Crna Gora dodeljuje sredstva za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja
27. фебруара 2019.
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore raspisalo je javni poziv za dodelu podrške uzgoju višegodišnjeg lekovitog i aromatičnog bilja za 2019. godinu.
Foto: pixabay
Investicije koje se podržavaju odnose se na podizanje novih zasada nabavkom sertifikovanog semenskog i sadnog materijala višegodišnjeg lekovitog i aromatičnog bilja (smilja, matičnjaka, lavande, pelina, itd.), kao i na nabavku opreme za modernizaciju primarne proizvodnje tj. nabavku sistema za navodnjavanje “kap po kap”.
Korisnici podrške po ovom Javnom pozivu su poljoprivredna gazdinstva, koja moraju biti upisana u Registru poljoprivrednih gazdinstava kod Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje podrške.
Minimalna površina zasada u zasnivanju je 0,3 hektara. Investicija se mora započeti i realizovati u 2019. godini, a za nabavku sadnog materijala, prihvatljiva za podršku je i investicija započeta nakon 15. novembra 2018. godine. Podržava se nabavka isključivo novih materijala i opreme.
Minimalna vrednost investicije iznosi 500 eura, a maksimalna podrška iznosi do 50 odsto od prihvatljivih troškova investicije, maksimalno do 5.000 eura po jednom gazdinstvu godišnje.
Nakon završetka investicije, proizvođači Ministarstvu dostavljaju Zahtev za odobravanje podrške sa pratećom dokumentacijom. U zavisnosti od vrste investicije, dostavljaju se potrebna dokumenta: fotokopija lične karte, posedovni list, dokaz o kupljenoj i plaćenoj opremi i sadnom materijalu i Sertifikat o priznavanju sadnog materijala izdat od strane Uprave za bezbednost hrane,veterinu i fitosanitarne poslove, itd.
Rok za dostavljanje zahteva za odobravanje podrške je 1. novembar ove godine.
Uzgajivačima lekovitog i aromatičnog bilja na raspolaganju i druge mere podrške
Osim podrške koju mogu ostvariti kroz ovaj Javni poziv, uzgajivačima višegodišnjeg lekovitog i aromatičnog bilja na raspolaganju je bespovratna podrška po hektaru kroz program direktnih plaćanja u biljnoj proizvodnji, podrška za izgradnju bunara i bistijerni, nabavku mehanizacije i drugi.
Informacije u vezi sa ovim Javnim pozivom možete dobiti u Direktoratu za ruralni razvoj i Odjeljenju za savetodavne poslove u biljnoj proizvodnji, i putem telefona: 020-482-150.
Na Zapadnom Balkanu se do kraja 21. veka može očekivati povećan intenzitet nepredvidivih poplava, suša i toplotnih talasa, što će imati negativan učinak na BDP svih zemalja, na više privrednih sektora i konačno na živote i egzistenciju stanovnika, navodi se u izveštaju UNICEF-a.
Foto: Pixabay
„Svetski izvještaj o riziku iz 2017. godine svrstava Bosnu i Hercegovinu u zemlju visoke izloženosti prirodnim opasnostima. Klimatske promene i visoka izloženost prirodnim i veštačkim opasnostima dodatno otežavaju društveno-ekonomski razvoj zemlje“, stoji u izveštaju, prenosi Klix.ba.
UNICEF navodi da uprkos očitim trendovima učestalosti katastrofa nije podstaknut odgovarajući pristup upravljanja tim katastrofama uzrokovanim klimatskim promenama.
Kako se dodaje, od 145 lokalnih samouprava u BiH, za 91 se smatra da ima vrlo značajan rizik od poplava i klizišta, dok se za 27 lokalnih samouprava smatra da su visokog rizika.
Navodi se da posledice svih prirodnih katastrofa mogu biti razorne, a da je prema proceni sprovedenoj nakon poplava u maju 2014. godine 81 lokalna samouprava bila pogođena sa 75 posto štete.
Izvor: Tanjug
Predstavljena jedinstvenost prirodnog nasleđa Srbije na 41. Međunarodnom sajmu turizma
24. фебруара 2019.
Na 41. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, koji se održava do 24. februara, Zavod za zaštitu prirode Srbije predstavlja jedinstvenost prirodnog nasleđa Srbije, na štandu Turističke organizacije Srbije.
Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Na info pultu Zavoda na multimedijalnom štandu Turističke organizacije Srbije, posetioci Sajma imaju priliku da dobiju informacije o jedinstvenosti i atraktivnosti za posete prirodnih dobara Srbije.
U tom cilju, Zavod i Turistička organizacija Srbije, tokom trajanja Sajma organizuju akciju „Karta za prirodu“.
Tri volontera nose majice sa natpisom Turistističke organizacije Srbije u hali 4, i dele posetiocima „Karte za prirodu“ na kojima će oni koji žele da učestvuju u kviz akciji dati tri odgovora na pitanje: Zašto treba da štitimo prirodu i ostaviti svoje podatke.
Svoju popunjenu „Kartu za prirodu“, posetioci mogu staviti u nagradnu kutiju koja se nalazi na pultu Zavoda za zaštitu prirode Srbije na štandu Turističke organiazcije Srbije i tako dobiti priliku da osvoje putovanje za dve osobe u jedno zaštićeno područje kao što su Nacionalni parkovi „Tara“ i „Đerdap“, Spomenik prirode „Resavska pećina“, Predeo izuzetnih odlika „Vlasina“ i mnoga druga.
Izvlačenje dobitnika nagradne igre je danas u 14 časova na štandu TOS-a.
Imena dobitnika nagrada i rezultati ankete biće objavljeni na sajtu Zavoda i Turističke organizacije Srbije.
Unapređujmo održivost životne sredine
24. фебруара 2019.
“Unapređujmo održivost životne sredine” je nova tema u okviru projekta“ ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (IPA 2017/ 394-372), vezano za finansijsku podršku trećim stranama za monitoring i zastupanje zasnovano na činjenicama.
Dobitnici sub-grantova su organizacije i projekti: “Centar za promociju obrazovanja ,,Planeta” iz Sombora, projekat “Košnica – cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih”, Udruženje građana „Zlatiborski krug“ iz Čajetine, projekat „Model cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine u opštini Čajetina“ i NEC-RP iz Kragujevca, projekat „Doprinos izveštavanju o Poglavlju 27 i cirkularnoj ekonomiji“.
Tokom 2019. i delom 2020. godine, organizacije civilnog društva će raditi na promociji koncepta cirkularne ekonomije kroz preduzetničke aktivnosti mladih na lokalnom nivou, uz prilagođene treninge za različite ciljne grupe, od dece školskog uzrasta, nastavnika, roditelja, predstavnika lokalne uprave, do izveštavanja o preduzetim aktivnostima i dobijenim rezultatima, sve u cilju unapređivanja stanja životne sredine u smislu lokalnog održivog razvoja.
Projekti su krenuli sa realizacijom od 1. februara ove godine i obuhvatiće preko 200 učesnika u lokalnim zajednicama organizacija nosilaca sub-grantova.
Prve rezultati rada očekuju se u aprilu i veruje se da koncept „cirkularne ekonomije“ neće ostati samo dobra ideja o kojoj se priča, nego da će postati sastavni deo budućih preduzetničkih inicijativa, od omladinskog i obrazovnog nivoa, do poslovnog i privrednog, u cilju unapređivanja inicijativa na zaštiti životne sredine.
Skupština AP Vojvodine donela tri Prostorna plana područja posebne namene
21. фебруара 2019.
Skupština AP Vojvodine je na 28. sednici održanoj prošle nedelje donela: odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene „Fruška gora“, odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode „Slano Kopovo“ i odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije.
Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine
Razlozi za donošenje prostornih planova proističu iz strateških prioriteta u oblasti zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara i oblasti energetske infrastrukture, koji su utvrđeni Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije do 2010. godine do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br 88/10) i Odlukom o donošenju Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni list APV“ br. 22/11).
Nacionalni park „Fruška gora“ osnovan je 1960. godine. Zakonom o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/2015) utvrđena je površina od 26.672 ha, granice i režim zaštite, ciljevi, vrednosti, upravljanje i održivo korišćenje.
Područje Fruške gore sa manastirima kategorisano je kao nepokretno kulturno dobro – prostorno-kulturno istorijska celina od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju 26.11.1990. godine („Službeni glasnik RS“, broj 16/1990).
Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene „Fruška gora“ stvoren je planski osnov za zaštitu Nacionalnog parka i definisanje aktivnosti u oblasti zaštite prirode, kulturnog nasleđa, uz stvaranje uslova za prostorni razvoj i razvoj turizma. Stvoreni su prostorni uslovi za usklađeno korišćenje prirodnih i kulturnih dobara uz očuvanje prirodnih resursa i jedinstvenog karaktera predela.
Prostor fosilnog meandra reke Tise stavljen je pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode „Slano kopovo“, na osnovu Uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo“ („Službeni glasnik RS“, broj 74/01) i svrstan je u I kategoriju kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo“ stvoren je planski osnov za očuvanje izuzetno vrednog prirodnog dobra i usaglašavanje potreba prostornog razvoja jedinica lokalne samouprave sa potrebama zaštite prirodnih vrednosti i predela.
Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije stvoren je planski osnov za izgradnju distributivnog gasovoda i omogućavanje efikasnog i kontinuiranog snabdevanja prirodnim gasom naselja Rivica i Jazak i turističkog lokaliteta „Letenka“, unapređujući kvalitet života stanovnika i stvarajući uslove za turistički razvoj, uz očuvanje životne sredine i prirodnih dobara.
Nova hrana sve više u ishrani ljudi u Evropskoj uniji i Srbiji
20. фебруара 2019.
Nova hrana – čija semenke, godži bobice, noni đus, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje antarktičkog krila sve više se koriste u ishrani ljudi kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji.
Foto: amazon.co.uk
Sa ciljem potpune bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača, u promet na tržištu Srbije može se staviti samo nova hrana ili novi sastojak hrane koji su odobreni na tržištu EU.
Domaći proizvođači i distributeri imaju prelazni rok da do 31. decembra 2019. godine svoje poslovanje usklade sa Pravilnikom o novoj hrani, usaglašenim sa EU propisima.
Pravilnik o novoj hrani usvojen je krajem 2018. godine, a propisom su definisani uslovi prometa, način kontrole, sledljivost i označavanje nove hrane, kao i svi drugi aspekti važni za zdravlje i bezbednost potrošača, istaknuto je u Privrednoj komori Srbiji na prezentaciji Pravilnika.
Ivan Stanković, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i član Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA) ističe da će sve više u ishrani biti nove hrane sa aspekta nutritivnih vrednosti i benefita za zdravlje, ali i kao sastojci tradicionalne hrane.
Kako je objasnio profesor, nova hrana je hrana koja se nije u značajnoj meri upotrebljavala u ishrani ljudi u EU pre 15. maja 1997. godine kada je doneta prva regulativa.
To je hrana biljnog ili životinjskog porekla, hrana proizvedena od mikroorganizama, gljiva ili algi … Sadašnja regulativa koja se u ovoj oblasti primenjuje u EU stupila je 1. januara 2018. i mi smo se u potpunosti uskladili sa tim propisima, objasnio je Stanković.
Prilikom prvog stavljanja nove hrane na tržište Srbije, podnosi se zahtev Ministarstvu zdravlja za izdavanje dozvole, koju izdaje ministar, na osnovu mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, objasnila je Mirjana Veljković iz Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja.
Da bi se nova hrana ili novi sastojak hrane stavio na tržište Srbije, mora biti odobren od strane EFSA i da se nalazi na Listi EU o odobrenoj novoj hrani, podsetila je Veljković.
U toku 2019. godine, u prelaznom periodu za primenu Pravilnika, inspekcije Ministarstva zdravlja obavljaće savetodavne kontrole i obilaziti proizvođače i distributere nove hrane i davati im instrukcije kako na najbolji način da poslovanje usklade sa pravilnikom, dodala je ona.
„Sama zainteresovanost kako malih tako i najvećih proizvođača hrane pokazuje koliko je bitno regulisati ovu oblast. Trendovi i navike se menjaju, a to proizvođači svojom inovativnošću za što zdravijim proizvodima prate kako dijetetskim suplementima, tako i prehrambenim proizvodima. Ministarstvo ima krucijalnu ulogu da zaštiti potrošače i pomogne proizvođačima da pravilno u promet stavljaju novu hranu“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Na primer, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje, kao novi sastojak hrane nalazi se u zamenama za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti ili aromatizovanim pićima i slično, dok ulje Antarktičkog krila, dobijeno od vrste Euphausia superba, može se kao novi sastojak hrane koristiti u žitnim pločicama, dodacima ishrani.
Na skupu u PKS moglo se čuti da je veliki broj kompanija zainteresovan za proizvodnju nove hrane.
Vlada Crne Gore usvojila Izveštaj o radu Saveta za zaštitu životinja za 2018. godinu
19. фебруара 2019.
Vlada Crne Gore je na poslednjoj sednici usvojila Izveštaj o radu Saveta za zaštitu životinja za 2018. godinu.
Foto: pixabay
Prilikom predstavljanja Izveštaja istaknuto je da je od osnivanja Savet pokrenuo niz značajnih inicijativa.
Između ostalog, otpočeto je sa aktivnostima vezanim za zaštitu dobrobiti pasa i odgovorno vlasništvo njihovih držalaca, kao i pitanje kontrole populacije napuštenih pasa, odnosno pasa lutalica.
Zaključeno je da će uspostavljanje centralne evidencije pasa, koja je obezbeđena kroz podršku Svetske Banke, kao i predviđena sredstva u budžetu za sprovođenje mera identifikacije i registracije pasa osigurati osnov za sprovođenje zakonskih propisa i kaznene politike u ovoj oblasti i afirmaciju odgovornog vlasništva.
Stroži zahtevi za obeležavanje i klasiranje jaja
17. фебруара 2019.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je nova pravila za proizvodnju jaja, koja bi trebalo da u narednom periodu omoguće potpunu i nesmetanu trgovinu sa zemljama članicama EU i zemljama CEFTA.
Foto: pixabay
Na primer, jaja koja se prodaju kao „A“ klasa sa oznakom, „ekstra“ klasiraju se, označavaju i pakuju u roku od četiri dana od dana nošenja jaja.
Reči, „ekstra“ ili „ekstra sveže“ koriste se kao dodatna oznaka kvaliteta na pakovanjima koja sadrže jaja „A“ klase, i tako označena mogu se naći u maloprodaji do devetog dana od dana nošenja jaja.
Podatak o načinu uzgoja koka nosilja za jaja „A“ klase nalaziće se na samim jajima i na pakovanju jaja, a označavaće se posebnim oznakama ,„0 – jaja iz organskog uzgoja“, „1 – jaja iz slobodnog uzgoja“, „2 – jaja iz podnog uzgoja, „3 – jaja iz kaveznog (baterijskog) uzgoja“.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na jaja koja proizvođač malih količina direktno isporučuje krajnjem potrošaču jaja ili lokalnim maloprodajnim objektima.
Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje
15. фебруара 2019.
Privredna komora Srbije pozvala je kompanije i organizacije da se do 27. februara prijave na konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje – Đorđe Vajfert za 2018. godinu.
Priznanje Komora dodeljuje bijenalno sa ciljem promovisanja i unapređenja principa i prakse Društveno odgovornog poslovanja (DOP).
U okviru ove tradicionalne manifestacije, u proteklih 12 godina učestvovalo je više od 350 kompanija i organizacija, a nagrađeni su najbolji koji u poslovanju uspešno primenjuju ključne principe društvene odgovornosti i strateški su opredeljeni i posvećeni vrednostima društveno odgovornog i održivog poslovanja.
Do sada je nagrađeno ukupno 65 organizacija.
Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje – Đorđe Vajfert za 2018 dodeljuje se u tri kategorije: Velika privredna društva, Srednja privredna društva i Mala i mikro privredna društva.
Prijavljeni na konkurs biće vrednovani na osnovu unapred poznatih kriterijuma i metodologije, kao i analiza verifikacionog tima PKS o nivou implementacije principa DOP-a u praksi.
Stručni žiri, u čijem sastavu su predstavnici državnih institucija, poslovnih asocijacija, civilnog sektora i medija, uradiće dodatnu evaluaciju i dodeliti nagrade.
Prijavljivanje na konkurs otvoreno je do 27. februara, aplicira se popunjavanjem Upitnika, kojim je obuhvaćeno pet osnovnih stubova društveno odgovornog poslovanja: zaposleni, životna sredina, tržište, imovina i kapital, i društvena zajednica.
Potrebno je da privredna društva pruže informacije o jednom konkretnom projektu društveno odgovornog poslovanja – primeru dobre prakse, koji najbolje oslikava njihov doprinos sveobuhvatnim ciljevima društveno odgovornog poslovanja.
Popunjeni upitnik i opis projekta treba dostaviti elektronskim putem na adresu csr@pks.rs, najkasnije do 27. februara ove godine.
Ostale važne informacije i dokumenta u vezi konkursa i nagrade (pravilnik, metodologija, važni datumi i dr.), nalaze se na sajtu Privredne komore Srbije, ili ovde.
Nacionalni park Durmitor je zaštićeno prirodno područje izuzetnih prirodnih vrednosti, omiljena turistička destinacija i izazov za posetioce i zimi i leti.
Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore
– Nacionalni park privlači posetioce iz svih krajeva sveta tokom, možemo slobodno reći, čitave godine i pruža idealne uslove za rekreaciju, sport i boravak u prirodi. Naš dugoročni cilj je da, osim zaštite i valorizacije prirodnih vrednosti, u kontinuitetu unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmislimo atraktivnu i održivu ponudu koja će tokom čitav godine imati brojne turiste, informisao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.
Trend posete Parka je u porastu iz godine u godinu. Prošle godine NP Durmitor posetilo je ukupno 220.207 turista, što je za 19 posto više u odnosu na 2017. godinu.
Ukoliko uporedimo podatke iz 2010. i 2018. godine, oni pokazuju da je broj posetilaca povećan za skoro pet puta. To nam ukazuje na kontinuitet zainteresovanosti domaćih i međunarodnih posetilaca za turističku ponudu ovog zaštićenog područja i UNESKO sajta, kao i na obavezu da u narednom periodu, u saradnji sa institucijama sistema unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmišljavamo novu, u skladu sa principima održivog razvoja.
Tokom 2019. godine godine planirane su brojne programske aktivnosti u cilju zaštite, očuvanja, unapređivanja turističke ponude i promocije Nacionalnog parka koje ćemo, verujemo, uspešno realizovati, kako samostalno, tako i u saradnji sa drugim subjektima. Od značajnijih manifestacija kojima tradicionalno promovišemo vrednosti i lepote Parka, možemo izdvojiti Osmomartovsku izložbu ručnih radova i predmeta sa Durmitorskog područja, „Dane planinskog cvijeća” u saradnji sa opštinom Žabljak sredinom jula, kao i obeležavanje „Dana NP Durmitor“, u septembru, u cilju promocije „opendoor“ aktivnosti kao što su kajakarenje, pešačenje i biciklizam. U saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, NTO CG i lokalnim turističkim organizacijama, nastavićemo sa učestvovanjem u realizaciji projekta „Panoramski put – Durmitorski prsten“ kojim je predviđeno postavljanje odmorišnog mobilijara i realizacija drugih aktivnosti u cilju promocije durmitorskog područja. Takođe ćemo u saradnji sa Planinarskim savezom Crne Gore realizovati aktivnosti u cilju unapređivanja postojećih i formiranja novih vidikovaca, osmatračnica, odmorišta i formiranja novih planinarskih staza.
– Nacionalni park Durmitor, kao jednu od najatraktivnijih destinacija severa Crne Gore, osim turista, imali su priliku da u proteklom periodu posete i međunarodni novinari, blogeri i turoperatori sa značajnih tržišta (Nemačka, Austrija, Francuska, Poljska, Japan, Kina), tako da ćemo i tokom ove godine, u saradnji sa NTO Crne Gore, nastaviti sa promocijom najatraktivnije turističke ponude, ne samo ovog, već svih pet nacionalnih parkova, zaključio je Klica.
Eko-NEC Milisav PAJEVIĆ 