U četvrtak, 29. septembra sa početkom u 12 časova u prostorijama Nove Iskre, na adresi Cara Uroša 18 u Beogradu održaće se završna konferencija projekta Nacionalne ekoloske asocijacije u okviru nje Zeleni razgovor.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Kakav smo vazduh disali tokom godine? Gde su podaci Agencije za zaštitu životne sredine? Kakve posledice po javno zdravlje ostavlja narušen kvalitet vazduha? Da li Zakon o zaštiti vazduha odgovara na realne probleme ili ga je neophodno menjati? Koja je uloga civilnog društva u zagovaranju promena javnih politika?

Na ova i druga pitanja Zeleni razgovor će voditi:

  • Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA);
  • Mirko Popović, Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI);
  • Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog;
  • Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola (BOŠ);
  • Milenko Jovanović, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA).

U drugom delu razgovora govoriće se o iskustvima lokalnih organizacija civilnog društva i njihovoj borbi za čist vazduh u Gornjem Milanovcu, Kraljevu i Surdulici.

Kompletan program događaja je dostupan ovde.
Izvor: Nacionalna ekoloska asocijacija

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

WWF Adria Srbija u četvrtak, 29. septembra sa početkom u 11 časova organizuje okrugli sto „Uključivanje mladih u lokalnu zajednicu i put ka realizaciji inicijativa i projekata pokrenutih od strane mladih“ u Obrenovcu, hotel Svetionik i pozivamo vas da dođete, poslušate šta mladi imaju da kažu, vidite rezultate njihovog rada i da kroz diskusiju dođemo do zajedničkih planova za budućnost.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Svetska organizacija za prirodu (World Wide Fund Adria Serbia) više od godinu dana sprovodi projekat Panda Labs Junior for Just Transition koji za centralnu temu ima pravednu energetsku tranziciju (prelazak na alternativne izvore energije tako da ljudi i priroda ne trpe posledice).

Ciljna grupa projekta su deca srednjoškolskog uzrasta i studenti sa teritorije opštine Obrenovac koji su dobili priliku da učešćem na našem projektu steknu nova i unaprede pređašnja znanja iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, mogućnosti za otvaranje biznisa u oblasti zelene ekonomije i slično. Imajući u vidu da projekat ima regionalni karakter, decu iz Obrenovca povezali smo sa vršnjacima iz okolnih država kako bismo im pomogli oko umrežavanja, razmene iskustava i uspostavljanja bitnih kontakata.

Jedna od važnjih aktivnosti na projektu jesu hakatoni koji predstavljaju svojevrsna takmičenja za mlade koji na zadatu temu pokušavaju, svako u okviru svojih mogućnosti, da nađu najbolja rešenja.
Upravo jedno takvo takmičenje održali smo u maju 2022. u Obrenovcu sa temom „Rešenja zasnovana na prirodi – Nature based solutions“ i voleli bismo da sa vama podelimo rezultate tog hakatona i predloge koje su učenici dali a tiču se očuvanja životne sredine u opštini Obrenovac.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Zamoliću Vas da nam na početku ovog intervjua date ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Jedan od velikih izazova u Republici Srbiji je svakako stanje životne sredine.
Godinama zanemarivan uticaj otpadnih voda, loše poljoprivredne prakse, divljih deponija, ispuštanja neprečišćenih gasova u atmosferu doveli su do pogoršanja zdravlja ljudi.
Negativni uticaji zagađenja okoline na ljude, floru i faunu su dokazani širom planete Zemlje, a čini se da se kod nas svest građana tek sada budi.

Ekološki aktivizam u vidu protesta, svakako ukazuje na postojanje problema, ali bih istakla i potrebu za edukacijom u ovoj oblasti, kako bismo došli do rešenja aktuelnih problema.
Industrijski sektor u Srbiji, ali i u svetu, funkcioniše po principu linearne ekonomije, gde je upotreba materijala zasnovana na principu uzmi-napravi-koristi/odbaci-odloži (eng. take-make-waste-dispose).
Prekomerna upotreba sirovina i generalno neodgovorno ponašanje doveli su do brojnih posledica po životnu sredinu.

Iz godine u godinu, svedoci smo promene klime, koja je ove 2022. godine veoma izražena.
Dugi periodi visokih temperatura i suše doveli su do značajnog pada prinosa useva u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok smo u gradovima iskusili šta znači preopterećenost kanalizacionih sistema tokom intenzivnih i obilnih padavina.. Da bismo „ukrotili“ klimatske promene, moramo što pre i što radikalnije menjati kako javne politike, tako i stil rada i života.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Da li biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Kada pogledamo podatke koje objavljuje Republički zavod za statistiku Republike Srbije, od kojih bih izdvojila publikacije pod nazivom „Statistika i računi životne sredine“ i „Eko-bilten“, lako je doći do zaključka da kaskamo u ostvarenju zadatih ciljeva zaštite životne sredine.

Da bismo napredovali u ovom segmentu neophodna su značajna ulaganja, što je (i biće) podstaknuto otvaranjem Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost u pregovorima sa Evropskom unijom, koji između ostalog obuhvata i poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, kao i poglavlja koja se tiču održive mobilnosti i energetike.

Svakako, neophodan je i rad na sticanju poverenja građana kroz transparentno planiranje, projektovanje, izradu studija o proceni uticaja na životnu sredinu, izveštavanje i aktivno učešće stručnog kadra.
Takođe, potrebno je raditi i na povezivanju sektora nadležnih organa, jer oblast životne sredine je multidisciplinarna, te i pristup rešavanju problema mora biti takav.

U trećoj godini pandemije korona virusa smo, kažite nam da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Period početka pandemije i policijskih časova su svakako uticali na moj svakodnevni rad. Trudila sam se da budem produktivna, pisala sam svoj doktorat, slušala i aktivno učestvovala na pojedinim on-line seminarima, panelima, koji su tada bili novi vid komunikacije. Svakako, ne mogu reći da su ove aktivnosti prošle bez uloženog napora.

Jedan od važnih i pozitivnih trenutaka 2020-te godine je bio i početak realizacije projekta WasteWaterForce, čiji je rukovodilac moja draga koleginica dr Đurđa Kerkez (vanredna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu), a ja deo šestočlanog tima. Finansiranje smo dobile od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz prvi poziv PROMIS (Program za izvrsne projekte mladih istraživača). Jedan deo istraživanja sproveden kroz ovaj projekat je bio i deo moje disertacije.

Neka nova znanja koja sam usvojila slušajući različita predavanja u ovom periodu su pomogla uspešnu pripremu i realizaciju različitih diseminacionih aktivnosti projekta.
Nabrojaću samo neke od njih: priprema sajta (https://wastewaterforce.pmf.uns.ac.rs/), edukativnih materijala, priprema materijala i upravljanje društvenim mrežama, itd. Ipak, „vraćanje na staro“ je potvrdilo do sada puno puta ponovljeno da neposredna komunikacija, uživo, ima mnogo veći značaj od pomenutih virtuelnih događaja.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Nedavno ste uspešno odbranili doktorsku disertaciju pod nazivom: „Ispitivanje mogućnosti modifikacije i katalitičkog potencijala industrijskih otpadnih ostataka u Fenton-procesu uklanjanja boje“. Možete li za naše čitaoce ukratko opisati Vaš rad i njegov sadržaj?

Nazivi doktorskih disertacija zvuče tako komplikovano, jel da? Pokušaću ukratko da opišem problem kojim sam se bavila.
Tekstilna industrija je proteklih decenija prepoznata kao jedna od industrijskih grana koja ima najveći negativni uticaj na životnu sredinu, i to zbog visoke potrošnje električne energije, nedovoljno prečišćenih i obojenih otpadnih voda, ali i čvrstog otpada koji nastaje usled trenda „brze mode“ gde se životni vek tekstila završava na deponijama.
Kako površinske i podzemne vodotokove koristimo kao izvore vode za piće, neophodna je kontrola i monitoring otpadnih voda industrija koje svoje efluente ispuštaju u prirodne recipijente.
Značajne količine čiste vode se koriste u procesu bojenja tekstila, a u otpadnim vodama ovog procesnog koraka može biti prisutno čak 50 odsto od ukupne količine primenjene boje. Iz tog razloga sam u svojim eksperimentima ispitivala efikasnost obezbojavanja obojenog vodenog rastvora.

Tretman poznat pod nazivom Fenton-proces, spada u grupu unapređenih oksidacionih procesa, koji se primenjuju za prečišćavanje voda opterećenih kompleksnim, organskim kontaminantima, kao što su tekstilne boje.
Kroz rad i konsultacije sa svojom mentorkom, dr Milenom Bečelić-Tomin (redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu), javila se ideja ispitivanja različitih industrijskih nusprodukata i otpada kao katalizatora pomenutog Fenton-procesa. Ispitivala sam mogućnost valorizacije otpadnih sojinih ljuspica (poljoprivreda), papirnog mulja (papirna industrija), crvenog mulja (proizvodnja glinice), filterskog peska (proizvodnja vode za piće). Naravno, bilo je neophodno pripremiti, to jest, modifikovati ove odabrane materijale pre primene u tretmanu obojene otpadne vode.
U zaključku svog rada sam izdvojila otpadni papirni i crveni mulj, kao dva predstavnika aktivnih katalizatora čijom primenom su postignute visoke efikasnosti obezbojavanja i degradacije molekula boje. Međutim, primetila sam kod crvenog mulja da ipak dolazi do izluživanja, takozvanog, spiranja prisutnih metala sa njegove površine tokom oksidacionog procesa, što može dovesti do pojave sekundarnog zagađenja, te su potrebna dodatna istraživanja ne bi li se pronašli optimalni uslovi njegove ponovne upotrebe.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Vratiću se na problem otpadnih voda. Srbija, ali i čitav region imaju ozbiljan problem sa otpadnim vodama. Šta biste Vi učinili i savetovali nadležne ili one koji imaju moć i uticaj da učine i urade kako bismo dugoročno rešili taj problem?

Da, otpadne vode su velik problem u našem regionu.
Da bismo napredovali u njegovom rešavanju potrebna su veoma visoka ulaganja, gde moramo raditi na podizanju broja izgrađenih postrojenja za prečišćavanje kako komunalnih, tako i industrijskih otpadnih voda. Iskreno verujem da će otvaranje Poglavlja 27 pomoći realizaciju ovih važnih projekata.
Da se vratim na statističke podatke, u 2021. godini u Republici Srbiji od ukupne količine industrijskih otpadnih voda (101 milion metara kubnih) prečišćeno je svega 29 odsto (29 miliona metara kubnih), gde je najveći udeo otpadnih voda prošao kroz primarni tretman (61,2 odsto).
Dok prema podacima iz 2020. godine procenat stanovnika koji su priključeni na kanalizacionu mrežu iznosi 65,9 posto, od kojih je samo 15 procenata obuhvaćeno izgrađenim i funkcionalnim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda.
Ovi podaci se moraju promeniti. Volela bih da imam čarobni štapić i da treptajem oka rešim ovaj problem, ali za sada posao ostaje na nadležnim institucijama.

Po mom mišljenju, prvi korak bi bile strožije javne politike, propisi i sistem kažnjavanja. Zatim, rad na subvencijama i ulaganje u prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava, a uporedo s time i rad na podizanju svesti građana da kanalizaciju ne posmatraju kao kantu za smeće – wc šolja nije mesto gde se odlažu ostaci od hrane, opušci, vlažne maramice, štapići za uši…
Sa povećanjem udela kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda i industriji će biti lakše, jer neće morati da prečišćavaju svoje otpadne vode do nivoa za bezbedno ispuštanje u reke, već će moći nakon primene jednostavnijih procesa da iste ispuste u kanalizacioni sistem.
Novi trendovi u naučnim istraživanjima sve više pažnje poklanjanju izdvajanju resursa iz otpadnih voda, te bih volela da vidim uticaj nauke na nove pravilnike, gde bi ovi principi bili primenjeni i pre izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Učestvovali ste u organizaciji panel diskusije o održivom razvoju i međusobnoj povezanosti različitih aktera u oblasti zaštite okoline. Koliko se tema održivog razvoja danas uopšte razume i shvata? Jesmo li uopšte senzibilisano društvo da razumemo šta znači održivi razvoj?

Može se reći da je sve prisutniji ekološki aktivizam kod nas važna odskočna daska za pitanja zaštite životne sredine, ali i održivog razvoja. Verujem da među vašim čitaocima vlada poznavanje pojma „ciljevi održivog razvoja“ i Agende 2030. No, nije zgoreg ponoviti da je koncept održivog razvoja zasnovan na razvoju koji izlazi u susret potrebama sadašnjice, a da pri tome ne ugrozi sposobnost budućih generacije da zadovolje svoje sopstvene potrebe.
Sada već tradicionalna, 25. Škola za zaštitu životne sredine „Water Workshop“ održana je 14-19. septembra 2022. godine u Novom Sadu i Beogradu, a koju zajedničkim snagama organizuju Edukativni centar za zaštitu životne sredine – EDEN, Prirodno-matematički fakultet (Katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine) i Fondacija „Docent Dr Milena Dalmacija”.
Ove godine organizacija je potpomognuta i učešćem BEuSED projekta IDEJE, Fonda za nauku RS, kao i Privredne komore Srbije. Pored učesnika iz privrede i nauke, i studenti imaju značajnu ulogu. Ove godine je obezbeđeno 50 besplatnih kotizacija za studente za učešće na skupu i to pomoću Fondacije „Docent dr Milena Dalmacija“, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, i ostalih organizatora.
Koleginica Msr Jovana Pešić sa Katedre i ja smo u okviru Studentske sekcije – Značaj studija zaštite životne sredine pripremile Panel o održivom razvoju. Ugostile smo Saru Pavkov, posebnu savetnicu ministra zaštite životne sredine; dr Milenu Bečelić-Tomin, redovnu profesorku; Milana Veselinova, eksperta za cirkularnu ekonomiju i Slobodana Bubnjevića, naučnog novinara.
Kroz razgovor smo se složili da kao društvo, i na globalnom nivou, moramo dosta da radimo na razumevanju pojma održivosti, šta ono znači za nas kao pojedince i koliko smo spremni da doprinesemo njegovom ostvarenju. Ovde je veoma važan segment edukacije i približavanja principa održivog razvoja svim generacijama. Da bismo na globalnom nivou uspeli u tome, pred nama su veoma ambiciozni ciljevi i kratki rokovi za njihovo dostizanje.
No, u Republici Srbiji, kao državi u razvoju, postoji puno različitih problema koji utiču na neispunjavanje pojedinačnih indikatora, što je samo jedan od pokazatelja da je 17 zadatih ciljeva održivog razvoja itekako povezano.
Od kvalitetnog obrazovanja, stanja i unapređenja svih medijuma životne sredine (vode, zemljišta, vazduha), do zdravlja ljudi, zaposlenja i održivih industrijskih aktivnosti i inovacija.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na kojim projektima ste trenutno angažovani?

Pomenula sam već nove trendove istraživanja u oblasti otpadnih voda iz kojih je moguće izdvajanje resursa, što će upravo i biti put istraživanja kojim ćemo se baviti u okviru najnovijeg projekta SmartWaterTwin, finansiranog od strane Evropske Komisije u okviru poziva za zemlje zapadnog Balkana (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Pun naziv projekta je „TWINNING FOR SMART WATER- THINKING AND RETHINKING WASTEWATER MANAGEMENT IN CIRCULAR ECONOMY FRAME“, a rukovodilac dr Đurđa Kerkez. Pored nas, istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, partneri na projektu će biti i kolege iz Španije, Catalan Institute for Water Research – Research and Innovation for the sustainable use of water, i Francuske, The Water, Environment and Urban Systems Laboratory, École des Ponts ParisTech, Université Paris-Est Créteil i AgroParisTech.

U naredne 3 godine ćemo raditi na podizanju kapaciteta i institucije, ali i istraživača uključenih u projektni tim. Kroz različite treninge i aktivnosti ćemo se truditi da usvojimo pozitivnu praksu i znanja, kako bismo postali centar promene pravca u pogledu shvatanja upravljanja otpadnim vodama.
Pored toga, biću uključena i u evropski program razvoja mladih profesionalaca u oblasti voda, koji će trajati dve godine i uključuje, između ostalog, umrežavanje, rad na komunikaciji, upravljanju projektima i radu na konkretnim problemima sa kojima se suočavaju kompanije.

Da li koncept „zelena ekonomija“ može da zaživi u Srbiji?

Trenutno postoji velik broj pojmova koji se mogu povezati sa „zelenom ekonomijom“, na engleskom ih nazivamo buzzwords i najčešće se vezuju sa principima cirkularne ekonomije.
Zatvaranje kruženja materijala i obezbeđenje njihovog ponovnog korišćenja (princip od kolevke do kolevke, eng. cradle-cradle) je samo jedna od grana na kojima se zasniva „ozelenjavanje“ ekonomije.
No, da bismo došli do tih idealnih rešenja, dug je put pred nama.
Na prvom mestu, mora se smanjiti opterećenje prirodnih resursa i ekstrakcija sirovih materijala.
Tu su naravno i gubici koji se javljaju u svim koracima prerade i korišćenja, od sirovine do otpada. Neophodni su napori industrije, privrede, struke da nauče i prepoznaju mesta u svojim radnim aktivnostima gde mogu uštedeti resurse, kao što su voda, energija, hemikalije, sirovine..
Nadam se da će neophodnost rada na održivom razvoju, u što skorijem periodu, dovesti do porasta zaposlenosti mladih, obrazovanih (u oblasti multidisciplinarne zaštite životne sredine) i vrednih građana Republike Srbije.
Verujem da potencijal postoji, ali nam nedostaju vidljivi napori u osnaživanju novih radnih pozicija koje su vezane za zaštitu okoline, ali i cirkularnu ekonomiju.

Šta Vi mislite kako kod građana možemo podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Mislim da, trenutno, građani najviše informacija o stanju i kvalitetu životne sredine dobijaju preko javnih medija, bilo štampanih, TV ili internet portala.
Smatram da ekološki aktivizam građana otvara vrata stručnom kadru da dobiju veću pažnju medija, što će dovesti do širenja relevantnijih i tačnijih informacija, a time i podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine.
Svakako, na svetskom nivou, prepoznat je značaj edukacije u ovoj oblasti, a kod nas se kroz formalno obrazovanje edukuju deca od najmlađeg uzrasta.
Jedan od primera koji podržava edukaciju u prirodi za osnovnoškolce je Odred izviđača „Scout Ranger“ iz Novog Sada, gde se „uči svuda i na svakom mestu“.
Za starije generacije u praksi postoje nešto drugačiji pristupi, a koji su zasnovani na STEM aktivnostima (interdisciplinarno učenje nauke kroz primenu tehnologije i inženjerstva).
Naravno, dostupni su i različiti oblici neformalnog obrazovanja za samostalno učenje i razumevanje principa zaštite životne okoline.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Komisija za realizaciju energetske sanacije po javnom pozivu za podsticanje i unapređenje energetske efikasnosti i javnog poziva za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, u Vranju utvrdila je predlog konačne liste krajnjih korisnika za sufinansiranje mera energetske sanacije kuća i stanova.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Radi se o merama koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode na teritoriji Vranja za ovu godinu.

Na predlog konačne liste građana, podnosioci prijava kod kojih je izvršen terenski obilazak imaju pravo prigovora komisiji u roku od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Danas/ Dušanka Pešić

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Botanička bašta „Jevremovac” i Prirodnjački muzej otvorili su zajedničku izložbu pod nazivom „Putovanje kroz vreme sa vodozemcima i gmizavcima”.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Izložba je postavljena u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, Takovska 43, u Beogradu i biće otvorena do 30. septembra.
Autori izložbe su dr Dragana Đurić, dr Ana Paunović (Prirodnjački muzej u Beogradu), dr Gordana Subakov Simić, dr Milorad Vujičić i dr Tomica Mišljenović (Botanička bašta „Jevremovac”).

Prirodnjački muzej u Beogradu i Botanička bašta „Jevremovac“ priredili su zajedničku izložbu u ambijentu nesvakidašnjem za muzejske izložbe, u prostoru starog staklenika Botaničke bašte „Jevremovac”.

U okviru izložbe prvi put se izlažu eksponati fosilnih i današnjih vodozemaca i gmizavaca iz zbirki Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Vodozemci i gmizavci su tokom evolucije prošli kroz nekoliko masovnih izumiranja, a današnja batrahofauna (vodozemci) i herpetofauna (gmizavci) predstavlja mali ostatak dve neverovatno dugotrajne i raznovrsne grupe kičmenjaka.

Među tropskim rastinjem, kaktusima, agavama starog staklenika postavljeno je preko četrdeset taksidermijskih (preparovanih) i tečnih eksponata, među kojima su: fosilni ostaci guštera, krokodila, fosilne kornjače, kosti ekstremiteta i jaja fosilnih kornjača, pršljenovi fosilnih zmija, kosti šake varana, rečna kornjača, crepasta kornjača, velika morska kornjača, barska kornjača, vodeni varan, monokl kobra, kajman, šareni daždevnjak, zelena iguana, zelembać, eskulapov smuk, zmije otrovnice (poskok i šarka), gušteri Mediterana i drugo.

Zbirke vodozemaca i gmizavaca Prirodnjačkog muzeja u Beogradu sastoje se od oko 1500 primeraka, predstavnika repatih i bezrepih vodozemaca (žabe), kao i gmizavaca sa prostora Srbije i Balkanskog poluostrva, dok se manji deo zbirke odnosi na pripadnike egzotične faune Azije i Australije.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Švajcarska planira da izgradi skladište nuklearnog otpada na granici s Nemačkom, saopštili su švajcarski zvaničnici.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Nacionalna služba za odlaganje radioaktivnog otpada saopštila je da će otpad biti ugrađen u glinu na dubini od nekoliko stotina metara, prenosi Radio slobodna Evropa, javlja Beta.

Otpad dolazi iz pet švajcarskih nuklearnih elektrana, kao i iz medicinskog i industrijskog sektora.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Politika

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Više od 120 naučnika koji se bave očuvanjem prirode, zaposlenih u javnim ustanovama, nevladinim organizacijama i lokalnih partnera, okupilo se u Bad Radkersburgu na trodnevnoj konferenciji „Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav“.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Budući da se konferencija paralelno održava u dve države – Sloveniji (dvorac u Gornjoj Radgoni) i Austriji (Zenerhaus u Bad Radkersburgu), konferencija ima dva počasna domaćina – predsednika Republike Slovenije, Boruta Pahora i predsednika Republike Austrije, Dr. Alexandera Van der Bellena. Konferencija je otvorena sinoć večerom dobrodošlice i proslavom prve godišnjice od kako je UNESCO priznao ovaj rezervat biosfere.

Prvi u svetu „Petodržavni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav” (PRB MDD) predstavlja model prekogranične saradnje u očuvanju i održivosti regionalnog razvoja. Ova konferencija, organizovana u okviru Interreg projekta „Zaštita i obnova ekološke povezanosti na koridoru Mura-Drava-Dunav kroz međusektorsku suradnju“ (lifelineMDD), okupila je brojne naučnike koji zajedno rade na očuvanju ovog područja. Od prezentacija svojih programa očuvanja prirode, preko upoznavanja s lepotama prirode kroz izlete, do neformalne razmene znanja, učesnici konferencije će do četvrtka boraviti u ove dve zemlje koje su zajedničkim snagama ponudile svoje gostoprimstvo onima koji rade na očuvanju Evropskog Amazona.

Više o ovoj konferenciji pročitajte ovde.

Izvor: WWF Adrija

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Prošle godine zbrinute su rekordne količine posebnih tokova otpada, a u prvih sedam meseci 2022. taj trend se nastavio, podaci su Udruženja reciklera Srbije.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Tačnije, oko 120.000 tona elektronskog i električnog otpada, guma, motornih ulja, vozila, akumulatora i baterija prikupljeno je prošle godine, a u ovom udruženju ističu da je taj rezultat posledica „unapređenja u sistemu isplate podsticaja za rad reciklažne industrije”.
Više pročitajte u tekstu Višnje Aranđelović ovde.
Izvor: Politika/ Višnja Aranđelović

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Pokret gorana Novog sada organizuje edukativni i interaktivni seminar, pod nazivom: „Očuvanje zemljišta u gradu i klimatske promene”.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Seminar će se održati danas, sa početkom u 19:00 časova, u Kulturnoj stanici Liman, Kreativni distrikt, Novi Sad.

Seminar se organizuje za sve zainteresovane građane/ke i predstavnike/ce civilnih organizacija kako bi se informisali o ulozi i značaju zemljišta u životnoj sredini, prirodnim karakteristikama i kvalitetu zemljišta u Novom Sadu i doprinosu zemljišta u borbi sa klimatskim promenama.

Predavačica će biti dr Jordana Ninkov, naučna savetnica u oblasti zaštite životne sredine- zemljišta, zaposlena na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Građani će imati prilike da dobiju važna znanja o zemljištu kao o neobnovljivom prirodnom resursu, od kojeg zavisi proizvodnja celokupne hrane za čovečanstvo i potrebi za očuvanjem zemljišta u gradovima pod vegetacijom, koje može značajno da nas rashladi i poboljša ranjivost gradova na ekstremne padavine.
U nastavku će biti reči o potrebi da se u gradovima o zemljištu razmišlja kao o moćnom toplotnom izolatoru i rezervoaru vode, za šta je potrebno identifikovati toplotna ostrva i osloboditi ih betona, uključujući i sve druge površine, koje se mogu zameniti vodopropusnim pločnicima.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Pokret gorana Novog sada

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode obavio je na zahtev Grada Subotice postupak revizije zaštite prirodnog područja 3. kategorije Parka prirode „Palić“.

Članarina za EKONEC klub čitalaca


Članarina za EKONEC klub čitalaca

Naime, granice zaštićenog područja su proširene na javnu površinu novoformiranog zelenog pojasa uz obalu Palićkog jezera, a parcele u urbanizovanom delu turističke zone, predviđene za izgradnju objekata, izuzete su iz zaštite.
Revizijom je prostor pod zaštitom povećan za 12,35 ha i obuhvata jezero i njegov obalni pojas, uključujući i uređene zelene površine centralnog dela banjskog prostora, kao i pojedinačna stara stabla u zaštitnoj zoni Parka prirode.

Inače, jezero i ostaci prirodnih staništa uz obalu omogućuju opstanak brojnim zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama vodozemaca, gmizavaca i sisara, a imaju i važnu ulogu za odmaranje, ishranu i zimovanje vodenih ptica.

Parkovi i ostale zelene površine područja takođe se ističu biološkom raznovrsnošću.

PP „Palić“ se prostire na više od 725 hektara na subotičkim katastarskim opštinama Novi grad, Donji grad i Palić, a 93,2 posto površine je javno vlasništvo.

Zbog snažnih antropogenih uticaja iz neposrednog okruženja, oko zaštićenog područja je određena zaštitna zona od 986 hektara.
Izvor: Tanjug

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača