I Priroda dušu ima,
Al’ sad stenje i uzdiše
Zato što se menja klima.
Neljudi je zagadiše.
Od kako se čovek javi
Kao biće na planeti
Veće štete sada pravi
N’o što se može podneti!
Stigla kriza ekonomska.
Ceo svet je zahvatila.
Ekološka astronomska
Šteta Zemlju zadesila.
Najgora je kriza koja
Zagađenje je morala
Jer sve druge svetske krize
Baš je ona izazvala.
Gazi se Zakon Prirode!
Za zaštitu nema para.
Važni projekti se vode,
A veća se šteta stvara.
Ne štedi se, već rasipa
I troši se sve bez mere!
Od gotovog veresija!
Ima posla za planere!?
Velika se vrti suma
Za infrastrukturne stvari.
Da l’ je neko smetn’o s uma
Da Prirodu tako kvari?!
Odobrava se izgradnja
Fabrika što ljude truju.
A niko ih ne proveri
Kad Prirodu zagadjuju!
Od „održivog razvoja“
Ni „O“ nije sad ostalo.
Kako učit’ decu kada
Sami znamo jako malo!?
Pojedinac svaki mora
Ekološki pismen biti.
Od prosjaka do doktora
Svako mora naučiti:
Priroda je nama data
Da je čuvamo, štitimo!
Ne da svakog dana, sata
Neku vrstu uništimo!
To radimo kad bacimo
Otpad gde mu mesto nije
I kad vodu zagadimo
Da ne može da se pije.
Ekocid je kad bacamo
I ono što ne moramo,
Kada ne recikliramo
Već novi kop otvaramo.
Teška rana se otvori
U vazduhu kad zaplovi
Dim od požara što gori,
Il’ dime parni kotlovi.
Kad ispuste se freoni
I razne vrste halona
Na put krenu tada oni
Godinama do ozona,
Pa razbiju ekran tanak
Što se stvar’o godinama.
Tada živa bića danak
Plate kožnim promenama.
Plaču jezera i reke
Kad uđu hemikalije
Pa u krajeve daleke
Oteku još otrovnije.
Od svih ovih zagađenja
Najduže će bolet’ rana
K’o i mnoga oboljenja
Osiromaš’nog urana.
Lišajske pustinje sada
Vladaju u gradovima.
Drveće u parku strada.
Guši se od gradskog dima.
Stabla u drvoredima
Sad liče na ranjenike
Jer smetaju kablovima.
Oh, žalosti! Tužne slike!
Zar je teško dobar biti?
Razmislimo, pa krenimo
Kako treba uraditi
Da klimu ne promenimo!
Ne bacajmo svuda smeće,
Ne palimo ni strnjište!
Priroda oprostit’ neće,
Jer se staništa unište.
Pažljivo! Hemikalije!!!
Ne trujmo zemlju i vodu,
Već pravo na deponije!
Čuvajmo Majku Prirodu!
Ne secimo zelen’ šumu!
Kiseonik ona stvara.
Imajmo sve to na umu!
Čuvajmo je od požara!
Otpad ne bacajmo svuda!
Jer on nije samo smeće!
Tek petina od otpada
Nek’ put deponija kreće!
Ostalo reciklirajmo!
Čuvajmo struju i vodu!
Onda se ne sekirajmo!
Tako čuvamo Prirodu!
Svako neka se nauči
Da prepozna ambalaže,
Da se recikler ne muči!
Etiketa sve nam kaže!
Od građevinskog otpada
Pravimo puteve, zgrade!
Ne otvarajmo kopove!
Tako pametni ne rade!
A od organskog otpada
Neka se kompost preradi!
Što možemo, koristimo
Da nas Priroda nagradi!
Davno je isteklo vreme!
Za popravke sad je kasno!
Sprečimo nove probleme!
Neka svima bude jasno!
Promenjena sad je klima!
U pamet se dozovimo!
Poruka je svim ljudima
Da gore ne doživimo!
Ekologe pozovimo!
Od njih mnoge bitne stvari
Poslušajmo da još više
Klima nam se ne pokvari!
A zakonodavci naši
Zakone kad pišu nove
Neka misle o primeni
Da se greške ne ponove!
U zaštiti okoline
Treba čisto sve da bude
Da čistoća duše sine
Za lepši svet, bolje ljude!
Oni što planove prave
U zemlji i na lokalu,
Nek’ pitaju stručne glave
Jesu l’ dobri, il’ za šalu!?
Jer Srbija ima ljude
Koji hoće, znaju, mogu
I sa političarima
Da naprave divnu slogu!
Zato poruka svakome
Ne za klimu! Za Planetu
Za Srbiju i sve ljude
Na ovome belom svetu!
Neka bude jasno svima!
Samo znanje svet spasava!
Samo pravda i istina!
Ekološka garda prava!
Jer armijom ekologa
Nije teško upravljati!
Njih sve vodi Volja Boga
I svako će radit’ znati!
Svako od njih zna da čuva
Vazduh, zemljište i vodu!
Budimo svi Ekogarda!
Sami čuvajmo Prirodu!
Nikom ne prašta Priroda
I zato sve nas kažnjava!
Kraj krivog i nevin strada
I sav svet se uništava!
Svi moramo složno samo
Ekološka garda biti
I kad sve od sebe damo,
Prirodu ćemo spasiti!
Mi smo obični grešnici,
Ali svako ko zna može
Da uradi nešto malo,
Pa kad se drugari slože,
Onda neće mesta biti
Za nikakva zagadjenja!
Klima će se urediti
Tek za nova pokolenja!
Ali mislit’ o tom treba
Ne onda kad je već kasno!
Već detetu dok je beba
Reći da mu bude jasno!
Učiti ga sve da štedi:
Vodu, struju, sirovine…
To više od svega vredi
Za zaštitu okoline.
Treba učit’ omladinu
Da je bitna štednja stalna,
Jer za klimu i sredinu
To je vrednost kapitalna!
Na mladima svet ostaje,
A kakav im ostavljamo!?
Sve što nam Priroda daje
Rušimo, uništavamo!
Pa ne može više, jadna,
Ove muke da podnese,
Opustošena i gladna!
Stalno negde tlo se trese!
Snažne bure i oluje
Sve pred sobom nose, ruše!
Tek poplave kad prostruje!
Posledica preko guše!!!
Javljaju se i bolesti,
A ne može da se spreči!
Da se čovek onesvesti
Šta prvo treba da leči!
Da l’ da leči biljke, ljude
Životinje, okolinu!?
Il’ Prirodi dâ da leči
Sama životnu sredinu!?
Ako se mi odlučimo
Da prirodu spasavamo,
Možemo da pobedimo
Tek kad sve od sebe damo.
Al’ ako uzme Priroda
Sama sve u svoje ruke,
Onda neće biti dobro.
Čekaju nas teške muke!
Malo ljudi će ostati
Još da živi na Planeti
Jer Priroda svima redom
Za sve ružno se osveti.
Opet biće dobra klima
Ako zajedno radimo!
Kad ekološku svest svima
Od temelja izgradimo!
Tada biće u Prirodi
i međ’ nama bolja klima!
Jedino taj pravac vodi
Do Zelenog Sutra svima!
Mr Snežana Milošević
