Na 24. sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, razmatran je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike i usvojen Predlog odluke o izboru predsednika i članova saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, obrazlažući Izveštaj Sekretarijata, pohvalio je Srbiju jer je u velikoj meri implemetnirala pravni okvir Energetske zajednice.
Kada je reč o gasu, Kopač je istakao da je Srbija usvojila propise Energetske zajednice, ali kasni sa njihovom implementacijom i ukazao na neophodnost razdvajanja delatnosti Jugorosgasa i Srbijagasa. U nastavku izlaganja, direktor Sekretarijata naglasio je da energetski regulator mora biti nezavisan, da je Srbija usvojila i zakonske i podzakonske akte kada je nafta u pitanju, kao i da su napravljeni pozitivni koraci u oblasti obnovljivih izvora energije. Govoreći o klimatskim promenama, Kopač je pohvalio Srbiju jer, kao prva u regionu, priprema Zakon o klimatskim promenama, ali je i preporučio da se, kao jedan dokument, donesu zajednički Nacionalna strategija o klimatskim promenama i Nacionalna strategija o energetici.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović ukratko je prisutnima obrazložila da je u izradi Akcioni plan o razdvajanju Srbijagasa, da se radi na funkcionalnom razdvajanju EPS, kao i na izmenama Zakona o efikasnom korišćenju energije. Takođe, podsetila je da je Srbija načinila veliki korak ka integraciji u evropsko energetsko tržište, jer je postala član Zajedničke uprave za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office – JAO). U tom smislu, na granici Srbija-Hrvatska, JAO vrši organizaciju aukcije dugoročnih i dnevnih prekograničnih prenosnih kapaciteta.
U nastavku, predsedavajuća je informisala članove Odbora da je Komisija za sprovođenje postupka izbora predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku sprovela postupak u celosti i da je Vlada Republike Srbije, 24. novembra 2017. godine uputila Predlog odluke Narodnoj skupštini, da se za predsednika Saveta Agencije izabere Dejan Popović i to na period od sedam godina, a za članove Saveta prof. dr Aca Marković i Dejana Stefanović Kostić, na period od šest godina i Negica Rajkov i Goran Petković, na period od pet godina.
Odbor je većinom glasova usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Nataša Mihajlović Vacić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Vojislav Vujić.
Milisav PAJEVIĆ

10 godina Magazina EKOlist

29. децембра 2017.

Magazin EKOlist obeležio je 28. decembra 10 godina postojanja i rada.

Proteklih 10 godina Magazin EKOlist je zastupao tezu da je lokalna zajednica ključ očuvanja životne sredine.

Na stranicama Magazina EKOlist uvek su prenošene, priče, problemi, iskustva, primeri dobre prakse iz lokalnih zajednica gotovo iz svih mesta na teritoriji Republike Srbije.

Arhiva Magazina EKOlist je vredna potvrda svakodnevnog rada ovog ekološkog časopisa i zalaganja za očuvanu životnu sredinu, kao i uspešne prakse i saradnje koju je za ovih 10 godina rada imao sa predstavnicima države i lokalnih zajednica.

Danas je Magazin EKOlist promoter zaštite životne sredine, očuvanja prirode, zaštite biodivreziteta, zaštite životinja, ekoloških pokreta, organizacija, stručnjaka, zelene i cirkularne ekonomije, borbe protiv klimatskih promena, evropskih integracija, upoznavanja Poglavlja 27.

O radu ovog ekološkog časopisa najbolje govore brojke, a za 10 godina svog postojanja Magazin EKOlist je do sada objavio 60 brojeva zahvaljujući čemu se o ekologiji moglo čitati na 2.700 stranica.

Magazin EKOlist je objavio više od 2.500 ekoloških tekstova, preko 3.100 fotografija, više od 200 intervjua u 180.000 odštampanih primeraka.

Za Magazin EKOlist pisalo je preko 150 novinara i saradnika, 40 fotografa više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti. 

Ipak, najveću podršku i podsticaj Magazinu EKOlist su davali čitaoci – pretplatnici kojima iz ovog ekološkog časopisa duguju neizmernu zahvalnost i obavezu da u danima i godinama koje predstoje budu još bolji, posvećeniji i profesionalniji, a sve zarad zdravije životne sredine.

Milisav PAJEVIĆ

Udruženje novinara “Eko vest”, u saradnji s ekološkim magazinom EKOlist, dodelilo je 28. decembra tradicionalno novinarsko godišnje priznanje Aleksandri Vukićević, novinarki i voditeljki ekološkog magazina “Čekajući vetar”, RTS – Radio Beograd 2, koja je tako ponela titulu “najekonovinara”.

Već duži niz godina autorski uređuje i vodi emisiju „Čekajući vetar“, upućena je u aktuelno stanje životne sredine, sa jasnim, principijelnim i često aktivističkim stavom i uvek, reklo bi se, zaštitnički naklonenja prema prirodi.

„Ovo priznanje je baš onakvo kako ja zamišljam idealno nagrađivanje: radiš onako kako misliš da treba, često se nerviraš zbog onog što svašta vidiš i saznaš, a srećan si kad osećas da si bar malo nekom pomogao. Često nemaš utisak da je to što radiš nije ni dobro ni loše –  tvoje najbliže radno okruženje na sve to ima stav koji se kreće u rasponu od ravnodušnosti do sažaljivosti… I baš u takvom okruženju, stiže vest o nagradi dobijenoj od kolega. Ima li ičeg lepšeg?! Inače, o zaštiti životne sredine izveštava se na različite načine. Nemaju svi novinari iste mogućnosti, ali ni iste motive. Uvek možemo da uradimo više -od sopstvene edukacije, preko edukovanja građana, do pritiska na institucije da nešto urade ili ne urade. Jedan od najvećih dobitaka je upoznavanje sjajnih ljudi koji u svojim lokalnim zajednicama rade velike stvari u korist životne sredine”, izjavila je Aleksandra nakog urečenja ovog priznanja.

Priznanje za građansku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine dodeljeno je Dejanu Maksimoviću iz Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca. Godinama se zalaže za osnaživanje lokalnih zajednica da reše probleme koji ometaju aktivan rad na zaštiti životne sredine. Argumentovano analizira do detalja finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou, organizuje i sprovodi aktivnosti od značaja za jačanje kapaciteta civilnog društva za uspešno delovanje u oblasti zaštite životne sredine u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Inicijator je i jedan od osnivača Banatske platforme, mreže koja trenutno okuplja 27 nevladinih organizacija iz 16 opština i gradova Banata, uz pet pridruženih organizacija koje su van područja Banata.

Za zalaganje, doprinos i volonterski angažman u zaštiti životne sredine ove godine priznanje je dodeljeno likovno-grafičkoj urednici Borislavki Dimitrov. Prethodnih 11 godina s iskrenim žarom trudila se da afimišite ono najplemenitije u ljudima sa kojima je svakodnevno bila na akcijama zaštite životne sredine. Ume i zna da uključi svoje kolege i ukaže na društeni angažman. Odlučno je učestvovala u svakoj lokalnoj akciji na zaštiti životne sredine. Ona je primer mladima kako se volonterski i posvećeno svakodnevno bori za zdravu životnu sredinu.

„Ova nagrada me je zaista prijatno iznenadila, pogotovo što u svojim sedamdesetim godinama više nikakve nagrade i ne očekujem. Na trenutak sam shvatila da su mojih desetak godina bili sasvim atipični penzionerski dani zahvaljujući volonterskom radu u EKOlistu i Udruženju novinara “Eko vest”. Čast mi je da sam deo ove mlade družine s kojom često svoja privatna druženja pretvararamo u prave radne sastanke pune planova i zadataka. Moje zadovoljstvo će biti još veće, da ih ubuduće pratim i radujem svakom dobro obavljenom poslu i primeru u zaštiti životne sredine,” izjavila je Borislavka Dimitrov.

Zbog svog jubijela, magazin EKOlist uručio je priznanje svoj urednici Marici Puškaš, a zahvalnicu Marbo Product-u.

Sva priznanja i zahvalnice uručio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Milisav PAJEVIĆ

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava –  kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je 25. decembra i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je do 26. februara 2018. godine.
Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).
Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.
Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).
Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.
Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.minpolj.gov.rs , kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs .
Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Milisav PAJEVIĆ

Evropska banka za obnovu i razvoj je pokrenula Program zelenih inovacionih vaučera u Srbiji za koji mogu da se prijave mala i srednja preduzeća za dobijanje vaučera vrednih do 20.000 evra bez PDV-a i to za pokrivanje 90 odsto troškova usluga istraživanja i razvoja.

Na skupu „Šema zelenih inovacionih vaučera u Srbiji“ u Privrednoj komori Srbije Denijel Berg, direktor kancelarije EBRD u Srbiji je rekao da ta banka želi da pomogne uvođenje inovacija u mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i da će se taj projekat fokusirati na energetsku efikasnost.

Od preduzeća se očekuje da finansiraju najmanje 10 odsto ukupnih troškova.

Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja koje mogu učestvovati u programu je 4.000 evra (bez PDV-a).

Šema zelenih inovacionih vaučera ima cilj da poboljša proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća u oblasti resursne efikasnosti i na taj način podrži dugoročnu konkurentnost srpske privrede i smanji njen uticaj na klimatske promene.

Preduzećima će kroz šemu biti omogućeno da vaučerima pokriju veći deo troškova usluga istraživanja i razvoja koje će im pomoći da razviju inovativne proizvode, usluge ili procese u cilju smanjenja potrošnje resursa, kao na primer energije, vode i sirovina.

EBRD će imati program za finasiranje zelene energije i privrede koji će sledeće godine biti realizovan zajedno sa EU.

Uslovi za MSP koja žele da se prijave za dobijanje vaučera su: da su proizvodna i zainteresovana za razvoj novih tehnologija sa ciljem efikasnijeg korišćenja resursa, da su u privatnom i domaćem vlasništvu, da posluju više od dve godine, da su finansijski stabilna i nemaju aktivne sudske sporove, kao i da nisu povezana sa pružaocem usluga.

Mogu se finansirati usluge koje obuhvataju proveru koncepta, razvoj, izradu prototipa, testiranje, sertifikaciju novog proizvoda, usluge ili procesa, zatim inovativno unapređenje postojećeg proizvoda, usluge ili procesa, kao i obuku ili savetovanje u oblasti upravljanja inovacijama i zaštite intelektualne svojine.

U okviru istog istraživačko – razvojnog projekta preduzeće može da sarađuje sa najviše tri istraživačko-razvojne organizacije.

Jedno preduzeće može da se prijavi za samo jedan vaučer, a prijavni forumular na e-mejl adresu inovacionivauceri@ebrd.rs.

Prezentaciju zelenih vaučera možete da pogledate na:  http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Launch%20event%20presentation%20-%20all%20slides.pdf

U Montrealu je početkom decembra održan sastanak Komiteta CHM (Clearing House Mechanisms) Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN na kome su razmatrani modaliteti saradnje i zajedničkog izveštavanja sa BCH (Biosafety Clearing House) i ABSCH (Acsess and Benefit Charing Clearing House) Cartagena i Nagoja protokolima Konvencije.
Razmotrena je i web strategija Konvencije kao i podrška nacionalnim CHM portalima i priprema za izbor najboljih CHM portala.
Održana je i radionica posvećena on-line alatima za izradu 6. Nacionalnog izveštaja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, koji treba da se završi do kraja 2018. godine.
Posle pripremnih sastanaka i radionica, otvoren je 21. sastanak SBSTTA (Subsidiary Body on Scientific, Technical and Technological Advise) članica Konvencije.
Sastanak je otvorila dr Cristiana Pasca Palmer, izvršni sekretar Konvencije.
O odlukama SBSTTA možete pročitati na linku: https://www.cbd.int/doc/press/2017/pr-2017-12-16-8j-en.pdf

Milisav PAJEVIĆ

12 ciljeva finansiranja klimatskih promena

22. децембра 2017.

U Parizu je nedavno održan Samit o klimatskim promenama na drugu godišnjicu od usvajanja Sporazuma iz Pariza. Na Samitu se okupilo 50 svetskih lidera da postignu dogovor u vezi sa načinima finansiranja u oblasti klimatskih promena koji će voditi ka niskougljeničnoj budućnosti i postizanju ciljeva utvrdjenih Sporazumom iz Pariza.
Naime, kako bi se ograničio rast srednje globalne temperature ispod 2oC uspostavljeni su mehanizmi finansiranja u borbi protiv klimatskih promena koji će pomoći zemljama širom sveta da ispune svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDCs), a Samit je, izmedju ostalog, imao za cilj doprinos u operacionalizaciji ovih mehanizama. Tokom Samita ustanovljeno je 12 ciljeva finansiranja:
I Finansiranje u oblasti adaptacije i otpornosti na izmenjene klimatske uslove:
1. Odgovoriti na pojavu ekstremnih vremenskih prilika u ostrvskim državama
Ideja se krije u uspostavljanju prve „Klimatski pametne zone“ u svetu na Karibima. Biće uloženo osam milijardi dolara kroz javno-privatna partnerstva kako bi se Karibi, ali i druge ostrvske države što bolje prilagodile na izmenjene klimatske uslovime.
2. Zaštiti vodu i zemljište od uticaja klimatskih promena
Oko 300 miliona dolara uložiće se u smanjenje degradacije zemljišta u cilju dostizanja neutralnosti degradacije zemljišta do 2030. godine. Takođe ulagaće se u istraživanja o mogućnostima adaptacije u oblasti poljoprivrede, posebno za potrebe farmera i to u zemljama u razvoju. U narednih pet godina širom Afrike pokrenuće se 100 projekata u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena na vodne resurse.
3. Podstaknuti istraživače i mlade ljude za rad u oblasti klimatskih promena
Velike korporacije kao što su Fondacija Bila Gejtsa i BNP Paribas fondacija uložiće 15 miliona dolara u narednih pet godina u jačanje kapaciteta mladih istraživača širom Evrope i Afrike. Takođe, 40 miliona evra uložiče Evropska Komisija u rad volontera za uključenje u projekte u ovoj oblasti.
4. Pristup lokalnih samouprava „zelenom“ finansiranju
Inicijativom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, Globalnim savezom gradonačelnika, Evropske komisije i Evropske investicione banke pokrenut je program koji će olakšati gradovima i regionima širom Evrope da dobiju sredstva iz fondova i implementiraju svoje planove ka održivosti (održiva infrastruktura, smanjenje emisija u domaćinistvima, povećanje energetske efikasnosti itd.).
II Ubrzati tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji
5. Ugljenično neutralna ekonomija
Oformljena je koalicija 16 zemalja koje su se obavezala na dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine, a koje će od 2020. izraditi planove kako ostvariti ovaj cilj.
U saradnji sa Francuskom kosmičkom agencijom i uz podršku Evrposke kosmičke agencije uspostavljena je Klimatska observatorija za monitoring stanja na planeti zemlji.
6. Tranzicija sektora u cilju dekarbonizacije
Osnovni cilj je prelazak sektora energetike sa korišćenja fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Uspostavljen je Savez bivših proizvodjača energije iz uglja (Powering Past Coal alliance) sakupio je 58 istomišljenika među kojima su je i 8 Vlada i 24 biznis kompanija širom sveta.
Međunarodni savez solarne energije ima za cilj da do 2030. godine sakupi od privatnih i javnih partnera jedan bilion dolara u cilju ulaganja, razvoja tehnologije i ekspertize u solarnoj energiji, kao jednom od najšire rasprostranjenih obnovljivih izvora.
7. Transport koji ne zagađuje
S obzirom da iz sektora transporta dolazi 15% ukupnih globalnih emisija, ubuduće uložiće se još više napora u cilju dekarbonizacije i čistijeg transporta. 34 zemalja se obavezalo da će smanjiti emisije GHG iz pomorskog saobraćaja, a zapadne države SAD-a napravile su partnerstvo u cilju promovisanja električnih automobila i razvoja mreže stanica za punjenje kako bi se omogućilo putovanje od jedne države do druge električnim automobilima.
8. Povećanje cene ugljenika
Ministri zaštite životne sredine i klimatskih promena Francuske, Nemačke, Holadnije, Švedske i Ujedinjenog kraljevstva podržale su nedavnu inicijativu Evropskog Saveta da se izvrši reforma Sistema za trgovinu emisionim jedinicama GHG (ETS) koja će dovesti do povećanja cene ugljenika. Meksiko je inicirao regionalnu saradnju sa pojedinim državama SAD, Kanadom, Kolumbijom i Čileom za naplaćivanje emisija GHG.
Kina je uspostavila ujedinjen sistem za trgovinu emisionim jedinicama , odpostojećih 7 lokalnih sistema. Tu je i inicijativa privatnih kompanija da uspostave sistem za trgovinu emisijama.
III Učvrstiti klimatske probleme u centar odluka o finansiranju.

9. Akcije Centralnih banaka i biznis sektora
Više od 200 kompanija u saradnji sa 3 države (Francuska, Švedska i Ujedinjenoj Kraljevstvo) podržale su implementaciju preporuka da ekonomija treba da se kreće ka niskougljeničnoj i u skladu sa ciljevima Sporazuma iz Pariza. Takođe, više od 10 centralnih banaka širom sveta pokrenule su mrežu pod nazivom „Ozelenjavanje finansijskog sistema“ (Greening the Financial System) u cilju promovisanja ulaganja u rešavanje problema klimatskih promena.
10. Mobilizacija Razvojnih banaka
Udružena deklaracija načinjenja je između više od 30 nacionalnih i regionalnih Razvojnih banaka u cilju povećanja finansiranja aktivnosti u vezi sa Sporazumom iz Pariza. One su se obavezale na:
• dalje uključivanje klimatskih promena u njihove strategije i aktivnosti
• preusmeravanje sredstava u cilju tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji i klimatski otpornom i održivom razvoju
• podržavanje sprovodjenja NDCs i dugoročnih ciljeva smanjenja emisije do 2050. godine
• promovisanje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje korišćenja fosilnih goriva i promovisanje korišćenja obnovnljivih izvora energije.
11. Obezbedjenje održivog finansiranja
Na inicijativu predsednika Francuske koju su podržale Kuvajt, Norveška, Katar, Novi Zeland, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati napravljena je koalicija ovih država koje će obezbedjivati fond u vrednosti od 15 milijardi dolara do 2020. godine za borbu protiv klimatskih promena.
12. Mobilizacija institucionalnih investitora
Tokom Samita o klimatskim promenama pokrenuta je koalicija „Climate Action 100+“ koja spaja 225 investitora koji će obezbediti investiciju u vrednosti od 26 milijardi dolara. Ova koalicija trebala bi da podstakne kompanije da predstave strategije smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i time doprinesu ostvarivanju ciljeva Sporazuma iz Pariza. Zaključeno je da se mora raditi više na novim tehnologijama za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u šta će biti uloženo dodatnih milijardu dolara.

Milisav PAJEVIĆ

 

U okviru Projekta podrške JP EPS pri organizaciji i unapređenju saradnje sa zainteresovanim stranama, finansiranog od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (iz posebnog Fonda EBRD akcionara), agencija LINK 011 je u Sava Centru u Beogradu 13. decembra organizovala radionicu kojoj su prisustvovali predstavnici organizacija civilnog društva (OCD) i JP Elektroprivrede Srbije (EPS). Radionici je prisustvovalo devet predstavnika organizacija civilnog društva i sedam predstavnika JP EPS..
Cilj radionice je bio da se inicira razgovor između JP EPS-a i zainteresovanih organizacija civilnog društva na temu zaštite životne sredine, koji bi vodio ka kvalitetnijoj budućoj saradnji dve strane.
Radionicu je ispred agencije LINK 011 vodio gospodin Anthony Iles, nezavisni stručnjak za pitanja zaštite životne sredine, uz podršku Jelene Oplanić i Branka Radovanovića.
Kao korisnik korporativnog zajma Evropske banke za obnovu i razvoj (“EBRD”), JP EPS se između ostalog obavezao da će poslovati u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnih pitanja EBRD (2014).
Planirane aktivnosti koje se odnose na socijalna i pitanja zaštite životne sredine su pobrojane u Akcionom planu zaštite životne sredine i socijalnih pitanja (“ESAP”) koji je dogovoren u martu ove godine i dostupan je javnosti.
Na sastanku su pokrenute mnoge teme, od biodiverziteta, otkupa zemlje potrebne za funkcionisanje JP EPS, uključivanja svih strana tokom donošenja važnih odluka i strategija od strane Vlade RS, itd., jer JP EPS u takvim slučajevima nije donosilac odluka već samo jedna od zainteresovanih strana, a kao javno preduzeće je obavezan da sprovodi strategiju Vlade.
Gospodin Iles je predstavio na koji način je to urađeno u Velikoj Britaniji i dao primer programa koji je pomogao svim učesnicima da lakše donesu neke teške odluke (www.classic.2050.org.uk). Sa svoje strane Zvezdan Kalmar, predstavnik CEKOR-a je obavestio prisutne da je sličan model razvijen i za naš region (www.see2050carboncalculator.net).
Učesnici su se složili da su najveći izazovi koji su pred Srbijom oni koji se tiču pristupanja EU i da je u tom procesu potreban doprinos svih. Do sada su razgovori svih zainteresovanih strana bili složeni, a od sada će biti još složeniji i neophodno je pokrenuti ih na vreme.
Organizacije civilnog društva bi želele da češće komuniciraju sa EPS-om. Građanska čitaonica Evropa je dala predloge komunikacije i saradnje na osnovu iskustava sa kompanijom RTB Bor, koji uključuju organizaciju otvorenih vrata, sastanke sa stalnim telom zainteresovanih strana, i sl. Organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine i Unija ekologa su naglasile da su one i do sada imale pozitivnu saradnju sa EPS-om.
EPS je predstavio da su otvoreni novi kanali komunikacije sa zainteresovanim stranama. Izrađen je Korporativni plan saradnje sa zainteresovanim stranama i oformljena je Služba za odnose sa zainteresovanim stranama. Predstavnici EPS-a koji su bili prisutni na radionici su bili otvoreni za predlog dalje saradnje, uz opasku da je jako važno da se za buduće susrete unapred odrede teme, jer je EPS velika kompanija i različiti ljudi su angažovani na različitim zadacima, te je potrebno odrediti adekvatnog sagovornika.
EPS je iskoristio ovu priliku da obavesti učesnike da je napravljen nacrt Akcionog plana zaštite životne sredine i da je Rezime nacrta, objavljen na internet stranici EPS- a, dostupan za komentare do 26. decembra, i pozvao sve organizacije civilnog društva da pošalju svoje komentare i sugestije.
Učesnici u radionici bile si Organizacije civilnog društva: Građanska čitaonica Evropa (Bor), DMI, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, Reakcija Zelene Mreže, ORCA, CEKOR, Unija ekologa, Srpski centar ekologije
Испред JP EPS учествовали су : пredstavnici Stručnog tima za sprovođenje, praćenje i koordinaciju SEP i ESAP, Sektora za strategiju, Sektora za odnose sa javnošću, Sektora za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine (funkcija proizvodnje uglja) i Sektora za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine (funkcija proizvodnja energije).
Radionica je protekla u konstruktivnoj atmosferi.

Milisav PAJEVIĆ

Ko su žene koje se u Srbiji bave održivom energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine? Da li žene energetsku budućnost zemlje vide u fosilnim gorivima ili obnovljivim izvorima energije? Imaju li iste mogućnosti za napredovanja kao i muškarci? A primanja?

Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi istraživanje u okviru projekta WISE SEE (Women In Sustainable Energy South-East Europe).

Ovaj projekat ima za cilj da ispita ulogu, stavove i položaj žena u Srbiji koje se profesionalno bave održivom energetikom i klimatskim promenama i zaštitom životne sredine, ali i žena preduzetnica i poljoprivrednica koje u svom poslovanju mogu da primene mere unapređenja energetske efikasnosti ili neka od rešenja iz oblasti obnovljivih izvora energije.

“Krajnji cilj samog projekta je da osnaži žene, umreži ih i učini vidljivijim i spremnijim da kroz svoje profesionalne aktivnosti i angažovanje doprinesu održivom, zelenom i niskougljeničnom razvoju Srbije”, rekla je Branislava Jovičić, menadžerka projekta WISE SEE i predsednica Centra za promociju održivog razvoja.

WISE SEE se bavi mapiranjem žena koje se profesionalno bave održivom energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine i istraživanjem stavova i položaja tih žena u institucijama, organizacijama i kompanijama u kojima rade. Jedan segment projekta baviće se i istraživanjem stavova o održivoj energetici i klimatskim promenama žena u domaćinstvima iz čitave Srbije. U okviru projekta će biti kreirana i baza od 350 top žena koje se profesionalno bave održivom energetikom i klimatskim promenama i zaštitom životne sredine koja će biti predstavljena na radionici u martu sledeće godine.

WISE SEE poziva sve žene koje se profesionalno bave ovim temama, kao i preduzetnice i poljoprivrednice da uzmu učešće u istraživanju preko zvaničnog sajta projekta http://www.wisesee.org

Srbija je prva zemlja u regionu Jugoistočne Evrope u kojoj se sprovodi projekat ove vrste. Istraživanje će se sprovesti u drugim zemljama u regionu u narednom periodu.

Projekat WISE SEE sprovodi organizacija civilnog društva Centar za promociju održivog razvoja – CPOR u partnerstvu sa Švajcarskom kancelarijom za saradnju (Swiss Cooperation Office – SECO).  Podržali su ga Ekonomska komisija UN za Evropu (UNECE), Energetska zajednica i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Milisav PAJEVIĆ

U Zrenjaninu je od 15. do 17. decembra održana regionalna konferencija za medije „Mediji, OCD i održiva poljoprivreda“, kojoj je prisustvovalo više od 30 novinara iz Srbije, Albanije, BJR Makedonije, Crne Gore, Kosova* ( teritorija pod upravom UN).
Konferencija je deo projekta „Održiva poljoprivreda za održivi Balkan“, koji finansira EU, realizuje konzorcijum organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana, a vodi Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA.
Cilj regionalne konferencije je bio da predstavnicima medija u regionu Zapadnog Balkana pruži značajne i interesantne informacije o aktuelnim pitanjima iz oblasti održive poljoprivrede, poput zaštite prirode u poljoprivrednom predelu, posledica klimatskih promena na poljoprivredu, značaja dobrobiti životinja za bezbednost hrane, GMO i GM hrane, iskustvima Makedonije i Srbije u oblasti primene agroekoloških mera i drugo.
O ovim temama su govorili: prof. dr Vladimir Dimitrijević i doc. dr Branko Petrujkić sa Fakulteta Veterinarske Medicine u Beogradu, Jelena Burazerović sa Biološkog fakulteta u Beogradu i dugogodišnji član tima Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA, Velika Atanasova, osnivačica udruženja agronovinara BJR Makedonije, Uroš Davidović, autor emisije „Bolja zemlja” i Mladen Jovanović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju i konsultant Evropskih neprofitnih strategija.
Na konferenciji, učesnici su imali priliku da se povežu i razmene iskustva i ideje sa kolegama iz regiona.
Tokom „Održivog stola“, učesnici su mogli da probaju lokalne proizvode i domaće specijalitete, koje su donele njihove kolege. Tako su se na održivom stolu između ostalog našli crnogorski pršut, sirevi i vina, domaće pite i voćne rakije iz Albanije, kolači, sušeno voće, ajvar i višnjevača iz Makedonije, odnosno džemovi i čokolade iz Srbije.
Trećeg dana Konferencije organizatori su organizovali izlet u okviru kojeg su učesnici imali priliku da obiđu dvorac Kaštel u Ečkoj i da od stručnog vodiča čuju veoma interesantne podatke o razvoju poljoprivrede u ovom delu Banata.
Regionalni projekat „Održiva poljoprivreda za održivi Balkan: Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za javno zastupanje i razvijanje politika na zapadnom Balkanu“ usmeren je na jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za javno zastupanje i izradu regionalne politike u oblasti održive poljoprivrede, zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja na prostoru Zapadnog Balkana.
Projekat realizuje regionalni konzorcijum organizacija civilnog društva iz Albanije (Institut za politiku životne sredine), bivše jugoslovenske republike Makedonije (FLOROZON), Kosova* ( teritorija po upravom UN) (NGO AKTIV) i Crne Gore (Centar za zaštitu i proučavanje ptica – CZIP), predvođen Organizacijom za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA iz Srbije.
Projekat traje četiri godine (2016-2019) i finansiran je od strane Evropske unije koju predstavlja Evropska komisija, Generalni direktorat za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR) u okviru programa za jačanje civilnog društva i medija (Civil Society Facility and Media Programme 2014-2015). Ukupni budžet projekta iznosi 960.760 evra.

Milisav PAJEVIĆ