Izrada interaktivnog sajta koji će promovisati turističku ponudu Crne Gore, Albanije i regija Pulja i Moliza u Italiji, kroz zajedničku platformu, deo je projekta „Due mari“ koji se realizuje u okviru programa prekogranične saradnje IPA CBC Crna Gora – Italija – Albanija.

Tirana

Vodeći partner je Ministarstvo turizma i životne sredine Albanije, a u projektu učestvuju i predstavnici Italije, tj. lokalne vlasti regija Pulja i Molize, a ispred Crne Gore Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Nacionalna turistička organizacija, kao i Ministarstvo kulture kao pridruženi partner.

„Na sajtu, odnosno na zajedničkoj platformi će biti označeno između 300 i 500 lokaliteta od posebne kulturne, istorijske i druge važnosti za Crnu Goru.

Kroz projekat je planirano i kreiranje novih turističkih kulturnih ruta koje će povezivati tri regije i to na temu religijskog turizma, UNESCO lokaliteta i kulturne baštine.

Deo projektnih aktivnosti tiče se i izrade sajta NTO Crne Gore, na kojem će interaktivna platforma biti smeštena nakon završetka projekta kako bi se obezbedila njena održivost“, navodi se u saopštenju NTO.

Radni sastanak projektnih timova održan je 20. i 21. juna u Tirani, a na njemu su dogovoreni temeljni elementi projekta i isplanirana je njihova primena, a svi saradnici upoznati su sa svojim ulogama u predstojećoj saradnji.

Generalni direktor Direktorata za praćenje turističkih tokova i turističkog prometa Armend Mila, istakao je da će projekat znatno doprineti vidljivosti turističke ponude na celom području projekta, ne samo u Crnoj Gori.

Takođe, razmena iskustava između projektnih partnera i poboljšanje saradnje biće dodatan benefit ovog projekta.

Projektom su predviđene i marketing aktivnosti projekta na značajnim sajmovima turizma, ali i u medijima.

Predviđeno trajanje projekta je 36 meseci.

Milisav Pajević

Prolazak brodova kroz novosadsku prevodnicu jutros oko 10 sati označio je početak ovogodišnje regate „Vode Vojvodine“, koja će trajati od 21. do 30. juna.

Regata 3_1567

Foto: JVP Vode Vojvodine

Na plovidbu bačkim kanalima i Dunavom, duž oko 250 kilometara, uputilo se oko osamdeset brodića sa više od 200 ljudi, među kojima su i nautičari iz Hrvatske, Slovenije i Austrije.

„Već deset godina, JVP „Vode Vojvodine“ uspešno organizuje rekreativnu regatu povodom Međunarodnog dana Dunava, sa željom da pokažemo da Vojvodina može biti i nautička destinacija i to ne samo zahvaljujući našim velikim rekama, već i zbog oko 600 kilometara plovnih kanala u okviru sistema DTD“, izjavio je direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić.

Regata „Vode Vojvodine“ isplovila je iz Novog Sada ka Bačkom Petrovcu, a posetiće i Ruski Krstur, Srpski Miletić, Sombor, Prigrevicu, Karavukovo i Doroslovo odakle će se preko Bačkog Petrovca vratiti u Novi Sad.

Ove godine, regataši će biti u prilici i da prođu kroz pet brodskih prevodnica, što je jedna od odlika plovidbe kanalima.

Organizacijom regate, JVP „Vode Vojvodine“ želi da podstakne, s jedne strane, nautičare da plove kanalima u okviru Hidrosistema DTD, a, sa druge strane, lokalne samouprave da prepoznaju potencijal koji ima nautički turizam.

Na taj način, doprinosi se stvaranju održivih vodnih resursa.

Ovim putem se organizatiri regate zahvaljuju, na saradnji i gostoprimstvu, opštinama i turističkim organizacijama Bačkog Petrovca, Ruskog Krstura, Srpskog Miletića, Sombora, Prigrevice, Karavukova i Doroslova.

Milisav Pajević

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja započela je aktivnosti na uspostavljanju Sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS), koji je jedna od najvažnijih komponenti Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) svih direktnih plaćanja, kao i plaćanja iz mera ruralnog razvoja koja se odnose na površinu, a koji Srbija treba da uspostavi do kraja 2023. godine.

identifikacija poljoprivrednog zemljišta

Foto: Uprava za agrarna plaćanja

U prvoj fazi se uz ekspertsku i finansijsku podršku EU (iz IPA nealociranih sredstava) sprovodi pilot projekat i LPIS se uspostavlja na osnovu karata korišćenjem geografskog informacionog sistema.

Glavni ciljevi pilot projekta, koji je započeo 22. janura i traje do 31. oktobra 2019. godine, su: određivanje referentne parcele za Srbiju, izrada metodologije, izrada projektnog zadatka i tehničke specifikacije za LPIS softver i LC (zemljišni pokrivač).

Zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja su na osnovu kriterijuma najpre izvršili selekciju jedinica lokalne samouprave u kojima će se raditi pilot projekat. Odabrano je 10 opština: Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac, a u šest njih su određena i poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u projektu.

U digitalizaciji referentnih parcela uključeno je 147 poljoprivrednika.

Prikupljeni su neophodni podaci iz različitih registara (Republičkog geodetskog zavoda, registra poljoprivrednih gazdinstava, Republičkog zavoda za statistiku i dr.) i neophodne slike (ortofoto) iz različitih perioda.

U periodu od 20. do 31. maja održane su i radionice za predstavnike izabranih pilot opština o osnovama digitalizacije poljoprivredne parcele, a potom je urađena i digitalizacija parcela izabranih gazdinstava.

Trenutno se radi analiza dobijenih podataka, nakon koje će biti predložen najpogodniji model referentne parcele za Srbiju: katastarska parcela, poljoprivredna parcela, poljoprivredni blok i fizički blok, ili topografska parcela.

LPIS predstavlja grafičku evidenciju svih zemljišnih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju.

Najvažniji ciljevi uspostavljanja LPIS je pravednija raspodela podsticaja po površini zemljišta koju poljoprivrednici koriste, kontrola podsticaja, kao i prikupljanje podataka o načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji će se koristiti za analitiku i statistiku poljoprivredne proizvodnje.

Za uspostavljanje LPIS potrebno je koristiti digitalne ortofotokarte (DOF) u razmeri 1:5000, digitalne katastarske planove, digitalni model terena (DMT) koji je nužan za definisanje pojedinih atributnih podataka, podaci iz registra prostornih jedinica; podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i drugi podaci.

Milisav Pajević

Za samo dve sedmice toplog vremena, na teritoriji Novog Sada povećana je potrošnja vode za čak trećinu.

voda iz česme, apel za štednju vode

Foto: pixabay

Razloga je nekoliko, a izdvaja se neracionalna potrošnja, kao i nelegalni priključci na vodovodnu mrežu, kažu u preduzeću „Vodovod i kanalizacija“.

Zalivanje bašta, travnjaka, punjenje bazena i privatnih rezervoara, samo su neki od razloga, koji su izazvali povećanu potrošnju vode prethodnih nedelja.

Zbog toga, pogon za preradu sirove vode radi punim kapacitetom, a dnevna potrošnja u Novom Sadu i prigradskim naseljima iznosi više od 100 miliona litara.

Prethodnih dana građani na višim spratovima zgrada, kao i u rubnim naseljima, imali su problem sa smanjenim pritiskom vode.

Kako navode u JKP-u „Vodovod i kanalizacija“, jedan od razloga su i nelegalni priključci.

Iz „Vodovoda“ poručuju da resursi vode nisu neiscrpni, te apeluju na sugrađane da racionalno troše vodu tokom leta.

Milisav Pajević

Grupa nevladinih organizacija iz Crne Gore informisala je juče Generalni direktorat Evropske komisije (EK) za životnu sredinu o nastavku zabrinjavajućeg odnosa Vlade Crne Gore prema uticaju izgradnje autoputa na reku Taru.

reka Tara

Foto: Screenshot You Tube

Pismo Direktoratu uputili su Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Green Home, Ekološki pokret Ozon, Centar za zaštitu i proučavanje ptica, Sjeverna zemlja, Breznica, Crnogorsko društvo ekologa i Naša akcija.

U pismu, direktoru Direktorata Daniela Kaleha i njegove pomoćnike Luisa Hereru i Natali Pauels, navodi se da snimci sa terena pokazuju da Vlada Crne Gore kontinuirano toleriše očiglednu devastaciju korita Tare i zanemaruje konkretne preporuke evropskih institucija kada je u pitanju zaštita te reke.

„Snimci koje je Istraživački centar MANS-a napravio prethodne sedmice pokazuju da je CRBC otvorila još jednu nelegalnu deponiju za odlaganje materijala koji nastaje bušenjem tunela, a da su u potpunosti izostale bilo kakve mere zaštite na kojima u kontinuitetu insistira EU“, kaže se u pismu.

Navodi se da su snimci sa terena načinjeni u nekoliko navrata ovog proleća pokazali da količina građevinskog otpada na obalama Tare samo raste, ali i da CRBC nesmetano otvara nove deponije, bez kontrole nadležnih organa.

Sve to se, kako su kazali iz NVO, dešava uprkos apelima sa važnih međunarodnih adresa.

Navodi se da je i izveštaj UNESCO-a, objavljen pre nekoliko dana, demantovao resornog ministra Pavla Radulovića, koji je u medijskim istupima tvrdio da je sa rekom sve u redu i da devastacije nema.

„Ipak, UNESCO navodi da će ostati vidljive posledice izgradnje autoputa na reku Taru, uprkos planu remedijacije, ali i da reka trpi još uvek nejasne posledice zbog izvođenja radova u njenom koritu, kao i da se mora doneti hitan plan upravljanja tim posledicama i uticajima“, kaže se u pismu.

Potpisnici pisma traže od Evropske komisije traže da od Vlade Crne Gore zahteva poboljšanje transparentnosti projekta izgradnje autoputa koja je, kako su kazali, na izuzetno niskom nivou.

„Budući da je velika većina informacija o projektu proglašena tajnom, a da i ono malo informacija koje su javne ili do kojih se dođe kroz terenski rad – otkrivaju velike probleme u realiziji projekta“, navodi se u pismu.

NVO su apelovale na Direktorat da u svojoj komunikaciji sa crnogorskim zvaničnicima „iznova adresiraju pitanje zaštite reke Tare od uticaja izgradnje autoputa, ali i hroničnog nedostatka informacija kada je u pitanju ovaj projekat“.

Milisav Pajević

Pomoć pčelarima u Vojvodini

21. јуна 2019.

Nakon velikog pomora pčela koji je krajem maja zadesio pčelare u okolini Kikinde, tim povodom je u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo održan radni sastanak sa predstavnicima Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine i Udruženja pčelara „Kikinda“.

pčele-bee-dan-pčela-340x226

foto: pixabay

Nakon što se upoznao sa podacima o pretrpljenoj šteti pčelara, te da je nekima od njih pčelarstvo jedini izvor prihoda, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević doneo je odluku da raspiše novi, drugi po redu ovogodišnji konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji AP Vojvodine.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prepoznao nastali problem i izašao u susret pčelarima, kako bi uspeli da u kratkom roku bar delimično prevaziđu nastalu štetu.

Za ovaj konkurs je izdvojeno više od šest miliona dinara za nabavku novih pčelinjih društava.

Pravo da učestvuju na ovom konkursu imaju sva lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, ali će prednost imati oni pčelari koji su pogođeni pomorom pčela.

Konkurs je raspisan 18. juna i otvoren je do utroška sredstava, zaključno sa 25. junom 2019. godine.

Milisav Pajević

Rad na zaštiti životne sredine mora biti sveobuhvatan, uz konkretne akcije, i potrebno je dalje povećanje kapaciteta državnih institucija, zaključili su učesnici debate „EU za tebe – Hajde da razgovaramo o životnoj sredini“.

Pogledaj oko sebe

Debata je održana u okviru kampanje „Pogledaj oko sebe“, kojom se javnost podstiče da bude deo rešenja klimatskih izazova kroz slogan „Pokreni se“.

Možemo da radimo više i bolje, a mi smo tu da pomognemo Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže projektni menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji Antoan Avinjon.

„Kako bismo pomogli, potrebni su nam zeleni fond, više ljudi, saradnja sa lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama.

Želimo da uključimo zajednicu, da svako može da bude akter promena“, smatra Avinjon, dodajući da je nakon razgovora neophodno napraviti korak više i preduzeti akcije.

Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa predstavnicima EU završava usaglašavanje pregovaračke pozicije za poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, ističe načelnica Odeljenja za evropske integracije tog Ministarstva, Sandra Milićević Sperlić.

„Neophodno je angažovanje još bar 1400 ljudi kako bismo pokrili sve što je neophodno. Prioritet kada usvojimo pregovaracku poziciju postaju monitoring i implementacija propisa“, kaže ona, dodajući da je podrška EU važna kao podsticaj za dalji rad Ministarstva.

Nalazimo se u začaranom krugu zagađivanja vode, vazduha i zemljišta, upozorava Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 27 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

„Obrazovanje bi trebalo početi od vrtića, da deca znaju gde baciti papir. Cilj je i da budućim generacijama ostavimo čistiju planetu. Važno je da počnemo da vrednujemo zdravlje, da ne posmatramo zaštitu životne sredine kao trošak”, navodi Đereg.

Zaštita životne sredine ne samo da nije trošak, već može biti i prilika, kaže Stevan Vujasinović iz grupe nevladinih organizacija Koalicija 27. On navodi primer rudnika iz Belgije, koji je zatvoren, a prostor je pretvoren u tehnološki hub u kojem se radi na što efikasnijem korišćenju energije.

„Svake godine pričamo o tome kako je bitno da se o ovoj temi ne raspravlja samo među ekološkim organizacijama. Pokrenimo akciju, ne samo razgovor, pokrenimo ljude da životnu sredinu vide kao priliku”, kaže Vujasinović.

Izvor: EU info centar

Milisav Pajević

Sve zmije su u Srbiji zakonom zaštićene vrste. Ne treba ih ubijati jer je korist od njih višestruka.

Jedna od najbitnijih uloga zmija u prirodi, s obzirom na to da su predatori, jeste regulacija brojnosti sitnih sisara, pre svega, glodara koje smatramo štetočinama, a njihovo prisustvo znači da je sredina zdrava.

U Srbiji živi deset vrsta zmija, od čega su tri otrovnice – poskok, šarka i bosanski šargan.

Iz Zavoda za zaštititu prirode Srbije kažu da na teritoriji Beograda nema prirodno otrovnih zmija, a već od 50 ili 60 kilometara južno od Save i Dunava počinje da se javlja poskok kao otrovna vrsta.

zmije opšte

Foto: Zavoda za zaštititu prirode Srbije

Poskok je ujedno i najzastupljenija otrovna vrsta u Srbiji.

Šarki ima mnogo manje i one naseljavaju samo visoka planinska područja, dok bosanski šargan naseljava uglavnom staništa na Prokletijama i Šar planini.

U Beogradu nema otrovnica, ali ima smukova.

U Beogradu se najčešće mogu videti stepski smukovi, koji mogu dostići dužinu i do 200 centimetara, ali su potpuno bezopasni.

Period aktivnosti zmija počinje svakog proleća i traje sve do sredine jeseni.

Međutim, usled nestabilnih vremenskih uslova, kiše, poplava i porasta podzemnih voda, kao i visokih temperatura, zmije obično traže sklonište u podrumima zgrada, kuća, dvorištima, živicama i parkovima. Zbog velikih vrućina zmije se ovih dana mogu češće naći u hladovini nego na suncu.

Na povećan broj zmija u gradovima utiče i sezona parenja koja je u toku i mogu se naći i na mestima na kojima ih obično ne očekujemo.

Sezona parenja traje 15 dana, u kojima je njihova aktivnost pojačana, hormoni im rade, tako da ne obraćaju pažnju gde se nalaze. Budući da zmije vode samotnjački način života, posle sezone parenja će se povući.

U potrazi za hranom mogu se videti na đubrištima gde ima puno pacova, miševa i drugih glodara kojima se hrane. Trenutno se zbog vrućine kriju po žbunovima i drveću, podrumima.

Kako bismo mogli pravilno da se ponašamo ukoliko se nađemo u blizini zmije, potrebno je znati napraviti razliku između otrovnica i neotrovnica.

Neke od karakteristika otrovnih zmija u odnosu na neotrovne su: izražena trouglasta glava, obla fizionomija, nemaju uočljiv vrat, kraće su i deblje, često tromije, poseduju romboidnu ili cik-cak šaru.

Neotrovne zmije prilikom ujeda ostavljaju trag od nekoliko nizova zuba, dok otrovne uvek ostavljaju trag od dve rupice.

Ukoliko dođe do ujeda otrovnice, neophodno je odmah otići do lekara.

Ukoliko nema u blizini bolnica važno je ne paničiti, istisnuti otrov rukama i piti dosta tečnosti.

Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Ako dođe do ujeda zmije koja nije otrovna, neće biti nikakvih posledica, ali je najbolje odmah otići do najbliže zdravstvene ambulante da bi stručno medicinsko osoblje očistilo ranu, kako ne bi došlo do infekcije.

Neke od mera koje možemo primeniti kako bismo izegli susret sa zmijama jesu da se u prirodi krećemo utabanim stazama i štapom udaramo u zemlju kako bi najavili naš dolazak i zmija na vreme pobegla, dobro osmotrimo prostor oko sebe ukoliko boravimo na otvorenom, ukoliko želimo da imamo piknik u prirodi u hladu, proveriti mesto kako se ne bi desilo da se i zmije sklanjaju od sunca u tom hladu, nosimo dugačke pantalone i zatvorenu obuću, dok je jedini način da sprečimo zmije da se nađu u kućama i stanovima jeste da zatvaramo vrata i prozore kada nismo tu.

Milisav Pajević

Državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva, Angelina Živković, otvorila je sa Rezidentnom koordinatorkom Ujedinjenih Nacija u Crnoj Gori, Fionom McCluney, Generalnom direktorkom Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Ivanom Vojinović i Šefom jedinice za međunarodne održive strategije nemačke Agencije za životnu sredinu, Hans-Joachim Hermannom, dvodnevnu radionicu u Budvi na temu „Održivi urbani transport i mobilnost: politike i prakse na osnovu UNECE-ovih pregleda uticaja na životnu sredinu“.

urbani transport

Glavni ciljevi dvodnevne radionice posvećeni su: obezbeđenju platforme za zemlje istočne i jugoistočne Evrope i Kavkaza da podele svoja iskustva u rešavanju pitanja održivog transporta i da podrže saradnju između relevantnih stručnjaka za transport i životnu sredinu; razmotranje mogućnosti i izazova koji trenutno usporavaju razvoj održivog transporta, s obzirom na implementaciju ciljeva održivog razvoja; poboljšavanje razumevanja dostupnih alata i instrumenata za podršku održivom transportu; razmatranje i identifikovanje rešenja za prevazilaženje izazova i uklanjanje uskih grla u oblasti održivog transporta.

Dvodnevna radionica podeljena je u pet sesija: prioritetna pitanja za prelazak na održivi transport; alati i instrumenti za podršku održivom urbanom transportu/mobilnosti i smanjenje zagađenja vazduha za mobilne izvore emisija; prilike u razvoju i izazovi za razvoj politika održivog transporta; interaktivna sesija o identifikaciji praktičnih rešenja u prioritetnim oblastima za podršku održivom urbanom transportu i mobilnosti; i interaktivna sesija o identifikaciji narednih koraka za implementaciju preporuka Izveštaja o preformansama životne sredine (EPR) vezanih za transport i životnu sredinu.

Živkovićeva je u svom uvodnom izlaganju govorila o značaju balansiranog pristupa i investiranja u održavanje i razvoj saobraćajne infrastrukture i usluga.

Naglasila je da je strateški razvojni cilj Crne Gore održiv i inkluzivan ekonomski rast koji će smanjiti razvojni jaz zemlje u odnosu na prosek EU i povećanje kvaliteta života svih njenih građana i da će strateški ciljevi definisani novom Strategijom razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035, na koju je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje i čije usvajanje se očekuje do kraja juna od strane Vlade Crne Gore, upravo doprineti podsticanju i razvoju održivog transporta.

Pozitivni uticaji Strategije razvoja saobraćaja se očekuju kao rezultat implementacije strateških i specifičnih ciljeva i njima pripadajućih mera. Strateški ciljevi se odnose na ekonomsko blagostanje; dostupnost, obavljanje operacija i kvalitet usluga; sigurnost i bezbednost; integracije u EU i ekološku održivost.

Na dvodnevnoj radionici učestvuju predstavnici velikog broja zemalja – Crne Gore, Albanije, Azejberdžana, Jermenije, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Gruzije, Italije, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije, Ukrajine, kao i predstavnici institucija kao što su UNECE, EBRD, Univerzitet Milano-Bicocca, ISPRA, nemačka Agencija za životnu sredinu itd.

Radionica se održava pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE), nemačkog federalnog Ministarstva za životnu sredinu, očuvanje prirode i za nuklearnu bezbednost, Umwelt Bundesamt i Ministarstva održivog razvoja i turizma Vlade Crne Gore.

Milisav Pajević

„Nedelja za čistiju Vojvodinu“ održaće se u brojnim lokalnim samoupravama od 24. do 27. juna.

Nedelja za čistiju Vojvodinu

Akcija se sprovodi kao uvod u aktivnosti koje proizilaze iz donete Deklaracije o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini, usvojene u maju ove godine u Skupštini AP Vojvodine, a kojom je predviđeno da se do kraja sledeće godine uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa i plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu.

Opredeljenje AP Vojvodine da se eliminišu ozbiljne štete koje bacanje plastičnih kesa i drugih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu nanosi ekosistemima ima za cilj odgovornije upravljanje životnom sredinom, kako bi se zaštitila priroda i obezbedio zdraviji i lepši život građana na teritoriji pokrajine.

Akciju „Nedelja za čistiju Vojvodinu“ sprovodi Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, u saradnji sa Nacionalnim parkom Fruška gora, Javnim preduzećem „Vojvodinašume“, Gradom Novim Sadom, kao i brojnim lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji će se ona održati.

Milisav Pajević