U Domu Narodne skupštine Republike Srbije sredinom decembra prošle godine održana je 5. nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže, kojoj je prisustvovalo 360 poslanica Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine i odbornica iz više od 90 skupština gradova i opština u Srbiji, a razmatrane su teme borbe protiv nasilja nad ženama, donošenja zakona o rodnoj ravnopravnosti, ekonomskog osnaživanja i položaja žena na selu, pitanja zdravlja žena, kao i odnosa žena i zaštite životne sredine.
U okviru 5. nacionalne konferencije Ženske parlamentarne mreže organizovane su četiri panel diskusije: „Od nacrta do predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Žene i životna sredina”, „Ekonomsko osnaživanje žena, žene na selu” i „Zdravlje žena”, koje su predvodile narodne poslanice Gordana Čomić, Jasmina Karanac, Nada Lazić i Vera Paunović i Sanda Rašković Ivić.
Na panelu „Žene i životna sredina“ koji je organizovan u saradnji sa Zelenom poslaničkom grupom su se obratile Jasmina Karanac, narodna poslanica i Valentina Đureta, koordinatorka Zelene poslaničke grupe.
Prva panelistkinja je bila Žaklina Živković, aktivistkinja u oblasti životne sredine i osoba koja trenutno kordinira Balkansku mrežu Evropske Zelene partije i potpredsednica je Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Ona je istakla da je važno u zelenoj ekonomiji voditi računa o rodnom balansu jer trenutno preko 80 odsto pozicija u ovom segmentu zauzimaju muškarci.
Sanida Klarić iz organizacije „BIO IDEA za održivi razvoj“ na panelu „Žene i životna sredina“ je predstavila istorijat ove organizacije i angažman na spajanju programa osnaživanja žena sa zaštitom životne sredine, kao i projekat „Priroda je ženskog roda“.
Rada Gujaničić iz Ženskog centra Užice koja je predstavila dugogodišnji rad u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i Reciklažni centar Užice, koji je socijalno preduzeće koje zapošljava žene koje su bez posla tako što od odbačenog tekstila prave nove proizvode.
 Na panelu su predstavljeni i proizvodi koji su rezultat zaštite i unapređenja životne sredine a koje su proizvele žene kojima je ovo značajan izvor prihoda.
MilisavPAJEVIĆ
Advertisements

Na VIII sednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 10. januara, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je članovima Odbora obrazložio Informaciju o radu, naglašavajući rad na uspostavljanju organizacije i sistematizacije radnih mesta u Ministarstvu, imajući u vidu da je to novoformirano Ministarstvo.

Ministar Trivan je ukazao i na projekte koji se vode iz IPA fondova, kao i na realizovanu međunarodnu i regionalnu saradnju, i saradnju sa institucijama Evropske unije.
Ministar zaštite životne sredine informisao je članove Odbora i o donetim propisima i uredbama Ministarstva.
Tokom rasprave, članovi Odbora su se dodatno informisali o procesu pošumljavanja i razvoju tržišta biomase. Informisali su se i o kvalitetu vazduha, klimatskim promenama, borbi protiv zagađenja životne sredine i o radu Ministarstva u okviru ispunjavanja Ciljeva održivog razvoja.
Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Gordana Čomić, Miroslava Stanković Đuričić, Miloš Bošković i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija koji, u okviru mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora za zaštitu životne sredine.
Milisav PAJEVIĆ
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine pozivaju sve od 11 do 21 godine da se priključe Mladim eko-reporterima u takmičenju za najbolje u 2018. godini.
Svi zainteresovani mogu da se prijave za takmičenje radovima u formi članka dužine do 1.000 reči, fotografije uz koju ide kratak opis od maksimalno 150 reči i video rada u trajanju do tri minuta, koji istražuju pitanja i probleme životne sredine, ali i predlažu rešenja za njih.
Ovogodišnja tema je „Energetska efikasnost očima Mladih eko-reportera“, a bavi se pitanjima smanjenja potrošnje i korišćenja energije na efikasan način: korišćenjem energetski štedljivih uređaja i sijalica, poboljšanjem izolacije na zgradama, promenama navika (gašenje sijalica i elektronskih uređaja kada se ne koriste), efikasnije korišćenje energije za grejanje i hlađenje prostorija i vode i slično.
Konkurs je otvoren do 1. aprila. Nakon toga nacionalni žiri će izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-21 godine) i svim kategorijama rada.
Prvoplasirani radovi će biti prosleđeni na međunarodno takmičenje.
Više informacija o međunarodnom programu Mladi eko-reporteri, detaljno upustvo za pravljenje reportaža i propozicije takmičenja možete naći na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri/
Program Mladi Eko-reporteri je intelektualno vlasništvo međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Nacionalni operater programa u Srbiji je strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Program Mladi eko-reporteri u Srbiji podržalo je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.
Milisav PAJEVIĆ
Novosadski konvivijum je nedavno obeležio Dan majke zemlje (Terra madre day) u prestižnom novosadskom restoranu „Stratus“, koji će uskoro postati prvi restoran s ponudom Slow food menija.
Posetioci će tako svakodnevno biti u prilici da probaju autentičnu, ukusnu i kvalitetnu hranu i istovremeno pomognu opstanak proizvođača koji tu hranu proizvode.
Radi se o proizvođačima kozjeg sira, fruškogorskog lipovog meda, futoškog kupusa, mesa i prerađevina od autohtone rase svinja mangulica, hleba i testenine od stare žitarice spelta, leskovačkog ajvara, rakije od šljive crvene ranke i drugih.
– Cilj našeg pokreta je da sačuvamo autohtone biljke, životinje, proizvode i jela koja svaka zajednica pravi na specifičan način, a većini, nažalost, preti zaborav. Cilj organizovanja Dana majke zemlje (Terra madre day) je upravo da se ovo tradicionalno bogatstvo predstavi široj publici i ukaže na važnost njegovog očuvanja, istakao je Dejan Budić, predsednik Novosadskog konvivijuma i napomenuo da Slow food širom sveta ima više od milion aktivista.
Građanima je poručeno da razmisle šta jedu i kako taj njihov izbor utiče na lokalnu sredinu i proizvođače koji od toga žive. Savetovano im je da jedu manje, ali kvalitetnije, jer na taj način doprinose lokalnom razvoju, ali i čuvaju životnu sredinu, biodiverzitet  i, što je najvažnije, svoje zdravlje.
Slow food je globalni pokret, koji je nastao 1989. godine kao kontrateža brzoj industrijskoj hrani i ubrzanom načinu života, i sve više se širi u svetu. Svoje zajednice, takozvane konvivijume, ovaj pokret trenutno ima u 160 zemalja, među kojima je i Srbija, a njegova osnovna uloga je da se bori za opstanak tradicionalne hrane, lokalne kulture i običaja, uz, naravno, očuvanje životne sredine.
Milisav PAJEVIĆ
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode nedavno je predstavljena knjiga „Atlas ptica gnezdarica Zasavice“ autora Marka Šćibana.
Prisutne na promociji je pozdravio dr Oliver Fojkar, načelnik Odeljenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i istakao da je izdanje ove knjige još jedan veliki uspeh upravljača SRP „Zasavica“ u godini kada ovaj rezervat obeležava 20 godina postojanja.
Ova knjiga je rezultat petogodišnjeg istraživačkog rada i prikazuje sve potvrđene, verovatne i moguće gnezdarice Zasavice, njihovu rasprostranjenost i brojnost.
Na osnovu prikazanih podataka u knjizi mogu se uočiti promene i procesi koji su zadesili faunu ptica Zasavice – pojedine osobenosti lokalne faune ostale su očuvane, pojavile su se nove vrste, a neke gnezdarice verovatno su trajno iščrzle tokom poslednjih 120 godina. Na osnovu ranije objavljenih podataka o pticama Zasavice, između 1995 i 2010. Godine, autor je bio u mogućnosti da uporedi dva preseka stanja, kao i da ukaže na pozitivne promene po faunu ptica, nakon zaštite ovog područja 1997. godine. Ova knjiga je osnov za dalja istraživanja i praćenje ornitofaune na području SRP „Zasavica“, istovremeno reprezent za faunu Mačve uopšte.
Na istraživanom području utvrđeno je 214 vrsta ptica. Prema broju do sada evidentiranih vrsta gnezdarice su, sa 110 vrsta, brojnija grupa (52 %) u odnosu na negnezdarice (48%).
Na promociji knjige su govorili dr Slobodan Puzović, recenzent knjige, Marko Šćiban, autor i Slobodan Simić, urednik knjige.
Knjiga sadrži 160 strana i odštampana je u 500 primeraka, izdavač knjige je Pokret gorana Sremske Mitrovice upravljač SRP „Zasavica“, a izdata je uz finansijsku pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
Milisav PAJEVIĆ
Na 24. sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, razmatran je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike i usvojen Predlog odluke o izboru predsednika i članova saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, obrazlažući Izveštaj Sekretarijata, pohvalio je Srbiju jer je u velikoj meri implemetnirala pravni okvir Energetske zajednice.
Kada je reč o gasu, Kopač je istakao da je Srbija usvojila propise Energetske zajednice, ali kasni sa njihovom implementacijom i ukazao na neophodnost razdvajanja delatnosti Jugorosgasa i Srbijagasa. U nastavku izlaganja, direktor Sekretarijata naglasio je da energetski regulator mora biti nezavisan, da je Srbija usvojila i zakonske i podzakonske akte kada je nafta u pitanju, kao i da su napravljeni pozitivni koraci u oblasti obnovljivih izvora energije. Govoreći o klimatskim promenama, Kopač je pohvalio Srbiju jer, kao prva u regionu, priprema Zakon o klimatskim promenama, ali je i preporučio da se, kao jedan dokument, donesu zajednički Nacionalna strategija o klimatskim promenama i Nacionalna strategija o energetici.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović ukratko je prisutnima obrazložila da je u izradi Akcioni plan o razdvajanju Srbijagasa, da se radi na funkcionalnom razdvajanju EPS, kao i na izmenama Zakona o efikasnom korišćenju energije. Takođe, podsetila je da je Srbija načinila veliki korak ka integraciji u evropsko energetsko tržište, jer je postala član Zajedničke uprave za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office – JAO). U tom smislu, na granici Srbija-Hrvatska, JAO vrši organizaciju aukcije dugoročnih i dnevnih prekograničnih prenosnih kapaciteta.
U nastavku, predsedavajuća je informisala članove Odbora da je Komisija za sprovođenje postupka izbora predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku sprovela postupak u celosti i da je Vlada Republike Srbije, 24. novembra 2017. godine uputila Predlog odluke Narodnoj skupštini, da se za predsednika Saveta Agencije izabere Dejan Popović i to na period od sedam godina, a za članove Saveta prof. dr Aca Marković i Dejana Stefanović Kostić, na period od šest godina i Negica Rajkov i Goran Petković, na period od pet godina.
Odbor je većinom glasova usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Nataša Mihajlović Vacić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Vojislav Vujić.
Milisav PAJEVIĆ

10 godina Magazina EKOlist

29. децембра 2017.

Magazin EKOlist obeležio je 28. decembra 10 godina postojanja i rada.

Proteklih 10 godina Magazin EKOlist je zastupao tezu da je lokalna zajednica ključ očuvanja životne sredine.

Na stranicama Magazina EKOlist uvek su prenošene, priče, problemi, iskustva, primeri dobre prakse iz lokalnih zajednica gotovo iz svih mesta na teritoriji Republike Srbije.

Arhiva Magazina EKOlist je vredna potvrda svakodnevnog rada ovog ekološkog časopisa i zalaganja za očuvanu životnu sredinu, kao i uspešne prakse i saradnje koju je za ovih 10 godina rada imao sa predstavnicima države i lokalnih zajednica.

Danas je Magazin EKOlist promoter zaštite životne sredine, očuvanja prirode, zaštite biodivreziteta, zaštite životinja, ekoloških pokreta, organizacija, stručnjaka, zelene i cirkularne ekonomije, borbe protiv klimatskih promena, evropskih integracija, upoznavanja Poglavlja 27.

O radu ovog ekološkog časopisa najbolje govore brojke, a za 10 godina svog postojanja Magazin EKOlist je do sada objavio 60 brojeva zahvaljujući čemu se o ekologiji moglo čitati na 2.700 stranica.

Magazin EKOlist je objavio više od 2.500 ekoloških tekstova, preko 3.100 fotografija, više od 200 intervjua u 180.000 odštampanih primeraka.

Za Magazin EKOlist pisalo je preko 150 novinara i saradnika, 40 fotografa više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti. 

Ipak, najveću podršku i podsticaj Magazinu EKOlist su davali čitaoci – pretplatnici kojima iz ovog ekološkog časopisa duguju neizmernu zahvalnost i obavezu da u danima i godinama koje predstoje budu još bolji, posvećeniji i profesionalniji, a sve zarad zdravije životne sredine.

Milisav PAJEVIĆ

Udruženje novinara “Eko vest”, u saradnji s ekološkim magazinom EKOlist, dodelilo je 28. decembra tradicionalno novinarsko godišnje priznanje Aleksandri Vukićević, novinarki i voditeljki ekološkog magazina “Čekajući vetar”, RTS – Radio Beograd 2, koja je tako ponela titulu “najekonovinara”.

Već duži niz godina autorski uređuje i vodi emisiju „Čekajući vetar“, upućena je u aktuelno stanje životne sredine, sa jasnim, principijelnim i često aktivističkim stavom i uvek, reklo bi se, zaštitnički naklonenja prema prirodi.

„Ovo priznanje je baš onakvo kako ja zamišljam idealno nagrađivanje: radiš onako kako misliš da treba, često se nerviraš zbog onog što svašta vidiš i saznaš, a srećan si kad osećas da si bar malo nekom pomogao. Često nemaš utisak da je to što radiš nije ni dobro ni loše –  tvoje najbliže radno okruženje na sve to ima stav koji se kreće u rasponu od ravnodušnosti do sažaljivosti… I baš u takvom okruženju, stiže vest o nagradi dobijenoj od kolega. Ima li ičeg lepšeg?! Inače, o zaštiti životne sredine izveštava se na različite načine. Nemaju svi novinari iste mogućnosti, ali ni iste motive. Uvek možemo da uradimo više -od sopstvene edukacije, preko edukovanja građana, do pritiska na institucije da nešto urade ili ne urade. Jedan od najvećih dobitaka je upoznavanje sjajnih ljudi koji u svojim lokalnim zajednicama rade velike stvari u korist životne sredine”, izjavila je Aleksandra nakog urečenja ovog priznanja.

Priznanje za građansku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine dodeljeno je Dejanu Maksimoviću iz Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca. Godinama se zalaže za osnaživanje lokalnih zajednica da reše probleme koji ometaju aktivan rad na zaštiti životne sredine. Argumentovano analizira do detalja finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou, organizuje i sprovodi aktivnosti od značaja za jačanje kapaciteta civilnog društva za uspešno delovanje u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Inicijator je i jedan od osnivača Banatske platforme, mreže koja trenutno okuplja 27 nevladinih organizacija iz 16 opština i gradova Banata, uz pet pridruženih organizacija koje su van područja Banata.

Za zalaganje, doprinos i volonterski angažman u zaštiti životne sredine ove godine priznanje je dodeljeno likovno-grafičkoj urednici Borislavki Dimitrov. Prethodnih 11 godina s iskrenim žarom trudila se da afimišite ono najplemenitije u ljudima sa kojima je svakodnevno bila na akcijama zaštite životne sredine. Ume i zna da uključi svoje kolege i ukaže na društeni angažman. Odlučno je učestvovala u svakoj lokalnoj akciji na zaštiti životne sredine. Ona je primer mladima kako se volonterski i posvećeno svakodnevno bori za zdravu životnu sredinu.

„Ova nagrada me je zaista prijatno iznenadila, pogotovo što u svojim sedamdesetim godinama više nikakve nagrade i ne očekujem. Na trenutak sam shvatila da su mojih desetak godina bili sasvim atipični penzionerski dani zahvaljujući volonterskom radu u EKOlistu i Udruženju novinara “Eko vest”. Čast mi je da sam deo ove mlade družine s kojom često svoja privatna druženja pretvararamo u prave radne sastanke pune planova i zadataka. Moje zadovoljstvo će biti još veće, da ih ubuduće pratim i radujem svakom dobro obavljenom poslu i primeru u zaštiti životne sredine,” izjavila je Borislavka Dimitrov.

Zbog svog jubijela, magazin EKOlist uručio je priznanje svoj urednici Marici Puškaš, a zahvalnicu Marbo Product-u.

Sva priznanja i zahvalnice uručio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Milisav PAJEVIĆ

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava –  kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je 25. decembra i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je do 26. februara 2018. godine.
Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).
Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.
Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).
Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.
Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs , kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs .
Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Milisav PAJEVIĆ

Evropska banka za obnovu i razvoj je pokrenula Program zelenih inovacionih vaučera u Srbiji za koji mogu da se prijave mala i srednja preduzeća za dobijanje vaučera vrednih do 20.000 evra bez PDV-a i to za pokrivanje 90 odsto troškova usluga istraživanja i razvoja.

Na skupu „Šema zelenih inovacionih vaučera u Srbiji“ u Privrednoj komori Srbije Denijel Berg, direktor kancelarije EBRD u Srbiji je rekao da ta banka želi da pomogne uvođenje inovacija u mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i da će se taj projekat fokusirati na energetsku efikasnost.

Od preduzeća se očekuje da finansiraju najmanje 10 odsto ukupnih troškova.

Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja koje mogu učestvovati u programu je 4.000 evra (bez PDV-a).

Šema zelenih inovacionih vaučera ima cilj da poboljša proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća u oblasti resursne efikasnosti i na taj način podrži dugoročnu konkurentnost srpske privrede i smanji njen uticaj na klimatske promene.

Preduzećima će kroz šemu biti omogućeno da vaučerima pokriju veći deo troškova usluga istraživanja i razvoja koje će im pomoći da razviju inovativne proizvode, usluge ili procese u cilju smanjenja potrošnje resursa, kao na primer energije, vode i sirovina.

EBRD će imati program za finasiranje zelene energije i privrede koji će sledeće godine biti realizovan zajedno sa EU.

Uslovi za MSP koja žele da se prijave za dobijanje vaučera su: da su proizvodna i zainteresovana za razvoj novih tehnologija sa ciljem efikasnijeg korišćenja resursa, da su u privatnom i domaćem vlasništvu, da posluju više od dve godine, da su finansijski stabilna i nemaju aktivne sudske sporove, kao i da nisu povezana sa pružaocem usluga.

Mogu se finansirati usluge koje obuhvataju proveru koncepta, razvoj, izradu prototipa, testiranje, sertifikaciju novog proizvoda, usluge ili procesa, zatim inovativno unapređenje postojećeg proizvoda, usluge ili procesa, kao i obuku ili savetovanje u oblasti upravljanja inovacijama i zaštite intelektualne svojine.

U okviru istog istraživačko – razvojnog projekta preduzeće može da sarađuje sa najviše tri istraživačko-razvojne organizacije.

Jedno preduzeće može da se prijavi za samo jedan vaučer, a prijavni forumular na e-mejl adresu inovacionivauceri@ebrd.rs.

Prezentaciju zelenih vaučera možete da pogledate na:  http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Launch%20event%20presentation%20-%20all%20slides.pdf