Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC održalo je nedavno u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.
Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta.
Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom.
Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.
Okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika institucija, organizacija civilnog društva i predstavnika stručne javnosti.
Okrugli sto je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav PAJEVIĆ

Evropski pokret u Srbiji organizovao je nedavno u Beogradu, obuku pod nazivom „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“ namenjenu urednicima i novinarima koji se bave pitanjima zaštite životne sredine i energetike.
Predavači dr Vladimir Međak, Zoran Sretić, mr Tisa Čaušević i Mirko Popović govorili su o prelaznim periodima za ova tri poglavlja, evropskim standardima i pojmovima kao što su GMO, bezbednost hrane, Energetska zajednica, klimatske promene i energetska efikasnost.
Obuka je imala za cilj da se predstave i objasne najvažniji aspekti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji se tiču tema iz pregovaračkih poglavlja 27 Životna sredina, 12 Bezbednost hrane i 15 Energetika.
Inače, ovo je bila druga obuke za urednike i novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ na kojoj su bili prisutni mediji sa lokala iz Subotice, Prijepolja, Pančeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva itd.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije. Ideja projekta je da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije, a mediji i organizacije civilnog društva ojačaju u ulozi prenosilaca tih informacija.
Milisav PAJEVIĆ
Na konferenciji „Zaštita životne sredine – Upravljanje otpadom“, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), kojoj su prisustvovali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ambasador SAD Kajl Skat i predstavnici kompanija članica AmCham-a, zaključeno da je uspostavljanje efikasnijeg regulatornog okvira za upravljanje otpadom od izuzetne važnosti za očuvanje životne sredine, kao i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na konferenciji se razgovaralo se o produženoj odgovornosti proizvođača u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada, kao i u oblasti posebnih tokova otpada.
– Poslovna zajednica, odnosno privredni subjekti, važan su partner Ministarstva zaštite životne sredine u ostvarivanju zacrtanih ciljeva za unapredjenje životne sredine Srbije i dostizanje evropskih standarda u toj oblasti, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar je rekao da je interes Srbije bolja, zdravija i čistija životna sredina, kao i da će Ministarstvo zaštite životne sredine stvarati zakonodavni i administrativni okvir za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i za otvaranje mogućnosti za razvoj zelene ekonomije.
On je naglasio da baveći se perspektivom i budućnošću mi se bavimo i mogućim investicijama u životnoj sredini, kao i da će sklad životne sredine i privrede obezbediti i ekonomski prosperitet.
Ministarstvo će posvetiti posebnu pažnju saradnji sa privredom, razmatraće izazove sa kojima se poslovni sektor suočava prilikom implementacije regulative i time kreirati prostor za nove investicije u oblasti životne sredine.
Predsednik AmCham Odbora za životnu sredinu Dragan Lupšić je kazao da je neophodno da kroz sinergiju napora države, privrede i lokalnih samouprava doprinesemo razvoju propisa i njihovoj primeni, kako bi Srbija dostigla poželjne i održive ekološke ciljeve.
Lupšić je dodao da bi bilo korisno u celosti ustanoviti princip produžene odgovornosti proizvođača, kojim se odgovornost ne završava samo u trenutku puštanja proizvoda na tržište, već se produžava i nakon njegovog korišćenja, sve do trenutka kada nastaje otpad.
Ovaj princip je najefikasniji i primenjuje se u svim državama EU a koristi od ovakvog sistema imali bi država, privreda i građani.
– SAD snažno podržavaju Vladu Srbije i njene napore u pridruživanju Evropskoj uniji, i sveobuhvatne reforme kroz koje Srbija dostiže evropske standarde u zaštiti životne sredine, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, dodajući da su zaštita životne sredine i upravljanje otpadom temelji moderne ekonomije, ta da bi Srbija trebalo da investira još 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine tokom narednih nekoliko godina i da američke kompanije već uvode nove prakse u ovoj oblasti.
Ambasador Skat kaže da kroz saradnju sa industrijom, činimo uslugu državi i postižemo optimalna rešenja i poručuje da se ovi napori ne tiču samo Vlade i industrije, već svakog od nas i našoj posvećenosti životnoj sredini.
 Na zaključku ove konferencije, podvučeno je da su naredni koraci unapređenje postojećih sistema produžene odgovornosti, investiranje u sakupljačku mrežu i reciklažu, kao i podizanje kapaciteta komunalnog sektora i lokalnih samouprava.
Milisav PAJEVIĆ