Peticija podrške Inicijativi za hitno zaustavljanje komercijalne eksploatacije šuma i uvođenje moratorijuma na seču šuma Fruške gore u u trajanju od 20 godina
„Šume šume – Sačuvajmo šume Fruške gore!”

Peticiju možete potpisati ovde.

drvo, hrast, šuma, suma, stablo, cer, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajevic

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Naša Fruška gora je kao ostrvska šumovita planina nastala pre više stotina miliona godina. Opstala je do danas u svom bogatstvu mešovitih šuma, bogatog biodiverziteta, ekosistema i predeonoj lepoti.

Najstariji je nacionalni park Srbije, a osnovna, zakonom definisana delatnost JP ”Nacionalni park Fruška gora” koje upravlja njime je, zaštita prirodnih vrednosti – botaničkih i zooloških vrsta!
Poslednjih desetak godina pred našim očima se odvija dramatično ubrzana komercijalna eksploatacija, koja za cilj ima pre svega pretvaranje šuma u drvnu masu za prodaju, što legalno, što nelegalno. Legalni sistem upravljanja po šumarsko-komercijalnom modelu doprinosi njenom legalnom uništavanju i trajnoj degradaciji šumskog potencijala. Drvno-prerađivački interes je postao prioritetan i dominantan, a kreatori i verifikatori godišnjih planova seča su se potpuno stavili u funkciju tih interesa, zanemarujući činjenicu da su šume Fruške gore, šume zaštićenog područje prirode, a ne privredne šume.
Vojvodina ima samo 6,5% šuma i to zajedno sa Fruškom gorom (Srbija 28%, Evropa oko 40%), a zacrtana pokrajinska strategija o povećanju pošumljenosti na 14% već godinama unazad se ne sprovodi, pa samim tim enormne planske seče koje uništavaju šumski potencijal i trajno degradiraju šume Fruške gore, problem čine još većim i situaciju još dramatičnijom.

Ovom peticijom mi potpisani građani tražimo:

• Hitno zaustavljanje enormne planske seče šuma, kako onih u državnom tako i onih u privatnom vlasništvu, tj. vlasništvu SPC-Eparhije Sremske, odnosno na celoj teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora. Enormnim planskim sečama Fruška gora ostaje bez svojih šuma hrasta, bukve, lipe i ostalih šumskih sastojina.
• Da Vlada Republike Srbije donese Odluku o zabrani seče šuma u JP “Nacionalni park Fruška gora” na minimalni period od 20 godina, kako bi tokom moratorijuma šume mogle biti oporavljene, sačuvane i obnovljene kontinuiranim, stručnim pošumljavanjem i negom.
• Zamenu neadekvatnog modela upravljanja. U JP “Nacionalni park Fruška gora” u praksi imamo model upravljanja koji je dominantno šumarsko-komercijalni, pa su samim tim prirodna dobra, a pre svega šume, resurs koji je isključivo u funkciji ostvarivanja prihoda i samofinansiranja javnog preduzeća sa svojih 135 zaposlenih.
• Uvođenje zaštitarskog modela upravljanja, jer je to ključni uslov opstanka Nacionalnog parka Fruška Gora sa svojim ekosistemima i biodiverzitetom, i jer su šume najjači i najefikasniji borac protiv negativnih klimatskih promena i emisije štetnih gasova. Na to nas obavezuju i Ekološko poglavlje 27, sve one konvencije iz oblasti zaštite prirode, biodiverziteta, staništa, Pariski klimatski sporazumi i svi drugi međunarodni akti iz ekološke oblasti koje je Srbija ratifikovala proteklih godina.
• Da se zaustavi i sankcioniše višegodišnji nesavestan rad upravljača, koji je dokazan sa desetak inspekcijskih prijava podnetih tokom 2019. godine. One su na kraju rezultirale sa nekoliko prekršajnih prijava i jednom prijavom za privredni prestup protiv pravnog lica JP ”Nacionalni park Fruška gora” i fizičkih lica, odnosno zaposlenih. Ovim prijavama je dokazano da upravljač krši Zakon o zaštiti prirode, Zakon o šumama, Zakon o nacionalnim parkovima i Pravilnik o šumskom redu. Da je nesavestan rad upravljača godinama unazad takođe izuzetno doprineo uništavanju šuma i trajnoj degradaciji šumskog potencijala Fruške gore, svedoče nebrojene ogoljene i zaparložene padine Fruške gore. Na njima su rađene tzv. seče prirodne obnove šume, odnosno oplodne seče, ali mi danas umesto podmlađene šume, na njima imamo isključivo šikare i zaparložene površine sa invazivnim rastinjem.
• Da Ministarstvo zaštite životne sredine predloži i pokrene procedure izmene Zakona o nacionalnim parkovima, kako bi “Nacionalni park Fruška gora” dobio zaista tretman zaštićenog područja prirode, odnosno javnog dobra koje služi potrebama građana Vojvodine, a te potrebe su očuvana životna sredina u ekološko-sociološkom smislu. Izmenama bi trebalo da se: a) poveća površina zone zaštite 1. stepena sa trenutnih 3% na 20%; b) zabrani komercijalna seča šume i u državnim, i u šumama koje su u vlasništvu SPC-Eparhije Sremske; c) ograniči seča šume samo na seče održavanja postojećih šuma i šumskih staza; d) zabrani dalja izgradnja tvrdih šumskih puteva.
• Da Vlada Republike Srbije donese Odluku o većem budžetskom finansiranju racionalno dimenzionisanog javnog preduzeća.

• Da Vlada Republike Srbije donese Odluku da se postavi stručni menadžment koji će moći da sprovodi sve prethodne odluke, koji će biti stručan da upravlja zaštitarski tj. po modelu očuvanja prirode i klimatski pametnog šumarstva, i da obezbedi nove izvore finansiranja preko projektnog planiranja i finansiranja i donacija iz raznih domaćih i međunarodnih fondova.

Očuvanje postojećih šuma Fruške gore je uslov svih uslova borbe nas građana za zdravu životnu sredinu. Sva prava na to imamo, jer Fruška gora je javno dobro sa statusom zaštićenog područja prirode, fabrika kiseonika, najjači borac protiv negativnih klimatskih promena i čuvar biodiverziteta. Ona je naša oaza i utočište za razne vrste porodičnog, rekreativnog i sportskog boravka, za ekološki turizam i naučno-istraživački rad i nadasve ona je zaostavština za naša pokoljenja.

Peticiju možete potpisati ovde.

Zastupnik Peticije
Dragana Arsić
JMBG:
E-mail: dragana16arsic@gmail.com
Novi Sad, Bul. Jovana Dučića 39d

 

Milisav Pajević

U Srbiji živi 365 registrovanih, većinom strogo zaštićenih vrsta ptica, od kojih je više od 300 gnezda svilo u Vojvodini.

 

ptice, brojanje ptica, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Dunav, Sava, Tisa, Morava, reka, Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

U poslednjih 20 godina, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zabeležilo je 467 slučajeva kršenja zakona, kada je u pitanju hvatanje i pretprodaja divljih ptica. Na taj način, stradalo je 1.220 jedinki.

 

Mnoge od tih ptica ne dočekaju ni kavez, ni vlasnika, već uginu tokom nehumanog transporta. U našoj zemlji, hvatanje ptica je masovna aktivnost, navode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

 

-Kada su u pitanju naše domaće vrste, moram reći da se tu radi o vrlo malim cenama, i vrlo velikom ataku na prirodu, budući da se hvataju u ogromnim količinama, štiglići, konopljarke, čišci, zebe, severne zebe, batokljuni, čak i senice, mnoge grmuše, kaže biolog Marko Tucakov.

 

Subotica, Sombor i Pančevo gradovi su u kojima su do sada počiniocima prekršaja Zakona o zaštiti prirode izricane kazne za držanje divljih životinja, dodaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Međutim, krijumčarene ptice se hvataju, a zatim i nude na takozvanim zoo-berzama i pijacama i u drugim delovima Srbije, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

-Mi smo u Društvu za zaštitu ptica Srbije prepoznali jugoistok Srbije kao žarišnu tačku kada je u pitanju hvatanje divljih vrsta ptica, ali ne može se reći da u ostalim delovima Srbije nema takvih vrsta ugrožavanja ptica, što govori i ovaj slučaj u Subotici. Evo sada vidimo jedan dobar korak koji je učinio Prekršajni sud u Subotici, koji je kaznio počinioca i izrekao dosta visoku kaznu, a u pitanju je 150.000 dinara, kaže Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

Divlje ptice koje nisu meta švercera, ugrožene su na drugi način – razvoj gradova ograničava i menja njihov životni prostor, a pred njima su u tom slučaju dve mogućnosti – da se prilagode ili da nestanu. Onim jedinkama kojima je za život potreban mir i tišina, nestanak je izvesna opasnost, dodaju stručnjaci.
Izvor: RTV
Milisav Pajević

Globalno zagađenje vazduha i emisija gasova sa efektom staklene bašte u korelaciji su sa globalnom stopom smrtnosti od COVID -19, navodi se u danas objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija o uticaju pandemije novog korona virusa na najveće svetske gradove.

 

zagađenje vazduha Beograd

Foto: pixabay

EKONEC mesečnik

-Postoje dokazi o tome da je loš kvalitet vazduha u korelaciji sa višim stopama smrtnosti od COVID -19, piše u izveštaju, u kojem se takođe navodi da su zagađenje vazduha i emisija gasova sa efektom staklene bašte značajno opali tokom pandemije, navodi Tas.

 
-Međutim, ono što je dobijeno u ekološkom smislu moglo bi biti privremenog karaktera ako se gradovi ponovo otvore bez politika usmerenih ka sprečavanju zagađenja vazduha i promovisanju smanjenja emisije ugljen-dioksida, upozorava se u izveštaju.

Kako navodi Tas s, generalni sekretar UN Antonio Gutereš u izveštaju je napomenuo da je potrebno slediti principe ekološki prihvatljivog, otpornog i inkluzivnog ekonomskog oporavka.

-Mnogi gradovi izgradili su nove biciklističke staze i pešačke zone, ponovo stavljajući na raspolaganje javni prostor i poboljšavajući mobilnost, bezbednost i kvalitet vazduha, dodao je Gutereš.

-Usredsređivanjem na visoko ekološku transformaciju i otvaranje radnih mesta, paketi podsticaja mogu da usmere rast na put niske emisije ugljen-dioksida i otpornosti i da unaprede ciljeve održivog razvoja-, istakao je Gutereš.
Izvor: Tanjug

 
Milisav Pajević

Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija” apeluje na sugrađane da racionalno i namenski troše vodu za piće, pripremanje hrane, održavanje lične i higijene domaćinstva, budući da nas u narednim danima očekuju visoke temperature.

česma, voda za piće, pijaća voda, vodovodna mreža, vodovod, ispiranje, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: pixabay

EKONEC mesečnik

Sve aktivnosti, kao što su navodnjavanje i zalivanje poljoprivrednih i zelenih površina, punjenje individualnih rezervoara, bunara i bazena, polivanje i hlađenje pločnika, terasa i dvorišta, pranje vozila, kao i zloupotreba hidranata, predstavljaju nenamensku potrošnju koju nadležne ekipe JKP „BVK” svakodnevno kontrolišu na terenu, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Kako bi se obezbedilo uredno vodosnabdevanje svih potrošača, „Vodovod” poziva Beograđane da savesnim i odgovornim odnosom vodu za piće koriste racionalno, kako bi je bilo u dovoljnim količinama, uz očuvanje sistema vodosnabdevanja.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Preduzeća i preduzetnici u Srbiji imaju rok da se do 31. jula prijave za plaćanje eko-takse.

Srbija, Agencija za zaštitu životne sredine, kvalitet vazduha, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević, nebo, Sunce, oblaci, vazduh, aerozagađanje, merna stanica, merne stanice,

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

U obavezi su svi u evidenciji Agencije za privredne registre, a iznosi će im biti razrezani u odnosu na delatnost i veličinu firme.

 

Izvesno je da će biti u rasponu od 5.000 do dva miliona dinara godišnje.
Vlada Republike Srbije je krajem prošle godine donela Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, kojom je uveden nov način obračuna eko-takse.
Umesto po metru kvadratnom poslovnog prostora i bruto ostvarenom prihodu, sada će na iznos obaveze uticati pre svega delatnost, odnosno koliko firma zagađuje životnu sredinu, ali i veličina samog preduzeća.

Ideja nadležnih je da se dođe do principa „plati koliko zagađuješ“.

Delatnosti su tako rangirane u tri grupe – oni koji imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu.
Među „najuticajnijima“ su poljoprivredna proizvodnja, uzgoj životinja, eksploatacija uglja, prerada mesa, tekstilna, hemijska industrija itd. Građevinarstvo, pa time i rušenje objekata, izgradnja puteva i železnice ima srednji uticaj.
Baš kao i snabdevanje vodom i električnom energijom i gasom. Mali uticaj imaju trgovina, kopneni i i železnički prevoz, istraživanje, administrativna delatnost itd.

Privreda ocenjuje da je novim načinom obračuna učinjen pomak, ali da je pre Uredbe valjalo napraviti detaljnu studiju koliko koja delatnost zaista utiče ne životnu sredinu.

Problem bi mogle da imaju i male uslužne firme koje zaista ni na koji način ne zagađuju okolinu, niti na nju utiču.

One su sada obveznici, ali pokušavaju određenim dokumentima da se izuzmu. Pitanje je da li će nadležni to uvažiti.

Privreda do 31. jula treba da se prijavi za eko-taksu za 2019. i 2020. godinu.

 
Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je Odluku o utvrđivanju konačne rang liste projekata po Javnom konkursu za sufinansiranje realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, u skladu sa članom 12. stav 7. Uredbe o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 25 od 30. marta 2018. godine).

Milisav Pajević, ekonec, ekonec mesecnik, Ministarstvo zaštite životne sredine, ekonec,

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Odluka o utvrđivanju konačne rang liste može se preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Sutra će ekipe Sektora ekologije i unapređenja životne sredine obavljati tretman suzbijanja odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje, podsećaju iz JKP „Gradska čistoća”.

 

komarci, tretman, suzbijanje, zaprašivanje, Milisav Pajević

Foto: pixabay

 

EKONEC mesečnik

Akcija će se obaviti na sledećim lokalitetima:

– Vračar 1, Vračar 2, Vračar 3, Vračar 4, Stari grad – Dorćol, Stari grad – Gornji Kalemegdan, od Tabanovačke do Vitanovačke ulice, od Vitanovačke ulice do Kružnog puta – Voždovac, Braće Jerković, Indire Gandi, Braće Srnić, Stepa Stepanović, Banjica (jutarnja akcija od 03 časa);
– Košutnjak, Topčider, Topčidersko groblje, Hajd park, Ada Ciganlija, Makiš;
– Miljakovačka šuma, Miljakovački izvori, Miljakovačke staze, Sunčani breg, Ranžirna stanica – Železnik, oko fabrike „Lola”, Lipovačka šuma, Groblje Orlovača, Rušanj, Ripanj, Vrčin (večernja akcija od 21 čas);
– Popova bara 1, Popova bara 2, put za Ovču, Mali Zbeg, Ovča, Borča pretok, Padinska skela, Borča greda, Kotež 1, Kotež 2, Kotež 3, deo Borča pretoka, Borča 1, Borča 2, Grocka 1, Grocka 2, Vinča 1, Vinča 2 (večernja akcija od 18 časova).

 

 

Milisav Pajević

Prekršajni sud u Subotici proglasio je 19. juna 2020. J. R. (66) iz Subotice odgovornim za kršenje Zakona o zaštiti prirode zbog toga što je utvrđeno da je 15. januara 2020. u zarobljeništvu držao neobeležene 22 strogo zaštićene ptice (12 češljugara, 4 konopljarke, 4 čiška, i jednu žutaricu), bez dokaza o poreklu.

15af91003feb7702e5dbaacbf2f17e89_XL

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

EKONEC mesečnik

Za ove prekršaje izrečena mu je kazna od 150.000 dinara. J. R je prilikom odbrane tvrdio da je sve ove ptice pevačice kupio na pijaci te da ih je držao kod kuće kao kućne ljubimce.

 

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode povodom ove presude saopštio je da je izvesno da u Srbiji postoje centri hvatanja divljih životinja u prirodi, njihove prodaje i držanja u zarobljeništvu radi preprodaje.

-Oštro osuđujemo česta kršenja zakona uz izgovore okrivljenih da nisu znali da su divlje ptice koje drže u zarobljeništvu pod zaštitom, kaže Marko Tucakov, biolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

-Najveći deo naše divlje ptičje faune spada u strogo zaštićene vrste, čije je hvatanje i držanje u zarobljeništvu strogo zabranjeno i kažnjivo. Iz tog razloga molimo građane da ne hvataju ptice, da ih ne kupuju, ali i da ne zatajuju ukoliko primete da ih neko hvata ili drži u kavezima nego da to prijave inspekciji zaštite životne sredine, kaže Tucakov.

 

On potseća na veliku vrednost biodiverziteta u Srbiji i kaže da je ovo njegovo neposredno uništavanje.

 

Iz Zavoda dodaju da je uzgajanje strogo zaštićenih vrsta u zarobljeništvu strogo zakonski regulisano i dozvoljeno samo rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine i to samo u slučajevima kada se drže jedinke koje su već rođene u zarobljeništvu i koje potiču od roditelja koji se legalno drže u zarobljeništvu.

 

Ptice koje su bile u posedu J. R. su prilikom vanrednog inspekcijskog nadzora oduzete, upućene na rehabilitaciju u prihvatilište za divlje životinje zoo vrta na Paliću i, nakon oporavka, puštene u svoja prirodna staništa.

 
Milisav Pajević

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila je danas Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions) kao odgovor na brojne globalne izazove.

Mangrove_-Maxwell-Ridgeway-lrouwfny9h4-unsplash

Foto: IUCN

EKONEC mesečnik

Novi Globalni standard će predstavnicima vladinog, privrednog i nevladinog sektora pomoći da efikasnije sprovode rešenja zasnovana na prirodi i da maksimalno iskoriste njihov potencijal kao odgovor na klimatske promene i problem gubitka biodiverziteta, ali i na druge globalne društvene izazove.

 

„Potrebna su nam dugoročna i efikasna rešenja za globalne izazove poput klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode, i ekonomskog oporavka nakon pandemije. Imajući sve ovo u vidu, novi IUCN Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi dolazi u pravo vreme kako bi osigurao da korišćenje prirodnih resursa bude što održivije“ izjavo je Stujart Maginis (Stewart Maginnis), direktor IUCN programa Rešenja zasnovanih na prirodi. „Kako bi rešenja zasnovana na prirodi ispunila svoj puni potencijal, moramo osigurati da akcije koje preduzmemo danas imaju svoje željene efekte na duže staze, za dobrobit čovečanstva i očuvanje biodiverziteta.

 

Ovaj Standard predstavlja dosledan, strogo definisan i pouzdan okvir koji će doprineti da se izbegne svaka zloupotreba rešenja zasnovanih na prirodi, na lokalnom i globalnom nivou.”Koncept rešenja zasnovanih na prirodi (Nature-based Solutions) – aktivnosti usmerenih na zaštitu, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema, koje u isto vreme omogućava dobrobit za čovečanstvo i korist za biodiverzitet – sve češće se koriste i sprovode širom planete.

 

U okviru Pariskog dogovora, više od 130 zemalja već je uključilo rešenja zasnovana na prirodi – poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja – u svoje nacionalne planove za klimatske promene. Ipak, neke aktivnosti koje su označene kao “rešenja zasnovana na prirodi” ne podrazumevaju predviđene koristi za društva i očuvanje biodiverziteta, dok njihov ukupni potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen.“
Do sada nije postojao dogovor ili koherentno uputstvo za osmišljavanje i primenu rešenja zasnovanih na prirodi koja bi omogućila trajnu korist prirodi i ljudima” izjavila je Anhela Andrade (Angela Andrade), direktora IUCN komisije za upravljanje ekosistemima koja je pomogla izradu Globalnog standarda.

 
“Naša Komisije je dala doprinos uz učešće preko 800 eksperata i praktikanata iz 100 zemalja, i vodila proces izrade Standarda, kako bi osigurala da je dokument naučnu potkovan i primenljiv u okviru širokog spektara različitih scenarija i područja.”IUCN-ov Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi sastoji se od osam kriterijuma i pokazatelja koji će korisnicima omogućiti da procene podobnost, obim, ekonomsku, ekološku i društvenu održivost intervencije; razmotre moguće kompromise; osigura transparentnost i adaptivno upravljanje projektima; i istraži potencijalne veze s međunarodno postavljenim ciljevima i obavezama. Standard se sastoji od vodiča za upotrebu i seta alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenje i učenja.

 

IUCN Globalnom standard o rešenjima iz prirode na engleskom jeziku možete naći ovde. Kako bi se odgovorilo na klimatske i društvene izazove na Zapadnom Balkanu, IUCN je u martu ove godine pokrenuo regionalnu inicijativu s ciljem da poveća otpornost društava na klimatske.
Projekat „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana“ ponudiće rešenja zasnovana na prirodi kao odgovor na smanjenje opasnosti od katastrofa i prilagođavanje klimatskim promenama.

 
Cilj projekta je da primeni ova inovativna rešenja kako bi se povećala otpornost društava, smanjila degradacija prirode, povećala socijalna i rodna ravnopravnosti i dugoročno odgovorilo na brojne društvene izazove.
Projekat će biti implementiran u šest zemalja Zapadnog Balkana i uključiće nacionalne i lokalne partnere. Projekat finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (Sida), a sprovodi IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, sa sedištem u Beogradu, Srbija.

 
Milisav Pajević

Promocija  principa održivog razvoja na lokalnom nivou je već  duži niz godina u fokusu delovanja UNEKOOP-a. a klimatske promene su se u poslednje vreme nametnule kao prioritet. Kao logičan nastavak dosadašnjih aktivnosti koncipiran je projekat „Održivom poljoprivredom do bolje klime” koji se realizuje okviru  regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)“  koji finansira Evropska Unija a u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. 

ovce, ovcarstvo,  vlasnik životinje, krave, koze, poljoprivredna gazdinstva,stocarstvo, poljoprivreda, COVID 19, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajevic

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Nastavljajući uspešnu saradnju partner UNEKOOP-a na ovom projektu je  Fakultet za primenjenu ekologiju „FUTURA”.

Opredeljenje za ovu temu leži u činjenici da Srbija  iz poljoprivrede  ostvaruje 11,4 odsto svog domaćeg bruto proizvoda (BDP). Poljoprivreda je  izuzetno pogođena negativnim posledicama klimatskih promena (suša, poplave, grad, bolesti…).

Primera radi procena je da je od 2000 godine do sada Srbija pretrpela štetu samo od suša od 5,5 milijarde dolara.

Sa druge strane poljoprivreda ima mnoštvo negativnih uticaja na životnu sredinu i klimu posebno.Prema podacima EU emisija GHG gasova iz poljoprivrede iznosi preko 10 odsto.

Globalni ciljevi održivog razvoja UN, Pariski sporazum,EU „Mapa puta 2050”, CAP i domaći strateški i zakonski dokumenti koji se baziraju na međunarodnim aktivnostima pozivaju na akciju da se predupredi katastrofa usled konstantnog povećanja globalne srednje temperature i da se ona značajno svede ispod 2C..

Strateška opredeljenja kreću se u pravcu da borba protiv klimatskih promena bude i razvojna ekonomska šansa kroz zagovaranje „zelene ekonomije” zasnovane na znanju i „eco friendly” principima.

Projekat “ODRŽIVOM POLJOPRIVREDOM DO BOLJE KLIME” je samo deo šireg programskog opredeljenja pružanja podrška osnaživanje zelene ekonomije kroz diverzifikaciju poljoprivrede u cilju mitigacije i adaptacije na klimatske promene.

Kroz projektne aktivnosti namera je da se senzibiiše  javnost i osnaži lokalna zajednica (poljoprivrednici i stručne službe JLS) za temu adaptacije i mitigacije u oblasti poljoprivrede kroz demonstraciju praktičnih primera i unapređenje lokalnih javnih politika

U cilju ostvarivanja predviđenih ciljeva planirana je kombinacija informativno edukativnih aktivnosti kroz organizaciju radionice, distribuciju uputstava i demonstracione terenske posete.

Tokom celokupnog trajanja projekta biće realizovana promotivna kampanja. U tu svrhu  održana je radionica zainteresovanih strana, aktivirana  veb prezentacija www.gear.unecopn.org   i postavljeni  bilbordi.

Bazirajući se na stečenim iskustvima u svrhu adaptacije na klimatske promene i razvoja zelenog preduzetništva posebna pažnja biće posvećena osnaživanju kapaciteta za diverzifikaciju lokalne poljoprivrede zasnivanjem plantaža brzorastućih energetskih biljaka.

Dodatna vrednost  projekta biće praktična demonstracija promena praksi u poljoprivredi u cilju poboljšanja „karbonskog otiska” korišenjem solarne energije za navodnjavanje u funkciji supstitucije fosilnih goriva i smanjenja emisije GHG, ali i povećanja konkurentnosti usled smanjenja troškova energenata.

Jedan od rezultata projekta koji treba da obezbedi održivost  projektnih aktivnosti biće Preporuke za kreiranje javnih politika  kao doprinos UNEKOOP-a osnaživanje lokalne administracije za unapređenje javnih politika u oblasti klimatskih promena u sektoru poljoprivrede.

 

Milisav Pajević