „Resavska pećina“ i Opštine Dimitrovgrad u Despotovcu je održan konsultativni sastanak na temu „Turističke pećine Srbije: zaštita i održivi razvoj“. Sastanak je održan uz stručnu podršku realizaciji programa rada Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. U radu skupa učestovale su organizacije koje upravljaju turističkim pećinama i predstavnici institucija koje se bave unapređenjem prakse zaštite prirode i razvoja turizma. Sastanak je otvorio predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević ukazavši na potencijale i strateške razvojne pravce opštine koji se zasnivaju na prirodnim reursima i njihovom racionalnom korišćenju. Učesnicima su se obratili i pozdravili rad učesnika državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Zlatko Dragosavljević i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković, ukazujući na mogućnosti ekonomskog razvoja opština kroz razvoj turističke ponude zasnovane na prirodnim atrakcijama, kao što su pećine, ali i potrebu sprovođenja mera zaštite njihovih osnovnih prirodnih vrednosti. U okviru pozdravne reči učesnicima se obratio i direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije prof dr Nenad Stavretović, istakao je mogućnosti razvoja i upravljanja turističkim pećinama Srbije kroz koncept celovitog sagledavanja vrednosti predela u kome se pećine nalaze, i integralnog upravljanja turističkom ponudom koja je upotunjena sa vrednostima koje pruža, kao i sprovođenje mera zaštite očuvanja, kako same pećine, tako i njene ambijentalne celine. U okviru uvodnih izlaganja za tematsku diskusiju stručni saradnici Zavoda održali su dve prezentacije. Prvu prezentaciju na temu „ Pećine –značajni predeoni elementi Srbije“ ispred grupe autora (Dejana Lukić, prof dr Nenad Stavretović, Mila Ristić i Marija Trikić), predstavila je Mila Ristić govoreći o Evropskoj konvenciji o predelima koju je naša zemlja ratifikovala 2011. godine. Prezentacijom na temu „Turističke pećine Srbije: analiza prirodnih karateristika i koncept zaštite“ autor Milorad Kličković predstavio je osnovne vrednosti i praksu zaštite pećina uređenih za posete u Srbiji. Nakon uvodnih izlaganja upravljači turisitčkih pećina (Rajkova pećina, Lazareva pećina, Ceromošnja, Ravništarka, Risovača, Stopića pećina, Petnička pećina, Potpećka pećina, Cerjanka i Resavska pećina) ukratko su izložili njihova iskustva, teškoće i potrebe za dalje unapređenje prakse turističkih poseta. Dok je rad skupa modriran, takođe od strane predstavnika Zavoda, Nataša Panić. Nakon diskusije učesnici su kao glavne zaključke rada sastanka istakli potrebu da se ovakvi skupovi i dalje organizuju budući da predstavljaju dobar način za razmenu iskustava i sticanje novih profesionalnih saznanja u oblasti upravljanja turističkim pećinama. U tom kontekstu iskazana je potreba za formiranjem profesionalnog udruženja turističkih pećina koje će omogućiti lakšu dostupnost raznim mogućnostima unapređenja turističke ponude pećina, kao i sticanje potrebnih profesionalnih kompetencija za njihovo upravljanje. www.natureprotection.org.rs |
*Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 2.
Iz „Izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji u 2010. godini“
Stanje kvaliteta vazduha
| Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije u decembru prošle godine objavila je „Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji u 2010. godini“. U ovom broju objavljujemo tekst izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji.Tokom 2010. godine Agencija za zaštitu životne sredine je nastavila sa aktivnostima na uspostavljanju operativnog sistema automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji.
Nastavljene su procedure prijema i aktiviranja donirane opreme u kalibracionoj laboratoriji i analitičkoj laboratoriji. Dominantne su aktivnosti vezane za državnu mrežu za monitoring kvaliteta vazduha. To je omogućilo da se u ovom izveštaju ocene stanja kvaliteta vazduha baziraju na rezultatima automatskog monitoringa kvaliteta vazduha, prvenstveno u državnoj mreži za praćenje kvaliteta vazduha. U vezi pouzdanosti podataka treba imati u vidu da zbog kašnjenja kompletiranja isporuke opreme i ukupnih aktivnosti kalibracione laboratorije podaci imaju status preliminarnih vrednosti. U posebnom izveštaju o stanju kvaliteta vazduha, čija je izrada u pripremi, biće prezentovane detaljnije informacije o parametrima kvaliteta vazduha na osnovu rezultata automatskog monitoringa, kao i raspoloživi podaci dobijeni manuelnim metodama monitoringa. Prvi put su 2010. godine masovno primenjene merne referentne metode kao operativne metode automatskog monitoringa kvaliteta vazduha. Raspolaganje i obrada takvih rezultata monitoringa kvaliteta vazduha predstavlja bitan kvalitativan napredak u tretiranju problematike kvaliteta vazduha. Obzirom da su realizovane aktivnosti obuhvaćene Zakonom o zaštiti vazduha, prikazani rezultati, iako u sažetom obliku, predstavljaju jedan od vidova uspešne implementacije Zakona o zaštiti vazduha. KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE KATEGORIJA Prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha: 1) prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju; 2) druga kategorija – umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije; 3) treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. Ako za neku zagađujuću materiju nije propisana granica tolerancije, njena granična vrednost će se uzeti kao tolerantna vrednost. Ocenjivanje kvaliteta vazduha u Izveštaju izvršeno je u skladu sa navedenim definicijama i Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. gl. RS“, broj 75/10). SUMPOR DIOKSID Tokom 2010. godišnja vrednost sumpor dioksida iznad dozvoljenog godišnjeg limita, 50 μg/m3, bila je samo u Boru, 171 μg/m3 na mernom mestu AMSKV Bor-Gradski park i 76 μg/m3 na mernom mestu AMSKV Bor-Institut RIM, Tabela 3. Zbog tako visokih godišnjih prosečnih vrednosti koncentracija sumpor dioksida kvalitet vazduha u Boru je treće kategorije – prekomerno zagađen vazduh. Prekoračenja maksimalno dozvoljenog dnevnog limita, 125 μg/m3, tokom 2010. najčešća su bila, takođe, u Boru 111 dana na mernom mestu AMSKV Bor-Gradski park, i 65 na mernom mestu AMSKV Bor-Institut RIM, a potom u Zaječaru 39 dana i Kostolcu 27 dana. Radi detaljnijeg prikaza stanja kvaliteta vazduha data je i raspodela učestalosti klasa kvaliteta vazduha. Klase su određivane na osnovu dnevnih koncentracija sumpordioksida primenom indeksa kvaliteta vazduha DAQI. Pripadajući interval dnevnih koncentracija sumpordioksida, u μg/m3, naznačen je za svaku klasu kvaliteta vazduha. Visoke koncentracije sumpor dioksida u Boru su i dalje posledica emisija zagađujućih materija u vazduh iz topionice bakra u Boru. AZOT DIOKSID Tokom 2010. je godišnji dozvoljeni limit za NO2 od 40 μg/m3 prekoračen u Novom Sadu na mernom mestu Dnevnik 69 μg/m3 i u Beogradu na mernom mestu Mostar 56 μg/m3. Visoke godišnje vrednosti su još izmerene u Užicu 45 μg/m3. Prekoračenja maksimalno dozvoljenog dnevnog limita po domaćoj regulativi, 85 μg/m3, je tokom 2010. bilo u Novom Sadu na mernom mestu Dnevnik -70 dana sa prekoračenjem GV, u Beogradu na mernom mestu Mostar 26 dana i u Užicu 13 dana. Na svim mernim mestima sa detektovanim prekoračenjima dominantan je uticaj saobraćaja na sadržaj zagađujućih materija u vazduhu. |
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 3.
| SUSPENDOVANE ČESTICE PM10U toku 2010. godine je na šest mernih mesta u Republici Srbiji godišnja vrednost PM10 bila iznad granične vrednosti 50 μg/m3, Pančevu, Nišu, Lazarevcu, Beogradu i dva u Smederevu,.
Do prekoračenja GV je došlo na 14 mernih mesta, najviše u Smederevu – Radinac 161 put, Pančevu –Starčevo 149 puta i Nišu 123 puta. ČAĐ Tokom 2010. godišnja vrednost čađi iznad dozvoljenog limita, 50 μg/m3, bila je samo u Užicu (PIO – 77 μg/m3) i Čačku –Tehnička škola 53 μg/m3. Broj dana u 2010. sa dnevnom koncentracijom čađi preko GV, 50 μg/m3, bio je najveći u Užicu PIO-234 i Dom zdravlja 123, Zrenjaninu 124 i Čačku –Tehnička škola -111. Najveće dnevne koncentracije čađi tokom 2010. su imali Užice – PIO 449 μg/m3 i Dom zdravlja 417, Valjevo – Novo Valjevo 400 μg/m3, Čačak – Tehnička škola 360 μg/m3. PRIZEMNI OZON Podaci o stanju prizemnog ozona, tokom 2010. godine prikupljeni su iz državne mreže (Agencija) i iz dve lokalne mreže; Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i Grad Pančevo. Učestanost prikupljanja podataka u skladu je sa zakonskim obavezama i korišćenim metodama za monitoring. Na podatke dobijene merenjima tokom 2010. primenjuju se vrednosti GV u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. Gl. RS”, broj 11/2010 i 75/2010). Nove GV iz Uredbe prvi put se primenjuju na podatke dobijene monitoringom tokom 2010. godine. Uredbom je propisana granična vrednost 120 μg/m3 za osmosatnu srednju vrednost prizemnog ozona. Koncentracija od 120 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 25 dana u godini, osrednjeno na tri godine. Tokom 2010. godine Agencija je vršila kontinualna merenja prizemnog ozona na sledećim mernim mestima u Republici Srbiji: Novi Sad_Dnevnik, Beograd (Stari Grad, Novi Beograd, Zeleno Brdo, Mostar, Vračar i Pančevački most), Smederevo_Centar, Bor_Institut RIM, Užice, Niš_IZJZ, Kamenički Vis i Kopaonik. Sistematska merenja u Beogradu, vrši i Gradski zavod za javno zdravlje na dve lokacije, u ulici Omladinskih brigada i u Lazarevcu. Grad Pančevo je vršio merenja na lokaciji u ulici Cara Dušana. Na osam prizemnih stanica (Beograd_Novi Beograd, Beograd_Stari Grad, Beograd_Mostar, Beograd_Vračar, Novi Sad_Dnevnik, Niš_IZJZ, Užice i Bor_Institut), jasno se vidi izražen dnevni hod, jutarnji minimum i popodnevni maksimum, kao posledica Sunčeve radijacije i zagađenja od saobraćaja i industrije. Visinske stanice Kopaonik i Kamenički Vis, nemaju izražen dnevni hod, ali su koncentracije znatno više nego na prizemnim stanicama, usled porasta koncentracije ozona sa porastom nadmorske visine. Prizemni ozon ima izražen godišnji hod. Koncentracije, su maksimalne tokom proleća i ranog leta, što je uslovljeno povećanjem insolacije, UV zračenja, povećanom koncentracijom NO2 i nemetanskih ugljovodonika, kao i geografskim položajem mernog mesta. Tokom jeseni i zime koncentracije su znatno niže. Tokom 2010. godine, maksimalne osmosatne vrednosti zabeležene su u Beogradu i to Novi Beograd 177 μg/m3, Stari Grad 170 μg/m3 i Vračar 168 μg/m3. Broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti takođe je najveći u Beogradu Novi Beograd 20 dana i stari Grad 12 dana. Treba napomenuti da su Kopaonik i Kamenički Vis visinske stanice i na njima su zabeležene najveće srednje godišnje 8h koncentracije i broj dana preko GV, ali to je usled mehanizma nastanka ozona sa porastom visine. Analizirajući prikupljene rezultate prizemnog ozona na teritoriji Republike Srbije može se zaključiti da je tokom 2010. godine bilo dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti osmosatnih srednjih vrednosti, ali ne više od 25 dana, što je dozvoljen broj prekoračenja na godišnjem nivou. STRATOSFERSKI OZON U cilju zaštite ozonskog omotača, kao rezultat mera preduzetih na globalnom nivou u okviru Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, proizvodnja i potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač (ODS-Ozone Depleting Substances) znatno je smanjena od 1990-tih godina do danas. U Republici Srbiji, oblast supstanci koje oštećuju ozonski omotač uređena je Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS, br.36/09“) i Uredbom o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci („Službeni glasnik RS, br.22/10“). |
| Ukupna potrošena količina supstanci koje oštećuju ozonski omotač (ODS) je mera pritiska na životnu sredinu supstancama koje oštećuju ozonski omotač. ODS supstance su hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloretan, metil bromid, bromofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u smeši, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene.Potrošnja ODS supstanci, se izračunava kao bilans uvoza i izvoza i množi se sa odgovarajućim faktorom potencijala oštećenja ozonskog omotača.
U Srbiji je zabranjena proizvodnja ODS-a, a vrši se evidencija uvoza i potrošnje ovih supstanci. Prema odredbama Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, sve zemlje člana 5. (zemlje u razvoju), imale su obavezu da isključe iz potrošnje supstance Aneksa A/ grupa I (potpuno halogenovani ugljovodonici), Aneksa A/ grupa II (haloni), Aneksa B/ grupa I (ostali potpuno halogenovani ugljovodonici) i Aneksa B/ grupa II (ugljen – tetrahlorid), tj. da 01.01.2010. godine njihova potrošnja bude nula. Upotreba ovih supstanci je dozvoljena i dalje, s tim što neće biti nove proizvodnje, osim za posebne namene i pod strogo kontrolisanim uslovima, a samim tim ni uvoza za zemlje koje nisu proizvođači, ali su uvoznici. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, kao nadležni organ za izdavanje dozvola za uvoz/izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, striktno kontroliše količine supstanci čiji je uvoz i dalje dozvoljen. Od 01.01.2010. godine, zabranjen je uvoz svih supstanci koje oštećuju ozonski omotač iz Aneksa Montrealskog protokola, izuzev HCFC supstanci i metil bromida. U Srbiji su u 2010 godini uvezene sledeće supstance iz grupe HCFC-a (R-22, R-123 i R142b). KATEGORIJE KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI PO PODACIMA IZ 2010. GODINE Po vrednostima godišnjih proseka koncentracija zagađujućih materija za 2010. godinu, uz ispunjen uslov raspoloživosti podataka od najmanje 90%, u skladu sa Čl. 21 Zakona o zaštiti vazduha, raspoloživi podaci pokazuju da je -prekomerno zagađen vazduh – treća kategorija (gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija) bio u: Boru (sumpordioksid), Nišu (suspendovane čestice RM10), Novom Sadu (azotdioksid), Užicu i Zrenjaninu (čađ). -umereno zagađen vazduh – druga kategorija (gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije) bio u: Beogradu (suspendovane čestice RM10 i azotdioksid) Pančevu_Vojilovica (suspendovane čestice RM10) ; -neznatno zagađen vazduh ili čist vazduh – prva kategorija (gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju) bio u: Paraćinu, na Kopaoniku, na Kameničkom Visu – EMEP stanica, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Kikindi, Kosjeriću, Kostolcu, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, S. Mitrovici, Sevojnu, Smederevu, Čačku i Šapcu. Po odredbama Čl. 31 Zakona o zaštiti vazduha, u oblastima, preciznije u zonama i aglomeracijama, u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese Plan kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. |
„Lista promotera zaštite životne sredine i održivog razvoja Srbije“
| Redakcija Ekološkog biltena *Eko –NEC* odlučila je da ustanovi „Listu promotera zaštite životne sredine i održivog razvoja Srbije“. Ova lista će se objavljivati svake godine u prvom februarskom broju Ekološkog biltena *Eko –NEC*. |
Na „Listi promotera zaštite životne sredine i održivog razvoja Srbije“ biće objavljeno ( po izboru Redakcije Ekološkog biltena *Eko –NEC*) 20 institucija, organizacija, medija, grupa ili pojedinaca koji su svojim javno-promotivnim i medijskim aktivnostima i nastupima promovisali zaštitu životne sredine i održivi razvoj minule godine.
Kao bitan faktor za stavljanje na listu Redakcija Ekološkog biltena *Eko –NEC* uzeće u obzir aktivnosti institucija, organizacija, medija, grupa ili pojedinaca u svim medijima ( štampa, radio, televizija, Internet, socijalne grupe, mejling liste, ostala propagandna sredstva).
Ukoliko imate predloga za „Listu promotera zaštite životne sredine i održivog razvoja Srbije“ za 2011. godinu možete nam ih uz kraće obrazloženje dostaviti do 31. januara 2012. godine na mejl ekonec@gmail.com .
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 5.
Proglašena tri zaštićena prirodna dobra u Srbiji
| U Srbiji su u decembru mesecu proglašena tri zaštićena prirodna dobra – specijalni rezervati prirode „Paljevine“ i „Gutavica“ i Spomenik prirode „Park Bukovičke Banje“. Naime, Vlada Republike Srbije 9. decembra donela je Uredbu o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Paljevine“, a 14. decembra Uredbu o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Gutavica“ i Spomenika prirode „Park Bukovičke Banje“ („Službeni glasnik RS“ br. 93/2011 i Službeni glasnik RS br. 94/2011). SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „PALJEVINE“ SRP „Paljevine“ je prirodno dobro od izuzetnog značaja, stavljeno pod zaštitu kako bi se očuvalo jedini prirodno stanište piramidalnog varijeteta jele u Srbiji. Na Ogorijevcu, na planini Javor u opštini Sjenica, nalazi se najbrojnije prirodno nalazište, odnosno jedinstvena populacija piramidalne jele (Abies alba var. pyramidalis Carr.). Za razliku od obične jele, ovu vrstu karakteriše piramidalni rast grana koje formiraju atipičan habitus, i vrlo guste, nepravilno raspoređene grane na stablu. |
Pored piramidalne jele, na prostoru ovog dobra zabeleženo je i nekoliko retkih i zaštićenih vrsta, a prisutna fragmentarno razvijena visoka tresava, predstavlja prioritetni tip staništa za zaštitu. Ovo prirodno dobro ujedno je i prvo nalazište vrste Dryopteeris remota (Br. ex Doll) Druce za područje Balkana i Srbije.
SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „GUTAVICA”
Specijalni rezervat prirode „Gutavica“ smešten na brdu Gutavica, opština Sjenica, obuhvata šumu jele (Abies alba Mill.), poslednji očuvani fragment izvornih četinarskih šuma koje su se nekada prostirale u Sjeničko-Pešterskoj oblasti. Izvornost ovog ekosistema dokazuje i očuvanost reliktnog zemljišta iz doba tercijera. U rezervatu „Gutavica“ biološka starost najdebljih stabala jele prelazi 180 godina, što za područje Peštera predstavlja najstarija stabla u šumskim sastojinama. S obzirom da su danas u Srbiji čiste šume jele retke, značaj ovog rezervata je i u očuvanju genofonda izolovane subpopulacije jele sa pripadajućim elementima retke i ugrožene flore i faune.
U autohtnoj šumi jele i okolnim travnim površinama zabeleženo je oko 85 biljnih taksona. Utvrđene su četiri vrste paprati, a od golosemenica zastupljene su vrste: jele smrče i kleke.
Rezervat je poveren na upravljanje Medžlisi Islamske zajednice Sjenice, odnosno Rijasetu Islamske zajednice Srbije.
SPOMENIK PRIRODE „BUKOVIČKA BANJA“
Uredbom Vlade Republike Srbije po prvi put je stavljen pod zaštitu Park Bukovičke Banje. Proglašen je za Spomenik prirode, i prirodno dobro II kategorije, odnosno prirodno dobro od velikog značaja.
Park Bukovičke Banje u Aranđelovcu jedan je od najstarijih i najlepših sačuvanih gradskih i banjskih parkova Srbije. Prema prostorno-kompozicionim vrednostima i prisustvu vredne prirodne i kulturno-istorijske baštine, zaslužuje epitet bisera srpske vrtne umetnosti XIX veka. Shodno tome, ima vrednost nacionalnog identiteta (obeležja), odnosno predstavlja odraz kulturno-istorijskog i socio-ekonomskog statusa Srbije od pre dva veka.
Nastao je u podnožju planine Bukulja, u zoni izvorišta mineralnih i termomineralnih voda, na bazi autohtone vegetacije. Formiran po ugledu na francuske barokne vrtove (pozni odjek), zadržao je duh prošlih vremena, simetričnih vrtova za uživanje i velelepnih objekata. Dendroflorističko bogatstvo odlikuje najveće prisustvo egzotnih i autohtonih primeraka, koji čine bazu u oblikovanju ovog jedinstvenog prostora. Park je prepoznatljiv po širokim alejama, impozantnim drvoredima, izvorima mineralne vode, cvetnim parterima, kao i slobodno postavljenim skulpturama.
Prostorno je definisan sa dve celine: parkovski oblikovanim prostorom i park-šumom Zvezdara.
Temeljne vrednosti koe su opredelile Park Bukovičke Banje za zaštitu su sledeće:
• pejzažno-arhitektonski koncept parka formiran na bazi autohtone vegetacije, koji je očuvan do danas uprkos burnim istorijskim, urbanističkim, kulturnim i demografskim promenama. Preporuka je međunarodnih povelja za očuvanje vrtne i parkovske baštine kao stvorenog prirodnog umetničkog dela.
• mineralni i termomineralni izvori, koji su sukcesivno podizani od 1849. godine – Talpara, Đulara, Knjaz Miloš, Pobeda i knez Mihailo. Na prostoru parka nalazi se i prva punionica mineralnih voda – eksploatacija.
• vredan dendrološki materijal od 150 taksona. Oko stotinu primeraka dendroflore je procenjene starosti preko 100 godina, među kojima se ističu: crni bor (Pinus nigra), smrča (Picea abies), vajmutov bor (Pinus strobus) javorolisni platan (Platanus x acerifolia), cer (Quercus cerris), divlji kesten (Aesculus hippocastanum), poljski jasen (Fraxinus angustifolia).
• evidentirano je oko 27 vrsta ptica, od kojih je preko 50% registrovano kao posebno značajnih na nacionalnom i međunarodnom nivou,
• objekti koji su svrstani u značajno kulturno nasleđe, a posebno su izdvojeni Staro zdanje i Paviljon Knjaza Miloša (Biveta) koji su predloženi za status od izuzetnog značaja. Park kao prostorno-kulturno istorijska celina sa očuvanim ambijentom klasičnog parka, predstavlja dobro od opšteg interesa.
• skulpture izrađene na Međunarodnom simpozijumu skulpture, od 1966. godine svrstane su u kulturno nasleđe.
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 6.
| Park Bukovičke Banje je jedinstven muzej najveće savremene zbirke skulptura na otvorenom, u jednom materijalu – belom venčačkom mermeru, i može se porediti sa nekoliko čuvenih svetskih parkova skulpture – Oterlou u Holandiji ili Hjuston i Forvert u Teksasu. Osim simpozijumskih ostvarenja, u parku se nalaze i značajna dela autora Ivana Meštrovića, Pitera Gintera, Angeline Gatalice, i dr. • balneoklimatko lečilište, u kome direktan i indirektan uticaj vegetacije, vode i vazduha stvara jedinstven ambijent povoljan za odmor, boravak, rekreaciju, relaksaciju i ima izuzetan značaj u kontekstu urbane ekologije. • ličnosti koje su osmislile, formirale park i ostavile budućim generacijama na uživanje i brigu. |
Javna rasprava povodom predstavljanja novog predloga za javnu praktičnu politiku Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji
„Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope“
| Javna rasprava povodom predstavljanja novog predloga za javnu praktičnu politiku Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, pod nazivom „Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope“, autora prof. dr Dragoljuba Todića, održaće se u utorak, 17. januara u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji (Beograd, Kralja Milana 31/II) sa početkom u 12 časova. |
Na skupu će govoriti prof. dr Dragoljub Todić, član Istraživačkog foruma i dr Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma.
Debati će prisustvovati i predstavnici Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, Agencije za zaštitu životne sredine, Kancelarije za evropske integracije, političkih stranaka, organizacija građanskog društva, akademske zajednice i medija.
U analizi Istraživačkog foruma raspravlja se o mogućim interesima Republike Srbije da preduzme mere za unapređenje međusobne saradnje država regiona i za pokretanje inicijative za zaključivanje ugovora o saradnji u oblasti zaštite životne sredine. Razmatraju se mogući elementi Konvencije o saradnji država JIE/ZB u oblasti životne sredine i održivog razvoja. U radu se polazi od stava da je unapređenje primene međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine u neposrednoj funkciji evropskih integracija država i regiona, odnosno da bi formalizovanje saradnje država regiona JIE/ZB zaključivanjem posebnog međunarodnog ugovora o saradnji u oblasti životne sredine i održivog razvoja, doprinelo ubrzavanju procesa evropskih integracija država regiona.
Istraživački forum predstavlja novo programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji u okviru koga se sprovode sveobuhvatna i dubinska istraživanja i analize aktuelne situacije u procesu reformi u konkretnim oblastima, odnosno pisanje i predstavljanje alternativnih predloga za javne praktične politike za efikasniju i efektivniju reformu u oblastima relevantnim za proces evropske integracije Srbije.
Predlog „Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope“ preuzmite sa linka
http://www.emins.org/sr/onama/forum-if/Dragoljub_Todic-Medjunarodni_ugovori_zivotna_sredina.pdf
http://twitter.com/#!/ekoneckg
Iza nas ostaje jedino ono što smo objavili
* Ekološki bilten * * Eko-NEC *
* Ekološki bilten * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 7.
Najveća eko farma na krovu
| Umesto da uzgajaju bio voće i povrće na selu, pristalice novog međunarodnog pokreta, hoće što više da iskoriste površine u velikim gradovima. Tako se štedi na transportu i gradovi postaju zeleniji, čak i odozgo. |
Leti na krovu neupotrebljivog kontejnera u dvorištu nekadašnje pivare raste paradajz i začinsko bilje, dok u bačvi ispod njega plivaju šarani. Ova kombinacija nije napravljena slučajno, primenjuje se sistem Akvaponik, objašnjava Tobias Vimer. „Kombinacija uzgoja bilja i uzgoja riba opisuje cirkulisanje hranjivih materija. Ribe proizvode materije korisne za biljke, koje ih potom preuzimaju i tako prečišćavaju vodu.“
Srećne ribe sa krova
Vimer u šali dodaje, povrće se uopšte ne oseća na ribu. 27-godišnjak studira urbani dizajn na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i jedan je od 15 studenata koji se u zimskom semestru bave ovim projektom izgradnje bašte na kontejneru za morski prevoz robe. Na akademskom-nemačkom to se zove „prethodna studija opravdanosti“ i znači da studenti u malom pokušavaju da utvrde koliko je realna velika ideja koja se nalazi iza kontejnera, o podizanju najveće svetske farme na krovu. Bio bi upotrebljen krov u blizini tog kontejnera za prekomorski prevoz robe, krov nekadašnje pivare, ogromne zgrade od cigle u južnom Berlinu. Kristijan Ehternaht kaže: „To je ukupno 7000 kvadratnih metara, otprilike kao jedan fudbalski teren, od toga 4000 kvadrata su staklene bašte dok ostatak čine prostorije sa ribnjacima.“
Kristijan Ehternaht je jedan od tri člana tima „Riba sa krova“ sa velikim planovima. Ehternaht je zadužen za marketing i prodaju, njegove kolege, botaničarka i menadžer, razmišljaju o sprovođenju ideje u delo. 2013. bi ovde trebalo da nastane farma, ali pioniri još traže investitore. Pet miliona evra je potrebno za sprovođenje projekta. Aktuelna godina nauke za temu ima održivost, a može se računati i na finansijske programe podrške. Ehternaht kaže: „Sve je to takođe veoma zdravo, bio-ribe se hrane bio-hranom, a upravo to je cilj ovog projekta. Ne koristimo đubriva, ne dajemo bilo kakvu vrstu medikamenata ili antibiotika ribama, ovo je jedan kompletan, čist sistem. Naše ribe su srećne ribe.”
Budućnost ili ludilo?
Na hranu se na gradskim farmama ne troši mnogo. Konvencionalni uzgoj ribe zahteva 1000 litara vode za kilogram ribe, „ribi sa krova“ je potrebno pet puta manje. 200 litara vode se umesto klasičnog načina, filtrira kroz biljke. Na ovaj način izbegle bi se i zaista neverovatne kilometraže koje hrana prelazi pre nego što stigne do kupaca. Student Tobias Vimer se čudi da gradske farme odavno nisu postale realnost. „Kad se pogleda na primer Berlin, sa toliko ruševina, potencijal i prostor postoje, urušene kuće se veoma lako mogu pretvoriti u staklenike i tako pokrenuti regionalna proizvodnja hrane.“
Put ka budućnosti ili ludilu? 2012. će biti uzbudljiva godina za tim „Riba sa krova“ i studente Tehničkog univerziteta. Ako se utvrdi isplativost projekta i privuku investitori, 2013. bi sivi krov berlinske pivare mogao da postane ogroman staklenik i time i najveća svetska gradska farma.
Autori: N. Vojcik / D. Vranković; Odg. urednica: I. Ivanović http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15644047,00.html
Nuklearke u istočnoj i jugoistočnoj Evropi
| Nuklearke u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Detaljnije i opširnije na sajtu http://www.dw-world.de/dw/0,,10689,00.html |
Publikacije
„Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“
| Nepušački edukativni centar – RP iz Kragujevca nedavno je završio projekat “ Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ objavljivanjem istoimene publikacije. |
Publikaciju “ Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ možete preuzeti sa linka http://issuu.com/stakleno_zvono/docs/za_tita__ivotne_sredine_u_poljoprivredi_na_lokalu_?mode=window&backgroundColor=%23222222.
Projekat “ Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ realizovan je u periodu od 4. aprila do 9. decembra i imao je za cilj podizanje i razvijanje javne svesti poljoprivrednih proizvođača na
lokalu o problemima zaštite životne sredine u poljoprivredi na nacionalnom i lokalnom nivou, uz uvažavanje evropskih principa zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja.
Projekat je finansijski podržao Fond za otvoreno društvo iz Beograda. www.fosserbia.org
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 8.
Biokerozin se pokazao kao dobra zamena
| Probna upotreba biosintetičkog goriva na jednom broju letova nemačke aviokompanije Lufthanza (Lufthansa) donela je željene rezultate, saopštila je ta kompanija. Tokom šestomesečnog perioda obavljeno je 1.187 letova na biogorivo, a emisije ugljen-dioksida (CO2) su zahvaljujući tome smanjene za oko 1.500 tona. Lufthanza, međutim, ne planira da nastavi taj projekat sve dok sirovine za biokerozin ne počnu da se masovnije proizvode. |
Kruna projekta će biti prvi let na biogorivo preko Atlantika koji je planiran za 12. januar. Boing 747-400 će sa 40 tona mešavine biosintetičkog i običnog kerozina leteti od Frankfurta do Vašingtona. Lufthanza očekuje da će samo na tom letu emisije CO2 biti manje za 38 tona, što odgovara ukupnoj količini koja se emituje na šest letova između Frankfurta i Berlina, navodi se u saopštenju nemačke kompanije. Tome je prethodila šestomesečna probna upotreba biogoriva na domaćim letovima u Nemačkoj čiji je cilj bio da se stekne iskustvo u korišćenju biogoriva i prikupe podaci. Projekat je omogućio i da se prouči uticaj biogoriva na životnu sredinu i na održavanje i trajnje motora. Od 15. jula do 27. decembra 20011. Lufthanzin avion erbas A321 redovno je leteo na liniji Hamburg-Frankfurt koristeći biogorivo. Dnevno su, kako navodi AFP, obavljana četiri leta na toj relaciji. Jedan motor je pokretala mešavina koja je sastojala od polovine običnog i polovine biosintetičkog kerozina. Projekat je koštao 6,6 miliona evra, a delom ga je finansirala nemačka vlada. Obavljeno je 1.187 letova a količina CO2 koja je tokom tih letova emitovana je smanjena za 1.471 tona. Ukupno je potrošeno 1.556 tona biokerozinske mešavine, navodi se u saopštenju Lufthanze.
Rukovodilac projekat Joahim Buze (Joachim Buse) je rekao da je projekat „Bernfer“ (BurnFAIR) protekao bez problema i da je ispunio očekivanja. „Biogorivo je, kao i što se očekivalo, dokazalo svoju vrednost tokom dnevnih letova“, naveo je Buze.
On je rekao da je projekat doneo pozitivne rezultate na osnovu kojih Lufthanza namerava da nastavi da radi, ali da neće biti nastavljen sve dok se sirovine ne budu masovnije proizvodile. „Cilj je da se dođe do cene (goriva) na osnovu koje možemo da radimo“, rekao je on, a to će biti moguće kada proizvodnja dostigne kritičnu masu.
U prvo vreme Lufthanza će se posvetiti projektima saradnje sa zemljama koje proizvode biogorivo, uglavnom u Africi i Aziji, kako bi podstakla proizvodnju. Lufthanza insistira na korišćenju biljnih sirovina koje neće ugroziti uzgajanje kultura koje služe za ljudsku ishranu. Nemačka aviokompanija posebno naglašava da biokerozin, koji koristi, nije proizveden od biljaka koje se koriste u ljudskoj ishrani. Za proizvodnju biokerozina je korišćeno ulje biljke iz roda mlečike (jathropa), poreklom iz Centralne Amerike, koja se uzgaja u Indoneziji.
Nemačka kompanija je ranije najavila da joj je cilj da se na svim njenim letovima koriste biogoriva, u visini od 5 do 10% do 2020, ali je Buze sada bio manje određen, odbivši da govori o datuma.
Druge kompanije, poput Er DŽapena (Air Japan) i Er Nju Ziland (Air New Zeland) imaju određena iskustva u korišćenju biogorivai, ali je Lufthanza prva koja je uvrstila letove sa biogorivom u svoj plan letova.
Aviokompanije, pre svega one u Evropi, veoma su zainteresovane za korišćenje novih, alternativnih goriva jer će od 2012. i one biti uključene u trgovinu kvotama za emisiju CO2. Takođe, u skladu sa ciljevima postavljenim u okviru Međunarodnog udruženja za aviosaobraćaj (IATA), aviokompanije moraju da smanje emisije CO2 za 50% do 2050. u odnosu na nivo iz 2005, navodi se u saopštenju Lufthanze. AFP i EurActiv.rs
Naftna mrlja na Savi kod Gradiške
| Velika naftna mrlja na reci Savi zagadila je obalu i deo rečnog toka u blizini centra grada Gradiška u Bosni i Hercegovini, javili su 5. januara mediji. |
Komunalna policija i inspektori za ekologiju su nakon uviđaja potvrdili zagađenje, ali još ne znaju kako je nastalo.
„Ne znamo odakle potiče zagađenje. Ono što sada mogu reći je da ćemo raditi na njenom uklanjanju, prvenstveno masnog traga. Ne znamo odakle potiče, ali ni dokle seže, mada je zabrinutost ljudi koji su nas o tome obavestili opravdana“, kazala je ekološki inspektor u Gradiški Snježana Đurić. Inspekcije će zajedno sa Komunalnom policijom, istakla je Đurićeva, hitno reagovati i organizovati čišćenje nafte sa obale istovremeno istražujući ko je za to odgovoran.
Načelnik Komunalne policije Trivo Janjetović kazao je da je izvesno da taj problem nije nastao izvan Gradiške.
Sekretar Kajakaškog bluba „Gradiška“ Momo Brajić kazao je da su nafta i pregorelo ulje prekrili celu obalu Save nizvodno od grada.
„Crni tragovi su svuda, posebno od mesta na kojem se u reku izliva gradska kanalizacija. Krivci su mehaničari koji pregorelo ulje istresaju u kanalizacionu mrezu ili prevoznici nafte koji ispiraju cisterne u reku“, rekao je on.
Brajić je dodao da je naftna mrlja je oterala jata galebova, divljih pataka i uništila zimovališta ribe.
„Mesecima hranimo ptice, ali sada ni njih više nema zbog maćehinskog odnosa prema Savi“, kazao je sekretar Kajakaškog kluba, čiji članovi tokom cele godine uređuju obalu Save. http://www.mondo.rs/s229706/Info/ex-YU/Naftna_mrlja_na_Savi_kod_Gradiske.html
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 9.
Uručene „Energy Globe” nagrade
| U austrijskom gradu Velsu, 25. novembra, uručene su prestižne „Energy Globe” nagrade za najbolje svetske ekološke projekte. Među nagrađenima je i srpska inovacija „Pumpa za vodu sa klatnom” akademika Veljka Milkovića iz Novog Sada. |
Tradicionalna dodela priznanja „Energy Globe” za 2011. godinu održana je pod pokroviteljstvom međunarodne fondacije „ENERGY GLOBE” (www.energyglobe-foundation.com), koja od 1999. godine dodeljuje najprestižniju međunarodnu nagradu za očuvanje životne sredine u svetu. Uz prisustvo predstavnika 40 zemalja i 1.000 zvanica i visokih gostiju (ambasadora, ministara, privrednika…) održano je svečano uručenje priznanja za projekte unapređenja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i dodela „Energy Globe Award” nagrada (www.energyglobe.info) za svetske i nacionalne pobednike. Najprestižnija svetska nagrada za životnu sredinu „ENERGY GLOBE”, dodeljena je na svečanoj manifestaciji pod sloganom „Olimpijada za životnu sredinu”. Sa ovog prestižnog međunarodnog događaja novinari su imali prilike da izveste o projektima koji se racionalno, obazrivo i efikasno odnose prema izvorima energije i koji obuhvataju i obnovljive izvore energije. Za ovogodišnju nagradu „Energy Globe Award” konkurisalo je skoro 1.000 projekata iz 105 zemalja. Od onih koji su ispunili kriterijume međunarodnog žirija, najbolji projekat iz svake zemlje je nagrađen sa nacionalnom „Energy Globe” nagradom. Titulu nacionalnog pobednika ponelo je 87 projekata iz isto toliko zemalja http://www.energyglobe.com/en/award/latest-winners/national-awards-wels-2011/ od kojih su 15 najboljih, raspoređenih u 5 kategorija, (zemlja, vatra, voda, vazduh, mladi) nominovani i za svetsku nagradu „Energy Globe World Award 2011”.
Čast da se nađe među nagrađenim zemljama na ovom svetskom ekološkom takmičenju imala je i Srbija čiji predstavnik je bio „Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković” iz Novog Sada sa ekološkom inovacijom “Pumpa za vodu sa klatnom” (http://www.veljkomilkovic.com/rucnaPumpa.htm) koja je ponela titulu nacionalnog pobednika za Republiku Srbiju za tehnologiju uštede energije pri vodosnabdevanju i navodnjavanju, čiji je idejni tvorac i autor patenta akademik Veljko Milković (www.veljkomilkovic.com), poznati novosadski istraživač i pronalazač. Nakon svečanog predstavljanja nominovanih projekata žiri je proglasio pobednike iz svake kategorije i uručio nagrade za pobednike u kategorijama zemlja, vatra, voda, vazduh I mladi. http://www.energyglobe.com/en/award/latest-winners/nominees-world-award-2011/ ;
http://www.energyglobe.com/en/award/press-room/press-photos/recent-photos-1/energy-globe-world-award/energy-globe-world-award-gala/ ; http://www.energyglobe.com/en/1566/
U finalnom delu ceremonije, uz završnu reč austrijskog saveznog ministra za ekonomiju i energetiku dr Reinholda Mitterlehnera, za najbolji ovogodišnji svetski projekat, po glasovima prisutnih gostiju, izabran je eko-projekat „Drake Landing Solar Community” iz Kanade za projekat samoodrživog stambenog naselja koje 80% potrošene energije tokom zime zadovoljava iz akumulirane sunčeve energije uskladištene ispod površine zemlje tokom letnjeg perioda. (http://www.energyglobe.com/news/details/category/2/id/1823/). http://staklenozvono.t15.org/urucene-energy-globe-nagrade/7405
Upozorenje Ekološke grupe za saradnju Nera
| Ekološka grupa za saradnju Nera održala je gala konferenciju za medije u modernoj i tehnički opremljenoj Sali u Agenciji za zaštitu životne sredine, u Rešici. Povod ove konferencije bio je završetak velikog ekološkog prekograničnog projekta, finansiranom iz IPA programa Rumunija- Srbija, a u saradnji sa partnerima iz Srbije, Školom plus iz Bele Crkve. Bila je to prilika da se gospodin Sturza Cornel Popović zahvali svim prisutnim medijima iz Rumunije i Srbije, na odlično obavljenom poslu tokom implementacije projekta, da iznese ogromno zadovoljstvo na njihovoj zainteresovanosti da sve naše zajedničke aktivnosti oko podizanja nivoa svesti granana o tome, kako je prašina sa česticama bakra, koju košava donosi iz Rumunije iz jalovišta rudnika Moldomin, veoma štetna, i da nam zbog toga preti ekološka katastrofa. Nakon odgledanih nekoliko novinarskih priča, veoma potresnih i realnih, i diskusije oko nastavka istih, usledila je podela diploma i nagradjivanje medijskih kuća koje su najviše i najrasprostranjenije prenosile izveštaje i akcije u toku trajanja projekta, sa obe strane granice. Veoma zadovoljni, kako novinari nagradama, tako i partneri iz Škole plus koji su od gospodina Sturze kao Lead partnera dobili pozitivne ocene za celokupan rad na implementaciji projekta.Mediji iz Srbije, TV Banat Vršac, BC Fleš, Bela Crkva i Vršačka kula pohvaljeni su sa naše strane, jer su u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama objavljivali članke, saopštenja za javnost i uzimali intervjue kada je to tehnički bilo moguće. Hvala im svima na tome, jer smo na taj način svi zajedno ukazali na značaj potrebe saniranja agresije na životnu sredinu, jer se prašina ubica naselila na naša polja i naselja, a svaka nova košava donosi još veću opasnost. |
Samo zajedničkim pritiscima na relevantne institucije možemo smanjiti stepen zagadjenja uključiti impozantnu Belu knjigu koju smo zajedno napisali, sa svim argumentima i dokazima sa terena , u lokalni akcioni plan. To će biti naš veliki doprinos razvoju zaštite životne sredine na našim lokalitetima.Naši ekološki agenti obučeni su da pruže pomoć na terenu, da uzorkuju biodiverzitet i odrede vrstu i stepen zagadjenja. A dalje, naši mediji su pokazali da znaju svoj posao, pa će se priča nastaviti… http://www.crnps.org.rs/wp-content/uploads/ipasrrum.pdf . Osoba za kontakt: Turturea Jasmina, tel: +38161 3154599
*Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 10.
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR),
vodeća organizacija SEKO za životnu sredinu i energetiku i
Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije
Održana obuka za NVO, IPA programiranje
| U Subotici je 13. januara 2012. godine u hotelu Galleria održana obuka za organizacije civilnog društva „Fondovi Evropske Unije dostupni Republici Srbiji –programiranje i sprovođenje“ u organizaciji Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), vodeće organizacije SEKO za životnu sredinu i energetiku i Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Na radionici je prisustvovao 41 učesnik iz 29 organizacija civilnog društva i 4 predstavnika Grada Subotice. |
Ova obuka organizovana je radi izgradnje kapaciteta nevladinih organizacija da se više uključe u rad na agendi programiranja razvojne pomoći, kao i da bi se u okviru formirane mreže SEKO životna sredina i energetika diskutovali prioritetni problemi za naredni period programiranja, potrebe i mogućnosti nevladinih organizacija za učešće u samom procesu i u budućnosti u radu Komiteta za praćenje realizacije sprovođenja projekata koji su finansirani iz IPA i druge razvojne pomoći.
Obuku su zajednički organizovali CEKOR i Kancelarija za EU integracije, te je i ona sama primer dobro uspostavljenje saradnje civilnog sektora i strukture za upravljanje IPA u Srbiji. Slike sa skupa možete pogledati ovde i konacnu listu ucesnika ovde.
Na obuci je gospodin Andrija Pejović govorio o Fondovima EU koji su dostupni Republici Srbiji, o Programiranju i sprovođenju IPA komponente I, scenariju za IPA komponente III i IV. Takođe, na brojnim primerima projekata govorilo se i o problemima sa kojima se suočavaju države regiona da podnesu kvalitetne projekte i uspeju iskoristiti alocirana sredstva.
Dalje, Marijan Galović je predstavio primere infrastrukturnih projekata iz regiona finansiranih iz IPA sredstava iz Hrvatske, Makedonije, Albanije i Srbije iz sektora zaštite životne sredine i saobraćaja, te naglasio preporuke i komentare analize ovih investicija.
Nataša Đereg je predstavila podeljenu publikaciju koju je uradio CEKOR- Vodič za organizacije građanskog društva „Govorimo o IPA“- osnovni pojmovi i mogućnosti učešća. Vodič je nastao kroz projekat «Sustainable funds for the future of South East Europe» finansiran od Air Pollution and Climate Secretariat (AirClim). Srpska studija je takođe proizvedena uz pomoć TACSO projekta u Srbiji, i podrške za „SEKO Životna sredina i energetika“. Takođe dat je i primer komentara SEKO životna sredina i energetika za Nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj 2012-2013 i dobijen odgovor.
Na kraju obuke diskutovano je o mogućnostima uključivanja civilnog sektora u proces programiranja IPA narednog ciklusa u Srbiji već u fazi identifikacije predloga projekata od strane resornih ministarstava, u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije.
Takođe su istaknuti problemi, preopruke i komentari iz regiona za učešće javnosti u IPA programiranju i u radu Odbora za praćenje, nadzornih & upravnih odbora. Predstavnici Kancelarije za evropske integracije pohvalili su kratko izlaganje gosp. Igora Jezdimirovića o realizaciji Programa za mlade EU u Srbiji.
Kao zaključak istaknute su specifičnosti trenutne situacije u Srbiji u odnosu na ostale države u regionu:
- pripreme za primenu Decentralizovanog sistema upravljanja, a moguće je da se zbog predstojećih izbora on neće primeniti.
- uspostavljen mehanizam SEKO konsultativnih grupa je specifičan samo za Srbiju i naveden kao dobar primer.
- Srbija će imati manje od jedne godine ukoliko postane država kandidat da iskoristi sredstva iz IPA komponente III
- očekuje se učešće organizacija civilnog društva u radu Odbora za praćenje, nadzorne ili upravne odbore.
* Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine 11.
Ekološki proizvodi i preparati
GORICIN
PRIRODNI AKTIVNI BILJNI LOSION ZA NOVI RAST KOSE
| Uništava sva kožna i gljivična oboljenja, odstranjuje perut i masnoću, alopeciju, psorijazu, seboreju suvu i masnu, zaustavlja dalje opadanje kose, osposobljava koren i pospešuje novi rast kose. Upotreba biljnog losiona: Treba kvasiti tri do pet puta na dan celu glavu, a mesta gde nema kose i više puta. Svaki put jagodicama prstiju trljati oko tri minuta, da bi losion dospeo do korena kose. Na glavu treba staviti plastičnu kapu za kupanje ili kesu, obavezno noću, a i po danu kad god je to moguće, da bi se vlažnost zadržala što duže. Na potpuno ćelava mesta staviti gazu, ili pamučnu krpu natopljenu biljnim losionom, da bi se losion zadržao na koži. Kosa počinje rasti nakon 20-30 dana. Ima slučajeva pre kao i nešto kasnije da kosa niče kod svih osoba gde je koren živ. Kosu prati svakih 15 dana dečijim bebi sapunom, ili bebi šamponom. Terapija traje pet meseci, a kod nekih slučajeva i nešto duže. |
Za sve bliže informacije o upotrebi biljnog losiona obratiti se proizvođaču.
GORICIN, Valjevo, Srbija
Tel: 014/235-571, Mob: 063/75-22-143
Direktna porudžbina preko linka: http://www.volimdakupujem.rs/index.php?action=artikal&name=Goricin%20preparat%20za%20rast%20kose&idgru=61&idpod=310&idart=3033
*Ekološki bilten* ©
* Eko-NEC *
Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije
http://twitter.com/#!/ekoneckg
*Ekološki bilten * * Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com , broj 121, 16. januar 2012. godine
|
VAŽNO OBAVEŠTENJE !!! VAŽNO OBAVEŠTENJE !!! Uplatom donatorskog priloga od 200,00 dinara na tekući račun 170-8425-56 podržavate redovno objavljivanje Ekološkog biltena *Eko-NEC. Od ove godine Ekološki bilten *Eko-NEC* dobijaće samo korisnici koji su uplatili donatorski prilog od 200,00 dinara na tekući račun 170-8425-56. Zahvaljujemo svima koji su nas podržali! Hvala!!! |
(*Grupa za održivi razvoj * Nemanjina 11, 11000 Beograd,
tel:+381(0) 3619828; http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs ; odrzivirazvoj@gov.rs );
(*.A.S.A. Eko d.o.o. * Kapetana Zavišića 4, 11000 Beograd, tel:+381(0)113098454; +381(0)112496446,
http://www.asa-yu.eu ; info@asa-yu.eu ); (*GREENTECH d.o.o. * Dimitrija Avramovica 13/4, 21000 Novi Sad ;
tel: +381 (0) 21 65 72 531, www.greentech.rs ; email: marketing@greentech.rs );
(*Geo Lux Pro d.o.o.* Jurija Gagarina 49/26, 11070 Novi Beograd ; Tel. +381(0)112175838; tel./fax +381(0)2175837; mob. +381(0)641250214 ; E mail : geoluxpro@live.com ); (*Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“* Kralja Aleksandra I Karađorđevića 102, 34000 Kragujevac, tel:+381(0)34335745; jkpv@eunet.rs )
|
Redakcija * Ekološkog biltena**Eko-NEC* vam predlaže da posetite sledeće sajtove: www.sepf.gov.rs ; www.ekoplan.gov.rs ; www.aladin.info ; www.bellsmovement.org ; www.fosserbia.org ; www.birodi.rs ; www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs ; www.ekoforum.org ; www.staklenozvono.rs ; www.ekolist.org ; www.skolazaopstanak.org ; www.gradjanske.org ; www.crnps.org.rs ; www.bos.rs ; www.koms.org.rs ; www.zamislizivot.org ; www.aarhuskg.rs ; www.activity4sustainability.org ; www.ambassadors-env.org ; www.staraplanina.rs ; www.josifpancic.com ; www.boell.rs ; www.rec.rs ; www.unecopn.org ; www.sepa.gov.rs ; www.protecta.org.rs ; www.pokretgorana.org.rs ; http://www.aarhussu.rs ; http://zvezdarskasuma.blogspot.com ; www.reciklirajte.info ; http://opasankucniotpad.info ; www.mis.org.rs ; www.iscserbia.org ; http://www.vidljivobolje.org/sr/blog/miso-babovic.html ; http://www.vidljivobolje.org . |
|
* Ekološki bilten** Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije © http://twitter.com/#!/ekoneckg ISSN 1452-2829 – Godina VIII - Broj 121 – Kragujevac , 16. januar 2012. godine * Ekološki bilten** Eko-NEC * je od 10.11.2009. godine upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač : Udruženje “ Nepušački Edukativni Centar – RP “ , Kragujevac Za osnivača i izdavača , glavni i odgovorni urednik : Milisav Pajević Milisav Pajević.com. Urednik za Šumadiju: Radmilo Kostić., Lektor: Slavka Morača , Redakcija – stalni saradnici: Milena Blagojević, Ana Vitković. * Ekološki bilten* * Eko-NEC * distribuiramo elektronski, ne objavljujemo fotografije i rukopise ne vraćamo. Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e – mail adrese : ekonecglasilo@gmail.com ili ekoneckg@yahoo.com Redakcija ne odgovara za autentičnost sadržaja za primerke poslate sa drugih e – mail adresa. Adresa redakcije : Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.Telefon :+381 (0) 61 130 97 55 PRAVNI ZASTUPNIK: Advokat Dragoslav Petrović - specijalista za ekološko i medicinsko pravo – Adresa: Svetog Save br.34, Beograd, Kontakt: +381-11-2436-082; 2438-887 E-mail: advdixi@eunet.rs Sajt: www.advdixi.com |
