Voloteri NIS-a učestvovali u jesenjem ulepšavanju Botaničke bašte „Jevremovac“, park od posebnog ekološkog značaja za Beograd.

4-848x500

Foto: NIS a.d. Novi Sad

Akcija inspirisana prirodom u zagrljaju jeseni, osmišljena je kroz timsku igru.
Timovi poetskih naziva – „Tisa“, „Leska“, „Ginko“, „Divlji kesten“, „Gvozdeno drvo“,
„Omorika“, „Japanski vrt“, „Beli dud“… sa baštenskim alatom, rasporedili su se duž pet
hektara ove bašte sa ciljem u akciji jesenjeg čišćenja ove oaze mira i tišine u glavnom
gradu.

1-848x500

Foto: NIS a.d. Novi Sad

Oko 70 vrednih baštovana u već prepoznatljivim majicama „Kluba volontera“ NIS-a,
pažljivo su uklonili opalo lišće i postavili travnati tepih, uređujući jednu od
najraskošnijih botaničkih bašti ove vrste u ovom delu Evrope sa preko 2.500 biljnih vrsta iz čitavog sveta.
Ova akcija predstavlja nastavak dugogodišnje saradnje NIS-a i Botaničke bašte
„Jevremovac“. Naftna industrija Srbije je prepoznala značaj ovog Spomenika prirode
arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti. Između ostalog, obezbeđeno je gorivo za zagrevanje staklenika u kome se nalazevredne i retke biljke, a u novije vreme Bašta je dodatno ulepšana donacijom za izgradnju drvene pergole – prezentacionog prostora na otvorenom.

3-848x500

Foto: NIS a.d. Novi Sad

Dve godine zaredom ova beogradska zelena oaza bila je i mesto okupljanja zaposlenih NIS-a povodom Dana kompanije.
Iako je od formalnog osnivanja „Kluba volontera“ NIS-a proteklo tek godinu dana, uz učešće oko 900 volontera do sada su realizovane brojne akcije sa fokusom na pomoć socijalno ugroženim kategorijama, deci i omladini, uređenje prostora u dečijim bolnicama, kao i zaštitu životne sredine.

Jedna od poslednjih je podrška aktivnostima Nurdora u akciji „Pruži korak“ u kojoj je učestovalo više od 300 zaposlenih iz čitave Srbije, a čiji cilj je bio prikupljanje sredstava za izgradnju nove Roditeljske kuće u Beogradu.

Milisav Pajević

 

Sastanak Fokus grupe za predstavnike poslovnog, javnog i civilnog sektora na temu upravljanja otpadnim vodama na potezu Velikog bačkog kanala (VBK) od Crvenke do Srbobrana i na reci Krivaji od Bačke Topole do Srbobrana, organizovao je Ekološki pokret Vrbasa.
VRBAS-HOTEL-BAKA-FOKUS-GRUPA-O-ZAGAENJU-KANALA-30-10-2019-29

I pored urednog poziva, sastanku se nisu odazvale lokalne samouprave Vrbasa, Kule, Srbobrana i Bačke Topole, koje bi morale biti generator međusektorske saradnje na primarnom ekološkom problemu u svojim sredinama.

 
Fokus grupu činili su zainteresovani subjekti koji mogu dati doprinos bržem i kvalitetnijem rešavanju zbrinjavanja otpadnih voda čiji je recipijent VBK, gde su u prvi plan stavljeni sledeći operateri: Helenik šuger, proizvodni centar Crvenka, Jafa Srvenka, Sunoko, proizvodni centar u Vrbasu, Karneks, Vital, Mirotin grupa – pp Sava Kovačević, Vrbas Reahem, Srbobran, Ekstra Farm, Bečej – farma kraj Srbobrana, AIK Bačka Topola – kafilerija Žibel.
Direktor i suvlasnik kafilerije Žibel, Željko Stanić eskluzivno je izneo informaicju o primarnom prečistaču otpadnih voda, koji je u potpunosti u funkciji i pribavljanju uslova, izradu projektno tehničke dokumentacije za obavljanje više faze prečišćavanja kroz gradski prečistač, za čiju izgradnju u Bačkoj Topoli lokalna samoprava obezbedila finansiranje iz Pokrajinskog budžeta.
Ekipa Helenik šugera, industrije šećera u Crvenki, na čelu sa Irenom Stojanović, izneli su problematiku njihovih barovoda i taložnih polja, gde su istakli započeti investicioni ciklus u rashladne tornjeve koji bi sprečili izlivanje tople vode u Begejac, desni bočni lateralni kanal u Veliki bački, i njihova nastojanja za ishodovanje vodne dozvole, sa obavezom obezbeđivanja dugoročnog zakupa zemljišta za njihove lagune (taložna polja).

Dodatne lagune omogućile bi kvalitet završne taložne faze na nivou recipijenta (kanala). Preneli su nam uveravanja lokalne samouprave u Kuli da će im se izaći u susret!
Direktor marketinga Jafe, Aleksandar Poznanić, uz svoje saradnnike, Miloradom Đurišićem i Jovanom Čepić, upoznao je auditorijum o završetku projekta nadgradnje prečistača otpadnih voda i spremnost priključenja ove konditorske industrije na gradsku kanalizaciju sa svojim sanitarnim vodama.
Od direktora Karneksa, Mohana Šerestra, saznali smo da Opština Vrbas još nije izašla sa komercijalnim uslovima za priključenje njihove fabrike na kanalizacionu mrežu i pored toga što su se dva puta (2013. i 2017.) jasno odredili da su voljni to učiniti, ali uz razumnu cenu koja neće prelaziti troškove sekundarne prerade otpadne vode koje imaju na svojem postrojenju.
“Masovna proizvodnja i velike količine otpadne vode Karneksa, koja bi se prosledila u gradski prečistač, značajno bi doprinela dostizanju optimalnog rada CPPOV-a, stoga čudi inertnost lokalne samouprave u izradi barem paušalne procene koštanja prerade vode u postrojenju koje je u probnom radu uz minimalni kapacitet, već više od pola godine”.

Predstavnik poljoprivrednog preduzeće Sava Kovačević, kao korisnik kanalske vode za navodnjavanje istakao je da su primarno zainteresovani za zaustavljanje zagađenja kanala a da ispravnost kanalske vode mesečno kontrolišu, gde je ova eksploatacija moguća zbog znatno većeg priliva sveže i čite vode iz kanala Bogojevo – Vrbas, čiji je dotok višestruko veći a njihov ispust je na poziciji ispod delte ovog kanala u Veliki bački.

Zamenica direktora Reahem-a, špiritane u Srbobranu, Branka Bogdanović, iznela je informaicju da je ova firma u postupku dostizanja punih ekoloških standarda po pitanju zaštite voda i vazduha. Alkoholna džibra se sabira u metalni rezervodar i transportuje u Bio gas postrojenje Mirotin energo u Vrbasu. Kupljen je prečistač tehničkih voda i od Opštine je ishodovana dozvola za pristupni put do njega. Kao energent se koriste obnovljivi energenti a ugrađen je i džakasti filter za krupne nečistoće.

Od direktorke kompanije Ekstrafarm Bečej, Maje Jovičić, saznali smo za stanje i planove dostizanja ekoloških standarda u njihovoj farmi svinja kraj Srbobrana. Redovno održavani bedemi oko laguna sprečavaju svaki prodor svinjske osoke u reku Krivaju, te su kako kaže, neosnovane spekulacije u javnosti da bi zagađenje Krivaje moglo doći i. Aeracija laguna. Višak osoke koja je pod aeracijom, rasprskava je po parcelama u njihovom vlasništvu. U narednom periodu pokreću izgradnju dodatnih laguna koje će omogućiti dodatnu ekološku bezbednost poslovanja.

Šef odseka za zaštitu voda u Ministarstvu zaštite životne sredine,  Dušanka Stanojević upozorila je poslovne operatere na Uredbu o graničnim vrednostima štetnih materija u vodama i rokovima za njihovo dostizanje – do 2025. do kada svi prečistači moraju biti izgrađeni. Ovakvi međusektorski susreti, kako reče, su dobro došli i moraju se češće održavati, radi praćenja planiranih aktivnosti i međusektorske saradnje.

Zamenik direktora Voda Vojvodine, Stevan ilinčić, uz podršku saradnice Nevenke Nikolić glavnog inženjera za zaštitu voda objasnio je politiku vodnih naknada, za koje smatramo da nisu dovoljnoj meri stimulativne za operatere koji nameravaju ili su krenuli u dostizanje ekoloških standarda u zaštiti voda.

Predstavnici PPF tima EU u pripremi projekta čišćenja Velikog bačkog kanala, Miloš Spasić i Tamara Aceva, pored nedavnog javnog uvida, još jednom su prisutnima istakli novi model i tehnologiju bezbednog čišćenja Velikog bačkog kanala, isušivanjem i bez deponovanja mulja kraj naselja, pri tome izražavajući zadovoljstvo spoznajom informacija sa izvora o stanju i perspektivi zaustavljanja zagađivanja, bez kojeg se kanalu “ne može prići”.

Direktor JKP Vodovod iz Crvenke, Miljan Drašković, uz svog saradnika Sinišu Matića, tehničkog direktora, obavestili su aktere skupa o stanju kanalizacione mreže u Crvenki i potisnog voda do prečistača u Vrbasu te skore uslove za priključenje i poslovnih operatera, iako nisu prvobitno planirani za priključenje. Ovo odgovorno javno preduzeće jedino je pokušalo da spasi obraz lokalnih samouprava, očigledno nezainteresovanih za međusektorski dijalog.

Pokrajinski inspektor za životnu sredinu, Dragan Sekulić, generalno se osvrnuo na poštovanje propisa od strane poslovnih operatera na potezu VBK i Krivaje uz konstataciju da su svi subjekti krenuli u postupak ishodovanja vodnih dozvola i da hitrost u njenom ishodovanju umnogome relaksira vladina Uredba.
Branko Kecman, direktor firme Akvabor iz Beograda, skrenuo je pažnju prisutnih na nove bezbedne i efikasne tehnologije prešćavanja otpadnih voda, koje se mogu postaviti kao ozbiljna alternativa postojećim.
Aktivno učešće u diskusiji uzeli su i predstavnici civilnih organizacija, Jovan Radović, Lokalna alternativa i Mirko Paroški, Ekološki pokret Opštine Srbobran, sa pitanjima vezanim za Projekat čišćenja kanala, pouzdanosti najava predstavnika Vitala i štetnih zahvata staratelja Krivaje na njenom, kako je istakao, Paroški, nesavesnom izmuljavanju, pregrađivanju i izdavanju dozvola za neumereno navodnjavanje.

Sastanak je završen u zajedničkoj konstataciji potrebe periodičnog okupljanja i razmatranja dostignutih rezultata između dva susreta, za čega smo se obavezali.
Organizaciju skupa pomogao je Reahem, fabrika alkohola iz Srbobrana, a koji se organizovao u sklopu realizacije projekta „Građani u akciji, združeno u korist prirode”, kojeg je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, kompanija Sunoko, Vital i industrija mesa Karneks iz Vrbasa.

Milisav Pajević

Na osnovu Studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Spomenik prirode Кalemegdanski rt“, Ministarstvo zaštite životne sredine stavilo je na javni uvid Predlog uredbe o zaštiti i studiji zaštite spomenika prirode Кalemegdanski rt.

wwww

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Javni uvid traje do 6. novembra, a predlog dokumenta koji je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije dostupan je preko sajta i u prostorijama Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Spomenik prirode Кalemegdanski rt nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad, na 14 hektara, 7 ari i 18 metara kvadratnih u državnoj svojini, i stavlja se pod zaštitu radi očuvanja sedimenta miocenske starosti, odnosno njegovog dela badenskog kata, koji predstavlja prirodnu retkost, jedinstven ostatak mediteranskog stadijuma, najstarijeg stadijuma u istoriji panonskog mora, gde su na izuzetno malom prostoru zastupljene sprudne i subsprudne facije kao i sedimenti plaže.

Na području Spomenika prirode ustanovljavaju se režimi zaštite II i III stepena. Režim II stepena zaštite, površine 3 ha 42 a 36 m2, obuhvata padinu između Donjeg i Gornjeg grada i pripadajuće objekte spomenika kulture (objekat barutane, Mitropolitovog doma). Režim III stepena zaštite, površine 10 ha 64 a 82 m2, obuhvata ostatak parcele.

Na površinama na kojima je ustanovljen III stepen zaštite zabranjuje se: izgradnja objekata turističkog smeštaja i ugostiteljstva, osim privremenih objekata za prezentaciju prirodnih vrednosti ili objekata u tradicionalnom stilu, koji su u skladu sa potrebama kulturnog nasleđa i uslovima nadležene organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa; izgradnja energetskih objekata; sadnja materijala koji bi svojom visinom i veličinom mogao umanjiti vidljivu površinu profila, modeliranje terena, izuzev u cilju postizanja stabilnosti terena ukoliko su druga rešenja neprimenjiva, za potrebe arheoloških ispitivanja i prezentacije kulturne vrednosti, za gradnju i/ili dograđivanje objekata koji nisu u funkciji prirodnog i kulturnog dobra i za koje nije dobijena saglasnost nadležnih institucija i organizacija; neovlašćeno i nekontrolisano paljenje vatre, privremeno ili trajno odlaganje otpadnih materija, unošenje invazivnih alohtonih vrsta i preduzimanje svih drugih aktivnosti koje mogu narušiti vizuelni indentitet kulturnog i prirodnog dobra.

Na površinama na kojima je ustanovljen režim II stepena zabranjuje se i: uništavanje postojećih prirodnih izdanaka i onih koji bi se arheološkim iskopavanjima, eventualno, otvorili, uništavanje fosilnog materijala na prirodnim i veštačkim otvorenim izdancima sedimenata, uništavanje vegetacije, posebno one koja bi za posledicu mogla imati pojavu nestabilnosti ili eroziju, zasecanje padine, kao i za arheološka istraživanja, ukoliko prethodno projektom istraživanja nije analizirana stabilnost padine i predviđene mere za obezbeđivanje stabilnosti iskopa i padine u celini; odvijanje manifestacija kojima bi se mogli ugroziti izdanci, ili za čije bi se nesmetano odvijanje morali postaviti objekti, a koje bi mogli uticati, na bilo koji način, na prirodno dobro.

Predlogom odluke Spomenik prirode „Кalemegdanski rt“ poverava se na upravljanje JКP „Zelenilo-Beograd“.

Milisav Pajević

Na osnovu Studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Specijalni rezervat prirode Park šuma Ivlje“ i u skadu sa članom 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/18-dr. zakon) Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao Specijalni rezervat prirode „Park šuma Ivlje”.

www

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Prirodno dobro „Park šuma Ivlje” se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, na planini Zlatar i pripada Dinarskim planinama. Prostire se na granici između opština Prijapolje i Nova Varoš i između reka Ibra i Zapadne Morave. Obuhvata područje opštine Nova Varoš, katastarsku opštinu Drmanovići.

Ukupna površina zaštićenog prirodnog dobra iznosi 78ha 16a 25m2.

Na području specijalnog rezervata prirode utvrđuje se režim zaštite I i II stepena. U prvom režimu zaštite nalazi se površina od 51 ha 88 a 71 m², a u drugom26 ha 27 a 54 m².

Zahvaljujući bogatom biljnom i životinjskom svetu, Park šuma Ivlje u okviru područja Uvac i Mileševka je izdvojena kao područje od posebne važnosti za zaštitu prirode, odnosno uvrštena je u nacionalnu ekološku mrežu (Uvac RS0000025 i Кlisura reke Mileševke RS0000026). Park šuma Ivlje se nalazi na listi područja koja su od nacionalnog značaja za očuvanje diverziteta ptica u Srbiji, odnosno upisan je u nacionalnu listu IBA područja (Important Birds Area, IPA br. RS027) i međunarodnog značaja za očuvanje i zaštitu dnevnih leptira (Prime butterflay Areas, PBA br. 22 Zlatar).

Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je 12. decembra 2013. godine Studiju zaštite Specijalni rezervat prirode „Park šuma Ivlje” ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

Danom postavljanja obaveštenja na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Milisav Pajević

Na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Predeo izzetnih odlika Dolina malog Rzava“, u skladu sa članom 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16 i 95/18-dr. zakon) Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja revizije zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao predela izuzetnih odlika „Dolina malog Rzava”.

ww

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Mali Rzav se nalazi u središnjem delu zapadne Srbije, pripada regiji Stari Vlah i zajedno sa Moravicom, Velikim Rzavom, Đetinjom i Skrapežom predstavlja izvorište Zapadne Morave. Administrativno, izvorišni deo pripada opštini Ivanjica (КO Šarenik i КO Brezova), a veći deo opštini Arilje (КO Bjeluša, КO Radoševo i КO Visoka), na čijem prostoru se i nalaze značajnije prirodne vrednosti.

Nakon revizije koja je završena 2006. godine, SO Arilje je na sednici održanoj 6. oktobra 2006. godine, a na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, donela Odluku o zaštiti Spomenika prirode „Bjeluška potajnica”, koja je svrstana u III kategoriju zaštite – Značajno prirodno dobro. Na zaštićenoj površini Spomenika prirode „Bjeluška potajnica” je tada ustanovljen režim zaštite II stepena.

Ukupna površina Predela izuzetnih odlika „Dolina Malog Rzava” iznosi 3409 ha 68 a 66 m². Najveći deo površina nalazi se u privatnom vlasništvu (75,13 %), u vlasništvu države je 24,79 odsto i 0,08 odsto je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

Na celom prirodnom dobru uspostavljaju se režim I stepena zaštite (60 ha 73 a 38 m²), II stepena zaštite (651 ha 03 a 78 m²) i III stepena zaštite (2697 ha 91 a 50 m²).

Zabeleženo je 11 endemičnih i subendemičnih taksona (od čega 8 endema i 3 subendema), 2 vrste od nacionalnog i međunarodnog značaja, 2 vrste navedene u „Preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije i Crne Gore sa statusima ugroženosti prema kriterijumima IUCN-a iz 2001. godine” (Ur. Stevanović V, 2002), odnosno na CITES (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora, Appendix 2) listi, 4 tercijarna i 1 glacijalni relikt, kao i 20 vrsta zaštićenih „Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune” („Službeni glasnik RS” 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10 i 69/11).

Većina od 75 vrsta ptica koje su prisutne na području Malog Rzava strogo su zaštićene prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS”, br. 05/10 i 47/11).

Prema istom Pravilniku od 38 vrsta sisara prisutnih u istraživanom delu doline Malog Rzava, 16 je svrstano u kategoriju „strogo zaštićena divlja vrsta”, a 20 u kategoriju „zaštićena divlja vrsta”.

Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je 19. decembra 2012. godine Studiju zaštite Predeo izuzetnih odlika „Dolina Malog Rzava” ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

Danom postavljanja obaveštenja na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Milisav Pajević

Drugi „Novembar Fest”

31. октобра 2019.

Drugi „Novembar Fest” – Novosadski festival kobasice i čvaraka održaće se od 15. do 17. novembra na Novosadskom sajmu (Hala br. 6, ulaz iz Branka Bajića) i okupiće proizvođače mesa i suhomesnatih proizvoda iz celog regiona.
SAJT_17_-_NovembarFest2019_web_fbeventsajtU petak 15.novembra, prvog dana festivala, od 19.00 nastupiće tamburaši, a nakon toga, od 21.00 uslediće koncert „Garavog sokaka”.
Drugog dana festivala, 16. novembra, održaće se takmičenje u pravljenju kobasica, a od muzičkog programa tu je nastup Meškarki sa tradicionalnom slovačkom muzikom, nakon kojih će nastupiti lokalni tamburaši, a potom, od 21.00 i legenda tamburaške muzike – ZvonkoBogdan.
Trećeg dana festivala, u nedelju, 17. novembra, osim tamburaške muzike i takmičenja u pravljenju kobasica, od 18.00 biće organizovana Disnotorvečera (All inclusive).
Ulaz će tokom tri dana festivala biti BESPLATAN do 18.00, nakon čega će se naplaćivati, i to po ceni od 200 dinara.
Za vreme trajanja manifestacije, svi posetioci će uživati u nastupima tamburaških orkestara,kao i folklornih društava iz cele Vojvodine.
Za ovaj festival je da karakteristično da će posetioc ibiti u prilici da prisustvuju procesu pravljenja kobasica i čvaraka, ali i da probaju sve te ukusne đakonije.
Posebna atrakcija biće takmičenje u pravljenju kobasica gde će svoja umeća ukrstiti timovi – vojvođanskih sela, novosadskih kvartova, medija, kompanija i sportskih klubova.
Festival organizuje kompanija Color Media Communications i Udruženjegrađana Best Fest, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Milisav Pajević

U toku su radovi na sanaciji propusta na trinaestom kilometru Novokneževačkog kanala, ispod državnog puta Novi Kneževac-Banatsko Aranđelovo, vredni oko 9,5 miliona dinara.

Novoknezevacki 3_4287

Foto: Vode Vojvodine Novi Sad

Postojeći propust napravljen je od opeke i datira iz perioda Marije Terezije.

Projekat sanacije obuhvata zamenu postojećeg sa cevastim propustom, dok će kota dna biti spuštena za jedan metar, kako bi se prilagodilo postojećem radnom nivou kanalske mreže.
Radovi na propustu sprovode se u dve etape, kako bi bio omogućeno odvijanje saobraćaja. U okviru prve etape radova ugrađene su cevi u propust i napravljen je potporni zid na jednoj strani, a u toku je nasipanje materijala preko postavljene cevi.

Potom će biti obavljeni isti takvi radovi na drugoj strani propusta.
Izvođač radova je „GP Graditelj NS“ doo Novi Sad.

Milisav Pajević

Italija i Srbija imaju dobre odnose i nameravaju da prodube saradnju u oblasti zaštite životne sredine, zajednički rešavaju ekološke probleme i promovišu i primene ekološke pravce u bilateralnim, regionalnim i globalnim okvirima, poručili su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ministar životne sredine, kopna i mora Republike Italije Serđo Kosta.

2-1

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministri Goran Trivan i Serđo Kosta potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena, kojim započinje nova faza u odnosima dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Ovim Memorandumom Srbija i Italija potvrdile su da ostaju, i da dalje idu putem međusobnog približavanja, razvijanja saradnje i snaženja zajedničkih napora na unapređenju stanja životne sredine kako u nacionalnim, tako i regionalnim i globalnim okvirima.
U bilateralnim razgovorima dva ministra razmatrane su najznačajnije teme iz oblasti zaštite životne sredine, a posebno pitanje zaustavljanja i prilagođavanja posledicama klimatskih promena, poboljšanja kvaliteta vazduha, pošumljavanja, cirkularne ekonomije, zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta. Razgovarali su i o novom konceptu u zaštiti životne sredine – integralnoj ekologiji, koja se ne ograničava samo na zaštitu životne sredine, već je instrument za postizanje mira i saradnje.

3-1

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar Goran Trivan izrazio je zahvalnost Italiji na stručno-tehničkoj i finansijskoj podršci Srbiji u zaštiti životne sredine. Naglasio je da nam je dragocena podrška Italije, osvedočenog prijatelja naše zemlje i čitavog regiona, u budućim zajedničkim aktivnostima koje će doprineti postizanju evropskih standarda i poboljšanju stanja životne sredine.

Trivan je naglasio da će ta saradnja imati svoje konkretne vidove i doneti konkretne rezultate. Potvrda toga je nedavni dolazak delegacije Ministarstva odbrane Republike Italije – Arma dei Carabinieri koji su u okviru bilateralne saradnje sproveli obuku namenjenu jačanju kapaciteta nadležnih organa Republike Srbije za borbu protiv kriminala vezanog za ugrožene divlje vrste.

Izražavajući čestitke ministru Republike Italije na formiranju Vlade, on je naglasio da Srbija i Italija imaju zajedničke ciljeve i vrednosti za unapređenje životne sredine na području južne i jugoistočne Evrope.
Ministar Serđo Kosta koji je prvi ministar novoformirane Vlade Italije u poseti Srbiji, preneo je pozdrave italijanske vlade, kako je rekao, prijateljskoj Srbiji, i najavio da je to samo početak veoma intenzivne saradnje dva ministarstva i dve države. Kosta je posebno naglasio da Italija stavlja Srbiji na raspolaganje svoje tehničke, operativne i naučne resurse, kako bi naša zemlja što brže i uspešnije dostigla evropske standarde u zaštiti životne sredine. Srbiji je mesto u Evropskoj uniji, istakao je, dodajući da Italija pruža svu podršku Srbiji na njenom putu pridruživanja EU. Dodao je da je saradnja na unapređenju životne sredine značajna za čitav Balkan, jer stvara široke mogućnosti za otvaranje dijaloga koji vodi miru.

Italijanski ministar je naglasio da su ekološki problemi Srbije i Italije slični. Naveo je da Italija ima problem sa zagađenjem vazduha, kao i Srbija, i još 19 od 28 zemalja EU. Kako je rekao, Italija čini velike društvene i ekonomske napore da poboljša kvalitet vazduha, pa je u poslednjih 15 godina uložila 55 milijarde evra u ovu oblast, a samo je u saobraćaj koji je jedan od najvećih faktora zagađenja, uložila blizu 3,7 milijardi evra podstičući korišćenje električnih i hibridnih vozila, gašenje kotlarnica, korišćenje javnog prevoza. Zaključio je da je zato i značajno da se Srbija pridruži EU, kako bi mogla koristiti mehanizme za brže i efikasnije rešavanje ekoloških problema.

1-2

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministri su se dogovorili da će Srbija i Italija zajednički promovisati i primeniti ekološke pravce u bilateralnim, regionalnim i globalnim okvirima, u različitim međunarodnim formatima, od primene samog Memoranduma i Sporazuma o saradnji dva nacionalna parka, preko podrške procesu otvaranja Poglavlja 27, regionalne saradnje u južnoj Evropi o kojoj je bilo reči tokom konferencije u Beogradu prošle godine, i u okviru UNEA gde je Srbija kopredsedavajuća u naredne dve godine.

Svoje buduće susrete ministri će organizovati svaka četiri meseca, kako je rečeno, kako bi nastavili put razvoja i saradnje.

U okviru dvodnevne posete ministri Trivan i Kosta posetili su Republički hidrometeorloški zavod, gde je italijanskoj delegaciji predstavljen rad i najnoviji projekti ove značajne nacionalne institucije koji su prihvaćeni u svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Milisav Pajević

Od 14. decembra stupa na snagu propis koji definiše da će biljke koje putnici iz Srbije žele da unesu u zemlje EU, morati da imaju fitosanitarni sertifikat, piše „Blic“.

cherries-1503974_960_720

Foto: pixabay

Kako je tom listu rečeni u Evropskom telu za bezbednost hrane (EFSA), to znači da će se putnicima na granici sa, na primer, Mađarskom ili Hrvatskom, oduzimati većina voća, poput jabuka, krušaka, šljiva i trešnji, ali ne i banane, ananas, kokos, durijan i urme.
„Blic“ navodi da su stroži pravilnici o tome šta putnici smeju da unesu u EU napravljeni zbog biljnih štetočina, kao deo direktive Unije koja se odnosi na voće i povrće, a koja se primenjuje u zavisnosti od procene.

Na listi biljnih štetočina te evropske institucije zbog kojih su pooštrena pravila su 20 karantinskih štetočina koje se množe i šire, među kojima su japanska buba, azijska buba dugog roga, citrusove zelena i crna tačka i Xylella fastidiosa, čiji je ekonomski, ekološki i društveni uticaj na teritoriji EU najoštriji.

„Izbor štetočina zasnovan je na proceni Evropske komisije i EFSA koje uzimaju u obzir verovatnoću širenja, uspostavljanja i posledice štetočina. Uredbom se utvrđuje lista biljaka visokog rizika čiji će uvoz na teritoriji EU biti privremeno zabranjen od 14. decembra“, navode u EFSA.

Nova pravila, kako dodaju, imaju za krajnji cilj zaštitu teritorije EU i njenih biljaka, kao i sigurnu trgovinu i ublažavanje uticaja klimatskih promena na zdravlje useva i šuma.

U EFSA tvrde da će od novih pravila imati koristi i građani, uzgajivači i poljoprivrednici.

Ova pravila, napominje „Blic“, neće pogoditi izvoznike ovih vrsta voća jer oni svakako moraju da imaju fitosanitarni sertifikat, za razliku od građana koji putuju u zemlje EU.
Izvor: Izvor: Tanjug, Blic
Milisav Pajević

Prvog dana zvanične posete ministra životne sredine, kopna i mora Republike Italije Serđa Koste, kome je domaćin ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, potpisan je sporazum o saradnji između Nacionalnih parkova „Đerdap“ i „Sila“.

Poseta-ministra-Italije-Koste-_32

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Potpisivanju sporazuma o saradnji nacionalnih parkova Srbije i Italije prisustvovali su ministri Trivan i Kosta, koji su obišli i Nacionalni park „Fruška gora“.

Sporazum su potpisali direktor NP „Đerdap“ Lazar Mitrović i predsednik NP „Sila“ Frančesko Kurćio. Sporazum o saradnji nacionalnih parkova Srbije i Italije, usmeren je na doprinos i razvoj dobrih odnosa i saradnje preko inicijativa koje imaju za cilj da se unapredi i valorizuje životna sredina, ambijentalno, kulturno, istorijsko, prirodno, eneogastronomsko i turističko nasleđe oba Parka.

Potpisivanje-ugovora

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Sporazum predviđa razmenu informacija, znanja i dobre prakse u upravljanju Parkovima, saradnju u aktivnostima mitigacije i prilagođavanja na klimatske promene, u sferi održive mobilnosti, na planu smanjenja upotrebe plastike kao i u drugim oblastima u obostranom interesu zaštite i razvoja Nacionalnih parkova.
Prilikom obilaska N.P. „Fruška Gora“ i prirodnjačke postavke u Informativnom centru, delegacija Italije je upoznata sa zaštitom i očuvanjem biogeografskih obeležja tog područja , ekosistema i raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta koji ovaj Nacionalni park čine svojevrsnim muzejom prirode a koji predstavlja značajan deo geološke naučno-istorijske i kulturne baštine Evrope i sveta.

 

Poseta-ministra-Italije-Koste-_22

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Delegacija Italije je sa domaćinima obišla i Sremske Karlovce, Patrijaršijski dvor i Riznicu koja baštini duhovno, kulturno i istorijsko nasleđe naše zemlje.
Ministri Srbije i Italije Goran Trivan i Serđo Kosta održaće bilateralne razgovore o unapređenju saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Tom prilikom ministri će potpisati Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena, i obratiti se medijima.
Milisav Pajević