Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je danas da su ekološki protesti „smisleni“, ali da je pitanje u čijem interesu se organizuju i poručio da se Srbija neće ekološki očistiti tako da se uništi njena ekonomija.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Ministar je prilikom početka radova na izgradnji kanalizacije i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Lajkovcu odgovarajući na pitanje novinara istakao da su ekološki ustanci i organizacije koje stoje iza njih „sve do jedne finansirani iz inostranstva“.

Rekao je da se u formi borbe protiv Rio Tinta koji nema nikakvu proizvodnju u Srbiji, na mala vrata stalno napadaju Kolubara, TENT, Železara Smederevo, RTB Bor i praktično zahteva da se ta postrojenja koja drže i nose srpsku ekonomiju zatvore u ime ekologije.

-Zamislite da smo mi u prethodnim godinama poslušali njih? Mi to nikada nećemo dozvoliti, jer bi to značilo da više stotina hiljada ljudi ostane bez posla, da cena struje bude minimum 100 procenata skuplja, da naša industrija izgubi komparativnu prednost što jeste jeftina struja. Da naša zemlja izgubi nezavisnost, rekao je on.

Podržite EKONEC

Dodao je da ako država nema proizvodnju pre svega električne energije, a onda i kvalitetno snabdevanje gasom, onda ne može da bude nezavisna.

-Zamislite kakav je to paradoks kada se vi kroz ekološki pokret zalažete za uništavanje svoje ekonomije, a neka svi građani zamisle zašto ovi projekti nisu ne samo nezavršeni u prethodnom periodu nego ni započeti, poručio je on.

Momirović je naglasio i da Srbija nema istoriju investicija u projekte za prečišćavanje otpadnih voda.

-Mi nemamo nasleđe i iskustvo, zato nam možda i treba malo više vremena. Kada sam došao na čelo ovog ministarstva mislio sam da ćemo početi pre leta, ali kada smo pokušali da komuniciramo gde je i šta je urađeno do tada, mi smo videli da postoji nekoliko postrojenja na teritoriji cele Srbije i praktično nijedno ne radi. Polako smo počeli da podižemo postrojenja i gradimo kanalizacionu infrastrukturu i ovo je krov, a tek počinjemo, rekao je on.
Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Sudeći prema trenutnim cenama energenata na tržištu Srbije, ove sezone će najisplativije biti grejanje na prirodni gas, drvo ili ugalj, jer bi se cena grejanja za šest meseci za stan od 60 kvadratnih metara uz ove energente kretala između 43.000 i 49.000 dinara.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Nešto je skuplje grejati se na struju, odnosno na termoakumulacionu (TA) peć, što bi, ukoliko bi se peć punila samo noću, kada je jeftinija struja, za pola godine po sadašnjim cenama iznelo oko 55.000 dinara.
Ukoliko bi se TA peć dopunjavala i danju po nekoliko sati, to bi sezonsku cenu grejanja povećalo za čak oko 40 odsto, pa bi iznosila oko 79.000 dinara.

Znatno skuplje od grejanja na struju uz pomoć TA peći, jeste etažno grejanje na struju, koje se sada često ugrađuje u novim zgradama.

Ono podrazumeva da svaki stan ima svoj mali sistem za grejanje, odnosno kotao, cevi i radijatore, a grejanje stana od 60 kvadrata na ovaj način, gde se struja po jeftinijoj tarifi može slabo iskoristiti, moglo bi šestomesečni račun da izgura na čak 140.000 dinara.

Slična suma važi i za lož ulje, koje se retko koristi, ali budući da je cena nafte sada veoma promenljiva i sklona skokovima, teško je predvideti koliko bi grejanje moglo iznositi u mesecima koji slede.

Podržite EKONEC

Poslednjih godina i kod nas je sve popularnije grejanje na pelet, a mereno njegovom sadašnjom cenom, pola godine grejanja ovim energentom za stan od 60 metara kvadratnih bi iznosilo oko 70.000 dinara.

Staro dobro daljinsko grejanje bilo bi isplativo kada bi se sadašnja cena plaćala samo za vreme grejne sezone, jer bi domaćinstvo u Beogradu koje živi u stanu od 60 kvadrata, imalo pola godine topao stan za oko 42.000 dinara.

Međutim, budući da se daljinsko grejanje plaća tokom svih 12 meseci, onda pola godine grejanja stana pomenute kvadrature košta duplo više, oko 84.000 dinara.

Smatra se da se u Srbiji oko 40 odsto stanovništva greje na čvrsti ogrev.
Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kolumbijska vlada steriliše nilske konje koji su se neočekivano razmnožili a koji su došli sa luksuznog imanja Hacijenda Napolis koje je pripadalo narko dileru Pablu Eskobaru.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Eskobar je ilegalno uvozio egzotične životinje za svoj privatni zoološki vrt uključujući i takozvane „kokainske“ nilske konje, za koje se smatra da su najveće krdo nilskih konja izvan Afrike, piše Bi-Bi-Si.

-Bilo ih je fizički teško premestiti pa su ih vlasti samo ostavile tamo, verovatno misleći da će uginuti, ali bez predatora u Južnoj Americi, nilski konji su se razmnožili, rekla je kolumbijska biološkinja Natali Kastelblanko.

Prema rečima stručnjaka, nilski konji su počeli da se šire jednim od glavnih plovnih puteva u zemlji, rekom Magdalenom, a kolumbijski ekolozi kažu da su „Eskobarovi nilski konji“ invazivna vrsta i da potiskuju domaću faunu.

Vlada Kolumbije je do sada sterilisala 24 od više od 80 nilskih konja iz Hacijende Napolis, a većina životinja sa imanja premeštena je u zoološke vrtove širom Kolumbije.
Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

BirdLife International je 14. oktobra objavio novu Evropsku crvenu listu ptica, a u okviru Crvene liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u preko 50 država, i teritorija Evrope, i prati IUCN Crvenu listu kategorija i kriterijuma koji se primenjuju na regionalnom nivou.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Rizik od izumiranja svake vrste je ocenjen kategorijama od „Najmanja briga (LC)“ do „Iščezla (EX)“.

Kako je saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, podatke je prikupljalo preko hiljadu eksperata i volontera širom Evrope.
Ovo je četvrta procena koju je uradila međunarodna organizacija BirdLife International, sa prethodnim izdanjima iz 1994. 2004. i 2015.
Lista je objavljena ove sedmice, kada UN Konvencija o biološkom diverzitetu diskutuje o novom planu za rešavanje krize sa kojom se divlje vrste širom sveta suočavaju.

S obzirom na to da su ptice vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini, predstavljaju odlične pokazatelje stanja na našoj planeti.
Svi životi na ovoj planeti su povezani, a kada nam ptice izumiranjem pokažu da su u opasnosti, to je znak da smo svi u opasnosti.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Danas Online

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Opštinska uprava Opštine Arilje je početkom ove nedelje, na zahtev organizacije RERI, potvrdila kako za poslednju planiranu malu hidroelektranu na reci Veliki Rzav nije podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, niti zahtev za produženje lokacijskih uslova koji su prestali da važe u martu ove godine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Time je spaseno oko 55 kilometara toka Velikog Rzava, sve do HE Svračkovo, od izgradnje malih hidroelektrana i dalje degradacije ove reke.

Ove vesti dolaze više od godinu dana nakon odluke Skupštine opštine Arilje kojom je zaustavljeno izdavanje bilo kakvih dokumenata za izgradnju malih hidroelektrana na teritoriji opštine.

MHE Visoka je bila jedini objekat na Velikom Rzavu koji je bio u proceduri ranije, a koji nije mogao da bude obuhvaćen ovom odlukom iz marta 2020. godine. Stoga je RERI, na inicijativu WWF Adrije, podneo Opštinskoj upravi zahtev za poništenje lokacijskih uslova.
Kompletsn tekst pročitajte ovde.
Izvor: Danas Online

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Razvoj botaničke bašte u Novom Sadu

15. октобра 2021.

Uz učešće EU stručnjaka i profesora sa PMF-a organizovana je Druga konferencija Operativne grupe za predele Dunavskog regiona na temu izgradnje Botaničke bašte u Novom Sadu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Grad Novi Sad, Gradska uprava za zaštitu životne sredine u saradnji sa Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Operativna grupa za predele Dunavskog Regiona prioritetnog područja 6 Strategije za Dunavski Region Evropske Unije (Danube Landscapes Task Force of the EU Strategy for the Danube Region Priority Area 6), organizovala je Drugu konferenciju Operativne grupe za predele Dunavskog regiona: Razvoj botaničke bašte u Novom Sadu kao implementacija Evropske Кonvencije o Predelu u Dunavskom Regionu, u cilju uspostavljanja saradnje i razmene iskustava u vezi sa izgradnjom kompleksa Botaničke bašte u Novom Sadu.
Agandu ove konferencije možete naći ovde.
Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada

Inicijativa iz 90-ih godina 20. veka da se doline velikih centralnoevropskih reka – Mure, Drave i Dunava na neki način zaštite dobila je zeleno svetlo tek nedavno, tačnije 15. septembra u Abudži (Nigerija), kada je Međunarodni koordinacioni savet Uneskovog programa „Čovek i biosfera” proglasio ovo područje rezervatom biosfere.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-S jedne strane nije uobičajeno da slični poduhvati toliko čekaju na realizaciju, ali treba imati na umu njegovu jedinstvenost, budući da predstavlja zajedničku strategiju čak pet država: Austrije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije, što je presedan u čitavom svetu.
Jedna teritorija sa zajedničkom budućnošću, satkana od brojnih malih lokalnih zajednica, rezervata, parkova prirode i nacionalnih parkova, biće, osim za turizam, plodno tlo za učenje i razmenu iskustava, napominje prof. Vladimir Stojanović, šef Кatedre za geoekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta i spoljni saradnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Tekst novinarke Slađana Milačić „Bačko Podunavlje na koridoru evropskog eko-turizma“ pročitajte ovde.
Izvor: Dnevnik/ Slađana Milačić

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je juče preduzeće za tehnološko-metaluršku obradu „PPT-TMO AD“, jednu od jedinica nekadašnje „Prve Petoletke“ u Trsteniku, iz čijih hala će biti uklonjeno više od 1.200 tona istorijskog opasnog otpada, zaostalog iz proizvodnje.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-PPT – TMO je prioritet među Petoletkinim jedinicama, jer se na ovoj lokaciji nalazi najveća količina istorijskog otpada. Takav otpad je ozbiljna pretnja životnoj sredini i zdravlju građana, a za razliku od ranijeg perioda kada se uklanjao samo parcijalno, mi danas čistimo kompletne lokacije do nultog stanja, rekla je Irena Vujović, nakon obilaska fabrike sa predsednicom opštine Trstenik Milenom Turk.

Istorijski otpad je opasan industrijski otpad koji je nastao u preduzećima u stečaju ili restrukturiranju, mahom tokom 2000-tih godina.
Ceo izveštaj sa ove posete možete pročitati ovde.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Evropski pokret u Srbiji poziva sve građane i građanke da popune upitnik u vezi sa stavovima stanovništva o klimatskim promenama, a u okviru projekta „Zelena agenda na lokalnom nivou“ koji sprovodi Mreža Evropskog pokreta u Srbiji u šest gradova Srbije: Beogradu, Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i Valjevu, a u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Upitnik je anoniman, a namera Mreže je da ove godine u lokalnim sredinama radi na pronalaženju saradnika za dugogodišnje delovanje u javnoj politici koja se tiče ublažavanja dejstva i posledica klimatskih promena, te da pokuša da neka od važnih pitanja stavi u središte pažnje javne debate u zajednici.

Popunite upitnik koji možete pronaći ovde.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U cilju promovisanja boravka u prirodi za zdravo odrastanje dece, a u okviru Akcije „Zasadi drvo“ u organizaciji Adria Media grupe, Zavod za zaštitu prirode Srbije je nedavno u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu realizovao tri edukativne igraonice za beogradske predškolce.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Pod motom Dečji dan u prirodi – Gledaj kako rastemo, mališani iz Beograda učili su o retkim i ugroženim vrstama u prirodi kod nas. Uz pomoć stručnih saradnika Zavoda deca su popunjavala tematsku bojanku i igrala igru „Eko skakalica“, tako što su prolazila stazu napravljenu po principu polja od crteža cvetova po kojoj se kreću, u zavisnosti od broja koji dobiju bacajući dve kocke.
Ukoliko stanu na cvet koji ima pitanje u vezi sa retkim vrstama, kao što su Pančićev skakavac, dabar, beloglavi sup, divlja orhideja – barska kalužđarka, žaba gatalinka ili mrki medved, zajedno sa stručnjacima Zavoda otkrivali su koja vrsta se krije iza odgovora na pitanje, i tako sve dok ne prođu celu stazu.

U okviru eko igraonica deca su mogla da učestvuju u igri memorije sa kartama na kojima su prikazane životinje i njihovi tragovi u prirodi, da slažu slagalice sa slikama risa, Pančićevog skakavca i beloglavog supa, prolaze stazu sa medveđim šapama i na posebnom visinomeru da izmere li su viši od velike droplje, dabra ili medveda.

Istoga dana, predstavnici Botaničke bašte su za osnovce organizovali obilazak bašte i sakuljanje opalih listova i plodova drveća, od kojih su kasnije pravili crteže.

Nakon radionica deca su imala priliku da razgovaraju sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Botaničke bašte „Jevremovac“ i JP „Srbijašume“ i da od njih saznaju odogovore na svoja pitanja o prirodi i šumama.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača