Započelo čišćenje Čukaričkog rukavca

23. новембра 2020.

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” započelo je danas čišćenje Čukaričkog rukavca po Rešenju vodnog inspektora Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda, navodi se u saopštenju tog sekretarijata.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

–Na osnovu prijava građana, vodni inspektor Sekretarijata za inspekcijske poslove je izvršio vanredan nadzor na navedenoj lokaciji. Tom prilikom je Agenciji za zaštitu životne sredine naloženo vanredno uzorkovanje vode Topčiderske reke. Rezultati uzrokovane vode su ukazali na povećan raspad organskih materija, do koga dolazi usled izlivanja fekalnih-sanitarnih voda, navodi se u saopštenju.

Podseća se da je vodna inspekcija Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda i predstavnici JVP „Srbijavode” su obišli Čukarički rukavac u cilju rešavanja problema – čišćenja mulja i obezbeđivanja adekvatnog protoka vode.

Nakon konstatovanja činjenica i sačinjavanja zapisnika, vodni inspektor resornog sekretarijata je doneo Rešenje čije izvršenje je JVP „Srbijavode” započelo danas.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Opština Zvezdara rešila je problem odlaganja komunalnog otpada u Ustaničkoj 244 i na dečjem igralištu u Bajdinoj ulici, saopšteno je iz ove opštine. 

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Uklonjene su mini-deponije koje su se nalazile na obe lokacije i prostor je očišćen, a dečje igralište u Bajdinoj ulici je spremno za igru najmlađih.

Iz ove opštine apeluju na građane da ne bacaju smeće na mestima koja nisu predviđena za to, te da čuvaju parkove, igrališta i zelene površine kako bi u njima mogla da se igraju deca, ali da ih koriste i uživaju svi stanovnici Zvezdare.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Na početku recite nam Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje u oblasti zaštite životne sredine je nepromenjeno godinama unazad. Držimo se prakse da problem guramo pod tepih i ostavljamo ih narednim generacijama da se bore sa njima.
Tako je maltene u svim važnijim oblastima počevši od upravljanja otpadom i otpadnim vodama, pa preko zagađenja vazduha i zemljišta, sve do zaštite prirode.


Poslednjih godina naše Društvo najviše radi na rešavanju problema u oblasti zaštite prirode, a naročito ističemo problem upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Da li je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine uspela da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i šta očekujete od nove koja je nedavno počela sa radom?

Da u oblasti zaštite prirode ima mnogo problema često je govorio i sada već bivši ministar Trivan koji je u „Politici“, čak je najavio da će u 2018. godini resorno Ministarstvo preispitati status područja koja su proglašena za zaštićena prirodna dobra, od kojih bi neka, zbog nepoštovanja propisa i ugrožavanja prirode, mogla dobiti smanjen stepen zaštite ili ostati bez tog statusa. „Iskustva sa upravljanjem zaštićenim dobrima u Srbiji nisu dovoljno dobra. Pokušaćemo da neke stvari promenimo. To znači ili ukidate zaštitu, jer negde ne možete da sprečite divljanje, ili primenjujete drakonske mere da bi zaštitili područje, trećeg puta nema” rekao je tada Trivan.


Mi očekujemo da sa novom ministarkom zajedno ipak pronađemo „treći put“. Taj „treći put“ za nas je dobro upravljanje zaštićenim područjem uz uvažavanje interesa lokalne zajednice i njihovo učešće u planiranju i sprovođenju planova.

Neizbežno pitanje za Vas sa Stare planine je, može li se sačuvati planina i njene reke od ekspanzije turizma i nadirućih investitora koji su pohrlili u taj predivan kraj Srbije?

Mislim da prirodu i ne možemo sačuvati od turista i investitora, ali možemo postići dogovor kakav tip turiste želimo i kakve investicije su nam potrebne. Da bi odgovorili na to pitanje moramo napraviti drugačiju strategiju od dosadašnje strategije razvoja koja je podrazumevala izgradnju derivacionih malih hidroelektrana (MHE) i izgradnju nepotrebno velikih turističkih kompleksa zasnovanih na klasičnom hotelijerstvu koje zaobilazi lokalnu zajednicu i sela na terenu.

Društvo za zaštitu životne sredine „Stara Planina“ je u najjačem jeku epidemije korona virusa pokrenulo peticiju kojom traži da lokalne zajednice budu deo upravljačke strukture zaštićenih prirodnih dobara. Šta želite postići ovom peticijom i koliko je teško bilo na terenu organizovati aktivnosti u uslovima poštovanja epidemioloških mera?

Činjenica je da sva područja u Srbiji nisu podjednako bogata prirodnim resursima, niti je Srbija homogena biogeografski ni faunistički. Država je delom i iz tog razloga neke svoje delove prepoznala kao područja od posebne važnosti i proglasila ih za zaštićena prirodna dobra. Paradoksalno je da su zaštićena prirodna dobra (ZPD) regije sa izraženim prirodnim bogatstvom, ali da lokalne zajednice u najvećem broju slučajeva od njih imaju vrlo malo ili nemaju nikakve koristi. Problem je što nema uspostavljenih mehanizama za učešće lokalnih zajednica u upravljanju i razvoju pojedinih oblasti, nema uspostavljenih modela za povratak prihoda zajednici, Upravljač nije zainteresovan za održivi razvoj ovih područja već uglavnom samo za njihovu eksploataciju.


Šta mi želimo?
Želimo dakle Upravu ZPD koja poštuje lokalne zajednice i koja im obezbeđuje održivu budućnost, zelena radna mesta i druge koristi koje mogu doneti ZPD. Upravu koja u svojim organima uprave ima adekvatne predstavnike lokalne zajednice, upravu koja može unaprediti proces upravljanja kroz definisane konsultativne procedure nakon kojih se zaključci implementiraju.
Želimo da se ne trguje vrednostima, to jest, da se poštuju preuzete obaveze iz međunarodnih ugovora i konvencija koje se tiču zaštite biodiverziteta, a ne da se povlađuje interesima različitih interesnih grupa.

Našu peticiju na terenu je podržalo oko 600 ljudi za pet dana aktivnog prikupljanja potpisa na trgovima Pirota, Zaječara, Knjaževca i Dimitrovgrada. Otprilike isto toliko ljudi podržalao nas je i na sajtu „peticije online“. To nije velika cifra, ali nam velike cifre nisu ni bile cilj. Cilj je bio da se razgovara sa građanima i da im se predstave problemi u ovoj oblasti i da im se pokaže način na koji se ti problemi mogu rešiti.
Građani najčešće reaguju na pojedine negativne pojave kao što je seča šume, izgradnja MHE i slično, ali ne shvataju da bez promene modela upravljanja resursima nema stvarnih promena.
Peticijom smo skrenuli pažnju građana na suštinu priče o zaštiti prirode.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Sproveli ste nedavno analizu šumskih krađa na teritoriji Pirotskog okruga. Šta je ta analiza pokazala?

Pokazala je da imamo veliku razliku u šteti koju prijavljuju privatna lica (šumovlasnici) i u šteti koju prijavljuju šumari u državnim šumama. Tako se najpre može utvrditi činjenica da je šteta na teritoriji sopstvenika (šumovlasnika) blizu 18.000 metara kubnih (m³) drveta u periodu od 18 godina. Ako se uzme u obzir činjenica da je srednja godišnja cena drveta po m³ oko 33 evra onda dolazimo do cifre od oko 600.000 evra štete nanete vlasnicima šuma na teritoriji Šumskog gazdinstva (ŠG) „Pirot” uključujući i vlasnike šume na teritoriji Parka prirode „Stara planina” (4.211 m³ drveta ili oko 140.000 evra štete na teritoriji zaštićenog prirodnog dobra).

Ukupna šteta nastala u državnim šumama je znatno manja i po dobijenim podacima iznosi oko 1920 m³ drveta ili oko 63.400 evra.
Preciznije se navodi da je ukupna šteta nastala usled krađe u državnim šumama na teritoriji Parka prirode „Stara planina” za period 2009. – 2018. godina 975,70 m³ drveta. Ukupna šteta nastala usled krađe u državnim šumama na teritoriji van Parka prirode „Stara planina” kojima gazduje ŠG „Pirot” za period 2000 – 2018. godina je 943.89 m³ drveta ili oko 32.000 evra.

Pri analizi ovih podataka pada u oči činjenica da je u pojedinim godinama krađa šume u državnim šumama bila u simbolična, a da 2003., 2004., 2006. i 2013. godine nije bilo prijava za šumsku krađu.

Simptomatično je da je 2000. godine šteta od šumske krađe u državnim šumama bila 208,50 m³, ogrevnog drveta dok je narednih godina šteta bila simbolična ili je nije ni bilo sve do 2012. godine, kada se beleži šteta od 181,265 m³ drveta. Nakon te godine, opet je evidentiran nagli pad slučajeva šumskih krađa, odnosno nije zabeležen ni jedan slučaj u 2013. U periodu 2014. – 2018. godine ukupna šteta bila je 246,602 m³ drveta, a samo u 2018. godini ta šteta je iznosila 215.600 m³.

Šta više, ako se ostavi po strani sumnja o ažurnosti podataka za prijave u državnim šumama, ipak ostaje podatak da se na teritoriji zaštićenog prirodnog dobra, za period od 10 godina nelegalno poseče više šume nego van teritorije zaštićenog prirodnog dobra za period od 20 godina. Na osnovu toga, logično se nameće i pitanje: Kakva je funkcija zaštite? Konkretnije, postavlja se pitanje: Da li se zaštita prirode u Parku prirode „Stara planina” sprovodi na adekvatan način?

Koje akcije i projekte trenutno realizuje Društvo za zaštitu životne sredine „Stara Planina“?


Uglavnom smo okrenuti pitanju kako ćemo doći do bolje uprave na području parka prirode Stara planina? Zato predstavljamo javnosti neke od modela upravljanja u evropskim Parkovima prirode. Posebnu pažnju poklanjamo Francuskom modelu uprave.

Regionalni princip upravljanja zastupljen je vise od 30 godina u Francuskoj i po mišljenju mnogih eksperata u ovoj oblasti dao je najbolje rezultate u očuvanju prirode, ali i u održivom razvoju lokalnih zajednica i kao takav se preporučuje zemljama sa bogatim prirodnim nasleđem.
Francuska je konstituisala 44 regionalna parka prirode (parcs naturels régionaux). Svakim parkom upravlja koncil koji čine izabrani predstavnici lokalnih zajednica i ključnih zainteresovanih strana. Njihove odluke sprovodi tehnički multidisciplinarni tim uprave parka. Ovakav tip uprave daje odlične rezultate na planu pomirenja ciljeva zaštite i održivog razvoja regiona.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Mi moramo mnogo više raditi na obrazovanju i uspostavljanju efikasne međusektorske saradnje.
Stiče se utisak da su recimo vodoprivreda i šumarstvo dve zasebne države, a ne dve oblasti od značaja za državu.
Hoću da kažem da su svi okrenuti sebi i svojim interesima da uopšte ne žele da čuju, niti sagledaju onu drugu stranu.

Nadam se da će u prevazilaženju ovog problema pomoći i novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Zdrava životna sredina jeste ljudsko pravo, a ne fraza kako je mnogi izgleda doživljavaju.

O „zelenoj ekonomiji“ se sve češće govori i priča, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji ili je to samo još jedna priča koja će tek tako proći kod nas?

Kao i u drugim oblastima zbog naše inertnosti i sporosti mi čekamo da nam se taj koncept nametne umesto da koristimo prednosti koje imamo i budemo lideri. Mi mimo sveta ne možemo doveka, uvešćemo mi status „prozjumera“ i kućnu proizvodnju i prodaju struje i primarnu selekciju otpada i mnoge druge zelene prakse, jer hteli ne hteli moraćemo da se prilagodimo ne samo zakonodavstvu Evropske unije već i stvarnim njihovim zelenim navikama.

Sa druge strane, postoji realna opasnost da se u ime zelenih poslova prirodi napravi još veća šteta i tu nije samo problem izgradnje MHE već i čitav niz poslova koji se razvijaju u ime takozvane „zelene energije“.
Tu, pre svega, mislim na eksploataciju rude jadarita, ali i na proizvodnju goriva od ulja biljaka i slične poslove.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Jedan ste od veterana u zaštiti životne sredine, pa bi Vas zamolio da mi date procenu aktuelnog stanja u ekološkom civilnom sektoru u Srbiji? Gde je trenutno, može li biti jači, bolje organizovaniji, šta nedostaje i kako dalje?

U odnosu na zemlje okruženja i tu smo na žalost na začelju zbivanja. Razjedinjeni, sujetni i okrenuti sebi, svojim projektima, zatvorili smo se u kancelarije i izgubili smo skoro u potpunosti aktivistički pristup.

Politički potpuno razbijeni dozvolili smo da prefiks „zeleni” koristi svako kome padne napamet i time još više slabi naše i onako nejake pozicije.

Mi smo jedina zemlja u kojoj nikada nije održan forum ili skupština ekoloških organizacija sa ciljem usvajanja neke zajedničke platforme delovanja.
Ovako razjedinjeni i neorganizovani teško da ćemo uspeti da promenimo negativne trendove.

Milisav Pajević

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović posetila je danas Rumu i zajedno sa rukovodstvom te opštine obišla nove gasne kotlarnice u naseljima Tivol i Solidarnost, koje su sa početkom grejne sezone puštene u rad.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Ministarka je pohvalila napore koje rukovodstvo Rume ulaže kako bi se građanima osigurao bolji kvalitet života i zdravija životna sredina.

–Prelaskom sa mazuta na gas kroz izgradnju najsavremenijih kotlarnica koje zamenjuju stare mazutne pogone, zaustavlja se emisija zagađujućih materija i štiti okolina. Pored kotlarnica Tivol i Solidarnost koje su završene ove godine, opština Ruma ima spreman projekat za izgradnju još jedne gasne kotlarnice što je za svaku pohvalu, istakla je Vujović.

Ministarka je dodala da je Ruma dobar primer kako odgovorna jedinica lokalne samouprave brine o životnoj sredini, jer paralelno sa ulaganjem u sistem daljinskog grejanja na gas sprovodi i projekte ozelenjavanja javnih površina, a u tome će, kako je navela, imati u budućnosti pomoć i podršku resornog ministarstva.

Tokom posete Rumi Irena Vujović se, zajedno sa predsednikom te opštine Slađanom Mančićem, pridružila volonterima u akciji sadnje 300 novih stabala u Ulici 15. maj. Ulicu će nakon kompletne rekonstrukcije krasiti drvored, a još 300 stabala će biti posađeno u Ulici 15. avgust.

Vujovićeva je pozdravila akciju ozelenjavanja u Rumi, koja se sprovodi paralelno sa velikom akcijom pošumljavanja takođe na teritoriji Vojvodine, na prostoru Nacionalnog parka Fruška gora, a u okviru koje će biti posađeno 60.000 sadnica.

–Sadnja drveća je od neprocenjivog značaja i zalagaću se da akcija ozelenjavanja javnih površina i pošumljavanja na mestima predviđenim za to bude što više na nivou cele Srbije. Ministarstvo zaštite životne sredine je za takve projekte opredelilo značajna sredstva u narednoj godini i pozivam lokalne samouprave da više pažnje posvećuju aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine, jer to je naš zajednički posao za budućnost i svakako jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, rekla je Vujović.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Milisav Pajević

Tragom vesti koja se pojavila 18. novembra u medijima Srbije o tome kako su jedinku strogo zaštićene vrste orla ribara pronašli aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u ataru sela Boćevica kod Grdelice, Zavod za zaštitu prirode je poslao svoje saradnike da provere ove navode i pronađu pomenutu jedinku.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Po navodu u medijima telo ptice je pronađeno sa satelitskim odašiljačem na sebi i obeleženo, metalnim i plastičnim prstenom WFA žute boje, na osnovu kojih je konstaovano da je poreklom iz Finske.

Stručni saradnici Zavoda su po pronalasku ptice, a u skladu sa nadležnostima i zakonskom procedurom, preuzeli leš jedinke kako bi se utvrdio uzrok smrti ove retke i strogo zaštićene vrste.

Kao što je u medijima i objavljeno, leš jedinke je pronađen na lokaciji pored pruge i ispod pilona železničkog elektrovoda. Najverovatniji uzrok uginuća je elektrokucija, odnosno strujni udar na pomenutom pilonu, budući da je leš pronađen odmah ispod tog voda.

Nakon fotografisanja i konstatovanja činjeničnog stanja, leš je transportovan u Kancelariju Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Nišu, gde je u saradnji sa nadležnom republičkom inspekcijom sačinjen zapisnik, a leš otpremljen na Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu radi tačnog utvrđivanja uzroka uginuća i zdravstvenog stanja ptice pre uginuća.

Ovom prilikom, u cilju pravovremenog izlaska na teren svih nadležnih organa za brigu o divljim vrstama, kako ne bi došlo do propusta u proceduri i zataškavanja ili otežavanja utvrđivanja uzroka uginuća (trovanjem, odstrelom, elektrokucijom i sl.), apelujemo na predstavnike nevladinih organizacija i civilnog sektora, kao i na sve aktiviste u zaštiti prirode, da po dobijanju informacija ili uvida da je neka divlja vrsta stradala ili da je ugrožena, o tome odmah obaveste nadležne inspekcijske službe i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Jedino se na taj način može obezbediti pravovremeno i u skladu sa zakonskim propisima, procedurama i bezbednosnim merama, zbrinjavanje i pomoć ugroženim vrstama, ili, ukoliko je do uginuća već došlo, utvrđivanje uzroka uginuća.

Kada su u pitanju uginule životinje, posebno one koje su retke i zakonom zaštićene, njihove analize mogu biti od značaja za naučna istraživanja u cilju dobijanja podataka za sprovođenje daljih mera njihove zaštite. Neblagovremenim informisanjem nadležnih institucija ugrožava se adekvatno i brzo reagovanje na terenu, i time povećava rizik gubitka dragocenih podataka za otkrivanje uzroka ugrožavanja, kao i eventualnih počinilaca krivičnih dela, ili, ako su u pitanju povređene jedinke, usporava se i ugrožava adekvatna pomoć, zbrinjavanje i, na kraju, oporavak ugroženih jedinki.

Stoga, još jednom apelujemo na organizacije i udruženja aktivna u zaštiti prirode i divljih životinja, i posebno na Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, da ne šalju svoje članove i aktiviste na mesto gde je konstatovano da se nalazi ugrožena životinja, bez prethodnog obaveštavanja nadležnih institucija, kako bismo sproveli adekvatan i bezbedan postupak zbrinjavanja ili uzorkovanja uginuća, ne dovodeći nikoga u opasnost, kao i izbegavši na taj način mogućnost oštećenja uzorkovanog materijala. Ovim putem ostvarili bismo saradnju, što nam je, nadamo se, zajednički cilj u sferi uspešnog zbrinjavanja i zaštite ugroženih divljih vrsta.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije


Milisav Pajević

Dobar noćni san najvažniji je za zdravlje mozga i tela, napominju stručnjaci.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Međutim, s obzirom da se pandemija korona virusa i dalje širi, ali i sejanje straha i brige zajedno s njom, postići kvalitetan san i nije tako lako kao nekad.

Psiholozi kažu da će stalno konzumiranje ciklusa vesti o pandemiji 24 sata na dan, verovatno podstaći vašu anksioznost i uticati na vaš san.

Gotovo je nemoguće izbeći konstantni uznemirujući tok vesti i informacija vezanih za korona virus.

Kvalitet sna igra direktnu ulogu u sposobnosti vašeg tela da vas zaštiti od novog korona virusa, kaže doktorica Bitani Lemonda iz Njujorka.

Uz sva preporučena higijenska ponašanja za sprečavanje bolesti, poput pranja ruku i socijalnog distanciranja, kvalitetan san jedan je od načina da ostanete zaštićeni, piše Healthline.

Bez obzira na to kako je na vaš život uticala pojava korona virusa, najvažnije je održavati rutinu kako biste zaspali.

Kada govorimo o važnosti uspostavljanja rutine za sebe, važno je i ne dozvoliti da prečesto dremamo preko dana, jer bi to moglo promeniti ili poremetiti redovnu rutinu spavanja, kažu stručnjaci.

Umesto da ujutro spavate dugo, upotrebite onu zdravu rutinu, ustanite ranije i započnite neku aktivnost da obavljate.

Vežbanje bi ipak trebalo biti deo vašeg svakodnevnog života. To je, napominju stručnjaci, još uvek jednako važno, posebno za spavanje.

Međutim, gledanje u ekran celi dan nije korisno kada pokušavate zaspati.

– Preporuka je da se sat vremena pre spavanja pokušate isključiti i da zapravo ne gledate televiziju, da niste na telefonu i da ne gledate ništa što bi moglo izazvati anksioznost, kaže Lemonda.

Umesto toga, ona preporučuje aktivnosti poput čitanja knjige ili slušanja muzike kao načina zabave pre spavanja.
Ako ste vernik, savetuje se dobra i fokusirana molitva.

Milisav Pajević

U okviru akcije „Oživimo parkove“, planirana je sadnja i uređenje zelenila u 22 novosadske škole sredstvima iz budžeta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novi Sad i uz podršku društveno odgovornih kompanija.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

U okviru akcije, obavljena je sadnja u Školi za dizajn Bogdan Šuput, Saobraćajnoj školi „Pinki“, Srednjoj mašinskoj školi i Osnovnoj školi „Đura Daničić“.

Кompanije koje doniraju sadnice za ove škole su: „DDOR Novi Sad a.d.o.“, „Tajfun HIL d.o.o.“, „GALENS INVEST DOO“, „Društvo za proizvodnju, promet i poslovne usluge ĐAКOVIĆ d.o.o. Novi Sad.

Partnerstvom i timskim radom Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novi Sad želi da podstakne aktivno učešće svih zainteresovanih strana koji podržavaju lokalnu zajednicu u zelenim akcijama i na taj način doprinese unapređenju kvaliteta životne sredine u Gradu Novom Sadu i ostavi dugoročan i održiv trag u zajednici.

Milisav Pajević

Bogate zemlje moraće da povećaju napore da obezbede finansijska sredstva siromašnijim zemljama pogođenim pandemijom korona virusa, za borbu protiv klimatskih promena, ako žele da ispune obećanje o prikupljanju sto milijardi dolara godišnje posle 2020. godine, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663


EKONEC klub čitalaca

U svom godišnjem izveštaju, OECD navodi da su sredstva za klimu zemalja u razvoju porasla za 11 odsto na 78,9 milijardi dolara 2018, što je oko 20 milijardi manje od postavljenog cilja za ovu godinu.


Bogate zemlje su 2009. godine na samitu UN o klimi dogovorile da kanališu 100 milijardi dolara, iz javnih i privatnih resursa, svake godine počev od 2020. kako bi pomogle siromašnim zemljama da se razvijaju uz nisku emisiju ugljen dioksida i prilagode posledicama pogoršanja klimatskih promena.


Dostizanje tog cilja pokazalo se kao izazov, iako rastu zahtevi za pomoć zbog krize izazvene pandemijom korona virusa, prenosi Rojters.


–Donatori pod hitno moraju da povećaju napore da podrže zemlje u razvoju kako bi one mogle da odgovore na neposredne posledice pandemije i integrišu klimatske akcije u oporavak svake zemlje od krize izazvane Kovidom, rekao je Anhel Gurija, generalni sekretar OECD -a.


Dostizanje cilja od 100 milijardi dolara godišnje smatra se kljucnim za napredak pregovora o klimatskim promenama pod pokroviteljstvom UN.
Izvor: Tanjug


Milisav Pajević

U toku je nacionalna kampanja programa EKO-SISTEM kojoj možeš da se priključiš i ti.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Cilj Mladih istraživača Srbije je da pokrenu razgovor o problemima u oblasti životne sredine i načinima da se građani uključe u njihovo rešavanje.

– Ovi problemi zahtevaju sveobuhvatna sistemska rešenja i reforme predviđene pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Zbog toga, jedan od ciljeva nam je da ohrabrimo građane da insistiraju na pozitivnim promenama u zaštiti životne sredine. Baš obični ljudi kao ti mogu da promene ekološku situaciju u svom okruženju. Seča šuma u Košutnjaku i izgradnja mini-hidroelektrana u okolini Pirota sprečene su zahvaljujući inicijativi koja je došla od samih građana! Saznaj kako možeš da promeniš tokove ekoloških odluka i proširi vest o tome, stoji u pozivu Mladih istraživača Srbije građanima i građankama.

Priključi se i saznaj kako ovde.

Kampanja je deo programa EKO-SISTEM koji sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Milisav Pajević

Nagradni konkurs u organizaciji SBB fondacije, koji je deo višegodišnje kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor!”, ima za cilj da podigne svest o tome koliko pojedinac može da doprinese očuvanju svog okruženja.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Prijave za rEKOnstrukciju se mogu slati do 24. novembra, a svi koji žele da učestvuju treba da pošalju video i/ili fotografije za do tri EKO predloga/rešenja, u kojima se vidi na koji način brinu o životnoj sredini.

-Kako štediš električnu energiju? Recikliraš? Smanjuješ zagađenje? Mi smo dali nekoliko predloga, ali smo sigurni da Ti možeš bolje! Podeli sa nama svoj eko projekat i rEKOnstruiši svet oko sebe, kažu organizatori nagradnog konkursa.

Pobednici koje odabere žiri SBB fondacije dobiće super nagrade:

Prva nagrada: električni sklopivi bicikl Ring RX 20 Shimano

Druga nagrada: električni trotinet XIAOMI MI ELECTRIC M363 WHITE

Treća nagrada: sklopivi bicikl Capriolo 20/6 905501-16

Dodatne nagrade: : pet setova VICTOR Badminton HOBBY


VIše informacija, kao i prijavu za rEKOnstrukciju nožete naći ovde.


Izvor. neprljajnemasizgovor.rs

Milisav Pajević