Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine.

Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini.

Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine.

Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Miloš Bošković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Borka Grubor, Gordana Čomić, Sonja Vlahović i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i članovi nevladine organizacije kroz mehanizam „Zelena stolica“.

Milisav PAJEVIĆ

Advertisements

Na devetoj sednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja.

Član Odbora Nada Lazić upoznala je članove Odbora sa Ciljevima održivog razvoja, strateškim dokumentom Ujedinjenih nacija za period do 2030. godine, koji sadrži 17 ciljeva i 169 potciljeva. Poslanica Lazić je istakla da su sveobuhvatni ciljevi održivog razvoja socijalni i ekonomski razvoj, usklađen sa zaštitom i unapređenjem životne sredine i da je neophodna međusobna saradnja institucija radi ostvarenja Ciljeva.

U nastavku sednice, predstavnici mreže nevladinih organizacija koje preko mehanizma „Zelena stolica“ učestvuju u radu Odbora, izneli su svoja zapažanja i sugestije.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milena Ćorilić, Nada Lazić, Vladimir Petković, Dejan Nikolić, Miletić Mihajlović, Miloš Bošković, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Milena Turk, Borka Grubor i Duško Tarbuk.

Milisav PAJEVIĆ

MOL Grupa је objavila planove za izgradnju solarnih elektrana u tri svoja industrijska lokaliteta u Mađarskoj. Projekat podržava strateški cilj MOL Grupe – izgradnju industrijskih kapaciteta, istovremeno podržavajući šire održive ciljeve.

MOL Grupa ima dugo iskustvo u proizvodnji konvencionalne energije, međutim, nastoji da se pripremi za doba posle goriva i istražuje prilike koje dolaze iz tehnologija alternativne energije, u skladu sa Strategijom 2030. Planira se da fotonaponske elektrane rade sa ukupnim kapacitetom od 18.38 MWp (Megawatt peak), što je ekvivalent korisničkih potreba za više od devet hiljada domaćinstava. Pored snabdevanja količine energije neophodne za sopstveni rad, projekat pruža odličnu priliku za MOL da razvije ekspertizu u oblasti solarne tehnologije i iskoristi buduće prilike u ovom obećavajućem tržištu.

Očekuje se da zelena električna energija, generisana od strane solarnih postrojenja, eliminiše devet hiljada tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Ovo će doprineti ispunjenju održivih ciljeva MOL-a i smanjiti direktne, kao i indirektne emisije koje doprinose efektu staklene bašte. Takođe se očekuje povećanje prihoda od alternativnih izvora energije u skladu sa kompanijskom 2020 Strategijom održivog razvoja. Ovaj razvoj će takođe dodatno doprineti poboljšanju već jake uloge MOL Grupe u održivosti, budući da Grupa konstantno postiže visoke rezultate po svim vodećim ESG istraživačkim i rejting parametrima, uključujući Dow Jones Indeks održivosti, MSCI indeks, Sustanalytics i Blumberg.

– Ovaj projekat je pravi izraz naše ambicije da postanemo jedan od vodećih inovatora u regionu, što je predviđeno Strategijom 2030. U MOL-u smo prepoznali da će solarna energija igrati značajnu ulogu u budućim energetskim sistemima, stoga smo počeli da izgrađujemo naše industrijske kapacitete kroz okretanje ka ovoj poslovnoj oblasti koja se dinamično razvija. Fotonaponske elektrane su za nas odličan način da realizujemo potencijal neiskorišćenih delova naših lokacija, kao i da podržimo našu posvećenost smanjenju uticaja na životnu sredinu kroz smanjenje emisija ugljenika iz naših operacija, izjavio je Šandor Fašimon, izvršni operativni direktor MOL-a.

Konstrukcija solarnih panela bi trebalo da bude okončana do kraja 2018. godine. Postrojenja će biti locirana u oblastima u kojima su tri ključna MOL-ova pogona: u petrohemijskom postrojenju u Tisaujvarošu, u Dunavskoj rafineriji u Sazhalombati, kao i u Fizešđarmat postrojenju. Postrojenja će biti povezana na MOL-ove lokalne interne distributivne mreže srednjeg napona.

Milisav PAJEVIĆ

Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja, jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efikasnan i delotvoran pristup ovom pitanju, zaključeno je na konferenciji pod nazivom „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, koja je u svečanoj Sali Skupštine grada Beograda okupila preko 150 domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti urbanizma, državnih i gradskih zvaničnika i predstavnika lokalnih samouprava iz gradova širom Srbije.

Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije, Goran Trivan istakao je doprinos žena celokupnom čovečanstvu. „One imaju značajnu ulogu, koju muškarci nemaju. Bavljenje ekologijom podrazumeva materinstvo kao ključnu osnovu stabilnog društva, a žene, kao nosioci te uloge doprinose budućnosti, koja je u našoj zemlji već na delu. Žene, kao majke su stub naše civilizacije i zahvalni smo im na tome“, ističe gospodin Trivan.

Steliana Nedera, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), navodi da uticaj klimatskih promena na celokupnu ljudsku populaciju sa različitih aspekata, ističući značaj ključnih akcija o globalnim promenama koji ima za cilj maksimalno uključivanje devojčica i žena u urbanističko planiranje i mogućnost za stvaranje dobre partnerske platforme. „Rodna ravnopravnost treba da bude nova poslovna strategija Republike Srbije, a odgovornost na klimatske promene metod, kako bi se afirmisala aktuelna tema“.

„Iako klimatske promene ne diskriminišu i utiču na sve, žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena. Žene, u poređenju sa muškarcima, često imaju ograničen pristup resursima i ograničen glas u kreiranju odluka i uticaju na politiku. Nejednako učešće žena u procesima donošenja odluka i na tržištu rada, stvara nejednakosti i često sprečava žene da u potpunosti doprinose planiranju, kreiranju i sprovođenju politika vezanih za klimatske promene“, istakla je gđ. Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).

Milutin Folić, glavni urbanista grada Beograda prepoznao je važnost učešća muškaraca i žena u odgovore na izazove klimatskih promena. „Kroz dva velika strateška dokumenta, predvideli smo u kom pravcu će se grad razvijati i u kom pravcu se već razvija. To su, strategija razvoja grada Beograda i novi, generalni plan, zahvaljujući kojima smo odredili izmeštanje industrijskih zona iz centra, kako bi Beograd sišao na reku i da se, kao po ugledu na svetske metropole, reorganizuje hijerarhija saobraćaja u Beogradu, koja podrazumeva davanje prioriteta pešacima, biciklistima i javnom, gradskom prevozu.“

Na primeru evropskih metropola, Eva Kail, direktorka urbanističkog planiranja izvršne kancelarije grada Beča, istakla je značaj urbanističkog plana grada Beča koji je zasnovan na rodnoj perspektivi i održivosti, koji se u praksi pokazao veoma uspešnim za prostorno i gradsko planiranje. Takođe, na osnovu postojećeg plana prisutnima je prikazala benefite za muškarce i žene, kao i celokupan doprinos koji se pruža društvenoj zajednici.

Na konferenciji su posebno bili razmatrani rodni aspekti održivog planiranja, uloga žena u procesu odlučivanja i odgovoru na klimatske promene. Konferencija je održana u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP i UN Women Srbija, i podršku partnera Delegacije EU u Srbiji, Vlade Kraljevine Švedske i Vlade Švajcarske.

Međunarodna zajednica definiše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i kao cilj sam po sebi i kao sredstvo za promovisanje razvoja uopšte. Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica definisano je kao 5. od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja (SDG). Sporazum iz Pariza o klimi, koji je usvojen 2015. godine, predstavlja važan trenutak u istoriji uključivanja rodnih pitanja u UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Sporazum iz Pariza, kao veliki korak za međunarodno angažovanje u oblasti klimatskih promena u nekoliko oblasti integrisao je rodnu ravnopravnost.

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a.Partneri na projektu su: Delegacija EU u R Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština itd.). Projekat podržava iznalaženje inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, posebno na nivou lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Cilj je da se kroz javne pozive u vidu izazova, identifikuju i podrže različita softverska, tehničko-tehnološka rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu da primene u cilju obezbeđivanja javnih usluga koje su “otporne na klimatske promene”.

Milisav PAJEVIĆ

Potpisivanjem ugovora o institucionalnim grantovima u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, Regionalni centar za životnu sredinu (REC) ušao je u poslednju godinu sprovođenja ovog programa.

Do kraja ove godine 11 konzorcijuma organizacija civilnog društva, koje obuhvataju 64 organizacije iz cele Srbije,nastavlja sa sprovođenjem drugog dela institucionalnih grantova. Finansijska podrška ovomprojektu dolazi od Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju, a ukupan fond koji je organizacijama dodeljen kao nastavak institucionalne podrške iznosi 413.000 evra.
Direktorka REC Kancelarije u Srbiji, Ruža Radović, naglasila je u uvodnom obraćanjuznačaj uloge civilnog društva u izazovnom trenutku očekivanja otvaranja poglavlja 27 upregovorima Srbije sa Evropskom unijom, kao i da je cilj ovog projekta i podrške Švedske daorganizacije civilnog društva preuzmu vodeću ulogu u zaštiti životne sredine.
Ola Anderson iz Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u Srbiji нагласио je da Švedska podržava evropske integracije Srbije kroz fondove za koje godišnje izdvaja 12miliona evra, a prioritet je zaštita životne sredine. Kako je objasnio, civilno društvo ima važnuulogu u praćenju reformi u zaštiti životne sredine u Srbiji, ali i kao partner u dijalogu.

Savetnik ministra zaštite životne sredine zadužen za saradnju sa civilnim društvom, Srđan Stanković, primetio je da postoji dobra volja državne uprave da sarađuje sa civilnim društvom, ali da često postoji jaz u komunikaciji, te da će njegov cilj biti da se podstakne dijalog o konkretnim problemima, ali i konkretnim rešenjima, naročito u kontekstu poglavlja27.

Programske aktivnosti će kroz nove institucionalne grantove da pokriju veliki broj tema iz oblasti životne sredine, te se očekuju značajni rezultati u sferi upravljanja otpadom horizontalnog zakonodavstva, upravljanja vodama, zaštite prirode, klimatskih promena,upravljanja otpadom u poljoprivredi, kao i civilnoj zaštiti. Značajno je da nagrađene organizacije u okviru CSOnnect programa deluju i svoje aktivnosti sprovode na svim nivoima– lokalnom, regionalnom i nacionalnom.

Regionalni centar za životnu sredinu kroz sprovođenje ovog programa teži da podrži i osnaži organizacije civilnog društva koje imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu uključnim izazovima u oblasti životne sredine i pomogne im u nastojanjima da pruže svoj doprinos pregovaračkom procesu u okviru poglavlja 27, ali i ostvare dijalog sa institucijama Republike Srbije i Evropske unije.

Milisav PAJEVIĆ