Načelnik ste Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije recite nam koliko je danas Sektor osposobljen da preventivno deluje na rizike i odgovori na izazove i ublaži posledice od različitih katastrofa koje mogu pogoditi našu zemlju i regiju?

 

  • Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa ostalim nadležnim službama (RHMZ, nadležnim javnim vodoprivrednim preduzećima, seizmološkim zavodom…) neprekidno prate situaciju na terenu, i po dobijanju upozorenja na eventualnu opasnost u stanju su da, u veoma kratkom vremenskom roku, mobilišu svoje snage i pruže pomoć ugroženom stanovništvu, gde se pre svega misli na spašavanje ljudskih života, imovine građana kao i materijalnih i kulturnih dobara. U okviru vatrogasno spasilačkih jedinica Sektora za vanredne situacije oformljeni su i specijalistički timovi za rad i spasavanje na vodi, njih devet, i specijalistički timovi za spasavanje iz ruševina, njih ukupno osam, koji su raspoređeni tako da pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije. Pored profesionalnih kapaciteta Sektora za vanredne situacije oformljene su i specijalizovane jedinice Civilne zaštite. Razvijanjem ovih jedinica imaćemo preko potrebne dodatne snage koje mogu biti angažovane u vanrednim situacijama takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće sprečiti i ublažiti redovnim delovanjem profesionalnih vatrogasno spasilačkih jedinica i drugih službi. Kroz ciklus osnovne obuke prošlo je 2000 pripadnika civilne zaštite, a to su jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom, za spasavanje iz ruševina i za zbrinjavanje ugroženog stanovništva. Započet je i proces opremanja specijalizovanih jedinica Civilne zaštite a i nabavljene su i uniforme za svih 2000 pripadnika. Prve jedinice civilne zaštite su spremne za dejstvo i u martu ove godine kada je bila proglašena vanredna situacija na celoj teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava, stavljene su u punu funkciju.

 

Jesmo li uspeli da uskladimo usvojene zakone i podzakonska akata u vezi vanrednih situacija i kada će biti donesen novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda  i šta će on sistemski doneti novo?

 

  • Polazeći od iskustava stečenih u primeni Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i novog razvoja koji je posle 2009. godine usledio u oblasti politike smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda na svetskom i evropskom nivou, kao i od preporuka koje su upućene Republici Srbiji u vezi sa dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda, naročito u pogledu potrebe daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti, ocenjeno je celishodnim da se pripremi novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama. U tom smislu, pristupilo se izradi novog zakonskog dokumenta, Nacrtu zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama čija osnovna karakteristika jeste u sveobuhvatnom formiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Zakon je potpuno u duhu Sendai okvira za delovanje koji je donešen za period od 2015-2030 godine na trećoj Konferenciji Ujedinjenih Nacija, koja je dala okvir za delovanje za narednih 15 godina članicama UN, a Srbija će usvajanjem ovog zakona biti, ako ne prva, onda među prvim zemljama koje su svoju zakonsku regulativu uskladile sa tim. Imajući u vidu novi pristup regulisanju ove oblasti, koji se ogleda i u znatnom proširenju polja rada (delokruga) državnih organa, procenjeno je da bi za obavljanje upravnih i stručnih poslova predviđenih posebnim  zakonom trebalo ojačati sadašnji institucionalni okvir na državnom nivou koji je pozicioniran u Sektoru za vanredne situacije MUP-a,  putem osnivanja Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, koja bi bila formirana kao organizacija u sistemu državne uprave.

Koji su ciljevi i razlozi za formiranjem Direkcije i šta će ona koordinirati?

Osnovni cilj i razlog za formiranje Direkcije je potreba da se sistem smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, organizaciono situira  u jednom  organu državne uprave,  jer će se na taj način sistem smanjenja rizika i odgovora organizovanih snaga  uskladiti sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Direkcija će objedinjavati i koordinirati  preventivno delovanje svih nadležnih organa državne uprave, pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, kao i drugih relevantnih organizacija, uključujući naučne organizacije, udruženja i druge organizacije civilnog društva. Radi se o multisektorskoj nacionalnoj platformi, kao obliku saradnje i usaglašavanja politike koji je preporučen dokumentima UN i koji postoji u većem broju evropskih zemalja.

Koliko je važna i neophodna prekogranična saradnja i koje napore čini država Srbija da je osnaži i unapredi?

  • Koliko je važna odnosno neophodna međunarodna saradnja u slučaju vanrednih situacija najbolje se videlo za vreme katastrofalnih poplava koje su pogodile Republiku Srbiju u maju 2014. godine. Tada je u Republici Srbiji bilo angažovano čak 22 tima sa preko 560 članova iz čak 14 zemalja. U aprilu prošle godine Republika Srbija je postala 32 članica Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Aktiviranje Mehanizma predviđa se onda kada kapaciteti zemlje pogođene katastrofom nisu dovoljni za adekvatan odgovor jer nema dovoljno dostupnih resursa. Države Mehanizma udružuju sredstva koja mogu da stave na raspolaganje zemljama pogođenim katastrofom i po aktiviranju, Mehanizam brzo i efikasno koordinira pružanje pomoći unutar i van Evropske unije, što se najbolje moglo videti za vreme poplava u maju 2014. godine. Takođe, u Nišu je aktivan i Srpsko-ruski humanitarni centar za pružanje pomoći u slučaju vanrednih situacija. Značaj ovog centra najbolje se mogao videti tokom ogromnih šumskih požara 2012. godine koji su uspeli da se ugase upravo angažovanjem aviona za gašenje šumskih požara velikih kapaciteta Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije, kao i angažovanjem njihovog tima za rad na vodi tokom poplava u maju 2014. godine koji su među prvima stigli na teritoriju Obrenovca. Takođe posredstvom ovog centra Sektoru za vanredne situacije MUP doniran je značajan broj vozila kao i opreme velike vrednosti. Sve ovo govori u prilog tome da je međunarodna saradnja, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom nivou, u slučaju vanrednih situacija neophodna naručito kada se uzme u obzir da katastrofe ne poznaju granice.

Gde vidite ulogu organizacija civilnog društva u sistemu upravljanja vanrednim situacijama?

  • I sadašnjim Zakonom o vanrednim situacijama pored subjekata čija je redovna delatnost zaštita i spasavanje, prepoznata su i privredna društva i drugi pravni subjekti kao što su Crveni Krst, Gorska služba spasavanja Srbije i udruženja koja su osposobljena i opremljena za zaštitu i spasavanje, kao snage sistema zaštite i spasavanja što će se i novim Zakonom unaprediti i učiniti saradnju još boljom i efikasnijom.

Nepostojanje sistemskog obrazovanja u području vanrednih situacija jedan je od ozbiljnih problema našeg društva, koliko mediji i propagandne kampanje mogu doprineti poboljšanju aktuelnog stanja?

  • U Srbiji još od osamdesetih godina prošlog veka u obrazovnom sistemu ne postoji veoma važan segment bezbednosne kulture svih građana – upoznavanje sa vanrednim situacijama i načinom na koji se mogu zaštiti ljudski životi. Treba napomenuti da je ovaj problem doveo do toga da se ne može govoriti o „niskoj svesti građana“ već o njenom potpunom odsustvu kada se radi o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Nijedna medijska kamapanja koja ima za cilj da se izmeni ovakvo stanje ne može biti efikasna koliko je zapravo efikasno obrazovanje pre svega najmlađih sugrađana u ovoj važnoj oblasti, ali su upravo zbog ovih nedostataka medijske kampanje neophodne kako bi podigle svest građana i napravile pomak u popunjavanju ove praznine. Ne radi se ovde o želji da se uvode novi predmeti poput nekadašnje „Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite“, već o potrebi da postojeći nastavni planovi i programi prošire. Tako bi deca naučila da reke mogu predstavljati opasnost u vidu poplava i učila načine kako da se sačuvaju u slučaju njihove pojave. Naravno, učile bi se mere zaštite i u slučaju požara, zemljotresa, niskih, visokih temperatura itd. Kampanja koju su zajednički pokrenuli Sektor za vanredne situacije i Misija OEBS-a u Srbiji, izradom porodičnog priručnika za vanredne situacije, samo donekle može ublažiti posledice ovih manjkavosti u obrazovnom sistemu ali ih ne može ni u kom slučaju odmeniti.
Advertisements

 

KRISTIN MORO, AMBASADORKA REPUBLIKE FRANCUSKE

Pariski dogovor kompromis za vlade

O nedavno održanoj konferenciji COP21 i smanjenju emisije štetnih gasova govori francuska ambasadorka Kristin Moro.

 

Pariski dogovor kompromis za vlade , Intervju KRISTIN MORO, ambasadorka Republike Francuske

 

Na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama  u Parizu 195 država usvojilo je novi globalni klimatski sporazum. Koje konkretne akcije u borbi protiv klimatskih promena će pokrenuti Pariski sporazum?

 

Pariski sporazum utvrdio je jasan pravac kretanja: kriva svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da se zaustavi što pre, na ovim vrednostima kao na svome maksimumu, i treba da se teži neutralnosti emitovanja tih gasova u drugoj polovini veka kako bi porast temperature ostao ograničen na ispod 2 °C. Sporazum traži od zemalja potpisnica da primene ono na šta su se obavezale putem svojih nacionalnih doprinosa i traži da uspostave mehanizam i dinamiku redovnog praćenja: 2018. je određena kao godina kada će se održati prvi sastanak za evaluaciju rezultata, koji će zatim da se održava svake pete godine. Svaka zemlja će napraviti presek svojih rezultata i podneti novi nacionalni doprinos koji će svaki put biti ambiciozniji. Kolektivni napredak će takođe moći da se proceni sabiranjem pojedinačnih rezultata, posle čega će doći do nekih novih projekcija kako bi se na globalnom nivou podigla ambicija koja je u skladu sa prihvaćenim ciljevima.

            Jesu li klimatski razgovori u Parizu udružili i motivisali svetsku zajednicu za veliku zajedničku akciju koja će se baviti problemom klime?

Da, mislim da može da se kaže da je konferencija o klimi u Parizu, COP 21 ujedinila i – pre svega – ubedila međunarodnu zajednicu u neophodnost zajedničkog delovanja u borbi protiv klimatskih promena. Zbog toga se Pariski sporazum  smatra istorijskim, jer je jedan takav svetski sporazum do pre nekoliko godina bio potpuno nezamisliv.  Istorijskim ga čini i to što je nastao mobilizacijom svih, uključujući svet ekonomije, civilno društvo i naučne krugove.

Zapravo, svi pregovori koji su se vodili uoči konferencije COP 21, aao i oni na samoj konferenciji, u Buržeu, u Parizu, tokom 12 dana i noći, ilustruju jasnu nameru svih zemalja da sada pronađu globalno rešenje za izazove klimatskih promena.  Ta se namera najpre pretočila u nacionalne doprinose koje je priložilo 187 zemalja.  Zatim su grupe zemalja sa oprečnim interesima imale priliku da se izjasne i njihovi su argumenti, više nego ikada ranije, bili uzeti u obzir/uvaženi.  Npr. stav ostrvskih zemalja, okupljenih u okviru grupe 43 (četrdeset trojice) uspeo je da dopre do svih. To nije samo zbog toga što su ga oni dobro formulisali već i zbog toga štp su sagovornici bili prijemčiviji budući da su sada bili svesni ozbiljnosti problema.

Da zaključim, zaista se može govoriti o savezu cele međunarodne zajednice, pošto se više od 800 organizacija – velikih gradova, regiona, preduzeća i investitora iz celog sveta (predstavljajući 150 miliona ljudi i 11.000 milijardi dolara kapitala) 16. decembra obavezalo, putem Pariskog apela, da « brzo i efikasno doprinese implementaciji Pariskog sporazuma i da ubrza procese transformacija koji su neophodni kako bismo se uspešno izborili sa izazovima klimatskih promena ».

            Hoće li međunarodna zajednica u uslovima konstantne finansijske krize uspeti da odredi cenu za emisiju štetnih gasova kroz porez ili preko određivanja konkretnih kvota emisije tih gasova?

Pregovori u Parizu su doveli do kompromisa koji omogućava vladama koje to žele da pribegnu tržišnim mehanizmima kako bi postigle svoje klimatske ciljeve, što je već bio savet iznesen u okviru Kjoto protokola. Pariska odluka eksplicitno navodi tarifikaciju ugljenika kao sredstvo kojim bi se podstaklo smanjenje emisije štetnih gasova.

Na primer, u okviru ratifikovanja protokola u Kjotu, Evropska Unija je uspostavila evropski sistem razmene emisionih kvota (EU-ETS), kako bi se pratila emisija CO2 iz industrijskih postrojenja : radi se o mehanizmu koji reguliše pravo na emitovanje CO2, i to je najveći sistem na svetu za pravo i kvote koji se odnose na emisiju  ugljen-dioksida. Sistem EU-ETS postavlja ograničenja za otpuštanje gasova i uspostavlja tržište, čime je omogućeno svakom preduzeću da kupi « pravo da zagađuje » ili da proda ono koje već ima. Preduzeća koja čine napor u smanjenju svojih emisija štetnih gasova su time nagrađena, dok su ona koja su probila plafon dozvoljene emisije  primorana da otkupe kvote od  onih preduzeća koja su manje zagađivala. Kada je o tome reč, Francuska je u Srbiji sprovela tvining projekat  2013. – 2015. koji je pružio podršku vladi u preuzimanju tog dela pravnih tekovina EU, tzv. akija EU.

Danas se se mnoge države, kao i mnogi regioni i preduzeća već opredelili za tarifikaciju ugljenika i za obnovljive izvore energije: više od dve trećine zemalja koje su podnele svoje nacionalne doprinose, iznele su u njima svoje nove ciljeve vezane za obnovljive izvore energije, i kao rokove, 2025. ili 2030. Podsticaj koji im je dat Pariskim sporazumom će sve da ubrza, iako bi novi kontekst koji je stvoren padom cena nafte mogao da se protumači i kao nepodsticajan. Kratkoročno, obnovljiva energija postaje komparativno skuplja, ali dugoročno, analiza ostaje ista: opasnost od emisije štetnih gasova i apsolutna neophodnost da se emitovanje smanji, mogućnost novih preokreta na tržištu ugljo-vodoničnih goriva, ekonomski potencijal i nova radna mesta koje sa sobom nose inovativne tehnologije – ostaju.

             Koje su to ključne aktivnosti koje je neophodno preduzeti da bi se javnost što bolje upoznala sa Pariskim sporazumom?

Treba nastaviti sa mobilisanjem lokalnog i nevladinog sektora kako bi javnost bila što bolje obaveštena; više od pukog informisanja o sadržaju Pariskog sporazuma, treba javno mnjenje učiniti prijemčivim za nove koncepte i načine proizvodnje, za novi način života na planeti koji će oni da izazovu i da nam donesu. Treba uveriti javnost da će sporazum da nam omogući da dišemo čistiji vazduh, da imamo dostojanstveniji život, da će dovesti do većeg poštovanja osnovnih prava ; da će da doprinese umanjenju rizika od sukoba koji su vezani bilo za nadmetanja oko izvora ne-obnovljive energije, bilo za posledice klimatskih promena koje ne bismo bili u mogućnosti da sprečimo ili da njima valjano upravljamo.

            Francuska Ambasada je prošle godine bila inicijator niza aktivnosti koje su bile posvećene klimatskim promenama. Hoćete li nastaviti sa sličnim sadržajima i ove godine?

Naravno, naša ambasada, kao i cela Francuska, ostaju u pripravnosti i posvećene novim aktivnostima u oblasti klimatskih promena namenjenim najrazličitijoj publici. Zvanično francusko predsedavanje COP 21, koje je započelo na Konferenciji o klimatskim promenama u Parizu u decembru, traje do novembra 2016. Treba održati elan koji je rastao sve do konferencije u Parizu i kulminirao postizanjem istorijskog sporazuma. Pariski sporazum nije cilj sam po sebi, to je novi početak i na nama svima je sada kolektivna odgovornost da ga primenimo. Stoga će, tokom cele ove godine, ambasada nuditi aktivnosti kojima će dijalog koji je usmeren na podsticanje novih klimatskih smernica – držati otvorenim, kako sa srpskim vlastima, tako i sa građanskim drustvom.   Kao prošle godine, nastavićemo da tesno sarađujemo sa najvažnijim akterima u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, a to su: UNDP, Delegacija EU, nevladine organizacije. Ove godine ćemo sarađivati sa Marokom, s obzirom da preuzimaju predsedavanje konferencijom COP 22 koja će se održati u Marakešu u novembru.

Nastavićemo dakle da aktivno delamo u oblasti borbe protiv klimatskih promena, kroz predavanja, javne tribine, razmene, aktivnosti usmerene ka mladima. Naša ambasada je odlučila da ove godine svoj diskurs fokusira upravo na bolji život građana i razvićemo aktivnosti koje će ukazivati na tesnu vezu između zdravlja i klime.

Milisav PAJEVIĆ

 

 

 

Ekološki dinar se ne koristi namenski

23. децембра 2015.

Problemi finansiranja zaštite životne sredine u Republici Srbiji

 

Ekološki dinar se ne koristi namenski

 

Ekološki centar „Stanište“ i Beogradska otvorena škola uz podršku Koalicije za nadzor javnih finansija nadavno su sačinili i predstavili javnosti Informaciju o problemu finansiranja zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Dopis su osim medijima dostavili i na adrese Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, Uprave za trezor, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Stalne konferencije gradova i opština i Privredne komore Srbije.

U Dopisi je ukazano na krajnje zabrinjavajuće stanje sistema finansiranja zaštite životne sredine, naročito na lokalnom nivou.

Predstavljeni su najnoviji podaci o korišćenju sredstava lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine. Podatke je prikupio i obradio tim Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca, u periodu septembar – novembar 2015. godine, na uzorku od 123 lokalne samouprave (ili 85%, od 145 sa područja centralne Srbije i AP Vojvodine).

Analizom dokumenata i poređenjem sa ranijim istraživanjima (2010 – 2012), utvrđeno je da su u porastu tekući namenski prihodi od naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač, za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odložen otpad, kao i posebne lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Ovo su namenske naknade, koje Republika Srbija i lokalne samouprave naplaćuju od privrede i građana. U odnosu na 2013. godinu, prihodi su u 2014. godini bili veći za 1,1 milijardu dinara i iznosili 4,11 milijardi dinara. Utvrđeno je i da je iznos izvršenih namenskih rashoda budžetskih fondova za zaštitu životne sredine, značajno je manji od iznosa prihoda. U 2014. godini bio je 2,58 milijardi dinara i niži je nego što je bio u 2011. i 2012. godini. Takođe, je konstantovano da se neprestano se povećava iznos neutrošenih sredstava, koji se prenosi u narednu godinu. Tako je iz 2014. u 2015. godinu preneto, zbirno za 123 opštine, čak 5,35 milijardi dinara. I dalje je izuzetno visok procenat opština koje nedovoljno troše ova namenska sredstva i prenose ih u narednu godinu. To je veliko i značajno povećanje u odnosu na 2013. godinu,

U 2012. godini broj lokalnih samouprava koje su prenele sredstva nije opao sa 121, koliko je bilo u 2011., na 111 zbog povećanja rashoda, već zbog ukidanja naknade za motorna vozila, čime je trećina opština i gradova ostala bez ikakvih, ili sa vrlo malim namenskim prihodima. Pregledom završnih računa i izveštaja o korišćenju sredstava budžetskog fonda, uočeno je da se u velikom broju lokalnih samouprava, pod zaštitom životne sredine evidentiraju, i sredstvima budžetskog fonda finansiraju i uređenje atarskih puteva, održavanje kanalske mreže, protivgradna služba, izgradnja sportskih objekata, asfaltiranje ulica, prskanje komaraca, deratizacija, zoo-vrtovi, hvatanje pasa, kazne po rešenju sudova za ujede pasa, zimsko održavanje, zamena azbestnih cevi i održavanje vodovoda, subvencije za vodu, dug za gas, toplifikacija, kotlovi, otklanjanje posledica poplava. Svi ovi programi jesu potrebni, ali imaju svoje funkcionalne klasifikacije u budžetu – poljoprivreda, vodosnabdevanje, razvoj zajednice, bezbednost, sport, kultura, itd. Oni se, inače, finansiraju iz drugih izvora, a ne sredstvima za zaštitu životne sredine.

Svemu treba dodati prenose iz lokalnih budžetskih fondova ka drugim indirektnim korisnicima budžeta, kao što su javna komunalna preduzeća i mesne zajednice, čime se krši Zakon o budžetskom sistemu, ili gubi namenski karakter sredstava. Od evidentiranih 2,5 milijardi dinara rashoda, oko milijarda odnosi se na nenamensko trošenje na programe koji nemaju veze sa zaštitom životne sredine, i na nedopuštene transfere između korisnika budžeta. Posebno zabrinjava činjenica da resorno Ministarstvo na ovakve programe daje saglasnost, ali i ne kontroliše sadržaje izveštaja o utrošku sredstava, koje su, po Zakonu, opštine i gradovi dužni da pošalju. Ne postoje jasni kriterijumi šta od aktivnosti spada u zaštitu životne sredine. Tako se ostavlja prostor lokalnim samoupravama, ali i resornom ministarstvu, da slučajno ili namerno, u program fonda uvrste, i daju saglasnosti i za one projekte kojima se ne doprinosi zaštiti životne sredine.

Zbog netransparentnog sistema finasiranja nije moguće utvrditi karakter utrošenih sredstava na republičkom nivou.

Prikazani podaci posebno zabrinjavaju ako se uzme u obzir stanje životne sredine u Srbiji i projekcije o finansijskim opterećenjima koji će u narednim godinama uslediti zbog usvajanja i primene standarda Evropske unije. U Srbiji i dalje postoji oko 120 smetlišta na koje lokalna javna preduzeća odlažu neselektovan otpad. Pored toga, otpad se odbacuje na više od 3000 divljih deponija. Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi, kada je u pitanju kvalitet vazduha. Merenjem nivoa praškastih materija u nekoliko gradova i opština u Srbiji uočena su prekoračenja koja direktno utiču na zdravlje stanovništva. U Boru, Smederevu, Užicu i Valjevu vazduh je u 2014. godini ocenjen kao prekomerno zagađen.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2015. ukazuje da sedam od osam urbanih aglomeracija beleži prelazak tolerantnih vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh. Energija se u Srbiji proizvodi po veoma visokoj ceni, pa je energetski intenzitet srpske privrede skoro dvostruko veći u odnosu na prosek u EU. Najveći gradovi u Srbiji nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Istovremeno izdvajanja za zaštitu životne sredine u Srbiji ne prelaze 0,25% BDP-a godišnje. U izveštaju Evropske komisije za 2015. takođe se naglašava da je neophodno da Republika Srbija preduzme mere za uspostavljanje delotvornog i trajnog sistema finansiranja životne sredine i klimatske politike, uključujući i stabilno finansiranje osnovnih potreba, kao što je monitoring stanja životne sredine. Ukazano je da opisani problem koincidira sa značajnim povećanjem ustupljenih prihoda u odnosu na izvorne prihode lokalnih samouprava, odnosno drastično smanjenje prihoda lokalnih samouprava. Centralizacija stvara jaz između republičkog i lokalnog nivoa vlasti, suprodstavlja interese lokalnih zajednica centralnom nivou vlasti i dovodi u pitanje ostvarenje prava na lokalnu samoupravu.

Ekološki centar „Stanište“ i Beogradska otvorena škola su u Dopisu dali Prepororuke za uspostavljanje delotvornog sistema finansiranja zaštite životne sredine.

Osnovni cilj politike životne sredine trebalo bi da bude zaštita životne sredine i sprečavanje dalje degradacije životnog okruženja. Ovaj cilj potrebno je ostvariti poštovanjem sledećih operativnih principa: efikasno upravljanje sredstvima namenjenim zaštiti životne sredine – poštovanje principa zagađivač plaća i trošenje namenskih sredstava za potrebe zaštite životne sredine i sprečavanje degradacije; transparentno i participativno kreiranje strateškog i normativnog okvira za zaštitu životne sredine – učešće javnosti u skladu sa Smernicama koje je usvojila Vlada, ali i važećim obavezujućim propisima, omogućava identifikovanje problema u ranoj fazi, povećanu kontrolu nad zakonodavnim procesom i onemogućava pojedine interesne grupe da utiču na zakonodavni proces; vladavina prava (poštovanje važećih propisa, identifikovanje najslabijih tačaka u primeni zakona i jačanje kapaciteta kroz saradnju između lokalnih aktera i između više opština; unapređenje horizontalne i vertikalne saradnje javnih institucija – nedopustiva je praksa da republički organi kasne ili ne dostavljaju mišljenje na nacrte propisa koje izrađuju drugi organi); sukcesivno povećanje namenskih budžetskih prihoda, ali i rashoda, a ne njihovo smanjenje.

Povećanja moraju biti rezultat realnih procena troškova, ali i dijaloga između različitih društvenih aktera, posebno onih koji će ovim povećanjem biti direktno pogođeni. Smanjenje iznosa sredstava koja su namenjena zaštiti životne sredine, neće dovesti do privrednog rasta ili jačanja ekonomije, već će srpsku privredu učiniti nekonkurentnom na EU tržištu. Odlaganje rešavanja problema degradacije životne sredine samo će povećati troškove u narednim godinama.

Potrebno je utvrditi oblasti od značaja za finansiranje, a to su zaštita vazduha, upravljanje otpadom, sanacija smetlišta koje koriste lokalne samouprave i unapređenje sistema upravljanja otpadnim vodama. Ovo su oblasti koje su u finansijskom smislu najzahtevnije, a predstavljaju najveći uzrok degradacije životne sredine. Finansiranje projekata koji ne doprinose unapređenju kvaliteta životne sredine moraju biti značajno smanjeni i zaustavljeni.

Bez obzira na zakonsko rešenje, i bez obzira da li će Fond biti posebno pravno lice ili deo Ministarstva, upravljanje budžetskim sredstvima za zaštitu životne sredine mora biti transparentno. Planirana i utrošena sredstva moraju biti prikazana tako da je namensko raspolaganje vidljivo. Organ zadužen za upravljanje Fondom, godišnje izveštaje treba da podnosi Narodnoj skupštini, a ne resornom ministarstvu ili Vladi. Praksa javnih slušanja i otvorenost Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine omogućila bi pojačanu kontrolu nad trošenjem sredstava za zaštitu životne sredine i doprinela boljem raspolaganju ograničenim sredstvima.

Zakon o zaštiti životne sredine treba da omogući ostvarenje osnovnog cilja zaštite životne sredine, koje nije u sukobu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao sistemskim aktom.

Potrebno je uspostaviti mehanizam monitoringa i evaluacije projekata koji se finansiraju sredstvima namenjenim za zaštitu životne sredine. Ovo treba da bude jedno od osnovnih zaduženja organa koji upravlja Fondom za zaštitu životne sredine. Ovde se ne misli na kontrolu finasijskih izveštaja (koja takođe izostaje), već evaluaciju projekata u pogledu ciljeva i ostvarenih rezultata. Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine navodi 23 oblasti koje će se finansirati iz budžeta za životnu sredinu, što omogućava da se namenskim sredstvima finansiraju projekti koji ne doprinose ostvarenju osnovnog cilja – zaštite životne sredine i sprečavanja dalje degradacije. U programskom budžetu Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave treba da budu definisani specifični ciljevi zaštite i indikatori za praćenje uspeha u realizaciji projekata.

Potrebno je definisati osnovne i obavezne uslove koje lokalne samouprave i drugi potencijalni korisnici sredstava Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije, moraju ispuniti, kako bi mogli da konkurišu za sredstva: namensko raspolaganje sopstvenim sredstvima za zaštitu životne sredine; planiranje projekata u skladu sa strateškim prioritetima, definisanim programskim budžetom uz jasno određene indikatore; transparentno iskazani rashodi i prihodi izveštavani resornom ministarstvu; namenska sredstva lokalnog budžetskog fonda, koja iz objektivnih razloga nisu utrošena u prethodnoj godini, moraju se za iste neizvršene programe opredeliti i u narednoj  godini. Dobrim planiranjem ova pojava može da se svede na minimum i korisnici koji ne troše sredstva namenski ne mogu da se prijave na konkursima koji se finansiraju iz budžeta.

Da bi ove preporuke bile ostvarene, neophodno je da zaštita životne sredine postane prioritet Vlade Republike Srbije, što u ovom trenutku nije slučaj.

Milisav PAJEVIĆ

 

Informacija_o_problemu_finansiranja_zaštite_životne_sredine_u_Republici_Srbiji

 

Kada bi ste nekoga pitali, šta je požar, dobili bi ste različite odgovore, a za potrebe ovoga teksta izdvojićemo dve definicije. Prva je iz Wikipedije i ona kaže: požar je nekontrolirano gorenje koje nanosi materijalnu štetu ili ugrožava ljudske živote,
dok je druga iz Zakona o zaštiti požara “Službeni glasnik RS”, broj 111/2009 u kojoj se navodi da je požar proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina.
Čovek se od pamtiveka štitio od požara i činio sve da ih bolje razume i na što efikasniji način ugasi, a najpre spreči njihovo pojavljivanje.
Počeci organizovane zaštite od požara u Srbiji vezuju se za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, odnosno za donošenje Uredbe protiv požara 1834. godine. Od tog vremena zaštita od požara razvijala se u skladu sa različitim oblicima državnog uređenja i u kontinuitetu sve do danas.

Zaštita od požara u većim privrednim sistemima i kod pravnih lica dobro je funkcionisala sve dok ubrzan proces privatizacije i vlasničke transformacije pravnih lica nije uticao na realizaciju planova zaštite od požara u opštinama i preduzećima, što je dovelo do toga da se poslednjih godina sprovode samo osnovne mere zaštite.
U Strategiji zaštite od požara za period 2012 – 2017. godine u „Službenom glasniku RS“ , br. 21/2012. godine ocenjeno je da je stanje u oblasti zaštite od požara nezadovoljavajuće i konstantovano da je sistem zaštite od požara potrebno unaprediti angažovanjem svih subjekata zaštite od požara, kroz razmenu informacija od značaja i usklađivanje aktivnosti radi pravovremene zaštite od požara.

Najvažniji uočeni problemi u oblasti zaštite od požara: mnogi objekti su izgrađeni u blizini stambenih zona, bez zaštitnih pojaseva u odnosu na objekte u blizini, sa malim skladišnim prostorima i neadekvatnim pristupom za vatrogasna vozila; saobraćajna infrastruktura je nezadovoljavajuća; municija, eksploziv, eksplozivne materije, kao i hemikalije i opasni otpad, nepravilno se skladište . Nedovoljna je pripremljenost subjekata zaštite od požara za sprovođenje preventivnih mera; pristup većini višespratnih stambenih zgrada i velikim kompleksima šuma je otežan ili nemoguć usled nedovoljne putne mreže; električne i dimovodne instalacije ,nepropisno se održavaju, oštećuje se i otuđuje oprema i sredstva za gašenje; nelegalan promet pirotehničkih sredstava.
Nerazminiran deo teritorije Republike Srbije od kasetne municije posebna je opasnost; lociranje, otkopavanje, deaktiviranje i vađenje avionskih bombi – raketa; problem raznih vrsta neeksplodiranih ubojitih sredstava; sistem meteoroloških osmatranja u šumskim područjima, kao i metodologija za prognozu indeksa opasnosti od pojave šumskih požara neadekvatna je i potrebno je njeno unapredjenje, dok planovi za upravljanje rizikom ne postoje; kapacitet javne vodovodne mreže je nezadovoljavajući; pojačana bezbednost naftovoda, gasovoda, dalekovoda i rezervoara zapaljivih materija zbog mogućnosti jakih oštećenja kao posledice zemljotresa; zdravstveni sistem je potrebno proceduralno urediti u ovoj oblasti, popuniti ljudstvom, opremiti medikamentima i sanitetskim materijalom za pružanje hitne medicinske pomoći u slučajevima požara, kao i adekvatnom opremom i vozilima, proporcionalno u svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike Srbije..

Bezbednosna kultura građana je nedovoljna, nerešeni imovinsko-pravni odnosi vlasništva šuma i neažurnosti katastarskih podataka uzrokuju da se ne zna pravi vlasnik šuma.
Posebnu teškoću predstavlja komunikacija sa vlasnicima šuma, imajući u vidu da su, saglasno propisima, dužni sami da štite svoju imovinu; nedovoljna popuna vatrogasno-spasilačkih jedinica kvalitetnim, stručnim i psihofizičkim osposobljenim ljudskim resursima za obavljanje poslova zaštite, uključujući i angažovanje osoba sa invaliditetom; broj vatrogasaca – spasilaca je ispod evropskih standarda; neusklađenost opisa radnih mesta u skladu sa zahtevima posla; oprema i vozila, posebno ona koja su neophodna za tehničke intervencije sa opasnim materijama, ne pokrivaju adekvatno teritoriju Republike Srbije.
Milisav PAJEVIĆ

Požar pratilac čoveka kroz istoriju i vreme , 1 strana

Požar pratilac čoveka kroz istoriju i vreme, 2. stranai

Pelcer ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji se polako ali sigurno prima.
Osim države koja bi po svakom osnovu najviše trebala da ulaže u zaštitu životne sredine na svojoj teritoriji sve češći su slučajevi ulaganja privatnog (biznis) sektora i građana.
Finansijska izdvajanja privatnih firmi u proces osavremenjavanja proizvodnog procesa koji je u skladu sa kriterijumima zaštite životne sredine počela su od 2003. godine i neposredno po donošenju nekih sistemskih zakona u oblasti životne sredine.
Pionirski posao ulaganja u zaštitu životne sredine obavile su kompanije Philip Morris International, British American Tobacco, Ju-Es-Stil , Japan Tobacco International (JTI).
Dolaskom Fiata u Srbiju učinjen je svakako korak napred u upotrebi najsavremenijih tehnologija u zaštiti životne sredine. Zaštita životne sredine je jedan od prioriteta Fiat kompanije. Nova ekološka linija nalazi se u Fiat-ovim modelima Grande Punto, Panda, Punto i novi Doblò Cargo. Metan koji ne sadrži toksične supstance, u potpunosti eliminiše emisiju prašine, benzola i drugih aromatičnih ugljovodonika. Ostvareno je i smanjenje emisije ugljendioksida za 25 odsto, a rezultat toga je manji uticaj na stvaranje efekta staklene bašte. Metan znatno smanjuje troškove održavanja, zahvaljujući skoro potpunom odsustvu taloga ugljenika u motoru. Rezervoari za metan omogućavaju i visok nivo bezbednosti.
Kompanija Nestle je 2014. godine u svoju fabriku prehrambenih proizvoda u Surčinu uložila blizu milion evra u prečišćivač tehnoloških i sanitarnih voda. Iste godine planirane su dodatne investicije od oko 300.000 evra u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čiji će maksimalni kapacitet iznositi 200 kubnih metara na dan.
Coca-Cola Hellenic Srbija uložila je 2014. godine više od 30 miliona dinara u razvoj lokalne zajednice, različitim akcijama motivisala je više od 80.000 ljudi da se bave fizičkom aktivnošću, dok je reciklirala 96,36 odsto otpada. Takođe je uspela da upotrebi 6,46 odsto sirovina od recikliranih materijala i tokom poplava donirala oko milion dolara.
Delez Srbija je primenom mera energetske efikasnosti u prodavnicama smanjila potrošnju struje za 8521 mWh, što predstavlja ekvivalent od 6475 tona manje emitovanog ugljen dioksida u atmosferu. 93 odsto rashladnih fluida u uređajima za hlađenje su neškodljivi za ozonski omotač. U okviru inicijative „Ništa se ne baca“ (Zero waste) 6460 tona otpada skrenuto je sa puta deponija i poslato na obradu za ponovnu upotrebu. Tokom samo jedne akcije u Tempu, više od 4000 potrošača recikliralo je 7,85 tona ambalažnog otpada na eko ostrvima.
Kompanija Tetra pak otvorila je ove godine nov magacin u svojoj fabrici koja posluje u Gornjem Milanovcu. Ulaganje je deo investicije od 12 miliona evra, koliko je Tetra pak u tu fabriku uložio za poslednje dve godine.
Fabrika površine 4.000 kvadratnih metara doneće poboljšanje u skladištenju proizvoda i upola smanjiti vreme utovara, a u novom pogonu je zaposleno 38 novih radnika. Za deset godina proizvodnja kartonske ambalaže Tetra paka u Gornjem Milanovcu povećana 10 puta, sa 300 miliona pakovanja na tri milijarde danas
Fabrika „Vlasinka“ je potpuno ekološka i bez negativnog uticaja na okolinu. Od 2006. sprovedene su razne inicijative kroz koje je smanjena težina Rosa boce za 30%, smanjena je i potrošnja energije po proizvodu za 34,6%, generisanje otpada za 45%, dok je reciklaža povećana za 20%. U partnerstvu sa UNDP-em, Vladom Republike Srbije i opštinom Surdulica „Vlasinka” je razvila projekat “Promocija ekoturizma i zaštita životne sredine Vlasinskog jezera”. Projekat je fokusiran na brendiranje i promociju Vlasinskog jezera, izgradnju turističke infrastrukture i unapređenje rada službe zaštite zaštićenog područja „Vlasinsko jezero“.
Novac u sređivanje, ulepšavanje i rešavanje problema sredine u kojoj rade i posluju ulagali su Holcim (sada CRH Srbija), Lafarž, dok je samo prošle godine TITAN Cementara Kosjerić uložila blizu 220.000 evra u razvojne programe lokalne u ključni prioriteti bili su usmereni na unapređenje i održavanje dobrih ekoloških rezultata, brigu o zaposlenima i edukaciju sa akcentom na bezbednost. Zahvaljujući donacijama zaposlenih širom TITAN Grupe, obezbeđeno je i donirano 35.000 evra za otklanjanje posledica poplava u Obrenovcu.
U okviru javnog konkursa “Zajednici zajedno” NIS u 2015. godini podržava 152 najbolja projekta iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, sporta, kulture, i socijalne zaštite, koji su realizovani na teritorijama gradova Beograd, Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Niš, Čačak i opština Novi Bečej, Kanjiža, Žitište i Srbobran.
Ovakav model podrške godinama su pružali i pružaju Holcim (sada CRH Srbija), Philip Morris International, Erste Bank a.d. Novi Sad.
Kompanija Siemens d.o.o nagradila je BelTube pobednički tim konkursa „Planiranje otpornih i prilagodljivih gradova“, putovanjem u London gde su posetili jednu od najodrživijih zgrada na svetu – Kristal.
I komunikacione kompanije su ulagale u zaštitu životne sredine. U okviru promocije “Vip Ekomotivacija” u 2013. godini prikupljeno je i reciklirano šest tona papira, 11 tona ambalažnog otpada i 16 tona električne i elektronske opreme. Konkurs za Vip EkoReportere je nedavno završen. Pristiglo je više od 100 radova u formi eseja, fotografije i video zapisa, izabrani su oni koji se posebno ističu kreativnošću i koji nude rešenja za prevazilaženje negativnih uticaja čoveka na okolinu.
Supernatural park na Adi Huji oplemenjen je sa još 1000 sadnica „cveća života“ u Telenor bašti zahvaljujući zaposlenima u Telenoru, predstavnicima grada Beograda, kao i brojnim poznatim ličnostima. Dodatnih 1000 sadnica zasađeno je u ukupno tri Telenor bašte i raspoređeno oko Lavirint parka u obliku koncentričnih krugova u prečniku od po 10 metara. Telenor je otišao korak dalje u borbi za očuvanje čovekove okoline i sertifikovao svoj Sistem upravljanja zaštitom životne sredine krajem 2011. godine.
Kompanija .A.S.A. će u narednih godinu dana u opštini Kikinda voditi brigu o zasađenom cveću redovnim zalivanjem i održavanjem cvetnih leja. U toku maja na gradskom trgu i uređenim javnim površinama zasađeno je 12.320 sadnica cveća. Osim toga, travnate površine i zelene ograde će se po predviđenoj dinamici kositi i orezivati. Ukupna površina koja je obuhvaćena uslugom je 877.945 metara kvadratnih.
Sva ova ulaganja i primeri dobre prakse koji su navedeni, bilo da su ostvarena kroz unapređenje sopstvenog proizvodnog procesa ( uštede energije, vode, sirovina…) , bilo kroz korporativnu društvenu odgovornost ili na bilo koji drugi način veoma su važna za sistem unapređenja zaštite životne sredine u Srbiji.
Svaki uloženi dinar, dolar, franak ili evro u zaštitu životne sredine od strane privatnih kompanija je neizmerno bitan i neprocenjivo važan za budućnost očuvanja prirode, biljnog i životinjskog sveta u Srbiji.
Menadžment privatnog sektora sve više razume i shvata da je uloženi novac u zaštitu životne sredine investicija u budućnost i vredan ekološki kapital koji ostavljamo pokoljenju u nasleđe.

Organizacije civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u Srbiji 2015. godine trebalo bi da predstavljaju vredan kapital znanja, stručnosti, jedinstva, ekološke mobilnosti i energije.
Da li je to baš tako? Očigledno da nije. Zašto? Šta je uzrokovalo da nije tako?
Poznato je svima da je godinama ili decenijama unazad donatorski sektor (EU, REC, UNEP, FOS, UNIDO, UNDP, ambasade i Republika Srbija) ulagao dosta sredstava u jačanje i razvoj organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Obavljeno je više stotina obuka i realizovano nekoliko hiljada projekata. Činjenice govore da je izvršena edukacija uspela da popravi stanje sektora OCD iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Sektor je značajno kadrovski i institucionalno ojačao do 2012.godine.
Upravo 2012.godine posle majskih izbora počinje pad, stagnacija i propadanje u OCD-u sektoru. Nikako ne bi smeo da zavara broj od nekoliko hiljada organizacija koje postoje u više pouzdanih baza podataka (Ekološki pokret Odžaka, REC). Formalno sve te organizacije postoje i rade ali činjenično malo njih zaista deluje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Veoma malo je onih organizacija koje pod kišobran okupljaju sektor i vuku ga napred. Pojedine su uspele da koliko toliko očuvaju integritet sektora (Mladi israživači Srbije, Ambasadori životne sredine i održivog razvoja, Beogradska otvorena škola, CEKOR, Protekta, IDA, Ekološki pokret Odžaka, Zelena patrola, Zeleni krug, TERRA’S, Pokret gorana Sremski Karlovci, Centar modernih veština, Trag fondacija , ogranak WWF u Srbiji).
Njihove akcije i programi urađeni 2013. i 2014. godine pokazali su da se ipak nešto radilo i dešavalo.
Većina ostalih lokalnih OCD širom Srbije prepuštena i bolje rečeno puštena je „niz vodu“ na puko preživljavanje!
Zašto je to tako? Razlog leži u činjenici da su presahli donatori i možda najveći 2012. godine ukinut je Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije, sistemski i organizacijski veoma važna institucija, koja je skoro deceniju finansirala akcije u oblasti zaštite životne sredine. Tako od 2012.godine gašenjem Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije prestaju institucionalni mehanizmi prikupljanja sredstava za zaštitu životne sredine.
Opštine u Srbiji sve ćešće prestaju da raspisuju konkurse za finansiranje projekata OCD iz oblasti zaštite životne sredine, na taj način i ona mala i minorna sredstva koja su od 2008.- 2012. godine dodeljivana OCD gube se bez traga.
OCD na lokalu sve više se oslanjaju na volonterizam i dobru volju svojih članova, najčešće osnivača, to su glavni problemi nedovoljnog aktivizma.
Neke od glavnih uloga koje bi se očekivale da obavljaju OCD (uloga budnog oka, učešće u donošenju odluka, davanje komentara i ocena strateških dokumenata, protesti, događaji…) izostaju.
Za nedovoljan aktivizam OCD sem finansijskog krivi su i stručni i politički razlozi. Primetno je da od završetka izbora 2012. godine dobar deo stručnog kadra iz OCD odlazi u privatni, administrativni i profitni sektor ili se prestaje baviti zaštitom životne sredine i održivim razvojem.
Politička klima u kojoj OCD deluju od 2012. godine do danas prilično je nepovoljna. Nova politička administracija posle izbora 2012.godine zauzela je „gard“ prema OCD-u. Taj „gard“ ili preciznije rečeno stav nepoverenja trajao je cele 2013. da bi prestao neposredno pred izbore 2014. godine i pod pritiscima od strane EU došlo do saradnje.
Te godine su raspisani konkursi za OCD iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Formiranjem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine OCD sa Ministarstvom uspostavljaju saradnju, ali je ona i dalje na veoma niskom nivou i svodi se samo na raspisivanje konkursa.
OCD u oblasti zaštite životne sredine i održivog trazvoja u Srbiji 2015. godine ne mogu se pohvaliti da su udružene i složne i da su u svakom momentu sposobne za organizaciju masovnih skupova u slučaju ne daj Bože ekoloških akcidenata ( gradnja nuklearki, seče i uništavanja nacionalnih parkova i sl.).
Kada bi neko poželeo da okupi i ujedini sve vođe ekoloških OCD u Srbiji sreo bi se sa nemogućom misijom jer je među liderima i organizacijama prisutna velika količina sujete i zavisti.
Bez obzira na sve ove slabosti, prepreke i predrasude ekološke OCD poseduju ljudski kapital koji je neophodno kanalisati i usmeriti na delovanje u životnoj sredini. Izazova za OCD ima i važno je da se sektor mobiliše i fokusira na rešavanje nagomilanih ekoloških problema.
Ključnu ulogu u reafirmaciji moraju poneti lideri-vođe ekoloških OCD u Srbiji. Neophodno je da se zaborave lične sujete, kompleksi i frustracije i učini sve kako bi se sektor ujedinio, osnažio i zajednički delovao u budućnosti.

Milisav Pajević, urednik Eko-NEC https://twitter.com/ekoneckgCivilni sektor u Srbiji u oblasti životne sredine i održivog razvoja pdf

Eko-NEC

5. јуна 2014.

Eko-NEC

https://twitter.com/ekoneckg

 

 

http://twitter.com/#!/ekoneckg

http://www.scribd.com/ekonec

*Ekološki bilten**Eko-NEC*

Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije

http://twitter.com/#!/ekoneckg

http://www.scribd.com/ekonec

* Ekološki bilten** Eko-NEC * je od 10.11.2009. godine upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.
Osnivač i izdavač : Udruženje “ NEC – RP „.
Milisav Pajević – urednik  *Ekološkog biltena**Eko-NEC*  https://twitter.com/ekoneckg

E-mail: ekonecglasilo@gmail.com  ; ekoneckg@yahoo.com .
Tel.: +381 (0) 61 130 97 55.

*Ekološki bilten **Eko-NEC*  https://ekonec.wordpress.com

Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije
*Ekološki bilten**Eko-NEC*   http://twitter.com/#!/ekoneckg

Igumana Pajsija 10, PAK  556116, 34113 Kragujevac, Republika Srbija.
Matični broj: 17532545 PIB: 103157855  Tekući račun: 170 -8425-56