Prva „digitalna farma“ na Balkanu, koja će poljoprivrednicima omogućiti da besplatno i neposredno uče šta im pružaju digitalizacija i druga nova tehnologija, otvorena je u Krivaji kod Bačke Topole.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je kazala na otvaranju u Krivaji da je Kancelarija Vlade Srbije za IT i e-upravu, u saradnji s Ministarstvom poljoprivede, danas svim domaćim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima poslala informacije i SMS-poruke o tome da je Srbija dobila prvu „digitalnu farmu“ i kakve koristi oni mogu imati od takvog načina upravljanja.

Poljoprivrednici mogu da jednom mesečno, organizovanim besplatnim prevozom dodju na „Digitalnu farmu“ u Krivaji i vide kako se i šta se radi uz novu tehnologiju poljoprivrede, i besplatnu dobiti i IT obuku.

„Digitalna farma“ u pravom, proizvodnom okruženju, na njivi, primenjuje najsavremeniju tehnologiju i mehanizaciju za povećanje efikasnosti proizvodnje.

Na „Digitalnoj farmi“, na parceli Poljoprivrednog dobra „Krivaja“, postoji fizički i „virtuelni“ deo, gde su savremena mehanizacija, senzori, sonde, „dronovi“, „pametni roboti“.

Poljoprivrednici će na Ditalnoj farmi čiji je autor novosadski Institut „BioSense“ moći da nauče kako da unaprede proizvodnju od pripreme zemljišta, planiranja setve, navodnjavanja, ishrane i zaštite bilja, sve do žetve.

Koristeći „sondu za elektromangetsku provdljivost zemljišta“ poljoprivrednici mogu da tačno utvrde gde je potrebna gušća ili redja setva, da li je potrebno djubrenje i navodnjavanje i u kojoj meri.

Ti podaci se unose u „platformu AgroSens“ gde se izračunava količina semena, vrsta i količina djubriva, čime su prinosi bolji, uz uštedu.

U virtuelnom delu „Digitalne farme“ može da se prati stanja useva i da se planiraju poljoprivredne aktivnosti uz pomoć mobilnog telefona ili elektronskog računara, na osnovu podataka koje prikupljaju roboti.

Brnabić je podsetila da bi ove godine trebalo da počne izgradnja nove zgrade novosadskog Instituta „BioSense“ koji bi trebalo da postane Evropski centar za naučnu izvrsnost i napredne tehnologije u poljoprivredi.

Izgradnja tog centra od 28 miliona evra, po polovinu finansiraju Vlada Srbije i EU.

Brnabić je rekla da je njena vlada odlučila da se formira radna grupa na čijem će čelu biti ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koja će raditi na povezivanju baza podataka u poljoprivredi, da bi se olakšalo odlučivanje i da bi poljoprivreda bila efikasnija.

„Digitalna farma“ je dostupna i inostranim poljoprivrednim preduzećima, naučnicima i početničkim preduzećima „start-apovima“, da bi se zajedno radilo na inovacijama za bolje prinose u poljoprivredi.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je Srbija najistaknutija zemlja Zapadnog Balkana koja učestvuje u projektu Horizont 2020 jer je do sada učestvovala u 169 projekata, a da ih je ugovoreno u vrednosti više od 69 miliona evra.

On je istakao da je zbog toga EU podržala projekat Antareks koji obuhvata povezivanje novih IT tehnologija i inovacija sa poljoprivredom i da će za taj projekat, odnosno Institut Biosens zajedno sa Vladom Srbije uložiti 28 miliona evra.

Dodao je da je poljoprivreda za Srbiju važan faktor razvoja ukupne privrede i da je poslednjih šest -sedam godina njen agrarni izvoz udvostručen i da se nada da će se ta ekspanzija nastaviti i dalje.

Direktor preduzeća „Krivaja“ Ištvan Harmati rekao je da će se nove tehnologije u pojoprivredi primenjivati na više od dve hiljade hektara i naveo da je digitalna farma dokaz da je aktuelna svetska tehnološka revolucija u poljoprivredi našla put i do Srbije.

On je kazao da nove tehnologije pružaju mogućnost da se poveća efikasnost i porfitabilnost poljoprivredne proizvodnje.

Direktor Biosens institita Vladimir Crnojević podsetio je da se na svetskom nivou trenutno najveće inovacije u oblasti IT tehnologija dešavaju u vezi sa poljoprivredom.

Crnojević je najavio da je plan Biosensa nakon te digitalne farme, slične farme za ali za voćarstvo, povrtarstvo i organsku porizvodnju budu podizane i u drugim delovima Srbije.

„Ideja našeg instituta je da se visoka nauka spusti na nivo običnih ljudi“, istakao je Crnojević.

On je podsetio da je u oktobru prošle godine instalirana digitalna platforma za pojoprivrednike -Agrosens i da do sada ima 5.000 korisnika.

Milisav PAJEVIĆ

Advertisements

Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine.

Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini.

Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine.

Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Miloš Bošković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Borka Grubor, Gordana Čomić, Sonja Vlahović i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i članovi nevladine organizacije kroz mehanizam „Zelena stolica“.

Milisav PAJEVIĆ

Na devetoj sednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja.

Član Odbora Nada Lazić upoznala je članove Odbora sa Ciljevima održivog razvoja, strateškim dokumentom Ujedinjenih nacija za period do 2030. godine, koji sadrži 17 ciljeva i 169 potciljeva. Poslanica Lazić je istakla da su sveobuhvatni ciljevi održivog razvoja socijalni i ekonomski razvoj, usklađen sa zaštitom i unapređenjem životne sredine i da je neophodna međusobna saradnja institucija radi ostvarenja Ciljeva.

U nastavku sednice, predstavnici mreže nevladinih organizacija koje preko mehanizma „Zelena stolica“ učestvuju u radu Odbora, izneli su svoja zapažanja i sugestije.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milena Ćorilić, Nada Lazić, Vladimir Petković, Dejan Nikolić, Miletić Mihajlović, Miloš Bošković, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Milena Turk, Borka Grubor i Duško Tarbuk.

Milisav PAJEVIĆ

MOL Grupa је objavila planove za izgradnju solarnih elektrana u tri svoja industrijska lokaliteta u Mađarskoj. Projekat podržava strateški cilj MOL Grupe – izgradnju industrijskih kapaciteta, istovremeno podržavajući šire održive ciljeve.

MOL Grupa ima dugo iskustvo u proizvodnji konvencionalne energije, međutim, nastoji da se pripremi za doba posle goriva i istražuje prilike koje dolaze iz tehnologija alternativne energije, u skladu sa Strategijom 2030. Planira se da fotonaponske elektrane rade sa ukupnim kapacitetom od 18.38 MWp (Megawatt peak), što je ekvivalent korisničkih potreba za više od devet hiljada domaćinstava. Pored snabdevanja količine energije neophodne za sopstveni rad, projekat pruža odličnu priliku za MOL da razvije ekspertizu u oblasti solarne tehnologije i iskoristi buduće prilike u ovom obećavajućem tržištu.

Očekuje se da zelena električna energija, generisana od strane solarnih postrojenja, eliminiše devet hiljada tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Ovo će doprineti ispunjenju održivih ciljeva MOL-a i smanjiti direktne, kao i indirektne emisije koje doprinose efektu staklene bašte. Takođe se očekuje povećanje prihoda od alternativnih izvora energije u skladu sa kompanijskom 2020 Strategijom održivog razvoja. Ovaj razvoj će takođe dodatno doprineti poboljšanju već jake uloge MOL Grupe u održivosti, budući da Grupa konstantno postiže visoke rezultate po svim vodećim ESG istraživačkim i rejting parametrima, uključujući Dow Jones Indeks održivosti, MSCI indeks, Sustanalytics i Blumberg.

– Ovaj projekat je pravi izraz naše ambicije da postanemo jedan od vodećih inovatora u regionu, što je predviđeno Strategijom 2030. U MOL-u smo prepoznali da će solarna energija igrati značajnu ulogu u budućim energetskim sistemima, stoga smo počeli da izgrađujemo naše industrijske kapacitete kroz okretanje ka ovoj poslovnoj oblasti koja se dinamično razvija. Fotonaponske elektrane su za nas odličan način da realizujemo potencijal neiskorišćenih delova naših lokacija, kao i da podržimo našu posvećenost smanjenju uticaja na životnu sredinu kroz smanjenje emisija ugljenika iz naših operacija, izjavio je Šandor Fašimon, izvršni operativni direktor MOL-a.

Konstrukcija solarnih panela bi trebalo da bude okončana do kraja 2018. godine. Postrojenja će biti locirana u oblastima u kojima su tri ključna MOL-ova pogona: u petrohemijskom postrojenju u Tisaujvarošu, u Dunavskoj rafineriji u Sazhalombati, kao i u Fizešđarmat postrojenju. Postrojenja će biti povezana na MOL-ove lokalne interne distributivne mreže srednjeg napona.

Milisav PAJEVIĆ

Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja, jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efikasnan i delotvoran pristup ovom pitanju, zaključeno je na konferenciji pod nazivom „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, koja je u svečanoj Sali Skupštine grada Beograda okupila preko 150 domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti urbanizma, državnih i gradskih zvaničnika i predstavnika lokalnih samouprava iz gradova širom Srbije.

Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije, Goran Trivan istakao je doprinos žena celokupnom čovečanstvu. „One imaju značajnu ulogu, koju muškarci nemaju. Bavljenje ekologijom podrazumeva materinstvo kao ključnu osnovu stabilnog društva, a žene, kao nosioci te uloge doprinose budućnosti, koja je u našoj zemlji već na delu. Žene, kao majke su stub naše civilizacije i zahvalni smo im na tome“, ističe gospodin Trivan.

Steliana Nedera, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), navodi da uticaj klimatskih promena na celokupnu ljudsku populaciju sa različitih aspekata, ističući značaj ključnih akcija o globalnim promenama koji ima za cilj maksimalno uključivanje devojčica i žena u urbanističko planiranje i mogućnost za stvaranje dobre partnerske platforme. „Rodna ravnopravnost treba da bude nova poslovna strategija Republike Srbije, a odgovornost na klimatske promene metod, kako bi se afirmisala aktuelna tema“.

„Iako klimatske promene ne diskriminišu i utiču na sve, žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena. Žene, u poređenju sa muškarcima, često imaju ograničen pristup resursima i ograničen glas u kreiranju odluka i uticaju na politiku. Nejednako učešće žena u procesima donošenja odluka i na tržištu rada, stvara nejednakosti i često sprečava žene da u potpunosti doprinose planiranju, kreiranju i sprovođenju politika vezanih za klimatske promene“, istakla je gđ. Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

Milutin Folić, glavni urbanista grada Beograda prepoznao je važnost učešća muškaraca i žena u odgovore na izazove klimatskih promena. „Kroz dva velika strateška dokumenta, predvideli smo u kom pravcu će se grad razvijati i u kom pravcu se već razvija. To su, strategija razvoja grada Beograda i novi, generalni plan, zahvaljujući kojima smo odredili izmeštanje industrijskih zona iz centra, kako bi Beograd sišao na reku i da se, kao po ugledu na svetske metropole, reorganizuje hijerarhija saobraćaja u Beogradu, koja podrazumeva davanje prioriteta pešacima, biciklistima i javnom, gradskom prevozu.“

Na primeru evropskih metropola, Eva Kail, direktorka urbanističkog planiranja izvršne kancelarije grada Beča, istakla je značaj urbanističkog plana grada Beča koji je zasnovan na rodnoj perspektivi i održivosti, koji se u praksi pokazao veoma uspešnim za prostorno i gradsko planiranje. Takođe, na osnovu postojećeg plana prisutnima je prikazala benefite za muškarce i žene, kao i celokupan doprinos koji se pruža društvenoj zajednici.

Na konferenciji su posebno bili razmatrani rodni aspekti održivog planiranja, uloga žena u procesu odlučivanja i odgovoru na klimatske promene. Konferencija je održana u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP i UN Women Srbija, i podršku partnera Delegacije EU u Srbiji, Vlade Kraljevine Švedske i Vlade Švajcarske.

Međunarodna zajednica definiše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i kao cilj sam po sebi i kao sredstvo za promovisanje razvoja uopšte. Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica definisano je kao 5. od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja (SDG). Sporazum iz Pariza o klimi, koji je usvojen 2015. godine, predstavlja važan trenutak u istoriji uključivanja rodnih pitanja u UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Sporazum iz Pariza, kao veliki korak za međunarodno angažovanje u oblasti klimatskih promena u nekoliko oblasti integrisao je rodnu ravnopravnost.

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a.Partneri na projektu su: Delegacija EU u R Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština itd.). Projekat podržava iznalaženje inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, posebno na nivou lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Cilj je da se kroz javne pozive u vidu izazova, identifikuju i podrže različita softverska, tehničko-tehnološka rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu da primene u cilju obezbeđivanja javnih usluga koje su “otporne na klimatske promene”.

Milisav PAJEVIĆ

Potpisivanjem ugovora o institucionalnim grantovima u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, Regionalni centar za životnu sredinu (REC) ušao je u poslednju godinu sprovođenja ovog programa.

Do kraja ove godine 11 konzorcijuma organizacija civilnog društva, koje obuhvataju 64 organizacije iz cele Srbije,nastavlja sa sprovođenjem drugog dela institucionalnih grantova. Finansijska podrška ovomprojektu dolazi od Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju, a ukupan fond koji je organizacijama dodeljen kao nastavak institucionalne podrške iznosi 413.000 evra.
Direktorka REC Kancelarije u Srbiji, Ruža Radović, naglasila je u uvodnom obraćanjuznačaj uloge civilnog društva u izazovnom trenutku očekivanja otvaranja poglavlja 27 upregovorima Srbije sa Evropskom unijom, kao i da je cilj ovog projekta i podrške Švedske daorganizacije civilnog društva preuzmu vodeću ulogu u zaštiti životne sredine.
Ola Anderson iz Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u Srbiji нагласио je da Švedska podržava evropske integracije Srbije kroz fondove za koje godišnje izdvaja 12miliona evra, a prioritet je zaštita životne sredine. Kako je objasnio, civilno društvo ima važnuulogu u praćenju reformi u zaštiti životne sredine u Srbiji, ali i kao partner u dijalogu.

Savetnik ministra zaštite životne sredine zadužen za saradnju sa civilnim društvom, Srđan Stanković, primetio je da postoji dobra volja državne uprave da sarađuje sa civilnim društvom, ali da često postoji jaz u komunikaciji, te da će njegov cilj biti da se podstakne dijalog o konkretnim problemima, ali i konkretnim rešenjima, naročito u kontekstu poglavlja27.

Programske aktivnosti će kroz nove institucionalne grantove da pokriju veliki broj tema iz oblasti životne sredine, te se očekuju značajni rezultati u sferi upravljanja otpadom horizontalnog zakonodavstva, upravljanja vodama, zaštite prirode, klimatskih promena,upravljanja otpadom u poljoprivredi, kao i civilnoj zaštiti. Značajno je da nagrađene organizacije u okviru CSOnnect programa deluju i svoje aktivnosti sprovode na svim nivoima– lokalnom, regionalnom i nacionalnom.

Regionalni centar za životnu sredinu kroz sprovođenje ovog programa teži da podrži i osnaži organizacije civilnog društva koje imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu uključnim izazovima u oblasti životne sredine i pomogne im u nastojanjima da pruže svoj doprinos pregovaračkom procesu u okviru poglavlja 27, ali i ostvare dijalog sa institucijama Republike Srbije i Evropske unije.

Milisav PAJEVIĆ

Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC održalo je nedavno u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.
Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta.
Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom.
Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.
Okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika institucija, organizacija civilnog društva i predstavnika stručne javnosti.
Okrugli sto je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav PAJEVIĆ

Evropski pokret u Srbiji organizovao je nedavno u Beogradu, obuku pod nazivom „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“ namenjenu urednicima i novinarima koji se bave pitanjima zaštite životne sredine i energetike.
Predavači dr Vladimir Međak, Zoran Sretić, mr Tisa Čaušević i Mirko Popović govorili su o prelaznim periodima za ova tri poglavlja, evropskim standardima i pojmovima kao što su GMO, bezbednost hrane, Energetska zajednica, klimatske promene i energetska efikasnost.
Obuka je imala za cilj da se predstave i objasne najvažniji aspekti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji se tiču tema iz pregovaračkih poglavlja 27 Životna sredina, 12 Bezbednost hrane i 15 Energetika.
Inače, ovo je bila druga obuke za urednike i novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ na kojoj su bili prisutni mediji sa lokala iz Subotice, Prijepolja, Pančeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva itd.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije. Ideja projekta je da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije, a mediji i organizacije civilnog društva ojačaju u ulozi prenosilaca tih informacija.
Milisav PAJEVIĆ
Na konferenciji „Zaštita životne sredine – Upravljanje otpadom“, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), kojoj su prisustvovali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ambasador SAD Kajl Skat i predstavnici kompanija članica AmCham-a, zaključeno da je uspostavljanje efikasnijeg regulatornog okvira za upravljanje otpadom od izuzetne važnosti za očuvanje životne sredine, kao i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na konferenciji se razgovaralo se o produženoj odgovornosti proizvođača u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada, kao i u oblasti posebnih tokova otpada.
– Poslovna zajednica, odnosno privredni subjekti, važan su partner Ministarstva zaštite životne sredine u ostvarivanju zacrtanih ciljeva za unapredjenje životne sredine Srbije i dostizanje evropskih standarda u toj oblasti, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar je rekao da je interes Srbije bolja, zdravija i čistija životna sredina, kao i da će Ministarstvo zaštite životne sredine stvarati zakonodavni i administrativni okvir za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i za otvaranje mogućnosti za razvoj zelene ekonomije.
On je naglasio da baveći se perspektivom i budućnošću mi se bavimo i mogućim investicijama u životnoj sredini, kao i da će sklad životne sredine i privrede obezbediti i ekonomski prosperitet.
Ministarstvo će posvetiti posebnu pažnju saradnji sa privredom, razmatraće izazove sa kojima se poslovni sektor suočava prilikom implementacije regulative i time kreirati prostor za nove investicije u oblasti životne sredine.
Predsednik AmCham Odbora za životnu sredinu Dragan Lupšić je kazao da je neophodno da kroz sinergiju napora države, privrede i lokalnih samouprava doprinesemo razvoju propisa i njihovoj primeni, kako bi Srbija dostigla poželjne i održive ekološke ciljeve.
Lupšić je dodao da bi bilo korisno u celosti ustanoviti princip produžene odgovornosti proizvođača, kojim se odgovornost ne završava samo u trenutku puštanja proizvoda na tržište, već se produžava i nakon njegovog korišćenja, sve do trenutka kada nastaje otpad.
Ovaj princip je najefikasniji i primenjuje se u svim državama EU a koristi od ovakvog sistema imali bi država, privreda i građani.
– SAD snažno podržavaju Vladu Srbije i njene napore u pridruživanju Evropskoj uniji, i sveobuhvatne reforme kroz koje Srbija dostiže evropske standarde u zaštiti životne sredine, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, dodajući da su zaštita životne sredine i upravljanje otpadom temelji moderne ekonomije, ta da bi Srbija trebalo da investira još 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine tokom narednih nekoliko godina i da američke kompanije već uvode nove prakse u ovoj oblasti.
Ambasador Skat kaže da kroz saradnju sa industrijom, činimo uslugu državi i postižemo optimalna rešenja i poručuje da se ovi napori ne tiču samo Vlade i industrije, već svakog od nas i našoj posvećenosti životnoj sredini.
 Na zaključku ove konferencije, podvučeno je da su naredni koraci unapređenje postojećih sistema produžene odgovornosti, investiranje u sakupljačku mrežu i reciklažu, kao i podizanje kapaciteta komunalnog sektora i lokalnih samouprava.
Milisav PAJEVIĆ
U Domu Narodne skupštine Republike Srbije sredinom decembra prošle godine održana je 5. nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže, kojoj je prisustvovalo 360 poslanica Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine i odbornica iz više od 90 skupština gradova i opština u Srbiji, a razmatrane su teme borbe protiv nasilja nad ženama, donošenja zakona o rodnoj ravnopravnosti, ekonomskog osnaživanja i položaja žena na selu, pitanja zdravlja žena, kao i odnosa žena i zaštite životne sredine.
U okviru 5. nacionalne konferencije Ženske parlamentarne mreže organizovane su četiri panel diskusije: „Od nacrta do predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Žene i životna sredina”, „Ekonomsko osnaživanje žena, žene na selu” i „Zdravlje žena”, koje su predvodile narodne poslanice Gordana Čomić, Jasmina Karanac, Nada Lazić i Vera Paunović i Sanda Rašković Ivić.
Na panelu „Žene i životna sredina“ koji je organizovan u saradnji sa Zelenom poslaničkom grupom su se obratile Jasmina Karanac, narodna poslanica i Valentina Đureta, koordinatorka Zelene poslaničke grupe.
Prva panelistkinja je bila Žaklina Živković, aktivistkinja u oblasti životne sredine i osoba koja trenutno kordinira Balkansku mrežu Evropske Zelene partije i potpredsednica je Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Ona je istakla da je važno u zelenoj ekonomiji voditi računa o rodnom balansu jer trenutno preko 80 odsto pozicija u ovom segmentu zauzimaju muškarci.
Sanida Klarić iz organizacije „BIO IDEA za održivi razvoj“ na panelu „Žene i životna sredina“ je predstavila istorijat ove organizacije i angažman na spajanju programa osnaživanja žena sa zaštitom životne sredine, kao i projekat „Priroda je ženskog roda“.
Rada Gujaničić iz Ženskog centra Užice koja je predstavila dugogodišnji rad u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i Reciklažni centar Užice, koji je socijalno preduzeće koje zapošljava žene koje su bez posla tako što od odbačenog tekstila prave nove proizvode.
 Na panelu su predstavljeni i proizvodi koji su rezultat zaštite i unapređenja životne sredine a koje su proizvele žene kojima je ovo značajan izvor prihoda.
MilisavPAJEVIĆ