Crna Gora bi trebalo da obustavi nekontrolisanu  eksploataciju šljunka priobalja reke Morače koja može posredno da ugrozi kvantitet i kvalitet izvorišta Bolje sestre, a institucije Uprava za vode i Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju treba kadrovski ojačati kako bi na viši nivo podigli pregovaračke kapacitete za Poglavlje 27.

morača

Foto: Wikipedia.org/Cornelius Bechtler

To su neke od poruka naučnog skupa koji je juče održan u Podgorici.
Skup u Grbavcima, koji su inicirali Univerzitet Donja Gorica i Regionalni vodovod u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, okupio je domaće i strane eksperte koji su razmenili mišljenja o izazovima očuvanja izvorišta u 21. veku.

Ekspert i konsultat Uneska prof. dr Zoran Stevanović istakao je da je pred naukom važan zadatak da nađe rešenje kako da se očuva i poboljša upravljanje karstnim izvorištima koje Crna Gora koristi u najvećoj mjeri za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom.

– Oko 80 odsto stanovništva koristi vodu iz ovakvih izvorišta kao što su Bolje sestre. Zato treba raditi na njegovoj zaštiti, ali i nastaviti istraživanja, kazao je Stevanović.

Direktor Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore Luka Mitrović govorio je o posljedicama klimatskih promena koje više niko ne spori, a koje i te kako utiču na izdašnost izvora.

– To će u budućnosti biti glavna tema jer trendovi klimatskih promena idu u negativnom pravcu, kazao je Mitrović, prenosi Pobjeda.

Prema njegovim riječima, potrebno je uspostaviti bolju i čvršću međuinstitucionalnu saradnju, kao i saradnju sa stručnjacima i naučnicima.

Direktor Uprave za vode Damir Gutić, smatra da je dugačka lista operativnih ciljeva i mera koje treba sprovesti kako bi se obezbedila kvalitetna zaštita voda od zagađivanja.

– To su uspostavljanje registra zaštićenih područja, donošenje vodnih katastara, pribavljanje vodnih akata i plaćanje naknade za zaštitu voda od zagađivanja, smanjenje unosa zagađenja od koncentrisanih i rasutih izvora zagađivanja, moguća ograničenja u zahvatima vode, mere prevencije i smanjenja uticaja akcidentnih zagađenja. Ova lista je i duža, ali je i obavezujuća, naročito sada kada smo otvorili Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i ona proističe iz nacionalnog zakonodavstva, ali i EU legislative koja tretira ovu oblast, kazao je Gutić.

Iz svega , istakao je on, proizilazi da država mora obezbediti uslove za jaku upravljačku instituciju, sa dovoljnim sredstvima za izvršenje poverenih poslova i sa odgovarajućim stručnim kadrom, ali da je potrebno i pronaći mehanizam koordinacije i međusobne komunikacije između svih zainteresovanih strana.

Milisav Pajević

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić izjavio je, povodom obeležavanja Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine, da je školovanje studenata ekologije na Univerzitetu u Novom Sadu, izuzetno značajno sa aspekta očuvanja životne sredine.

28012019 - galic, 20god departmana za biologiju-1

Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

On je na svečanosti povodom dve decenije od upisa prve generacije studenata ekologije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, naglasio da su danas – kada se kao glavna pretnja čovečanstvu ističu klimatske promene, kao jedan od loših uticaja čoveka na životnu sredinu, potrebni mladi ljudi koji se značajno razumeju u ekologiju i, generalno, u zaštitu životne sredine.

Podsetivši na reči Nikole Tesle da „ne postoji stvar koju je važnije proučavati od prirode“, Galić je naveo i da je sa aspekta zaštite životne sredine veoma važno da se sprovode propisi koji su u toj oblasti harmonizovani sa propisima Evropske unije.

Takođe, bitno je da se izgrade fabrike voda, ugrade prečistači otpadnih voda, te da se kazne prekršioci koji odlažu otpad protivzakonito.

Dr Goran Anačkov, direktor Departmana za biologiju i ekologiju, naglasio je da je na tom Departmanu do sada iškolovano 58 generacija studenata biologije, 20 generacija studenata ekologije, te da je nedavno obeleženo i 15 godina postojanja molekularne biologije.

– Naš cilj je sve vreme bio da kroz inoviranje studentskog programa u svrhu održivog razvoja i nauke, studentima omogućimo sticanje kvalitetnog znanja i usavršavanje iz različitih oblasti, naveo je dr Anačkov.

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Milica Pavkov Hrvojević, naglasila je da su danas ekologija i zaštita životne sredine najčešće pominjani pojmovi ne samo u akademskoj zajednici, nego i šire.

Ona je istakla važnost školovanja kompetentnih ljudi koji se bave očuvanjem biodiverziteta, koji su našli svoje mesto u zaštićenim područjima i koji su vrsni naučni radnici.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore donela je Program gazdovanja šumama za 2019. godinu.

crnagora turizam-3694783_960_720

Foto: pixabay

Ovim dokumentom su definisane mere za gazdovanje šumama po obimu, vrsti i vremenu izvođenja na godišnjem nivou, kako bi se obezbedilo održivo gazdovanje i upravljanje ovim resursom.

Ciljevi koji se postižu ovim Programom su: unapređenje stanja u oblasti upravljanja šumama; realizacija aktivosti na poslovima uređivanja šuma, realizacija obaveza na uzgoju i zaštiti; unapređenje stanja šuma i stvaranja uslova za njihovo održivo korišćenje; unapređenje međunarodne saradnje i obezbeđenje stručne pomoći i edukacija zaposlenih.

Milisav Pajević

Da li će se korenje, grane i grančice jednog dana koristiti za pogon automobila? Tome se nadaju švedski naučnici nakon što su proizveli bioprodukt koji, zasad skromno, čini upravo to.

granje

Foto: pixabay

Hemičar Kristijan Hulteberg sa univerziteta u Lundu iskoristio je crnu tečnost koja je otpad u proizvodnji celuloze i papira kako bi stvorio polimer lignin.

Nakon pročišćavanja i filtracije, pretvorio ga je u mešavinu goriva.

– Zapravo koristimo deo stabla koji je otpad u proizvodnji celuloze i papira…taj deo dodaje vrednost manje iskoristivim delovima stabala, rekao je on.

U smislu zaštite okoline, Hulteberg kaže da je bolji od ostalih biogoriva poput etanola.

– Dobar deo kontroverzi povezanih s proizvodnjom etanola proizlazi iz upotrebe sirovina koje se zapravo mogu koristiti za ishranu ljudi- , pojasnio je.

Hulteberg je izgradio eksperimentalnu elektranu i nada se da će „šumsko gorivo“ biti u široj upotrebi do 2021.

Iako će zadovoljavati samo deo potreba švedskih vozača, očekuje da će, zajedno s drugim obnovljivim izvorima na kojima se radi, pridoneti smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Milisav Pajević

Pčelari obilaze košnice

26. јануара 2019.

Zima nije aktivna pčelarska sezona i smatra se vremenom u kom pčele miruju, ipak za pčelare u ovom periodu oko košnica ima dosta posla, a od dobrog prezimljavanja i pripreme za prvu proleću ispašu može zavisiti ovogodišnja proizvodnja.

košnice1

Foto: pixabay

Pčelari idu u obilazak košnica, da u njima oslušnu brujanje i očiste sneg ispred poletaljki.

Sneg trenutno košnicama dobro služi, kao izolator, ipak pčelari smatraju da su temperature trenutno nešto više nego što se smatra povoljnim, dok se plaše hladnijih dana tek u martu.

Da li će i ova godina biti jednako izdašna u prinosima meda kao i prethodna zavisiće u mngome od vremenskih uslova, a valjanu pretprolećnu pripremu i redovno kontrolisanje košnica nipošto ne treba zapostaviti.

Milisav Pajević

Beograd će dobiti groblje kućnih ljubimaca u novobeogradskom Bloku 51, južno od auto-puta, u blizini hotela „Nacional”, a zauzimaće površinu od 1,54 hektara, najavio je u izjavi za B92 glavni gradski urbanista Milutin Folić.

9066df6b97dcc3898ea1c9f148a80b5f_2038960413

Foto: Grad Beograd

Prema njegovim rečima, kompleks groblja će funkcionalno biti podeljen u tri celine, prednju ili administrativnu zonu, srednju zonu za sahranjivanje i zadnju zonu – krematorijum, gde će biti smešten objekat za uprljavljanje telima životinja.

– Prema projektu koji je izradio institut CIP, planirana je izgradnja šumsko-parkovskog groblja sa uređenim grobnim mestima, internim saobraćajnicama i svim pratećim objektima.

Ukupan kapacitet groblja biće preko 2.300 mesta, od čega više od 1.500 grobnih mesta i skoro 800 mesta za urne. Groblje će biti uređeno prema svetskim standardima.

Ono će doprineti uvođenju reda u ovoj oblasti, jer su sugrađani do sada bili prinuđeni da improvizuju,  pojasnio je Folić.

Folić je istakao da je usvojeno idejno rešenje, da je u toku izrada tehničke dokumentacije, kao i da bi na jesen, nakon rebalansa budžeta u julu, mogao da bude izabran izvođač radova i da započnu radovi.

– Prostor za sahranjivanje će sadržati trg za ispraćaje, parcele za rozarijume i kolumbarijume, parcele za grobove u nizu i prostor za zajedničko sahranjivanje. U okviru toga nalaziće se zaštitno zelenilo, interne saobraćajnice i pešačke staze. Na groblju će se nalaziti dve zgrade. Centralni objekat zauzimaće površinu od 250 kvadratnih metara,  najavio je Folić.

Glavni gradski urbanista navodi da je uz široku centralnu aleju sa grobnim mestima u nizu planiran i ružičnjak „vrt sećanja”, gde će postojati slobodan prostor za posipanje pepela, zatim kasete za čuvanje urni na zemlji (rozarijumi) i na zidu (kolumbarijumi), kao i površine za zajedničko sahranjivanje.

Folić je dodao da će groblje imati parking za 21 automobil, od kojeg će dva mesta biti rezervisana za osobe sa invaliditetom. Kako je rekao, korisnici groblja moći će da biraju tri tipa grobnih mesta za svoje kućne ljubimce u zavisnosti od veličine životinje.

Milisav Pajević

Razvojni program Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNDP BIH) raspisao je Javni poziv za odabir jedinica lokalne samouprave za pripremu akcionog plana energetski održivog razvoja i klimatskih promena (SECAP).

javni poziv

Foto: Federalno ministarstvo okoliša i turizma

Predmet Javnog poziva je prikupljanje prijava za pripremu Akcionog plana energetski održivog razvoja i klimatskih promena (SECAP) u jedinicama lokalne samouprave (JLS) u Bosni i Hercegovini.

Akcioni plan energetski održivog razvoja (SEAP-Sustainable Energy Action Plan), odnosno novi Akcioni plan energetski održivog razvoja i klimatskih promena (SECAP-Sustainable Energy and Climate Action Plan) je ključni dokument koji prezentuje način na koji će lokalne vlasti doprineti implementaciji konkretnih aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje adaptacijskih sposobnosti na lokalnom nivou u odnosu na klimatske promene, kao i naporima koji se ulažu za smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Više o ovom Javnom pozivu možete naći ovde.

Milisav Pajević

Sombor je odvajkada poznat kao najzeleniji grad u Srbiji, grad bogat alejama i gustim krošnjama.

Novim planom rekonstrukcije Fruškogorske ulice, predviđeno je uklanjanje višedecenijskih platana.

Somborci strahuju da će platani biti posečeni, tako da su pokrenuli peticiju „Sačuvajmo platane“.

platani u drvoredu

Foto: pixabay

Razlozi protiv seče platana: Održavanje javnih površina (opalo lišće) obaveza je JKP „Zelenilo“, Sombor; Drveće iz familije Platanaceae su slabo do umereno alergena. (Izvor: “Dendrologija sa osnovama fitocenologije”, prof. dr. Branislav Jovanović; Enciklopedija alergenih vrsta drveća pollenlibrary.com). Nijedno drvo ne cveta duže od 15 dana (ambrozija cveta četiri meseca); Stabla platana u Fruškogorskoj ulici nisu obolela, niti su entomološki i fitopatološki ugrožena. (Katedra za zaštitu šuma Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu); Ono što je najvažnije jeste da je u međuvremenu urađen “Katastar somborskog zelenila” koji je pokazao da su platani u ulicama Prvomajski bul., Fruškogorska i JNA najzdravija drva u čitavom gradu, ocenjena sa 4 i 5 .

U Evropi je platan najzastupljenije drvo u ozelenjavanju gradova zbog svoje otpornosti na zagađenje, visokom prilagođenošću na gradske uslove i svoje dugovečnosti.

Organizatori peticije kažu da je Fruškogorsku ulicu potrebno rekonstruisati, ali nije neophodno ukloniti stabla platana.

Neki od načina rekonstrukcije po njima su: trasiranje trotoara uz zgrade, daleko od platana i saobraćajnice, čime bi se građani koji šetaju udaljili od izduvnih gasova; širina regulacije je dovoljna da bi se ogranizovali svi sadržaji, bez potrebe za sečom platana; izdizanje trotara i saobraćajnice u odnosu na zelene površine; pomeranjem trotoara prema zgradama bi se dobilo prostora za postavljanje klupa, možda neki estetski element, žardinjere, kandelabere i naročito žbunja, koje bi bilo još jedna barijera buci i zagađenju sa puta. Fruškogorska ulica može biti velika atrakcija u gradu; orezivanje krošnje za maksimalno 30 odsto, bez sečenja komplente krošnje i grana debljih od 10 centimetara (u čitavom svetu napušten metod, jer skraćuje drveću drastično životni vek i pretvara ga u večitog bolesnika).

Na osnovu navedenih razloga protiv seče platana, a i ponosa građana Sombora na svoj „Zeleni grad“ koji je poslednjih godina sve manje zelen, na osnovu značaja, vrednosti i usmerenja na zdraviji način života i suživot sa prirodom uopšte.

Nosioci peticije su Jefimija Topalović, nastavnik srpskog jezika i književnosti Beatrisa Olovčić, pedikir-manikir Miroslav Pujić, radnik Mileva Kapusta, diplomirani psiholog, Monika Prišing, diplomirani psiholog Daniel Prišing, diplomirani inženjer šumarstva i Borka Dunkler, nezaposlena iz Sombor.

Peticija se može u celosti pročitati i potpisati ovde.

Milisav Pajević

 

Kako prepoznati organski proizvod?

24. јануара 2019.

Organska proizvodnja u Srbiji postaje sve popularnija. Internet prodaja prirodne kozmetike je uzela maha, ali postavlja se pitanje kako potrošač može da zna da je neki kozmetički organski i koja je razlika između prirodne i organske kozmetike?

wp_20190122_13_25_06_pro

Foto: Milisav Pajević

– Poslednjih godina, organska proizvodnja je postala „in“ i stalno slušamo da su neki proizvodi organskog porekla. Međutim, to nije tačno ukoliko proizvodi nemaju domaći organski znak, kaže Snježana Mitrović, rukovodilac projekta „Teras Subotica“.

– Kad potrošač čita etiketu i vidi da je nešto proizvedeno po organskim principima, on očekuje da to bude i tačno. Međutim, samo odgovarajući znak na proizvodu garantuje da je on proizveden prema standardima. Taj znak o organskom proizvodu dobija onaj proizvođač koji je u sistemu kontrole i sertifikacije, kaže Snježana Mitrović.

Danas u Srbiji ima šest kuća za kontrolu i sertifikaciju proizvoda. Ukoliko neki kozmetički preparat nosi naziv „prirodni“, potrošač treba da obrati pažnju da li ima organski znak. Ukoliko nema, govorimo od proizvodima na bazi lekovitih bilja koji nisu proizvedeni po organskim principima.

– Mi smo 2006. godine imali dobar Zakon o organskoj proizvodnji, odnosno član 30. stav 4. govorio je da se novčanom kaznom kažnjava proizvođač koji na reklamnom materijalu ili etiketi stavi da je proizvod organski, biološki, eko, bio ili pak navede neku drugu skraćenicu,  a da pri tom nije bio u sistemu kontrole i sertifikacije, objašnjava Mitrović.

Eleonora Baranji, lekarka prirodne medicine, kaže da nam priroda i savremena nauka daruju neprocenljivo blago za lepši, zdraviji, kvalitetniji i bolji život. Prirodna kozmetika organskog porekla je skuplja u odnosu na konvencionalnu, ali nam čuva zdravlje, kaže naša sagovornica.

– Kada podignemo svest o zdravom načinu života, onda će zdravlje i biti na prvom mestu. Tada nećemo ubrizgavati botokse i slično.

Prirodna lepota je dragocena i ja se trudim svakim danom da širim tu priču, kazala je Eleonora Baranji.

Ukoliko se odlučite da koristite prirodnu kozmetiku, pogledajte da li ima znak koji potvrđuje da se radi o organskom proizvodu. Samo tada možete biti sigurni u kvalitet nekog kozmetičkog proizvoda. U protivnom, možete biti sigurni da koristite prirodnu kozmetiku na bazi lekovitih bilja i ulja.

Izvor: RTV (Sandra Iršević)

Milisav Pajević

Prošla godina bila je najtoplija u istoriji merenja kada su u pitanju okeani, podaci su međunarodnog tima naučnika s Instituta za atmosfersku fiziku u Kini koji su objavljeni u magazinu Advances in Atmospheric Sciences.

okean

Foto: Pixabay

Prošla godina predstavlja nastavak trenda zabrinjavajućeg trenda globalnog zagrevanja okeana koji je posledica zagrevanja planete Zemlje.

Ista grupa naučnika nedavno je objavila studiju koja pokazuje da se okeani zagrevaju brže nego što su naučnici mislili apsorbirajući više topline nego što je ranije bilo poznato.

U poređenju s proteklih 60 godina to će rezultirati šestostrukim povećanjem zagrevanja okeana do 2081. godine.

Topliji okeani uzrokuju brojne probleme – povećanje nivoa mora, intenzivnije oluje s jačim kišama, izbeljivanje korala i otapanje polarnog leda.

Sve to je direktna posledica čovekovog ispuštanja stakleničkih plinova koji stvaraju energetsku neravnotežu koja dovodi do globalnog zagrevanja.

– Povećanje topline okeana je neosporiv dokaz da se Zemlja zagreva, naveli su istraživači u studiji.

Kevin Trenberth iz američkog Nacionalnog centra za istraživanja atmosfere koji je koautor ove studije rekao je da je trend zagrevanja okeana bolji pokazatelj klimatskih promena nego temperature vazduha.

Autori studije ističu da su uticaji zagrevanja okeana bili jasno vidljivi tokom prošle godine. Ističu da su zbog porasta nivoa mora obale podložnije olujnim udarima, obalnoj eroziji i prodiranju slatke u slanu vodu.

Podsećaju da je tokom 2018. godine toplija voda u okeanima pokrenula brojne uragane i tajfune širom sveta, među kojima su Michael i Florence.

Milisav Pajević