Ne secite jelke!!!

30. децембра 2019.

Dok godinama traju apeli i inicijative protiv zaustavljanja novogodišnje seče jelki, samo za vreme novogodišnjih praznika poseče se na hiljade i hiljade stabala kojima je potrebno više godina da ponovo porastu.

 

WP_20191226_15_08_20_Pro

Foto: Milisav Pajević

Ta praksa se, nažalost, nastavlja i ove godine pa se na pijacama i ulicama gradova i opština širom Srbije mogu naći posečeni primerci jelki.

Ove godine posečeno stablo jelke na pijaci prodaje se od 500 do 1500 dinara u zavisnosti od veličine i oblika, dok je pričinjena šteta prirodi i životnoj sredini višestruko velika.
Da, podsetimo, da su jele uglavnom vitka zimzelena stabla, piramidalne krošnje, čija krošnja nastaje od samog tla, sa visinom i do 30 metara u prirodnim staništima. Veći broj varieteta jele ima plitak, tanjirast korenov sistem, tako da ih ne treba saditi na terenima izloženim jakim vetrovima. Jela u prirodi raste na polusenovitim položajima visokih planina. Zahteva nezagađen vazduh, visoku vazdušnu vlagu, veliku količinu padavina, duboka, sveža tla i mala temperaturna kolebanja. Ove uslove ispunjavaju zelene površine izvan gradova, parkovi, šume i planinska mesta. Četine ostaju na stablu i u toku zime i daju okruženju lep izgled. Jedan hektar jela proizvede kiseonik za 45 osoba.

 

WP_20191226_15_09_47_Pro

Foto: Milisav Pajević

Ako baš želite da okitite jelku, stručnjaci i zaštitari prirode savetuju da kupite jelku sa busenom. Pri tome je veoma važno obratiti pažnju na neka pravila.
Jelke s busenom zahtevaju i posebnu pažnju u toku prazničnih dana da bi preživele i dočekale da budu posađene. Zato, im je potrebno dodati malo treseta i šljunka u saksiju i zalivati s vremena na vreme. Jelka se nikako ne sme držati pored izvora toplote. I iako svi mi volimo onaj trenutak kada na vrh ukrašenog drveta stavimo na primer zvezdu kao znak velikog finala, važno je znati da je baš to prilično opasno za jelku. Jer ako se njen vrh ošteti, ona će se osušiti.
Kada prođu praznici, drvo ne bi trebalo da se odmah iznosi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u nekom hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a potom da se posadi u odgovarajućim uslovima.
Mesto sadnje trebalo bi pažljivo odabrati, imajući u vidu da će sadnica za neko vreme izrasti u visoko drvo, kao i to da ne treba da bude blizu objekata ili nadzemnih instalacija.
Poželjno je da temperatura vazduha bude u plusu za vreme sadnje. Iskopana rupa treba da bude široka 60 do 80 centimetara i duboka nešto više od veličine busena.

 

WP_20191226_15_08_49_Pro

Foto: Milisav Pajević

Za građane kojima je briga oko prirodne sadnice „prevelika obaveza“ opcija su i plastične jelke. U kineskim radnjama, one najniže mogu se naći i po ceni od 400 dinara. Međutim, kada su u pitanju plastične jelke treba znati neke ekološke podatke: da pored značajnog utroška energije u procesu proizvodnje, na zagađenje životne sredine utiče i transport, kao i uništavanje upotrebljenih plastičnih jelki, koje takođe sa sobom nosi niz posledica. Za proizvodnju jedne plastične jelke emituje se 23 kilograma ugljen-dioksida, a jelka mora da pređe oko devet hiljada kilometara iz Kine da bi došla do Srbije, i da je plastičnim jelkama potrebno i do 200 godina da se razgrade u prirodi.
Možda, je ipak najbolje rešenje, pustiti mašti na volju i napraviti novogodišnju jelku od recikliranih materijala.

 

Milisav Pajević

– U 2019. godinu ušli smo kao objedinjeno preduzeće sa ciljem da postignemo brže efikasnije i jednostavnije pružanje usluga građanima na teritoriji Кragujevca.

Kragujevac, Skupština grada Kragujevca, Milisav Pajević,

Foto: Milisav Pajević

Na jednom mestu objedinjeni su poslovi i zahtevi građana, što se kroz rezultate poslovanja pokazalo kao apsolutno opravdano, kazao je Nemanja Dimitrijević, direktor JКP Šumadija Кragujevac.

– Sve što smo uradili u skladu je sa očekivanjima i pre donošenja odluke o pripajanju da komunalni sektor JКP Šumadija Кragujevac 10 delatnosti može da obavlja uspešno sa manjim brojem zaposlenih i manjim troškovima.

Grad Кragujevac je, podsetio je Dimitrijević u 2018. godini za tri komunalna preduzeća izdvajao preko 35 miliona dinara subvencija.

U 2019. godini nije bilo ni dinara subvencija prema JКP Šumadija, osim kapitalne subvencije za nabavku buldožera iz sredstava kredita EBRD, što je kako je istakao kapitalna investicija a ne investicija za poslovanje preduzeća.

Iz sopstvenih sredstava JКP Šumadija Кragujevac je u ovoj godini uložilo preko 20 miliona dinara za početak izgradnje prve višespratne nadzemne garaže u ulici Кneza Miloša, zatim rekonstrukciju parkinga kod Robne kuće i Male pijace na Bubnju, sređivanje objekata i obnove staza na grobljima i nabavku opreme i nove mehanizacije.

Nezaustavljamo se kada su u pitanju investicije u opremu i mehanizaciju i unapređenje komunalne infrastrukture jer to je, kazao je Dimitrijević naše dugoročno opredeljenje i obaveza kao najvećeg komunalnog preduzeća u gradu Кragujevcu.
Za 2020. godinu on je najavio završetak javne garaže, rekonstrukciju 100 autobuskih stajališta, Zelene pijace u centru, intenzivne i obimne radove na uređenju gradskih grobalja i nastavak osavremenjavanja sektora niskogradnje, kako bi grad nezavisno od drugih dobavljača mogao samostalno da izvodi radove.

Imajući u vidu da se Gradska agencija za saobraćaj pripaja JКP „Šumadija“ Кragujevac ovo preduzeće od 2020. godine obavljaće i delatnost javnog prevoza u gradu.

Inače, JКP „Šumadija“ Кragujevac jedno je od 20 preduzeća u zemlji kome je Privredna komora Srbije dodelila zlatnu plaketu za poslovni uspeh u 2019. godini.

 

Milisav Pajević

Vlada Republike Srbije usvojila je na poslednjoj sednici Uredbu o proglašenju specijalnog rezervata prirode „Brzansko moravište”.

Brzansko-Moraviste

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Jedno od poslednjih očuvanih močvarnih staništa, stari meandr reke Velike Morave kod sela Brzan, proglašen je zaštićenim područjem od velikog značaja, odnosno II kategorije kao specijalni rezervat prirode pod imenom „Brzansko moravište”

Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište” stavljen je pod zaštitu, kao područje značajno sa aspekta zaštite ptica močvarica jer je deo koridora migracije, ali obezbeđuje i uslove za gnežđenje mnogih retkih i zaštićenih vrsta ptica.
Na ovom prostoru redovno boravi oko 60 strogo zaštićenih vrsta ptica, od kojih se oko 30 i gnezdi.
Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište” je od izuzetnog značaja kao reproduktivni centar za više vrsta vodozemaca i gmizavaca, odnosno za očuvanje ukupnog biodiverziteta ovog područja.
Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište” nalazi se na teritoriji grada Jagodina, KO Miloševo (49,68 hektara) i opštine Batočina, KO Brzan (15,08 hektara).
Na području Specijalnog rezervata prirode „Brzansko moravište”, nije dozvoljeno obavljati radove i aktivnosti, za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode, utvrdi da mogu oštetiti populacije, zajednice i staništa biljnih i životinjskih vrsta, narušiti prirodne procese i ekološku celovitost područja ili značajno nepovoljno uticati na estetska i kulturno-istorijska obeležja područja i životnu sredinu.

Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište” poverava se na upravljanje Odeljenju za zaštitu i unapređivanje životne sredine Gradske uprave Jagodina.

Upravljač se obavezuje da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ove uredbe izradi softversko rešenje o prirodnim i stvorenim vrednostima, nepokretnostima, aktivnostima i drugim podacima od značaja za upravljanje Specijalnim rezervatom prirode „Brzansko moravište”.

Milisav Pajević

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije prošlog četvrtka održan je VI skup organizacija i institucija za zaštitu prirode pod nazivom „Partnerstvom ka zaštiti prirode“, koji je okupio predstavnike stručnih, državnih institucija, naučnike, upravljače zaštićenih područja i ekološke organizacije civilnog sektora, u cilju predstavljanja programa monitoringa bio i geo diverziteta u zaštićenim područjima i mogućnosti umrežavanja stručnih istitucija kroz evropske programe zaštite prirode.

8-Large

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Skup je otvorio i pozdravnu reč održao rukovodilac Кancelarije Zavoda u Nišu, mr Danko Jović, koji je pozdravio skup u ime direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije, mr Aleksandra Dragišića.

Tematsku prezentaciju u vezi sa prikazivanjem rezultata monitoringa sova, medveda i vuka u Nacionalnom parku „Кopaonik“ i medveda u Parkovima prirode „Golija“ i „Zlatibor“ predstavili su stručni saradnici Zavoda Vladan Bjedov i Miloš Radaković.

U prezentaciji je istaknuto da je tokom perioda izvršenja projekta konstatovana stabilna populacija medveda, koja je i u blagom porastu u ovim zaštićenim područjima, kao i to da je u pogledu dinamike pojava i prijava šteta, smanjen broj prijava istih ove godine.

Mamolog Zavoda, Vladan Bjedov istakao je da je „realna pretpostavka da je deo razloga u tome što je urod šumskih i drugih plodova ove godine bio uočljivo veći u odnosu na prethodnu, i da je usled aktiviranja starog/novog hranilišta i intenzivnog održavanja već postojećih, došlo do smanjenja odštetnih zahteva, kao i samog obima pričinjenih šteta u domaćinstvima, koje čine medvedi“.

Istakao je i da će u „narednom periodu u Nacionalnom parku Кopaonik biti praćena prijava pojave tri do četiri čopora vukova“.

Aktivnosti u zaštiti geodiverziteta predstavljene su na primeru projekta „Identifikacija i evidentiranje objekata geonasleđa u Parku prirode „Golije“, o kome je govorio stručni saradnik Zavoda, Milorad Кličković.

Rad u oblasti zaštite područja prikazan je kroz projekat realizovan u saradnji sa Opštinom Surdulica, i to na primeru zaštite Predela izuzetnih odlika „Strešer-Vardenik“, o čemu je govorio mr Danko Jović, Rukovodilac kancelarije Zavoda u Nišu.

O novim mogućnostima zajedničkog rada u zaštiti i predstavljanju prirodne baštine naše zemlje, kroz prezentaciju rada Prirodnjačkog centra u Svilajncu, govorila je direktorka Centra, Jasminka Luković Jagličić, dok su o mogućnosti saradnje sa civilnim sektorom u istraživanju prirode, u ime Biološkog društva PMF-a „dr Sava Petrović“ iz Niša, predstavili Dimitrija Savić Zdravković, Marko Nikolić i Miloš Popović.

Na skupu je istaknuto i to da, polazeći od prioriteta u zaštiti prirode, možemo istaći da su u 2019. godini proglašena tri nova zaštićena područja: Spomenik prirode „Borački krš“, Specijalni rezervat prirode „Rtanj“ u centralnoj Srbiji, kao i zaštićeno stanište „Pančevačke ade“ u Vojvodini, i da je pokrenuta procedura zaštite za 25 područja, od kojih se kao veća nova područja za zaštitu izdvajaju Parkovi prirode „Mojstirsko-Draške planine“, „Željin“ i „Stolovi“, kao i Predeli izuzetnih odlika „Cer“, „Rajac“ i „Strešer-Vardenik“.

Tu je i revizija već zaštićenih područja Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ i Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-Кablarska klisura“ i „Dolina reke Pčinje“.

U završnoj fazi je izrada Studije zaštite u okviru revizije Parka prirode „Golija“ i studija zaštite za jezero Ćelije.

Кrajem 2020. godine, kada se završi sa terenskim istraživanjima, očekuje se izrada studije zaštite u okviru revizije Parka prirode „Stara planina“ i studije zaštite Кanjona doline Velikog Rzava i Gornjačke klisure.

Proglašenjem zaštite područja koja su u proceduri uvećaće se trenutna površina pod zaštitom koja iznosi 7,65 odsto teritorije naše zemlje.

U 2019. godini je nastavljeno sa realizacijom druge faze projekata „Uspostavljanje ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije“ i „Izrada Crvene knjige flore, faune i gljiva u Republici Srbiji, a započet je i projekat „Uspostavljanje ekološke mreže Evropske unije NATURA 2000, kao dela Ekološke mreže Republike Srbije“.

U decembru su potpisani novi ugovori sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Novog Sada, i to za nastavak realizacije sva tri navedena nacionalna projekta, a iz budžeta Republike Srbije su predviđena sredstva za finansiranje i narednih faza projekata čija realizacija se očekuje i u periodu 2020-2021. godine.

Glavne aktivnosti u okviru ovih projekta u narednoj godini su: unapređenje baze podataka o distribuciji potencijalno ugroženih vrsta Srbije, priprema rukopisa „Crvena knjiga faune Srbije V – Ribe“, unapređivanje aplikacije za procenu ugroženosti vrsta u Srbiji prema IUCN kriterijumima, izrada generalizovane karte staništa Srbije i sl.

Кao prioritet u radu Zavoda u 2020. godini, ističe se projekat „Nastavak podrške za implementaciju poglavlja 27 u oblasti zaštite prirode – NATURA 2000“, koji od maja 2019. do maja 2021. godine realizuje EPTISA konzorcijum sa ciljem pripreme područja ekološke mreže NATURA 2000 u Srbiji.

U 2020. godini će stručni saradnici Zavoda zajedno sa ostalim ekspertima raditi na prikupljanju terenskih podataka o vrstama i tipovima staništa na 15 područja, koja će u okviru ovog međunarodnog projekta biti prepoznata kao potencijalno značajna za uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000.

Unapređenje i realizaciju glavnih tendencija u zaštiti prirode stručno će dopunjavati dalji rad i angažovanje u sprovođenju nacionalnog zakonodavstva, međunarodnih ratifikovanih konvencija, izdavanju rešenja i mišljenja o uslovima zaštite prirode, preuzimanju i zbrinjavanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta životinja, kao i obrazovna i izdavačka delatnost.

 
Milisav Pajević

Procena biomase i ribolovnog pritiska na riblji fond, na delovima ribarskih područja „Srem“ i „Banat“, kojima gazduje JP „Vojvodinašume“ bila je u fokusu tribine nedavno održane u prostorijama Šumske uprave „Pančevo“.

alaska-590457_960_720

Foto: pixabay

U diskusiji svih relevantnih subjekata mogle su se čuti kritike, ali i predlozi kako unaprediti i poboljšati oblast ribarstva.
Problemi ribokrađe, evidencija ulova, zabrana lova kečige samo su neke od tema koje su se našle na dnevnom redu.

Zakon o održivom korišćenju ribljeg fonda je u proceduri, a ovakvi skupovi su neophodni kako bi sve zainteresovane strane imale priliku da daju svoje predloge o bližem uređenju i rešavanju određenih problema.

Konstatovano je da je ribokrađa najčešći problem sa kojim se ribolovci susreću.

Takođe, ne manje zastupljena je i problematika vođenja evidencije rekreativnih ribolovaca, ali i verodostojne evidencije privrednih ribara.

Poštovanje Zakona, a samim tim i primena odgovarajućih sankcija jedini je način uređivanja ove oblasti.

 

Milisav Pajević

U okviru javnog uvida u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Subotica – državna granica (pravac Baja) sa elementima za direktno sprovođenje i u Izveštaj o strateškoj proceni uticaja toga plana na životnu sredinu, koji se realizuje u trajanju od 30 dana, od 11.12.2019. do 09.01.2020. godine , juče je u zgradi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, sali 1, ulica Vladike Platona bb, u Novom Sadu, održana je javna prezentacija Prostornog plana. Javna prezentacija je organizovana od strane nosioca izrade Prostornog plana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, i obrađivača Plana, CESTRA d.o.o.

јavna-prezentacija-pruga-Subotica-Baja27.12.2019

Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Prezentaciju je otvorila dr Sanja Simeunčević Radulović, dipl.inž.arh., savetnik za prostorno planiranje u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, koja je pozdravila prisutne i upoznala ih sa povodom izrade Prostornog plana i sa sprovedenom procedurom.

Potom je dala reč predstavniku obrađivača, Zorici Romić-Alavantić, dipl.inž.arh., koja je prezentovala povode za izradu Prostornog plana, ciljeve, osnovnu koncepciju, pravila uređenja i smernice za sprovođenje.

Posle izlaganja su prisutni izneli svoje viđenje značaja izrade ovog prostornog plana i realizacije pruge Subotica – državna granica (pravac Baja) ističući da ova pruga ima veliki značaj i potencijal koji dugo nije prepoznat.

Razlozi za donošenje Prostornog plana proističu iz potrebe realizacije strateških prioriteta u oblasti infrastrukture, koji su utvrđeni Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 88/10) i Odlukom o donošenju Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni list APV“, broj 22/11), kao i Projekat prekogranične saradnje koji sufinansiraju Evropska Unija i Mađarska – Srbija IPA prekogranični program kojim se povezuju regionalni centri u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Na kraju javne prezentacije je istaknuta mogućnost svih pravnih i fizičkih lica da svoje primedbe na Nacrt Prostornog plana, kao i na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja toga plana na životnu sredinu, dostave na adresu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Bulevar Mihajla Pupina broj 16, 21000 Novi Sad, ili na adresu Sekretarijat za građevinarstvo, Gradske uprave Grada Subotica, Trg Slobode broj 1, Subotica, u toku trajanja javnog uvida, do 09.01.2020. godine.

Javna sednica Komisije za javni uvid Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine održaće se 13.01.2020. godine u zgradi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, sala 1, ul. Vladike Platona bb, Novi Sad, sa početkom u 15 časova.

 

Milisav Pajević

Skupština Grada Beograda usvojila je danas nekoliko planskih akata za delove opština Čukarica, Palilula i Surčin i donela odluke o izmeni ili izradi još sedam planova detaljne regulacije.

blueprint-964629_960_720

Foto: pixabay

Planovi detaljno regulišu područje između ulica: Požeške, Bore Markovića i parka na Banovom brdu, kao i dela privredne zone između auto-puta Beograd–Zagreb, regionalnog puta R-267 i železničke pruge Batajnica–Resnik u Gradskoj opštini Surčin.

Govoreći o planu detaljne regulacije za deo opštine Čukarica, glavni urbanista Marko Stojčić istakao je da će Banovo brdo dobiti svoj centar.

– Upravo na ovom primeru pokazali smo da imamo dobru saradnju sa građanima koji žele da se bave uređivanjem svoj kraja. Centar Banovog brda obuhvatiće prostor oko pijace, sa javnom garažom i trgom koji će biti povezan s parkom.

Važan je i plan detaljne regulacije privredne zone između auto-puta Beograd–Zagreb u opštini Surčin kojom privlačimo investitore i omogućavamo im uspešno poslovanje, rekao je Stojčić.

On je podsetio i da je broj usvojenih planova detaljne regulacije za dva i po puta veći u odnosu na period 2008–2013. godine.

– Planovi detaljne regulacije direktno utiču na sprečavanje divlje gradnje i svaki građanin u realnoj budućnosti može da očekuje usvajanje plana i potpuno raspolaganje svojom parcelom. Tokom 2010. godine imali smo izdatih dozvola za 140.000 kvadrata a danas, kada govorimo o Sekretarijatu za urbanizam, imamo više od milion. Taj trend imali smo i 2017. i 2018. godine, a osnova za takvu gradnju je upravo postojanje planske dokumentacije.

Takođe, još 900.000 kvadrata izdale su gradske opštine i Ministarstvo građevinarstva, tako da poslednje tri godine imamo izgrađenih ukupno 5,5 miliona kvadrata. Reč je o izuzetno značajnoj ekonomskoj aktivnosti u celoj Republici Srbiji, istakao je gradski urbanista.

Odbornici su usvojili i planove detaljne regulacije kompleksa stanice za snabdevanje gorivom „OMV obilaznica 2”, zatim bloka između Bulevara despota Stefana i Cvijićeve, Vatroslava Lisinskog i Kralja Dragutina, kao i za deo naselja Velika Moštanica uz Ulicu Dobrivoja Jovanovića.

 

Milisav Pajević

U okviru projekta tehničke podrške „Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom“, Ministarstvo zaštite životne sredine je u skladu sa odredbama čl. 5, 6, i 9. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 88/2010) objavilo odluku o izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom (Službeni glasnik broj 62/2018 od 10.4.2018. godine) i izradilo Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja na životnu sredinu (u daljem tekstu: Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja).

wp_20181228_13_49_14_pro

Foto: Milisav Pajević

U postupku pripreme strateške procene uticaja Predloga strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije sa Akcionim planom na životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu izveštaja o strateškoj proceni uticaja.

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva predstavnike državnih organa i organizacija, javnih službi, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, stručne javnosti, udruženja, međunarodnih organizacija, kao i druge zainteresovane učesnike. da se upoznaju sa tekstom Nacrta izveštaja o strateškoj proceni uticaja.

Javna rasprava o Nacrtu izveštaja o strateškoj proceni uticaja sprovodi se u periodu od 27. decembra 2019. godine do 27. januara 2020. godine.

Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja je dostupan za uvid i preuzimanje na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, http://www.ekologija.gov.rs, na Portalu e-Uprave i na internet stranici projekta http://www.klimatskastrategija.eu

Primedbe, predlozi i sugestije za unapređenje teksta Nacrta izveštaja o strateškoj proceni uticaja dostavljaju se na Obrascu za komentare koji možete preuzeti ovde, putem elektronske pošte na adresu: sekretarijat[at]ekologija.gov.rs, sa naznakom „Javna rasprava – Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Predloga strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije sa Akcionim planom na životnu sredinu“, do 27. januara 2020. godine

Prezentacija Nacrta izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održana 13. januara 2020. godine u Beogradu, u prostorijama EU INFO CENTAR, Kralja Milana 7, sa početkom u 12,00 časova, istovremeno sa prezentacijom Predloga strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije sa Akcionim planom.

Po okončanju postupka javne rasprave, Ministarstvo zaštite životne sredine analiziraće sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniće Izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja Republike, koji će objaviti na svojoj internet stranici.

 
Milisav Pajević

Vlada Crne Gore je donela Program monitoringa životne sredine Crne Gore za 2020. godinu.

 

media-share-0-02-05-91e8a0431a8d3ad79562111900fe3c9fe050ef2ae5a18dc4159d410cba1d3da6-Picture

Foto: M. Pajević

U raspravi je pojašnjeno da monitoring životne sredine predstavlja sistematsko merenje i ispitivanje parametara kao i ocenjivanje indikatora stanja i zagađenja životne sredine.
Na osnovu dostupnih podataka sa mernih mesta o stanju životne sredine dobija se jasan uvid u promene kvaliteta i kvantiteta životne sredine, emisije zagađujućih materija i korišćenje prirodnih resursa.

 

Milisav Pajević

Dosta sa sečom jelki!!!

27. децембра 2019.

Dok godinama traju apeli i inicijative protiv zaustavljanja novogodišnje seče jelki, samo za vreme novogodišnjih praznika poseče se na hiljade i hiljade stabala kojima je potrebno više godina da ponovo porastu.

WP_20191226_15_09_52_Pro

Foto: Milisav Pajević

WP_20191226_15_11_33_Pro

Foto: Milisav Pajević

Ta praksa se, nažalost, nastavlja i ove godine pa se na pijacama i ulicama gradova i opština širom Srbije mogu naći posečeni primerci jelki.

Ove godine posečeno stablo jelke na pijaci prodaje se od 500 do 1500 dinara u zavisnosti od veličine i oblika, dok je pričinjena šteta prirodi i životnoj sredini višestruko velika.
Da, podsetimo, da su jele uglavnom vitka zimzelena stabla, piramidalne krošnje, čija krošnja nastaje od samog tla, sa visinom i do 30 metara u prirodnim staništima. Veći broj varieteta jele ima plitak, tanjirast korenov sistem, tako da ih ne treba saditi na terenima izloženim jakim vetrovima. Jela u prirodi raste na polusenovitim položajima visokih planina. Zahteva nezagađen vazduh, visoku vazdušnu vlagu, veliku količinu padavina, duboka, sveža tla i mala temperaturna kolebanja. Ove uslove ispunjavaju zelene površine izvan gradova, parkovi, šume i planinska mesta. Četine ostaju na stablu i u toku zime i daju okruženju lep izgled. Jedan hektar jela proizvede kiseonik za 45 osoba.
Ako baš želite da okitite jelku, stručnjaci i zaštitari prirode savetuju da kupite jelku sa busenom. Pri tome je veoma važno obratiti pažnju na neka pravila.
Jelke s busenom zahtevaju i posebnu pažnju u toku prazničnih dana da bi preživele i dočekale da budu posađene. Zato, im je potrebno dodati malo treseta i šljunka u saksiju i zalivati s vremena na vreme. Jelka se nikako ne sme držati pored izvora toplote. I iako svi mi volimo onaj trenutak kada na vrh ukrašenog drveta stavimo na primer zvezdu kao znak velikog finala, važno je znati da je baš to prilično opasno za jelku. Jer ako se njen vrh ošteti, ona će se osušiti.
Kada prođu praznici, drvo ne bi trebalo da se odmah iznosi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u nekom hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a potom da se posadi u odgovarajućim uslovima.
Mesto sadnje trebalo bi pažljivo odabrati, imajući u vidu da će sadnica za neko vreme izrasti u visoko drvo, kao i to da ne treba da bude blizu objekata ili nadzemnih instalacija.
Poželjno je da temperatura vazduha bude u plusu za vreme sadnje. Iskopana rupa treba da bude široka 60 do 80 centimetara i duboka nešto više od veličine busena.
Za građane kojima je briga oko prirodne sadnice „prevelika obaveza“ opcija su i plastične jelke. U kineskim radnjama, one najniže mogu se naći i po ceni od 400 dinara. Međutim, kada su u pitanju plastične jelke treba znati neke ekološke podatke: da pored značajnog utroška energije u procesu proizvodnje, na zagađenje životne sredine utiče i transport, kao i uništavanje upotrebljenih plastičnih jelki, koje takođe sa sobom nosi niz posledica. Za proizvodnju jedne plastične jelke emituje se 23 kilograma ugljen-dioksida, a jelka mora da pređe oko devet hiljada kilometara iz Kine da bi došla do Srbije, i da je plastičnim jelkama potrebno i do 200 godina da se razgrade u prirodi.
Možda, je ipak najbolje rešenje, pustiti mašti na volju i napraviti novogodišnju jelku od recikliranih materijala.

 

Milisav Pajević