INTERVJU: Predrag Marić, pomoćnik ministra – načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije

18. јуна 2016.

Načelnik ste Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije recite nam koliko je danas Sektor osposobljen da preventivno deluje na rizike i odgovori na izazove i ublaži posledice od različitih katastrofa koje mogu pogoditi našu zemlju i regiju?

 

  • Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa ostalim nadležnim službama (RHMZ, nadležnim javnim vodoprivrednim preduzećima, seizmološkim zavodom…) neprekidno prate situaciju na terenu, i po dobijanju upozorenja na eventualnu opasnost u stanju su da, u veoma kratkom vremenskom roku, mobilišu svoje snage i pruže pomoć ugroženom stanovništvu, gde se pre svega misli na spašavanje ljudskih života, imovine građana kao i materijalnih i kulturnih dobara. U okviru vatrogasno spasilačkih jedinica Sektora za vanredne situacije oformljeni su i specijalistički timovi za rad i spasavanje na vodi, njih devet, i specijalistički timovi za spasavanje iz ruševina, njih ukupno osam, koji su raspoređeni tako da pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije. Pored profesionalnih kapaciteta Sektora za vanredne situacije oformljene su i specijalizovane jedinice Civilne zaštite. Razvijanjem ovih jedinica imaćemo preko potrebne dodatne snage koje mogu biti angažovane u vanrednim situacijama takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće sprečiti i ublažiti redovnim delovanjem profesionalnih vatrogasno spasilačkih jedinica i drugih službi. Kroz ciklus osnovne obuke prošlo je 2000 pripadnika civilne zaštite, a to su jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom, za spasavanje iz ruševina i za zbrinjavanje ugroženog stanovništva. Započet je i proces opremanja specijalizovanih jedinica Civilne zaštite a i nabavljene su i uniforme za svih 2000 pripadnika. Prve jedinice civilne zaštite su spremne za dejstvo i u martu ove godine kada je bila proglašena vanredna situacija na celoj teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava, stavljene su u punu funkciju.

 

Jesmo li uspeli da uskladimo usvojene zakone i podzakonska akata u vezi vanrednih situacija i kada će biti donesen novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda  i šta će on sistemski doneti novo?

 

  • Polazeći od iskustava stečenih u primeni Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i novog razvoja koji je posle 2009. godine usledio u oblasti politike smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda na svetskom i evropskom nivou, kao i od preporuka koje su upućene Republici Srbiji u vezi sa dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda, naročito u pogledu potrebe daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti, ocenjeno je celishodnim da se pripremi novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama. U tom smislu, pristupilo se izradi novog zakonskog dokumenta, Nacrtu zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama čija osnovna karakteristika jeste u sveobuhvatnom formiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Zakon je potpuno u duhu Sendai okvira za delovanje koji je donešen za period od 2015-2030 godine na trećoj Konferenciji Ujedinjenih Nacija, koja je dala okvir za delovanje za narednih 15 godina članicama UN, a Srbija će usvajanjem ovog zakona biti, ako ne prva, onda među prvim zemljama koje su svoju zakonsku regulativu uskladile sa tim. Imajući u vidu novi pristup regulisanju ove oblasti, koji se ogleda i u znatnom proširenju polja rada (delokruga) državnih organa, procenjeno je da bi za obavljanje upravnih i stručnih poslova predviđenih posebnim  zakonom trebalo ojačati sadašnji institucionalni okvir na državnom nivou koji je pozicioniran u Sektoru za vanredne situacije MUP-a,  putem osnivanja Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, koja bi bila formirana kao organizacija u sistemu državne uprave.

Koji su ciljevi i razlozi za formiranjem Direkcije i šta će ona koordinirati?

Osnovni cilj i razlog za formiranje Direkcije je potreba da se sistem smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, organizaciono situira  u jednom  organu državne uprave,  jer će se na taj način sistem smanjenja rizika i odgovora organizovanih snaga  uskladiti sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Direkcija će objedinjavati i koordinirati  preventivno delovanje svih nadležnih organa državne uprave, pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, kao i drugih relevantnih organizacija, uključujući naučne organizacije, udruženja i druge organizacije civilnog društva. Radi se o multisektorskoj nacionalnoj platformi, kao obliku saradnje i usaglašavanja politike koji je preporučen dokumentima UN i koji postoji u većem broju evropskih zemalja.

Koliko je važna i neophodna prekogranična saradnja i koje napore čini država Srbija da je osnaži i unapredi?

  • Koliko je važna odnosno neophodna međunarodna saradnja u slučaju vanrednih situacija najbolje se videlo za vreme katastrofalnih poplava koje su pogodile Republiku Srbiju u maju 2014. godine. Tada je u Republici Srbiji bilo angažovano čak 22 tima sa preko 560 članova iz čak 14 zemalja. U aprilu prošle godine Republika Srbija je postala 32 članica Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Aktiviranje Mehanizma predviđa se onda kada kapaciteti zemlje pogođene katastrofom nisu dovoljni za adekvatan odgovor jer nema dovoljno dostupnih resursa. Države Mehanizma udružuju sredstva koja mogu da stave na raspolaganje zemljama pogođenim katastrofom i po aktiviranju, Mehanizam brzo i efikasno koordinira pružanje pomoći unutar i van Evropske unije, što se najbolje moglo videti za vreme poplava u maju 2014. godine. Takođe, u Nišu je aktivan i Srpsko-ruski humanitarni centar za pružanje pomoći u slučaju vanrednih situacija. Značaj ovog centra najbolje se mogao videti tokom ogromnih šumskih požara 2012. godine koji su uspeli da se ugase upravo angažovanjem aviona za gašenje šumskih požara velikih kapaciteta Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije, kao i angažovanjem njihovog tima za rad na vodi tokom poplava u maju 2014. godine koji su među prvima stigli na teritoriju Obrenovca. Takođe posredstvom ovog centra Sektoru za vanredne situacije MUP doniran je značajan broj vozila kao i opreme velike vrednosti. Sve ovo govori u prilog tome da je međunarodna saradnja, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom nivou, u slučaju vanrednih situacija neophodna naručito kada se uzme u obzir da katastrofe ne poznaju granice.

Gde vidite ulogu organizacija civilnog društva u sistemu upravljanja vanrednim situacijama?

  • I sadašnjim Zakonom o vanrednim situacijama pored subjekata čija je redovna delatnost zaštita i spasavanje, prepoznata su i privredna društva i drugi pravni subjekti kao što su Crveni Krst, Gorska služba spasavanja Srbije i udruženja koja su osposobljena i opremljena za zaštitu i spasavanje, kao snage sistema zaštite i spasavanja što će se i novim Zakonom unaprediti i učiniti saradnju još boljom i efikasnijom.

Nepostojanje sistemskog obrazovanja u području vanrednih situacija jedan je od ozbiljnih problema našeg društva, koliko mediji i propagandne kampanje mogu doprineti poboljšanju aktuelnog stanja?

  • U Srbiji još od osamdesetih godina prošlog veka u obrazovnom sistemu ne postoji veoma važan segment bezbednosne kulture svih građana – upoznavanje sa vanrednim situacijama i načinom na koji se mogu zaštiti ljudski životi. Treba napomenuti da je ovaj problem doveo do toga da se ne može govoriti o „niskoj svesti građana“ već o njenom potpunom odsustvu kada se radi o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Nijedna medijska kamapanja koja ima za cilj da se izmeni ovakvo stanje ne može biti efikasna koliko je zapravo efikasno obrazovanje pre svega najmlađih sugrađana u ovoj važnoj oblasti, ali su upravo zbog ovih nedostataka medijske kampanje neophodne kako bi podigle svest građana i napravile pomak u popunjavanju ove praznine. Ne radi se ovde o želji da se uvode novi predmeti poput nekadašnje „Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite“, već o potrebi da postojeći nastavni planovi i programi prošire. Tako bi deca naučila da reke mogu predstavljati opasnost u vidu poplava i učila načine kako da se sačuvaju u slučaju njihove pojave. Naravno, učile bi se mere zaštite i u slučaju požara, zemljotresa, niskih, visokih temperatura itd. Kampanja koju su zajednički pokrenuli Sektor za vanredne situacije i Misija OEBS-a u Srbiji, izradom porodičnog priručnika za vanredne situacije, samo donekle može ublažiti posledice ovih manjkavosti u obrazovnom sistemu ali ih ne može ni u kom slučaju odmeniti.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: