Biznis sektor i ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji

30. септембра 2015.

Pelcer ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji se polako ali sigurno prima.
Osim države koja bi po svakom osnovu najviše trebala da ulaže u zaštitu životne sredine na svojoj teritoriji sve češći su slučajevi ulaganja privatnog (biznis) sektora i građana.
Finansijska izdvajanja privatnih firmi u proces osavremenjavanja proizvodnog procesa koji je u skladu sa kriterijumima zaštite životne sredine počela su od 2003. godine i neposredno po donošenju nekih sistemskih zakona u oblasti životne sredine.
Pionirski posao ulaganja u zaštitu životne sredine obavile su kompanije Philip Morris International, British American Tobacco, Ju-Es-Stil , Japan Tobacco International (JTI).
Dolaskom Fiata u Srbiju učinjen je svakako korak napred u upotrebi najsavremenijih tehnologija u zaštiti životne sredine. Zaštita životne sredine je jedan od prioriteta Fiat kompanije. Nova ekološka linija nalazi se u Fiat-ovim modelima Grande Punto, Panda, Punto i novi Doblò Cargo. Metan koji ne sadrži toksične supstance, u potpunosti eliminiše emisiju prašine, benzola i drugih aromatičnih ugljovodonika. Ostvareno je i smanjenje emisije ugljendioksida za 25 odsto, a rezultat toga je manji uticaj na stvaranje efekta staklene bašte. Metan znatno smanjuje troškove održavanja, zahvaljujući skoro potpunom odsustvu taloga ugljenika u motoru. Rezervoari za metan omogućavaju i visok nivo bezbednosti.
Kompanija Nestle je 2014. godine u svoju fabriku prehrambenih proizvoda u Surčinu uložila blizu milion evra u prečišćivač tehnoloških i sanitarnih voda. Iste godine planirane su dodatne investicije od oko 300.000 evra u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čiji će maksimalni kapacitet iznositi 200 kubnih metara na dan.
Coca-Cola Hellenic Srbija uložila je 2014. godine više od 30 miliona dinara u razvoj lokalne zajednice, različitim akcijama motivisala je više od 80.000 ljudi da se bave fizičkom aktivnošću, dok je reciklirala 96,36 odsto otpada. Takođe je uspela da upotrebi 6,46 odsto sirovina od recikliranih materijala i tokom poplava donirala oko milion dolara.
Delez Srbija je primenom mera energetske efikasnosti u prodavnicama smanjila potrošnju struje za 8521 mWh, što predstavlja ekvivalent od 6475 tona manje emitovanog ugljen dioksida u atmosferu. 93 odsto rashladnih fluida u uređajima za hlađenje su neškodljivi za ozonski omotač. U okviru inicijative „Ništa se ne baca“ (Zero waste) 6460 tona otpada skrenuto je sa puta deponija i poslato na obradu za ponovnu upotrebu. Tokom samo jedne akcije u Tempu, više od 4000 potrošača recikliralo je 7,85 tona ambalažnog otpada na eko ostrvima.
Kompanija Tetra pak otvorila je ove godine nov magacin u svojoj fabrici koja posluje u Gornjem Milanovcu. Ulaganje je deo investicije od 12 miliona evra, koliko je Tetra pak u tu fabriku uložio za poslednje dve godine.
Fabrika površine 4.000 kvadratnih metara doneće poboljšanje u skladištenju proizvoda i upola smanjiti vreme utovara, a u novom pogonu je zaposleno 38 novih radnika. Za deset godina proizvodnja kartonske ambalaže Tetra paka u Gornjem Milanovcu povećana 10 puta, sa 300 miliona pakovanja na tri milijarde danas
Fabrika „Vlasinka“ je potpuno ekološka i bez negativnog uticaja na okolinu. Od 2006. sprovedene su razne inicijative kroz koje je smanjena težina Rosa boce za 30%, smanjena je i potrošnja energije po proizvodu za 34,6%, generisanje otpada za 45%, dok je reciklaža povećana za 20%. U partnerstvu sa UNDP-em, Vladom Republike Srbije i opštinom Surdulica „Vlasinka” je razvila projekat “Promocija ekoturizma i zaštita životne sredine Vlasinskog jezera”. Projekat je fokusiran na brendiranje i promociju Vlasinskog jezera, izgradnju turističke infrastrukture i unapređenje rada službe zaštite zaštićenog područja „Vlasinsko jezero“.
Novac u sređivanje, ulepšavanje i rešavanje problema sredine u kojoj rade i posluju ulagali su Holcim (sada CRH Srbija), Lafarž, dok je samo prošle godine TITAN Cementara Kosjerić uložila blizu 220.000 evra u razvojne programe lokalne u ključni prioriteti bili su usmereni na unapređenje i održavanje dobrih ekoloških rezultata, brigu o zaposlenima i edukaciju sa akcentom na bezbednost. Zahvaljujući donacijama zaposlenih širom TITAN Grupe, obezbeđeno je i donirano 35.000 evra za otklanjanje posledica poplava u Obrenovcu.
U okviru javnog konkursa “Zajednici zajedno” NIS u 2015. godini podržava 152 najbolja projekta iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, sporta, kulture, i socijalne zaštite, koji su realizovani na teritorijama gradova Beograd, Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Niš, Čačak i opština Novi Bečej, Kanjiža, Žitište i Srbobran.
Ovakav model podrške godinama su pružali i pružaju Holcim (sada CRH Srbija), Philip Morris International, Erste Bank a.d. Novi Sad.
Kompanija Siemens d.o.o nagradila je BelTube pobednički tim konkursa „Planiranje otpornih i prilagodljivih gradova“, putovanjem u London gde su posetili jednu od najodrživijih zgrada na svetu – Kristal.
I komunikacione kompanije su ulagale u zaštitu životne sredine. U okviru promocije “Vip Ekomotivacija” u 2013. godini prikupljeno je i reciklirano šest tona papira, 11 tona ambalažnog otpada i 16 tona električne i elektronske opreme. Konkurs za Vip EkoReportere je nedavno završen. Pristiglo je više od 100 radova u formi eseja, fotografije i video zapisa, izabrani su oni koji se posebno ističu kreativnošću i koji nude rešenja za prevazilaženje negativnih uticaja čoveka na okolinu.
Supernatural park na Adi Huji oplemenjen je sa još 1000 sadnica „cveća života“ u Telenor bašti zahvaljujući zaposlenima u Telenoru, predstavnicima grada Beograda, kao i brojnim poznatim ličnostima. Dodatnih 1000 sadnica zasađeno je u ukupno tri Telenor bašte i raspoređeno oko Lavirint parka u obliku koncentričnih krugova u prečniku od po 10 metara. Telenor je otišao korak dalje u borbi za očuvanje čovekove okoline i sertifikovao svoj Sistem upravljanja zaštitom životne sredine krajem 2011. godine.
Kompanija .A.S.A. će u narednih godinu dana u opštini Kikinda voditi brigu o zasađenom cveću redovnim zalivanjem i održavanjem cvetnih leja. U toku maja na gradskom trgu i uređenim javnim površinama zasađeno je 12.320 sadnica cveća. Osim toga, travnate površine i zelene ograde će se po predviđenoj dinamici kositi i orezivati. Ukupna površina koja je obuhvaćena uslugom je 877.945 metara kvadratnih.
Sva ova ulaganja i primeri dobre prakse koji su navedeni, bilo da su ostvarena kroz unapređenje sopstvenog proizvodnog procesa ( uštede energije, vode, sirovina…) , bilo kroz korporativnu društvenu odgovornost ili na bilo koji drugi način veoma su važna za sistem unapređenja zaštite životne sredine u Srbiji.
Svaki uloženi dinar, dolar, franak ili evro u zaštitu životne sredine od strane privatnih kompanija je neizmerno bitan i neprocenjivo važan za budućnost očuvanja prirode, biljnog i životinjskog sveta u Srbiji.
Menadžment privatnog sektora sve više razume i shvata da je uloženi novac u zaštitu životne sredine investicija u budućnost i vredan ekološki kapital koji ostavljamo pokoljenju u nasleđe.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: