U Ženevi je 28. i 29. novembra održan sastanak zemalja članica PRTR protokola Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija.

prtr_zeneva

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U radu ovog Foruma učestvuje i predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine, gde je prikazao aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje Nacionalnog registra izvora zagađivanja Republike Srbije radi što efikasnijeg prikupljanja, verifikacije i analize podataka koji se dostavljaju u NRIZ informacioni sistem.
Prikazan je i postojeći sistem Agencije za prikupljanje podataka za naplatu naknade za zagađivanje i naknade za posebne tokove otpada.

Prisutni iz drugih zemalja su pokazali zanimanje za aktivnosti u uspostavljanje Nacionalnog registra u Srbiji i mogućnosti primene u njihovim zemljama.

Milisav Pajević

U toku su pripreme izmena i dopuna Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

l789

Foto: Javno preduzeće Vojvodinašume

To je bio i povod za organizovanje tribine u Apatinu koja je okupila sve relevantne predstavnike ove struke.

JP „Vojvodinašume“ organizovalo je tribinu u saradnji sa pokrajinskim Sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, a uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Učešće na tribini uzeli su i predstavnici ribolovačkih udruženja iz Sombora i Apatina, kao i privredni ribari, korisnici ovog područja.
Krivolov i očuvanje ribljeg fonda gorući su problemi u ovoj oblasti, a razmena iskustava i mišljenja dragocena je za njihovo rešavanje.

Kontrolisati krivolov je jako teško, s obzirom da se radi o izuzetno organizovanom kriminalu na vodama.

I pored inspekcijskih kontrola, rezultati nisu zadovoljavajući, s obzirom na izuzetno blage zakonske sankcije.

Osnovni napretci u samom Zakonu trebalo bi da se odnose na efikasnije i bolje upravljanje ribljim fondom.

Milisav Pajević

Dobra saradnja Evropske unije i EPS-a

29. новембра 2019.

Prva od ukupno četiri mobilne trafostanice koje je Evropska unija donirala Elektroprivredi Srbije puštena je danas u probni rad u Kruševcu.

cooling-87282_960_720

Fota: pixabay

Time je počela nova faza projekta za modernizaciju distributivne mreže i osposobljavanje distributivnog sistema za brže reagovanje u vanrednim situacijama.

Vrednost investicije u tri manje mobilne trafostanice 35/10 kV, snage po 8 MVA je oko 1,8 miliona evra, a izvođač radova je GAT iz Novog Sada. Mobilne trafostanice će tokom probnog rada snabdevati deo potrošača Кruševca, Požarevca i Zlatibora, a nakon toga će biti raspoređene u distributivnim područjima Кraljevo, Niš i Кragujevac.

– Ovaj paket nam omogućava rekonstrukciju trafostanica, a da naši kupci to ne osete. Tri i po decenije nije se obnavljala distributivna mreža, samo se krpilo i popravljalo, posebno u kraljevačkom i kruševačkom kraju. S obzirom na to da ozbiljne investicije usmeravamo u tom smeru, ovo je jedna od kockica koja je EPS-u nedostajala. Veoma sam zahvalan EU na ovom projektu i donaciji. Trafostanica koju smo danas primili i prikazali od 35 kV je i lakša za korišćenje jer se sastoji iz dva segmenta, što je rešenje naših inženjera, istakao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

Bezbednost opreme mobilnih trafostanica je na najvišem nivou i spremne su za rad u specifičnim spoljašnjim uslovima karakterističnim za vanredne situacije.

– Posebno nas ovako kišni dani podsećaju na katastrofalne poplave 2014. godine. Zato smo donirali ovaj projekat vredan 9 miliona evra kako bi Srbija mogla bolje da reaguje ako bi se hitne situacije desile u budućnosti. Uložili smo u vrhunsku tehnologiju, što je Srbiji bilo zaista potrebno, rekao je Sakelaris Hourdas, šef Operacije 3, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Projekat je od velikog značaja za celokupan distributivni sistem EPS-a, jer se prvi put postrojenja sa mobilnim transformatorima 110/35 kV i 35/10 kV priključuju na distributivnu mrežu u Srbiji. Uspešno je realizovana i obuka zaposlenih za upotrebu mobilnih trafostanica u havarijskim situacijama.

– U ime grada Кruševca hvala delegaciji Evropske unije. Posebno hvala EPS-u na velikim ulaganjima prethodnih godina u rasinskom području. Urađeno je skoro 37 trafostanica, a zamenjeno preko 3.000 stubova i 122 km mreže na teritoriji Кruševca. Niskonaponska mreža je tako stabilizovana i u okolnim selima kojih ima 101. Naši građani sada mogu da se kontinuirano snabdevaju električnom energijom, rekla je Jasmina Palurović, gradonačelnica Кruševca.

Četvrta, najveća mobilna trafostanica naponskog nivoa 110/35 kV, snage 20 MVA i ukupne vrednosti 1,4 miliona evra raspoređena je u Beogradu i biće puštena u probni rad u TS Beograd 2. Izvođač radova je ABB.

Donacija Evropske unije za ovaj projekat deo je IPA II nacionalnog programa za Srbiju koji je namenjen otklanjanju posledica poplava iz 2014. godine.

Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan ocenio je danas da se čovek mnogo godina unazad ponašao neodgovorno prema prirodi, zbog čega su nastale drastične klimatske promene, na koje se mora odgovoriti.

klimatsTrivan

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Trivan je na konferenciji „Poplave u Srbiji – prevencija, reakcija, oporavak – naučene lekcije, naredni koraci“ poručio da je paradigma za poplave, za gubljenje ljudskih života, uništavanje biodiverziteta i materijalnih dobara,  priča o klimatskim promenama na koju će novom filizofijom života čovečanstvo morati da odgovori.

On je podsetio na to da je proces vekovnog zagađivanja atmosfere različitim izvorima fosilnih goriva, doprineo povećanju efekata staklene bašte i da je efikasni globalni odgovor na globalno zagrevanje urgentna potreba naše civilizacije.

Ministar je naveo podatke da se region u kojem se nalazi Srbija zagreva brže od globalnog proseka, tako da ćemo se u bliskoj budućnosti suočiti sa povećanim brojem elementarnih nepogoda, kao što su suše, ali i poplave.

Trivan je napomenuo da je Srbija uložila milijarde u protivbujične objekte i da je zato važno da se, svesno uzroka i posledica poplava 2014. godine, čitavo društvo pripremi i preventivno odgovori na moguće nove rizike i štetu izazvanu ekstremnim vremenskim prilikama.

On je ukazao na to da se poplave svrstavaju u red najvećih prirodnih katastrofa koje ostavljaju teške posledice, kako sa socijalnog i ekonomskog, tako i sa aspekta zaštite životne sredine.

klimatsss

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Konferencija, koju su organizovale Srbijavode, okupila je predstavnike nadležnih ministarstava, institucija, lokalnih samouprava i stručnu javnost kako bi zajedno došli do što boljih rešenja za unapređenje zaštite od poplava, navopdi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kojim se ova oblast dalje usklađuje sa zakonskom regulativom Evropske unije, posebnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, koje je naša država ratifikovala, i koja odgovara stvarnim potrebama, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i transparentnost u njegovoj primeni.

welder-2964752_960_720

Foto: pixabay

Cilj zakona je, pre svega, sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, što podrazumeva pokretanje niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih, za primenu mera kojima će biti ispunjeni najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.
Milisav Pajević

Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dodelili su po 14. put priznanja najuspešnijim domaćim robnim i korporativnim brendovima na završnoj svečanosti akcije „Najbolje iz Srbije 2019″.

Pod sloganom ovogodišnje akcije „Ideja nas vodi“ nagrađeno je 30 brendova u 21 kategoriji.

Najbolje_iz_Srbije1

Foto: Privredna komora Srbije

– Nagradili smo najbolje domaće firme, proizvode i proizvođače, prepoznate kao brendove koji sa uspehom predstavljaju Srbiju i koje treba podržati i promovisati. Nagrađene kompanije veliki su pokretači srpske privrede, izvoznici i zapošljavaju veliki broj ljudi, rekao je Miroljub Aleksić, potpresednik Privredne komore Srbije.

Za priznanje „Najbolje iz Srbije 2019“ takmičilo se skoro 270 brendova, najviše od početka akcije 2004. godine, a 70 odsto više nego 2018.
Najbolji robni brend u kategoriji hrane je jetrena pašteta CARNEX, a korporativni KONCERN BAMBI, AD Požarevac. ZAJEČARSKO PIVO je najbolji robni brend u kategoriji pića, a NECTAR korporativni.
U kategoriji hemije priznanje je dodeljeno brendu DUEL, ALFA-PLAM proizvodi najbolje proizvode za kuću i trajna potrošna dobra, a NIS AD Novi Sad najbolji je u kategoriji proizvodna dobra i poslovne usluge.
U kategorijama najbolja mala i srednja i najbolja velika uslužna preduzeća laureati su VEGA IT SOURCING i PTP DIS DOO, a najbolji mali/srednji i veliki izvoznik su FPM AGROMEHANIKA i GORENjE GRUPA.
FERDINAND KNEDLE su najbolji lokalni brend, SLATKOTEKA je nagrađena kao najuspešniji startap, dok je EKO STEP PELLET najuspešniji u uvođenju novog brenda.
Nagrađeni brend sa zaštićenim geografskim poreklom je LIFE SELECTION ARILJSKA MALINA, EXTREME INTIMO je najbolji modni brend, Međunarodni viteški festival JUST OUT je najbolja turistička manifestacija koja promoviše Srbiju.
KRALJEVI ČARDACI SPA su najbolji hotel u Srbiji, a ZORNIĆA KUĆA najbolji „mali“ turistički smeštaj.
Prateći procese digitalizacije domaće privrede, razvoj interneta i onlajn poslovanja, prvi put je izabran najbolji brend u onlajn okruženju, a to je LAGUNA, Beograd. S ciljem podrške razvoju novih i perspektivnih brendova uvedena je i nova robna kategorija „Brendovi u usponu“, u okviru koje je prepoznato 10 brendova koji bi ubuduće mogli da konkurišu najboljim brendovima u Srbiji i okruženju – RIBELLA HUMUS, GREEN GARDEN, TRI MORAVE, KAFETERIJA, AA ARONIJA, ZLATO U TEGLI, PRIME ELEKTRIČNI BICIKLI, DOGMA, MOJE GNEZDO, KOLY SOCKS.
Kriterijumi za izbor najboljih definisani su posebnom metodologijom, a obuhvataju tržišno finansijske kriterijume, glasove stručne javnosti, članova žirija i potrošača.
U sastavu žirija akcije „Najbolje iz Srbije 2019“ bili su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i istaknuti stručnjaci iz sveta marketinga, komunikacija i medija, zaštite potrošača.
Laureati dobijaju plaketu akcije, pravo korišćenja znaka „Najbolje iz Srbije 2019“ u promotivnim kampanjama, kao i kontinuiranu promociju.

Milisav Pajević

Srbija će unaprediti stanje životne sredine ukoliko obezbedi pune administrativne i kadrovske kapacitete, obimnija investiranja, i uspostavi takav strateški okvir koji će podrazumevati saradnju svih odgovornih subjekata i ugrađivanje ekoloških ciljeva  u rad svih ministarstava Vlade Republike Srbije, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na panelu „Platforma za partnerstva 2020: Zajedno do održivih ciljeva“ koji je održan u okviru današnje konferencije „Liderstvo je partnerstvo“, u organizaciji „Adrija medija grupe“.

EKdfIm_XUAYcrDU

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Goran Trivan je objasnio da je u Srbiji, u oblasti zaštite životne sredine, već započela primena koncepta cirkularne ekonomije, koja je ključ za razvoj modernog društva. Pojasnio je da su prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni kroz obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije i planove koji su preduslov realizacije konkretnih projekata na unapređenju stanja životne sredine, kako na nacionalnom, tako na nivou lokalnih zajednica. Pri tom, naglasio je, odnos u lokalnim zajednicama prema ovim pitanjima se tokom proteklih 15 godina znatno menjao, jer se menja svest građana, i jača uverenje lokalnih samouprava da su infrastrukturni projekti u zaštiti životne sredine, kao što je uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, ili postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, istovremeno prostor za investiciona ulaganja i ekonomsku dobit.

Cirkularna ekonomija je moderan koncept mnogo širi od ekonomskih tema, koji bi trebalo da civilizaciju odvede u pravcu uspešnog rešavanja problema zagađenja, i očuvanja prirodnih resursa, rekao je Trivan. Dodao je da u ovom trenutku na Planeti koristimo 92 miliona tona resusa, tri puta više nego što je to bilo sedamdesetih godina, a do 2050. godine procenjuje se da će se ovaj broj udvostručiti, i zaključio da cirkularna ekonomija može biti rešenje jer na taj način štedimo resurse.

U Srbiji su za zaštitu životne sredine potrebna velika ulaganja od oko 15 milijardi evra, ali je ekologija istovremeno nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja, i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja, naglasio je ministar. Sledeći koraci koji vode ka cirkularnoj ekonomiji biće postignuti usvajanjem zakona o klimatskim promenama, čiji postulati će biti ugrađeni u sve sektorske politike, precizirao je ministar.

EKdfInJX0AUbK3j

Foto:

Bez stabilne ekonomije nema ulaganja u životnu sredinu, zbog čega ostvareni ekonomski napredak Srbije i stabilizacija budžeta koja se na ovome zasniva, nagoveštavaju veće izdvajanje  sredstava za zaštitu životne sredine, i njeno bolje stanje već od naredne godine, istakao je Trivan. Cirkularna ekonomija čini samo devet posto globalne ekonomije, što znači da Srbija ima dovoljno vremena da uhvati korak sa svetom, i uspešnom primenom ovog koncepta ostvari unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih resursa zajedno sa ekonomskim razvojem, zaključio je.

U diskusiji na panelu, pored ministra Gorana Trivana, učestvovali su ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović, vođa projekta Nemačke organizacije za razvojnu saradnju, Marija Bogdanović, a panel je vodio Dušan Vasiljević, predsednik UO „Vestern Balkans konsalting global“ (Western Balkans Consulting Global). Pored ovog, održan je i panel na temu „Kao jedan: vođstvo, korporativna održivost i kreiranje brend aktivizma“.

Konferenciju je organizovala kompanija „Adrija medija grupa” (Adria Media Group), čiji su institucionalni partneri Vlada RS, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije. Cilj ovogodišnje konferencije usmeren je na temu održive budućnosti.

Milisav Pajević

Ptica, simbol sa nacionalnog grba i vekovna inspiracija našeg naroda, orao krstaš, dobio je mural u Beogradu, a usled nebrige orao krstaš je u Srbiji doveden na rub opstanka sa svega jednim gnezdećim parom na severu Banata.

EKcnICmWwAEKQ4f

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Ova činjenica bila je inspiracija umetniku Petru Popoviću – Pirosu, da svojim muralom prenese poruku „Odgovornost je naša za orla krstaša”.

 

„Iza mog novog murala koji je osvanuo na jednoj dorćolskoj zgradi stoji priča o opstanku i o naporu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da orla krstaša spase od iščezavanja sa našeg neba. Oni tokom gnezdeće sezone danonoćno čuvaju poslednje gnezdo iz koga zahvaljujući tome već tri godine uspešno izleću novi mladunci krstaša“, kaže Piros i dodaje: „Trud Društva je prepoznala i podržala kompanija Carlsberg, a meni omogućila da muralom pozovem Beograđane da je sad pravo vreme da se uključe u spasavanje ove ugrožene vrste“.

 

Da poruka koja se nalazi na samom muralu nije slučajno tu, govori činjenica da je jedan od osnovnih razloga drastičnog smanjenja populacije orla krstaša upravo ljudski faktor. U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da je upotreba zabranjenih otrova u poljoprivredi i nesavesna upotreba onih koji su dozvoljeni desetkovala populaciju orla krstaša. Kada se tom problemu doda i nedostatak drveća na kojima bi krstaši svili svoja gnezna, manjak plena i uznemiravanje, dolazimo do toga da je intenzivna briga koju Društvo trenutno sprovodi kada je u pitanju ova vrsta više nego neophodna.

 

Pred Društvom su brojne aktivnosti, a sredstva prikupljena tokom kampanje „Lavovski za orlove“ biće upotrebljena za postavljanje novih gnezda, istraživanje, obnovu staništa, obezbeđivanje plena na teritoriji orla krstaša, program čuvanja gnezda, sadnju stabala, postavljanje livestream kamera za nadzor gnezda i obeležavanje ptica satelitskim odašiljačima.

 

„Pirosov mural je zvanično poslednja aktivnost u okviru kampanje „Lavovski za orlove“ a ujedno i svečani početak brojnih aktivnosti za koje verujemo da će doprineti oporavku populacije orla krstaša. U toku kampanje građani su upoznati sa problemom sa kojim se orao krstaš suočava, sada je pravo vreme da zajedno krenemo u rešavanje problema“, kaže Marko Simić iz Carlsberg-a.

 

Piros, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i kompanija Carlsberg zahvalni su predstavnicima organizacije Donji Dorćol koji su pomogli u obezbeđivanju lokacije za oslikavanje murala.

Milisav Pajević

Povodom dopisa koji je od Udruženja ribolovaca “Šaran” upućen Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine u kome se ukazuje na problem neuobičajeno niskog nivoa voda akumulacionog jezera Čonoplja, pri čemu je ukazana sumnja u veliki broj bunara koji se nalaze u široj okolini jezera.

Čonoplja

Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Odmah po prijemu dopisa, pomoćnik pokrajinskog sekretara dr Ratko Bajčetić i savetnik za održivo korišćenje ribljeg fonda, Tatjana Radovanović zatražili su i sutradan, 22. novembra, održali sastanak sa predstavnicima JVP “Vode Vojvodine”, koji su korisnici ribolovne vode jezera.

Na sastanku je konstatovano da su nivoi vode značajno niži (za oko 1,6 metara – 1,7 metara) u odnosu na uobičajeno i željeno stanje, zbog čega su značajno smanjene površina i zapremina jezera, za šta su gotovo jedini razlog klimatske promene i značajno smanjenje godišnje sume padavina.
Ove promene izražene su pogotovo u prethodne četiri godine, kada je godišnja suma padavina bila manja za 20 – 50 odsto (220 – 410 milimetara) od proseka (oko 550 milimetara).
U dopisu pominjani uticaj okolnih bunara postoji, kako je na sastanku rečeno, ali on se u ukupnom smanjenju nivoa jezera može računati maksimalno na 3-4 centimetara.

Problem snabdevanja jezera vodom biće trajno rešen izgradnjom podsistema „Telečka“ u okviru generalnog rešenja snabdevanja vodom severne Bačke, odnosno dovođenjem vode iz Hidrosistema DTD.
U toku je izrada Idejnog projekta podsistema, a završetak izgradnje očekuje se u narednih nekoliko godina.

Inspekcijski nadzor Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine utvrdio je dobru kondiciju i zdravstveno stanje ribe. Kao mera u slučaju daljeg značajnijeg opadanja nivoa jezera i pogoršanja kondicije ribljeg fonda jezera, naložena je mera translokacije ribljeg fonda u najbližu ribolovnu vodu.

Obilaskom terena, 25. novembra, zabeležen je neznatan, ali ohrabrujući porast nivoa jezera za oko pet centimetara, što je rezultat padavina u poslednjih 4-5 dana. To daje nadu da, u slučaju očekivanih padavina za ovo doba godine mera translokacije neće biti potrebne.

Svakako, korisnik ribolovnih voda se obavezao na konstantno kontrolisanje, ne samo nivoa voda, nego i kondicije ribljeg fonda, kao i na redovno izveštavanje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine o bilo kakvim promenama.

Obilasku terena i razmeni informacija, po pozivu pomoćnika sekretara, prisustvovali su i predstavnici Udruženja ribolovaca “Šaran” iz Čonoplje, kao zainteresovana strana.

Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je danas da je resorno ministarstvo posvećeno ciljevima cirkularne, odnosno zelene ekonomije, jer ona obuhvata i ekonomiju i održivost razvoja.

ECK

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Trivan je na konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!“ održane u okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“, istakao da se zelena ekonomija odnosi pre svega na filozofiju življenja, koja mora pronaći odgovore na procese devastacije koji su na delu.

Da bi planeta opstala, potrebno je dugoročnije planiranje i konačno ispunjavanje obećanja, obećanja koja smo davali sebi, svojoj deci, budućim generacijama, istakao je on.

Ministar je napomenuo da se nacionalne razvojne promene u oblasti zaštite životne sredine temelje na principima cirkularne ekonomije, zbog čega je resorno ministarstvo formiralo posebnu grupu koja se bavi zelenom ekonomijom.

Predloženim izmenama zakonskih propisa predviđena je veća nadležnost i, samim tim, veća odgovornost lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, i konkretne akcije na uređenju životne sredine, kao što je zabrana plastičnih kesa, rekao je Trivan.

EKX-yboWkAEeKIz

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

On je objasnio da zaštita životne sredine mora da funkcioniše pre svega na nivou lokalnih zajednica.

Prema njegovim rečima, predloženo povećanje izdvajanja budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine od 27 odsto, omogućilo bi veća izdvajanja i pomoć specijalizovanim organizacijama za reciklažu otpada, kako bi uspešno očistili Srbiju.

Srbija je na početku kada je u pitanju primena koncepta i ostvarivanje ciljeva cirkularne ekonomije, ali se pred našom zemljom otvaraju šanse, jer primenom novih tehnologija možemo ubrzano preći put kojim su prolazile druge razvijene zemlje, ukazao je ministar.

On je izrazio punu zahvalnost SR Nemačkoj kao zemlji koja je jedan od najvažnijih primera u svetu kako se država odnosi prema životnoj sredini, i pomoći Nemačke razvojne saradnje i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u realizaciji projekata na zaštiti životne sredine u Srbiji.

Ambasador SR Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da Nemačka već deceniju radi na jačanju cirkularne ekonomije koja ima zadatak da integriše ekonomiju i održivost razvoja, kao i da će svoja iskustva preneti Srbiji u okviru dalje saradnje.

Vođa projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ Marija Bogdanović naglasila je da su evropska iskustva u primeni koncepta cirkularne ekonomije dobar osnov za dalje sistemsko uvođenje koncepta cirkularne ekonomije i njegove primene u razvoju srpske privrede.

Radmila Šerović iz Sektora za otpad Ministarstva zaštite životne sredine istakla je da su ove godine usvojena tri pravilnika važna za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, koja su usklađena sa značajnim evropskim direktivama, čime je izvršena transpozicija pravne tekovine EU po kojoj je otpad sirovina za dobijanje drugog proizvoda.

Konferenciju „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti!“ organizovala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) uz podršku Nemačke razvojne saradnje, u okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije.

Milisav Pajević