Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – EcoFair održaće se od 2. do 4. oktobra ove godine na Beogradskom sajmu.

logo_ecofairnew2008_b_no1

EcoFair je najveći i najreprezentativniji skup ove vrste u regionu. Ima privredno-edukativni karakter, a posvećen je sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine.

Centralne teme su „zelena ekonomija“, industrija reciklaže i upravljanje otpadom.
Oba programa – i izlagački i stručni prateći, obuhvataju sve segmente zaštite životne sredine: zemljište, vazduh, vodu, prirodnе resursе, reciklažu, berze ekoloških usluga, lokalnu samoupravu, komunalnu opremu, nevladin sektor koji se bavi zaštitom životne sredine.

Više informacija o EcoFair možete nći ovde.
Milisav Pajević

OTPADNI PAPIR

28. септембра 2019.

Kad bacite list papira,
Okolina se nervira!

Prvo, to ružno izgleda.
Slika haosa, nereda!

Drugo, svaka šuma plače
Najpre tiho, pa sve jače!

Papir brzo se raspada.
Za par dana sav propada.

Od njeg’ ništa ne ostane,
Osim šumi bolne rane.

Šuma zna da će testere
Doći debla da odmere,

I pretvore mnoga leta
U vagon belih paleta.

Ali svako staro drvo
Kiseonik daje prvo,

A zatim i mnogo toga:
Dom je za stvorenja mnoga!

Svako drvo čuva vode!
Kad ga nema, voda ode!

Erozija tlo raznese!
Mnoge poplave se dese!

Zato papir kad bacite
O svemu Vi razmislite!

Šume treba sačuvati,
A papir reciklirati!

Mr Snežana Milošević

OČISTIMO SRBIJU

28. септембра 2019.

Očistimo ulice svog grada
Da ne bude svakakvog otpada
Svuda tamo gde mu mesto nije
Već da svaki pravi tok dobije.

Očistimo i dvorišta svoja!
Nek’ u njima sja čistoće boja!
I domovi od poda do krova
Nek’ blistaju k’o slike iz snova!

Neka duše čistoća nam zlati,
Da nikada u njih zlo ne svrati!
Neka svaka kao zvezda sija,
Pa će biti čista sva Srbija!

Mr Snežana Milošević

ZELENO SUTRA

28. септембра 2019.

I Priroda dušu ima,
Al’ sad stenje i uzdiše
Zato što se menja klima.
Neljudi je zagadiše.

Od kako se čovek javi
Kao biće na planeti
Veće štete sada pravi
N’o što se može podneti!

Stigla kriza ekonomska.
Ceo svet je zahvatila.
Ekološka astronomska
Šteta Zemlju zadesila.

Najgora je kriza koja
Zagađenje je morala
Jer sve druge svetske krize
Baš je ona izazvala.

Gazi se Zakon Prirode!
Za zaštitu nema para.
Važni projekti se vode,
A veća se šteta stvara.

Ne štedi se, već rasipa
I troši se sve bez mere!
Od gotovog veresija!
Ima posla za planere!?

Velika se vrti suma
Za infrastrukturne stvari.
Da l’ je neko smetn’o s uma
Da Prirodu tako kvari?!

Odobrava se izgradnja
Fabrika što ljude truju.
A niko ih ne proveri
Kad Prirodu zagadjuju!

Od „održivog razvoja“
Ni „O“ nije sad ostalo.
Kako učit’ decu kada
Sami znamo jako malo!?

Pojedinac svaki mora
Ekološki pismen biti.
Od prosjaka do doktora
Svako mora naučiti:

Priroda je nama data
Da je čuvamo, štitimo!
Ne da svakog dana, sata
Neku vrstu uništimo!

To radimo kad bacimo
Otpad gde mu mesto nije
I kad vodu zagadimo
Da ne može da se pije.

Ekocid je kad bacamo
I ono što ne moramo,
Kada ne recikliramo
Već novi kop otvaramo.

Teška rana se otvori
U vazduhu kad zaplovi
Dim od požara što gori,
Il’ dime parni kotlovi.

Kad ispuste se freoni
I razne vrste halona
Na put krenu tada oni
Godinama do ozona,

Pa razbiju ekran tanak
Što se stvar’o godinama.
Tada živa bića danak
Plate kožnim promenama.

Plaču jezera i reke
Kad uđu hemikalije
Pa u krajeve daleke
Oteku još otrovnije.

Od svih ovih zagađenja
Najduže će bolet’ rana
K’o i mnoga oboljenja
Osiromaš’nog urana.

Lišajske pustinje sada
Vladaju u gradovima.
Drveće u parku strada.
Guši se od gradskog dima.

Stabla u drvoredima
Sad liče na ranjenike
Jer smetaju kablovima.
Oh, žalosti! Tužne slike!

Zar je teško dobar biti?
Razmislimo, pa krenimo
Kako treba uraditi
Da klimu ne promenimo!

Ne bacajmo svuda smeće,
Ne palimo ni strnjište!
Priroda oprostit’ neće,
Jer se staništa unište.

Pažljivo! Hemikalije!!!
Ne trujmo zemlju i vodu,
Već pravo na deponije!
Čuvajmo Majku Prirodu!

Ne secimo zelen’ šumu!
Kiseonik ona stvara.
Imajmo sve to na umu!
Čuvajmo je od požara!

Otpad ne bacajmo svuda!
Jer on nije samo smeće!
Tek petina od otpada
Nek’ put deponija kreće!

Ostalo reciklirajmo!
Čuvajmo struju i vodu!
Onda se ne sekirajmo!
Tako čuvamo Prirodu!

Svako neka se nauči
Da prepozna ambalaže,
Da se recikler ne muči!
Etiketa sve nam kaže!

Od građevinskog otpada
Pravimo puteve, zgrade!
Ne otvarajmo kopove!
Tako pametni ne rade!

A od organskog otpada
Neka se kompost preradi!
Što možemo, koristimo
Da nas Priroda nagradi!

Davno je isteklo vreme!
Za popravke sad je kasno!
Sprečimo nove probleme!
Neka svima bude jasno!

Promenjena sad je klima!
U pamet se dozovimo!
Poruka je svim ljudima
Da gore ne doživimo!

Ekologe pozovimo!
Od njih mnoge bitne stvari
Poslušajmo da još više
Klima nam se ne pokvari!

A zakonodavci naši
Zakone kad pišu nove
Neka misle o primeni
Da se greške ne ponove!

U zaštiti okoline
Treba čisto sve da bude
Da čistoća duše sine
Za lepši svet, bolje ljude!

Oni što planove prave
U zemlji i na lokalu,
Nek’ pitaju stručne glave
Jesu l’ dobri, il’ za šalu!?

Jer Srbija ima ljude
Koji hoće, znaju, mogu
I sa političarima
Da naprave divnu slogu!

Zato poruka svakome
Ne za klimu! Za Planetu
Za Srbiju i sve ljude
Na ovome belom svetu!

Neka bude jasno svima!
Samo znanje svet spasava!
Samo pravda i istina!
Ekološka garda prava!

Jer armijom ekologa
Nije teško upravljati!
Njih sve vodi Volja Boga
I svako će radit’ znati!

Svako od njih zna da čuva
Vazduh, zemljište i vodu!
Budimo svi Ekogarda!
Sami čuvajmo Prirodu!

Nikom ne prašta Priroda
I zato sve nas kažnjava!
Kraj krivog i nevin strada
I sav svet se uništava!

Svi moramo složno samo
Ekološka garda biti
I kad sve od sebe damo,
Prirodu ćemo spasiti!

Mi smo obični grešnici,
Ali svako ko zna može
Da uradi nešto malo,
Pa kad se drugari slože,

Onda neće mesta biti
Za nikakva zagadjenja!
Klima će se urediti
Tek za nova pokolenja!

Ali mislit’ o tom treba
Ne onda kad je već kasno!
Već detetu dok je beba
Reći da mu bude jasno!

Učiti ga sve da štedi:
Vodu, struju, sirovine…
To više od svega vredi
Za zaštitu okoline.

Treba učit’ omladinu
Da je bitna štednja stalna,
Jer za klimu i sredinu
To je vrednost kapitalna!

Na mladima svet ostaje,
A kakav im ostavljamo!?
Sve što nam Priroda daje
Rušimo, uništavamo!

Pa ne može više, jadna,
Ove muke da podnese,
Opustošena i gladna!
Stalno negde tlo se trese!

Snažne bure i oluje
Sve pred sobom nose, ruše!
Tek poplave kad prostruje!
Posledica preko guše!!!

Javljaju se i bolesti,
A ne može da se spreči!
Da se čovek onesvesti
Šta prvo treba da leči!

Da l’ da leči biljke, ljude
Životinje, okolinu!?
Il’ Prirodi dâ da leči
Sama životnu sredinu!?

Ako se mi odlučimo
Da prirodu spasavamo,
Možemo da pobedimo
Tek kad sve od sebe damo.

Al’ ako uzme Priroda
Sama sve u svoje ruke,
Onda neće biti dobro.
Čekaju nas teške muke!

Malo ljudi će ostati
Još da živi na Planeti
Jer Priroda svima redom
Za sve ružno se osveti.

Opet biće dobra klima
Ako zajedno radimo!
Kad ekološku svest svima
Od temelja izgradimo!

Tada biće u Prirodi
i međ’ nama bolja klima!
Jedino taj pravac vodi
Do Zelenog Sutra svima!

Mr Snežana Milošević

I ove godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda organizuje konkurs za najbolju fotografiju na temu „Ptice u akciji”, pod pokroviteljstvom „Foto saveza Srbije”.

 

dove-2516641_960_720

Foto: pixabay

Ideja konkursa najboljih fotografija ptica je da boravak u prirodi dobije još jedan smisao i da podstakne ljude da ovekoveče trenutke provedene sa pticama.
Najbolje fotografije sa dosadašnjih konkursa se nalaze na plakatima i kalendarima Fondacije, prikazujući svu lepotu raznovrsnosti i istovremeno pozivajući da se radi na zaštiti ugroženih vrsta u Srbiji.

Cilj nam je i da popularišemo autorsku fotografiju koja je inspirisana pticama, ali i da skrenemo pažnju na veoma loš status ugroženih vrsta i prirodnih staništa u Srbiji.
Pravo učešća na konkursu nije ograničeno! Na njemu mogu učestvovati svi, bez obzira na mesto boravka i to da li se fotografijom bave profesionalno ili amaterski.

Prema pravilima konkursa jedan učesnik može poslati do četiri (4) fotografije. U obzir dolaze samo fotografije divljih ptica, isključivo snimljenih u prirodi.

bird-1045954_960_720

Foto:

Svi radovi iz zooloških vrtova ili ptica iz zarobljeništva i odgoja će biti isključeni. Fotografije mogu biti crno-bele ili u boji ili u digitalnom obliku.

Format fotografije je “JPG”, najmanje u veličini 1920 piksela po dužoj stranici formata, u rezoluciji 300 dpi.
Svaku pošiljku fotografija treba da prati i “Prijavni list” sa podacima o autoru i radovima (ime, prezime, adresa, kontakt telefon i e-mail), odnosno gde i kada je snimljena fotografija.

Naziv fotografije i redni broj moraju biti u skladu sa Prijavom, a potpisivanjem Prijave autor izjavljuje da su sve slike njegovo autorsko delo, odnosno da će snositi troškove spora oko autorstva, ukoliko do njega dođe.

swan-359931_960_720

Foto: pixabay

Uz striktno poštovanje autorskih prava, radove koji učestvuju na Konkursu, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će koristiti za postizanje svojih ciljeva – zaštite ugroženih vrsta, osim ukoliko se autor pismeno ne izjasni drugačije. Ustupanje fotografija trećim licima je moguće jedino po dogovoru sa autorom!
Rok za prijem ovogodišnjih radova je 1. novembar 2019. godine. Nakon toga će stručni žiri pregledati radove i izabrati najbolje fotografije. O svojoj konačnoj odluci će obavestiti zainteresovane najkasnije do 15. novembra 2019. godine, preko sajta Fondacije i Facebook stranice. Nagrađeni će biti obavešteni i e-mailom.
Najbolja fotografija će se naći na plakatu Fondacije, a njen autor će imati akreditaciju za fotografa na programu markiranja supova u 2020. godini ili izlet u koloniju beloglavog supa na Uvcu. Druga nagrada je izlet u organizaciji Fondacije u Specijalni rezervat prirode “Klisura reke Trešnjice” u maju mesecu 2020. godine. Treća nagrada je objavljivanje nagrađene fotografije u propagandnim materijalima Fondacije.
Takođe, kompanija “Publikum” će izdati kalendar za 2020. godinu, sačinjen od 13 (trinaest) najboljih fotografija sa Konkursa. Svi autori fotografija koje se nalaze na kalendaru će ga dobiti tokom decembra meseca 2019. godine.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će organizovati i izložbu najboljih fotografija u od 7-13. decembra 2019. godine, u Centru za kulturu Vlada Divljan, ulica Mitropolita Petra br. 8 u Beogradu. Izložbu će pratiti i katalog odabranih radova na petnaestom kalendaru Fondacije za 2020. godinu, koji će uključivati kataloške podatke i biće dostavljen autorima fotografija, bilo na samoj izložbi ili do kraja 2019. godine.

Na izložbi će biti održana i promocija plakata sa nagrađenom fotografijom sa konkursa.

Milisav Pajević

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj raspisao je javni Konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u poljoprivrednim gazdinstvima.

solar-energy-2392184_960_720

Foto: pixabay.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica sa teritorije AP Vojvodine koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, odnosno fizičko lice: nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i pravno lice: privredno društvo, zemljoradnička zadruga.
Bespovratna podsticajna sredstva, koja se dodeljuju, mogu se koristiti za:
A) korišćenja solarne energije (putem fotonaponskih panela) za zadovoljenje energetskih potreba u poljoprivrednim gazdinstvima, sa ciljem nabavke i montaže fotonaponskih solarnih panela sa pratećom opremom, za autonomno generisanje i napajanje električnom energijom, a da pri tome solarna elektrana nije priključena na sistem za distribuciju električne energije. U cenu postrojenja ulaze mašinski i neophodni prateći elektro radovi.
B) korišćenja solarne energije za potrebe navodnjavanja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, sa ciljem: nabavke i montaže novih solarnih pumpnih sistema za navodnjavanje (fotonaponski paneli, solarna pumpa za vodu sa kontrolerom, akumulator) i ostala prateća elektro i mašinska oprema.

U cenu postrojenja ne ulazi izgradnja bunara, rezervoara i dela zalivnih sistema iza rezervoara.
Ukupan iznos za raspodelu sredstava je 25.000.000,00 dinara, odnosno 18.000.000,00 za namenu A i 7.000.000,00 dinara za namenu B.
Sekretarijat dodeljuje sredstva za sufinansirnje projekta u iznosu od maksimalno 80 odsto vrednosti investicije, a nejveći iznos po korisniku je od 3.000.000,00 do 800.000,00 dinara u zavisnosti od namene.
Rok za podnošenje prijave je 4. oktobar ove godine.

Milisav Pajević

Na teritoriji Sremske Mitrovice uspostaviće se novi sistem primarne separacije otpada, sa ciljem očuvanja životne sredine.

kontejner plastičan

Foto: pixabay

O tome je bilo reči na sastanku sa predstavnicima ambasade Švedske i Ministarstva zaštite životne sredine.

Projekat će biti realizovan naredne godine, a podrazumeva obezbeđivanje nove opreme za prikupljanje otpada.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

 

Zatvarajuća konferencija projekta „Unapređenje monitoringa suše i suvišnih unutrašnjih voda za podršku vodoprivredi i smanjenju rizika vezanih za ekstremne vremenske uslove“ (Water at Risk) održana je u Kongresnom centru Master Novosadskog sajma u organizaciji JVP „Vode Vojvodine“.

 

VVIMG-4047_4303

Foto: Vode Vojvodine Novi Sad

Prisutne je pozdravio pomoćnik direktora za tehničke poslove JVP „Vode Vojvodine“ Aleksandar Kocan koji je naglasio da je primarni cilj projekta bio razoj inovativnih i usklađenih rešenja monitoringa i operativnih planova upravljanja vodama.

Ova rešenja omogućiće izdavanje ranih upozorenja, kao i korišćenje rezultata za aktivno delovanje i operativne svrhe, kroz osnivanje zajedničkog Mađarsko-Srpskog prekograničnog centra za praćenje suša i suvišnih unutrašnjih voda, odgovornog za buduća istraživanja i razvoj, implementaciju novih tehnika monitoringa i upravljanja vodama za potrebe poljoprivrede, komunikaciju i povezivanje.
Rezultati projekta će doprineti razvoju prekograničnog sistema za upravljanje vodama i prevencije rizika, kao i podizanju ekološkog kvaliteta voda, smanjenju efekata suše i suvišnih unutrašnjih voda.

Pored toga, rezultati će biti od izuzetnog značaja kada je reč o održivom razvoju i prilagođavanju različitih sektora, kao i celog prekograničnog regiona klimatskim varijacijama.

Projekat implementiraju najznačajnija tela i istraživačko-naučni centri i nadležne vodoprivredne organizacije u regionu da bi seosiguralo sprovođenje izloženih stručnih i komunikacionih ciljeva.
Projekat je implementiran preko Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, a ukupan budžet projekta je oko 853 hiljade evra, od čega EU sufinansiranje iznosi oko 724 hiljade.
Vodeći partner na projektu je bio Univerzitet u Segedinu, a partneri su Vodoprivredna direkcija Donjeg Potisja, Prirodno matematički i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu, i JVP „Vode Vojvodine“.

Milisav Pajević

 

Oglašava se ustupanje na korišćenje delova ribarskih područja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u okviru ribarskih područja koja su određena Rešenjem o ustanovljavanju ribarskih područja („Službeni glasnik RS”, broj 90/2015) i to:

fishing-1814486_960_720

Foto: pixabay

  1. Ribarsko područje ,,Bačka”
  2. Ribarsko područje ,,Banat”
  3. Ribarsko područje ,,Srem”

Podnošenje dokumentacije i rokovi za sprovođenje konkursa

  • Konkursna dokumentacija se podnosi u pisarnici neposredno ili poštom na adresu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad.
  • Rok za podnošenje prijava po Konkursu teče od narednog dana od dana objavljivanja Konkursa u dnevnom listu „Dnevnik“ zaključno sa 15.10.2019. godine.
  • Konkursna dokumentacija podnosi se u koverti sa naznakom PRIJAVA NA KONKURS ZA USTUPANjE NA KORIŠĆENjE DELOVA RIBARSKIH PODRUČJA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE (naziv ribarskog područja) – NE OTVARATI.
  • Konkursna dokumentacija podneta po isteku navedenog roka kao i prijave sa nepotpunom, neurednom, nečitkom ili netačnom dokumentacijom neće se uzeti u razmatranje.
  • Napomena: ne dostavljati dokumentaciju koja nije tražena ovim konkursom jer ista neće biti uzeta u razmatranje.

Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mogu se dobiti putem mejla

sanja.skiljevic@vojvodina.gov.rs

tatjana.radovanovic@vojvodina.gov.rs

brigita.maric@vojvodina.gov.rs

Dokumenti

 

Saudijska Arabija je obnovila kapacitete za proizvodnju nafte na 11,3 miliona barela dnevno nakon napada 14. septembra na naftne objekte, rekla su za Rojters tri izvora o aktivnostima naftnog diva „Saudi Aramka“.

rig-2251648_960_720

Foto: pixabay

Izvori britanske agencije su dodali da proizvodnja sirove nafte na najvećem naftnom polju Kurais sada iznosi 1,3 miliona barela dnevno, a na polju Abkaik se trenutno crpi oko 4,9 miliona barela na dan.
Izvor: Tanjug
Milisav Pajević