Nacionalni dan bez duvana se u Srbiji tradicionalno obeležava 31. januara, a sa ciljem podizanja svesti o upotrebi duvanskih proizvoda kao izuzetno važnom javno zdravstvenom problemu u našoj sredini.

nac-dan-bez-duvana-2020-1

Ovogodišnji slogan – „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“, stavlja snažan naglasak na pretnju koju duvanski proizvodi predstavljaju po zdravlje zajednice, posebno ističući uticaj na najmlađe.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da upotreba duvanskih proizvoda godišnje u svetu odnese više od 8 miliona života. Još više zabrinjava podatak da je od ovih 8 miliona, oko 7 miliona smrtnih slučajeva povezano sa direktnom upotrebom duvana, dok je oko 1.2 miliona smrtnih slučajeva nastupilo kod nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu.

Utvrđeno je da duvanski dim sadrži više od 7000 različitih hemijskih supstanci, od kojih se za najmanje 250 zna da su štetne po zdravlje, dok je za najmanje 69 utvrđeno da uzrokuju maligne bolesti. Stoga se i kaže da ne postoji bezbedan nivo izloženosti nepušača duvanskom dimu. Uz direktnu izloženost, istaknuta je i važnost „zadržanog duvanskog dima“ – svih onih ostataka štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetima i posteljini, tepisima, igračkama, u vozilima itd., i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Ove čestice se sa površina mogu dalje oslobađati, hemijski modifikovati ili akumulirati. Rastući broj istraživanja koja utvrđuju štetne efekte „zadržanog duvanskog dima”, zahtevaju da se i o ovom vidu izloženosti ozbiljno razmišlja u budućnosti.

Upoteba duvana povezuje se sa nastankom čitavog niza značajnih oboljenja – na prvom mestu, bolestima srca i krvnih sudova i malignim bolestima (rak pluća, bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha). Dodatno, pokazano je da je upotreba duvana faktor rizika i za druge bolesti i stanja: opstruktivnu bolest pluća, astmu, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, parodontitis. Utvrđen je i štetan uticaj duvana i na reproduktivne organe, što može dovesti i do smanjenja plodnosti.

Opasnosti koje potiču od efekata pasivnog pušenja zaslužuju da im se posveti nešto više prostora. Dim koji ispunjava prostorije u kojima se puši povezan je sa izazivanjem kardiovaskularnih i respiratornih bolesti (npr. koronarna bolest srca ili rak pluća), dok kod dece povećava rizik od nastanka sindroma iznendadne smrti odojčeta. Dodatno, opasnost postoji i kod trudnica, gde se beleže komplikacije u trudnoći i mala porođajna masa deteta. Važnost uklanjanja duvanskog dima iz prostora u kojima se boravi, izrazito je naglašena ovim činjenicama.
Razmišljanje o deci kao o populaciji koja je posebno ugrožena efektima duvanskog dima, jedan je od fokusa ovogodišnje kampanje povodom Nacionalnog dana bez duvana. Kod dece i odojčadi, duvanski dim može doprineti češćim i jačim napadima astme, razvoju respiratornih infekcija i infekcija uha. Stoga je uloga roditelja u obezbeđivanju prostora bez duvanskog dima za njihovu decu – nezamenljiva. Šta je moguće učiniti iz pozicije roditelja?

Načiniti prostore u kojima dete boravi prostorima bez duvanskog dima – zabraniti pušenje u kući ili automobilu.
Boraviti sa porodicom u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.

Kakvo je stanje u populaciji mladih, a u vezi sa stavovima prema upotrebi duvanskih proizvoda, najbolje ilustruju rezultati Globalnog istraživanja upotrebe duvana kod mladih (Global Youth Tobacco Survey (GYTS)) koje je sprovedeno 2017. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Svetske zdravstvene organizacije. Učestvovali su učenici uzrasta 13-15 godina, a podaci iz reprezentativnog uzorka svih škola u Srbiji govore sledeće: 11% učenika puši cigarete, podjednako devojčice i dečaci; šest % učenika koristi elektronsku cigaretu; šest od 10 sadašnjih pušača pokušalo je da prestane sa pušenjem u prethodnih 12 meseci; 70,4% učenika koji sada puše cigarete dolazi do cigareta tako što ih kupuje u prodavnicama, samoposlugama ili na kioscima; 82,6% onih učenika koji kupuju cigarete nije bilo sprečeno da ih kupi zbog svojih godina; 61% mladih izloženo je duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima; 82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.

Rad na smanjenju upotrebe duvanskih proizvoda u svim populacijama, kao i podizanje svesti o važnosti regulatornih akcija u ovoj oblasti, biće važni ciljevi obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana 2020. godine.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

 

Milisav Pajević

U cilju obeležavanja značajnih datuma iz Ekološkog kalendara u periodu septembar-decembar 2019. godine UG Ekološko društvo “Bujanovac” organizovalo je debate o značajnim datumima iz Ekološkog kalendara.

 

bujanovac

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

Prostorija Male Sale u Domu kulture u Bujanovcu u kojoj su održavane debate o ekologiji bila je dekorisana radovima učenika iz OŠ „Vuk Karadžić“ Levosoje, OŠ „Desanka Maksimović“ Biljača, OŠ „Naim Frasheri“ Bujanovac i OŠ „Muharem Kadriu“ Veliki Trnovac.

Prva debata održana je 23. septembra prošle godine na Dan debata o ekologiji, a bila je posvećena klimatskim promenama. Specijalni gosti debate bili su g-đa Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena pri Ministarstvu zaštite životne sredine i Prof Dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ideja za ovu Debatu bio je članak objavljen u EKOlistu od 1. juna 2019. godine pod nazivom “Đaci, 1,5°C i klimatske promene – šampioni samouništenja” koji je potpisao Prof Dr Vladimir Đurđević.

bujanovaca

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

G-đa Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena pozdravila je prisutne učesnike na Debati i rekla da je prijatno iznenađena organizacijom ove Debate, jer se toga dana, 23. septembra 2019. godine, održavala Konferencija UN u New York-u posvećena klimatskim promenama. Ona je obećala da će Ministarstvo zaštite životne sredine pomoći Opštini Bujanovac za određene projekte iz oblasti klimatskih promena s obzirom da ima konkretnih dokaza da se na ovom području klimatske promene osećaju drastičnije nego u severnim delovima Republike Srbije.
Prof Dr Vladimir Đurđević održao je prezentaciju o klimatskim promenama. Izneo je podatke o povećanju temperature na celoj planeti, ukupnim emisijama ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte, češćoj pojavi suša, nepravilnom rasporedu i količinama padavina u toku godine i drastičnim promenama u poljoprivredi, šumarstvu i prirodi što sve najbolje oseća i primećuje lokalno stanovništvo.

Rekao je da će pomenute pojave u budućnosti biti još drastičnije. Kao predlog za smanjenje emisija gasova staklene bašte i globalnog pregrevanja atmosfere, predložio je korišćenje alternativnih izvora energje kojih ima u Pčinjskom okrugu, pre svega solarne, geotermalne, eolske i energije biomase. Posebno se osvrnuo na prognoze za naredni period na jugu Srbije.

Naglasio je da je na teritoriji Pčinjskog okruga moguće zameniti električnu energiju čak do 40 odsto korišćenjem solarne energije s obzirom na broj sunčanih dana u toku godine.
Nakon održavanja ove debate video klip “Ne pali strnjiku” koji je uradilo Ministarstvo zaštite životne sredine prosleđen je svim lokalnim medijima i svim školama na teritoriji opštine Bujanovac u cilju informisanja šire javnosti o značaju zaštite vazduha i zemljišta od požara na strnjištima.
Druga debata održana je 16. oktobra prošle godine povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i Svetskog dana hleba. Specijalni gosti na ovoj debati bili su dr Svetlana Stojanović, direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju i dr Nebojša Stojanović, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje u Vranju.

bujanovac1

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

Dr Svetlana Stojanović govorila je o značaju pravilne ishrane majke još u vreme embrionalnog razvoja ploda, tokom dojenja i odrastanja, kao i o promenama u načinu ishrane koje svaki ljudski organizam trpi u toku života. Rekla je da je potrebno jesti mediteransku hranu, ribu, pileće i ćureće meso, teletinu.

Dr Nebojša Stojanović, doktor specijalista higijene iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju govorio je o aditivima u hrani i opasnim zaslađivačima (aspartamu), energetskim napicima koji su opasni za mozak. Takođe je rekao da u toku dana treba imati pet pravilno raspoređenih obroka: doručak, ručak, večeru i dve užine (najpoželjnije je: voćne), kao i da ne treba jesti posle 20:00 časova. U pogledu količine hrane svaki čovek treba da unosi prema svojim potrebama, ne treba izbegavati čokolade, ali ne treba ni preterivati sa određenim namirnicama.
Prof Memet Dalipi, prof biologije u Gimnaiziji “Sezai Suroi” u Bujanovcu prevodio je na albanski jezik prezentaciju Dr Svetlane Stojanović i Dr Nebojše Stojanovića.

Treća debata povodom obeležavanja Svetskog dana čistog vazduha i Svetskog dana klimatskih promena održana je 4. novembra prošle godine.

bujanovac2

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

Mr Snežana Milošević, savetnik za ekologiju i zaštitu životne sredine u Opštini Bujanovac i predsednik UG Ekološko društvo “Bujanovac” je rekla da je cilj debate obeležavanje i Dana čistog vazduha i Dana klimatskih promena jer je zagađenost vazduha u direktnoj vezi sa klimatskim promenama. Govorila je o istraživanju koje je urađeno tehnikom biomonitoringa kvaliteta vazduha preko lišaja a koje je pokazalo da postoje tačkasta zagađenja usled emisija iz industrije, saobraćaja i akcidentnih požara na divjim smetlištima opasnog otpada.

bujanovac3

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

Naglašena je potreba za instaliranjem automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha u Bujanovcu zbog blizine Bujanovačke Banje kao banjskog i turističkog centra, zatim zbog postojeće industrije, odvijanja saobraćaja na Koridoru X na deonici Srpska Kuća – Levosoje, kao i zbog mogućnosti prekograničnih zagađenja.
O održanim debatama dostavljeni su zaključci nadležnom Ministarstvu zaštite životne sredine sa predlozima i inicijativama za nabavku jedne automatske merne stanice za ispitivanje kvaliteta vazduha u Bujanovcu iz razloga što je Bujanovac pogranično mesto, tako da osim lokalnih zagađenja ova merna stanica može pratiti i prekogranična zagađenja.

Takođe, predloženo je i da se nabavi specijalni aparat za monitoring kvaliteta zemljišta. Zaključci su prosleđeni i Opštini Bujanovac koja ima zakonsku obavezu da uspostavi monitoring životne sredine na svojoj teritoriji.

Istorijat i aktivnosti Ekološkog društva „Bujanovac“ 

UG Ekološko društvo „Bujanovac“ osnovano je Odlukom SO Bujanovac kao udruženje građana 28.05.1996. godine. Osnovni cilj Udruženja je zaštita i unapređenje životne sredine u opštini Bujanovac i šire u Republici Srbiji i regionu.

 

bujanovac4

Foto: Arhiva Ekološkog društva „Bujanovac“

Udruženje ima 186 aktivnih članova a po potrebi za određene projekte uključuje se i preko 1000 volontera. U Udruženju nema stalno zaposlenih.
U protekle 23 godine od osnivanja Udruženje je realizovalo brojne projekte iz oblasti zaštite životne sredine u opštinama Bujanovac, Preševo, Medveđa i gradu Vranju, a učestvovalo je i u letnjim kampovima na Borskom jezeru (1997) i u selima Gornjane (2002) i Šarbanovac (2003). U Zaštićenom prirodnom dobru – Predelu izuzetnih odlika “Dolina Pčinje” Udruženje je organizovalo dve ekoškole uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine (2004. i 2006. godine).
Najznačajni projekti koje je realizovalo Ekološko društvo „Bujanovac“ su:
1. “Otpad nije smeće” o primarnoj selekciji otpada u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji je realizovan 2011/12. godine uz podršku Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac I Medveđa,
2. “Malo opremanje – Veliko spremanje” o primarnoj selekciji otpada u opštini Bujanovac u okviru akcije “Veliko spremanje Srbije” koji je realizovan 2012. godine uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine,
3. “Život sa osiromašenim uranijumom” o pravilnoj ishrani adolescenata u 20 osnovnih i srednjih škola u Vranju i Bujanovcu 2018. godine uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Izvor: Mr Snežana Milošević – Ekološko društvo „Bujanovac“

 

Milisav Pajević

U okviru projekta „Klimatske promene i zaštićena područja“, koji je BOŠ sproveo u saradnji sa Svetskim fondom za prirodu (WWF), izrađena je publikacija u kojoj su definisane osnovne mere za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena na zaštićena područja u Srbiji.

4801570523315

Foto: EKŽurnal/BOŠ

Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji kako za ljude tako i za sveukupni živi svet na planeti zemlji. To je potvrđeno i u poslednjem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC), gde se navodi da je, pri svakom od različitih scenarija emisija gasova staklene bašte, veliki broj kopnenih, slatkovodnih i morskih vrsta u povećanom riziku od istrebljenja zbog klimatskih promena.

Srbija se nalazi na fizičko-geografskoj lokaciji koja je pod značajnim uticajem klimatskih promena, a u budućnosti se očekuje dodatno povećanje temperature uz povećan broj prirodnih nepogoda (suše, poplave, klizišta itd.).

Uticaju klimatskih promena posebno su izložena zaštićena prirodna područja koja su i žarišta biodiverziteta.

Na teritoriji Republike Srbije, postoji 461 zaštićeno područje, koja zahvataju 7,48 odsto ukupne teritorije.

Prilagođavanje na klimatske promene, ublažavanje njihovih efekata, kao i praćenje stanja i prilagođavanje upravljanja zaštićenim područjima, predstavljaju neke od mera za očuvanje biodiverziteta i unapređenje postojećeg stanja zaštićenih područja.

Kako bi se utvrdilo na koji način su teme klimatskih promena integrisane u planska i programska dokumenta upravljanja zaštićenim područjima, sproveden je upitnik za upravljače 10 zaštićenih područja u Srbiji, urađena je analiza dokumenta upravljanja, a nalazi su predstavljeni ekspertima u oblasti biologije, šumarstva, klimatskih promena, kao i upravljačima zaštićenih područja i dr.

U okviru projekta, organizovane su dve radionice sa najvažnijim akterima u oblasti upravljanja zaštićenim područjima u Srbiji, što je upotpunilo analizu i omogućilo kreiranje preporuka koje predstavljaju osnov za dalji rad u ovoj oblasti.
Analizu i preporuke koje su nastale kao rezultat projekta „Klimatske promene i zaštićena područja“ možete naći ovde.

Izvor: EKŽurnal/BOŠ

 

Milisav Pajević

Užice je jedna od retkih lokalnih samouprava koja je u prethodnom periodu preduzela veliki broj mera i aktivnosti u cilju smanjenja zagađenja vazduha.

 

konferencija-za-čistiji-vazduh-1024x685-768x514

Foto: Grad Užice

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković istakao je da se gradsko rukovodstvo ovim problemom bavi godinama, i da uz jasan plan, sprovodi konkrente mere i izdvaja mnogo više novca u budžetu od drugih gradova za realizaciju istih.

Kako navodi, Užice je grad koji prednjači po urađenom u ovoj oblasti u odnosu na druge, i ima punu podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i Vlade Srbije, da u narednih nekoliko godina podigne kvalitet vazduha u gradu na Đetini na znatni viši nivo.

„Prva mera koju ćemo realizovati jeste da na sledećoj sednici Skupštine grada, rebalanskom budžeta dvostruko uvećamo sredstva namenjena za subvencionisanje unapređenja energetske efikasnosti na individualnim i kolektivnim stambenim objektima. Tim sredstvima se sufinansiraju ugradnja stolarije, termička izolacija i nabavka kotlova na gas i pelet. Cilj ovog projekta, koji smo pokrenuli prvi u Srbiji 2015. godine, jeste smanjenje štetnih emisija kroz uštede u energentima i korišćenje ekoloških goriva. Povećan budžetski prihod zadnjih dana decembra omogućio nam je dvostruko veće izdvajanje za ovaj značajan projekat, koji za cilj ima poboljšanje kvaliteta vazduha.

Za ove namene smo od 2015. godine do danas izdvojili oko 50 miliona dinara i time finansirali ulaganja u preko 600 objekata, a samo za ovu godinu izdvajamo 40 miliona dinara i na taj način ćemo obezbediti da se radi dodatnih oko 400 objekata.“-navodi gradonačelnik Petković.

Petković je rekao da, kada je reč o drugoj meri, Užice će uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine kroz projekat „Udahnimo život prirodi“, ove godine pošumiti oko 10 hektara na teritoriji grada, a da je prošle godine u saradnji sa Ministarstvom pošumljen zeleni pojas u užem centru grada na površini od 5,2 hektara.

Treća mera se odnosi na dalju gasifikaciju grada i konverziju kotlarnica na gas.

„Do kraja februara, najkasnije tokom marta ove godine očekujemo finansijsku pomoć Vlade, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva finasija u iznosu od oko 80 hiljada evra za radove na konverziji kotlarnice u Centru za majku i dete sa mazuta na gas. Ova kotlarnica, koja greje i Dom zdravlja Užice, jedan je od većih zagađivača u javnom sektoru u centru grada.

Iz budžeta grada ove i naredne godine izdvajamo po 50 miliona dinara, ukupno preko 800 hiljada evra za dve godine, za izradu projektne dokumentacije za kompletnu rekonstrukciju Zdravstvenog centra. Preko Kancelarije za javna ulaganja naredne godine finansiraće se radovi konverzije kotlarnice Zdravstvenog centra sa mazuta na biomasu i gas. Vrednost te investicije je oko milion evra i ova kotlarnica je takođe jedan od većih zagađivača u ovom delu grada. Ovih dana se završava projekat finansiran od JKP „Gradska toplana“ za izgradnju kotlarnice na Međaju koja će omogućiti da se gasom zameni postojeći preostali kapaciteti gde se koristi mazut kao gorivo i time se celokupni kapacitet Gradske toplane kao najvećeg potrošača energenata u javnom sektoru prebacuje na gas. Procenjena vrednost ove investicije, za čiju realizaciju nam je neophodna pomoć Vlade ili stranih donatora, je oko pet miliona evra i ubrzano radimo na obezbeđenju finansiranja.“-naveo je gradonačelnik Užica.

Naredna mera o kojoj je gradonačelnik Užica pričao je smanjenje uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha.

„Tokom ove godine, završetkom Studije taksi prevoza, izgradnjom parking garaža, kružnih raskrsnica, realizacijom projekta javno-privatnog partnerstva u oblasti javnog gradskog prevoza čime ćemo uvesti autobuse koji koriste gorivo visokih ekoloških standarda, jednim delom ćemo suzbiti negativan uticaj saobraćaja na zagađenje vazduha.

Da bismo stigli do zdravog vazduha u gradu biće neophodno puno energije i novca za edukaciju građana, za znatno povećanje broja domaćinstava koja se priključuju na sistem daljinskog grejanja ili na gas, izgradnju obilaznice prema Bajinoj Bašti, što u planu kvaliteta vazduha, na koji smo dobili saglasnost od Ministarstva, imamo jasno definisano kao prioritete.“

Dunja-Đenić-1024x683-768x512

Foto: Grad Užice

Dunja Đenić iz Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Užica navela je da je Užice jedan od retkih gradova u kome se monitoring vazduha sprovodi već 30 godina, u okviru lokalne i državne merne mreže, i da je to ono što je najznačajnije kad se donose odluke o preduzimanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

„Naši sugrađani su imali sve vreme tačne, egzaktne podatke o kvalitetu vazduha do kojih su mogli da dođu kako na zvaničnoj stranici Grada Užica, tako i na stranici Zavoda za javno zdravlje Užice, koji i vrši monitoring kvaliteta vazduha. U okviru automatske merne stanice na zahtev Grada izvršeno je dodatno opremanje i sada naši sugrađani imaju priliku da prate satne podatke u realnom vremenu o kvalitetu vazduha.“

Grad Užice, kako navodi Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, ima Lokalni registar izvora zagađivanja u kome su evidentirani lokalni zagađivači, uglavnom kotlarnice manjih privrednih subjekata sa teritorije grada Užica, dok najveći privredni subjekti našeg grada podatke dostavljaju nacionalnom registru izvora zagađivanja.
Milisav Pajević

 

Na automatskoj mernoj stanici za praćenje kvaliteta vazduha na Vračaru (u Čuburskom parku) Agencija za zaštitu životne sredine je uspostavila automatsko detektovanje koncentracija PM10 i PM2.5, a što je dostupno i na sajtu Agencije u realnom vremenu ovde.

 

vracar

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Tako se sada, radi boljeg uvida u stanje kvaliteta vazduha, pored koncentracija sumpor doksida, azotnih oksida, prizemnog ozona kontinuarno prate i podaci o koncentracijama suspendovaih čestica.

Na ovaj način, Agencija za zaštitu životne sredine nastavlja da širi broj praćenih polutanata u okviru državnog monitoringa omogućavajući neophodne informacije, ne samo stručnoj javnosti i donosiocima odluka, nego i najširoj građanskoj populaciji.

 

 
Milisav Pajević

U okviru SavaTIES projekta, krajem prošle godine završena je studija pod nazivom, „Mapiranje invazivnih vrsta na „Obedskoj bari“ čiji je fokus bio na mapiranju bagremca u Kupinskim gredama i Čenjinu-Obreškim širinama.

 

222

Foto: Javno preduzeće Vojvodinašume

Studiju je izradio Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada. Kolege sa fakulteta su studiju predstavile su 21. januara, u užem stručnom krugu, odnosno kolegama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i JP „Vojvodinašume“.
Kao glavni zaključak navedeno je da je bagremac invazivna strana vrsta, koja značajno narušava biodiverzitet u SRP „Obedska bara”.
U zavisnosti od prirodne vegetacije, vlažnosti zemljišta i antropogenog uticaja, pokrovnost ovom vrstom se kreće od manje od 15 do više od 35 odsto na pojedinim delovima.
Raznosvrsnost staništa (šume, livade, močvarno i zabreno zemljište, pašnjaci…) otežalo je kartiranje bagremca.
Zbog toga je detaljno kartiranje izvršeno samo na delovima van visoke vegetacije – šume, koncentrišući pažnju na žbunastu i travnatu vegetaciju.

Izuzevši šumsku vegatciju, detaljno snimanje dronom je obavljeno na preko 1000 hektara (29 poligona), gde bagremac pokriva 84,72 hektara ili 11 odsto te teritorije.
Pojedine livade Kupinskih greda najviše su obrasle ovom vrstom i to sa oko 35 posto pokrovnosti, dok je u delu Potkovice i u delovima gde su primenjene intenzivne mere kontrole (npr. rasadnik i plantaže topola) zabeleženo najređe prisustvo (1-3 posto).
Nakon predstavljanja rezultata studije usledila je više nego konstruktivna diskusija svih učesnika.

 

 

Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i izvršna direktorka italijanske kompanije „NOVAMONT S.P.A“ Katja Bastioli potpisali su juče u Beogradu Protokol o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i te kompanije.

20200129_140159

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Potpisivanju Protokola i bilateralnom sastanku predstavnika dva ministarstva sa predstavnicima „Novamonta“ prisustvovli su državni sekretar  Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović i ambasador Republike Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo.

Ovim dokumentom  obezbediće se institucionalna podrška za implementaciju inovativnih projekata i tehnologija u oblasti agroindustrije i zaštite  životne sredine.

Ministar Trivan je kazao da je ovaj  Protokol o saradnji, potpisan sa jednom od vodećih kompanija u svetu koja se bavi ne samo inovativnim tehnologijama već i njihovom praktičnom primenom, u gotovo svim oblastima društva, a posebno u poljoprivredi koja je i kod nas i u svetu najveći zagađivač životne sredine.  Protokolom koji je potpisan na osnovu odluke naše Vlade, obezbediće se, objasnio  je ministar, da se inovacije i korišćenje biomaterijala kakve je Italija primenila u agroindustrijskom razvoju i zaštiti životne sredine, i u kojima je ostvarila ozbiljne rezultate, mogu u narednih godinu dana putem modelovanja, primeniti i u Srbiji.

„Ovo je prilika da zajedno uđemo u novi proces koji je inventivan, naučno i u praksi utemeljen, i još jednom potvrdimo dobru saradnju Srbije i Italije u svim oblastima kao i u oblasti zaštite životne sredine, koja je dobila na intenzitetu nakon posete ministra kopna i mora Serđa Koste našoj zemlji“, rekao je Trivan. Ministar je zaključio da ćemo, praktičnom primenom naučnih znanja i  najboljih tehnologija i koršćenjem najbolja iskustava zemalja sa najvišim ekološkim standardima, preskočiti naše zaostajanje u ovoj oblasti i ostvariti našu viziju ekološki čiste Srbije.

 

Milisav Pajević

Završnom konferencijom juče je označen kraj tvining projekta „Podrška Evropske unije razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom“ koji su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Evropska unija zajedno sa partnerima na projektu, Agencijom za životnu sredinu Austrije (Umweltbundesamt) kao vodećim partnerom, Agencijom za zaštitu životne sredine Švedske (Naturvårdsverket), i Ministarstvom za životnu sredinu Litvanije.

1-4

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U okviru ovog izuzetno značajnog projekta finansiranog iz IPA pretpristupne pomoći, izrađen je nov Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom i druga dokumenta i instrumenti ključni za uspostavljanje strateškog okvira za upravljanje otpadom u Srbiji. „Svrha projekta je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, kroz upotpunjavanje strateškog i zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektoru, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije“ rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvarajući današnju Konferenciju. On je naglasio da je značajno da Ministarstvo ima proaktivnu ulogu, i da bude operativno u primeni rezultata ovakvih projekata koji donose konkretne pomake u zaštiti životne sredine. Ministar je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji koja je u ovaj projekat završen u proteklih 30 meseci uložila 1.5 milion evra, kao i ekspertskoj pomoći parnera na projektu koji su pomogli da se završi jedan važan posao za Srbiju. Ministar je naveo da su najznačajniji rezultati Projekta: nova Nacionalna strategija upravljanja otpadom koja predstavlja osnovni dokument za dugoročno definisanje i usmeravanje upravljanja otpadom za period od 2020. do 2025. godine, Nacionalni plan upravljanja otpadom koji predstavlja sastavni deo Strategije i koji se razvijao u skladu sa zahtevima iz Zakona o upravljanju otpadom Republike Srbije, Nacionalni program prevencije otpada u cilju sprečavanja negativnih uticaja koje privredni razvoj može da izvrši na životnu sredinu, kao i set ekonomskih instrumenata za implementaciju Plana upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, koji je razvijen uz izradu nacrta podzakonskih akata koji će omogućiti njihovu realizaciju.

Efekti sprovođenja Strategije upravljanja otpadom u narednom periodu moći će da se sagledaju i na osnovu ispunjenja nacionalnih ciljeva u ovoj oblasti, naveo je ministar, kao što je usklađivanje nacionalnih propisa i planova iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU, s obzirom da je Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, u obavezi da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje efikasne implementacije i kontrole primene pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine.

Rezultati projekta samo su deo ukupnih napora koje Srbija čini u ovoj oblasti, istakao je Goran Trivan, navodeći da je Ministarstvo u 2018. godini sufinansiralo 25 opština sa ukupno 100 miliona dinara, a u 2019. godini opredeljeno je 230 miliona dinara za sufinasiranje izrade projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih opštinskih, odnosno gradskih deponija u 14 jedinica lokalnih samouprava. U protekloj godini je dodeljeno i 100 miliona dinara namenjenih za podršku realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom u četiri lokalne samouprave, i obezbeđena sredstva za sanaciju klizišta i proširenje deponije Duboko u Užicu, finansirana projektno-tehnička dokumentacija za novu sanitarnu deponiju Valjevo-Kalenić, i druge aktivnosti kao podrška boljem upravljanju otpadom u Srbiji. Za podsticaj reciklažnoj industriji, Ministarstvo je u protekloj godini dodelilo preko tri milijarde dinara, a u 2020. godini planira da za ove namene izdvoji tri i po milijarde dinara (3,500,000,000.00) za 2019. godinu, istakao je ministar Trivan. Za ostvarivanje svih zacrtanih ciljeva, ukazao je, potrebno je dalje ulaganje u zaštitu životne sredine i jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta u narednom periodu. Pored sistema upravljanja otpadom, neodvojivo pitanje je prevencija otpada, što sve zajedno predstavlja najbolji put da sačuvamo životnu sredinu, zaključio je.

Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici rekao je da je upravljanje otpadom konkretno pitanje koje je veoma značajno za životni standard građana. Kako je ukazao, jedan stanovnik EU godišnje produkuje šest tona otpada, od čega se trećina reciklira, što znači da se trećina otpada može ponovo uvesti u ekonomiju, i tu je i značaj ove oblasti. Međutim, kako je naglasio, Srbija u upravljanju otpadom ne kreće od nule.

2-3

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Navodeći kao uspešne primere podrške EU i zajedničke saradnje centre za upravljanje otpadom u Užicu i Subotici, istakao je da je vreme za okretanje ka strateškom delovanju koje se mora oslanjati na sveobuhvatnu, inkluzivnu i održivu javnu politiku upravljanja otpadom. Navodeći nove evropske zelene ciljeve, ambasador Fabrici je istakao – „želimo da Srbija bude deo ove zelene vizije“, i izrazio očekivanje da će se i zemlje Zapadnog Balkana priključiti njihovoj realizaciji. Ukazao je da je Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 koja je upućena Evropskoj komisiji dobar signal i osnov da će se strateški planovi Srbije na stvaranju bolje i zdravije životne sredine operativno uspešno sprovoditi. Pitanja zaštite životne sredine su kompleksna i prožimaju se kroz brojne sektore, istakao je, zbog čega zahteva uključivanje i angažovanje celokupne Vlade Republike Srbije. Evropska unija je u proteklih 19 godina kao najveći donator dodelila Srbiji oko 400 miliona evra za unapređenje stanja životne sredine, od čega preko 56 miliona evra u oblasti upravljanja otpadom, rekao je Fabrici.

Na Konferenciji su se obratili, u ime partnera na Projektu, ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji Nikolaus Luteroti i rukovodilac Programa razvojne saradnje u ambasadi Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Ola Anderson, koji su čestitali Srbiji na postignutim rezultatima u okviru projekta i izrazili dalju posvećenost podršci Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, i poboljšanju stanja životne sredine radi kvalitetnijeg života njenih građana.

Očekuje se da rezultati projekta doprinesu boljem upravljanju otpadom u Srbiji, što, između ostalog, znači delotvornije ponovno iskorišćenje i reciklažu iskoristivih materijala iz otpada, bolju zaštitu životne sredine i ljudi od opasnih materija, a samim tim i opšte poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Rezultati projekta takođe će pomoći Srbiji u pripremama pregovora za Poglavlje 27, Životna sredine i klimatske promene, u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

 

Milisav Pajević

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je sa ambasadorom Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Janom Lundinom Sporazum između dve zemlje kojim se produžava realizacija projekta „Razvoj prioritetne infrastrukture za životnu sredinu“, i Sporazum kojim će se nastaviti saradnja u upravljanju rizicima u oblasti hemikalija u Srbiji.

1-3

Foto: Ambasada Kraljevine Švedske/D.Mitrović

Potpisani sporazumi dokazuju značaj saradnje naše zemlje sa Švedskom koja je jedna od vodećih zemalja u zaštiti životne sredine, rekao je ministar Goran Trivan. Kako je naglasio, pozitivna iskustva Švedske dokazuju da se napredak jedne zemlje u zaštiti životne sredine ne svodi samo na pitanje novca, već su glavno merilo – znanje, struka i filozofija življenja koja u društveni fokus stavlja stanje životne sredine. „Svaki sporazum sa Švedskom je za nas ekstremno značajan. Švedska je  jedna od najvažnijih zemalja u svetu u postavljanju standarda životne sredine“, rekao je ministar i ukazao, da tim pre je za Srbiju značajan nastavak realizacije projekta u oblasti prerade otpadnih voda što je prioritet Ministarstva, i u upravljanju hemikalijama kao izuzetno važnom za zdravlje nacije, ali i za sveukupno približavanje Srbije ekološkim standardima Evropske unije.

On je izrazio zahvalnost Kraljevini Švedskoj na podršci i pomoći Srbiji u izradi Pregovaračke pozicije koja je upućena Evropskoj komisiji i procesu pristupanja Evropskoj uniji, i naglasio značaj nedavne posete delegacije Ministarstva zaštite životne sredine nadležnim institucijama u Švedskoj, koja je imala za rezultat dogovore o nastavku i intenziviranju saradnje dve zemlje u ovoj oblasti koja će biti proširena već u najskorijoj budućnosti.

„EU i Vlada Švedske daju visok prioritet zaštiti i demokratiji životne sredine. EU paket za zaštitu životne sredine daje državama i građanima dobar pristup pouzdanim informacijama, jasne akcione planove koji se razvijaju da dostignu ekološke i zdravstvene standarde, kao i jasne transparentne podsticaje za investicije za zaštitu životne sredine” rekao je ambasador Lundin. On je naglasio da će Švedska podržati Srbiju u jačanju demokratije klimatskih promena i zaštite životne sredine i realizacijom još tri nova projekta: Klimatski pametan izazov upravljanja bio-otpadom, koji će stimulisati investicije i razvoj poslovanja u zelenom otpadu i ublažiti klimatske promene, Klimatski pakt za uticaj koji će ojačati obrazovanje mladih u Srbiji o klimatskim promenama i Eko sistem koji će ojačati civilno društvo i uticati na reforme i integraciju sa EU na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i učešće građana u odlučivanju o zaštiti životne sredine.

Ambasador Jan Lundin čestitao je Vladi Srbije na usvajanju EU Pregovaračke pozicije za poglavlje 27, i naglasio da je to važan korak u smeru dugoročnih reformi u sferi zaštite životne sredine i investicija u Srbiji. Pored tehničke i stručne pomoći, Švedska će kao najveći bilateralni donator za oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena u Srbiji, povećati podršku našoj zemlji sa više od tri miliona evra, najavio je ambasador.

Potpisanim Sporazumom o nastavku projekta „Upravljanje rizikom od hemikalija u Srbiji“ između Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA) i Ministarstva zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije biće omogućene dodatne aktivnosti na razvijanju infrastrukture i kapaciteta Integralnog registra hemikalija u cilju pripreme dopunskog i pomoćnog instrumenta za sprovođenje evropskih pravnih tekovina u ovoj oblasti, dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, izgradnja administrativnih kapaciteta, odnosno bolja priprema nadležnog organa za upravljanje hemikalijama, kako u Srbiji tako i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Švedske kojim se dodatno finansira i produžava projekat „Razvoj prioritetne infrastrukture za životnu sredinu (PEID)“, biće produžene aktivnosti na uspostavljanju infrastrukture za tretman otpadnih voda u Nišu i Čačku, pored već izrađene tenderske dokumentacije za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda – linije mulja u Šapcu i rekonstrukcije glavnog kanalizacionog kolektora u Leskovcu, što je od ključnog značaja za stanje životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

 

Milisav Pajević

 

Koalicija 27 izražava zabrinutost povodom rezultata prvog sastanka Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji, održanog 21. januara i saopštenja koje je Vlada Republike Srbije izdala tim povodom.

QBeIIpDu_400x400

Foto: Koalicija 27

Smatramo da plan Vlade Republike Srbije umanjuje značaj problema zagađenja vazduha i da predložene mere nisu u skladu sa zvaničnim podacima institucija Republike Srbije o samom zagađenju vazduha.
Radna grupa je građanima poručila da nema razloga za zabrinutost povodom trenutnog stanja, jer je koncentracija čestica blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine, ali nije objasnila da to i dalje znači da je vazduh u Srbiji prekomerno zagađen.
Kada se uporede podaci Agencije za zaštitu životne sredine za 2016, 2017. i 2018. godinu, uočava se trend pogoršanja kvaliteta vazduha, koji kod nosioca javnih ovlašćenja, a pre svega Vlade Republike Srbije, treba da izazove zabrinutost.
U periodu od oktobra do decembra prethodne godine, prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica su zabeležena na skoro svim stanicama Agencije za zaštitu životne sredine na kojima se meri koncentracija ove zagađujuće materije.

Valjevo i Kosjerić prednjače u broju dana sa prekomernim zagađenjem u periodu od oktobra do decembra: vazduh je bio prekomerno zagađen 57 dana u Valjevu i 54 dana u Kosjeriću, dok je u Beogradu vazduh bio prekomerno zagađen do 29 dana (Novi Beograd). Dozvoljeni broj dana sa prekoračenjem dnevne vrednosti PM10 na mernom mestu je 35.
Prekomerno zagađenje vazduha nastavilo se i u januaru 2020. i zabeleženo je na većini stanica kojima se vrši merenje PM10 čestica. U gradovima poput Užica i Valjeva prosečne dnevne koncentracije PM10 čestica su samo jedan do dva dana bile ispod zakonom propisane granice od 50 mg/m3 za period od 24 sata. Rekordne vrednosti koncentracija PM10 čestica, deset i više puta veće od dozvoljene dnevne granične vrednosti, zabeležene su u Smederevu, Užicu i Pančevu.
Sama činjenica da je vazduh u zimskim mesecima u istoj meri prekomerno zagađen kao i prethodnih godina upravo predstavlja razlog za zabrinutost, jer ukazuje da nadležni organi i institucije nisu učinili ništa da to stanje poprave. Prosečno prekomerno zagađen vazduh je i dalje prekomerno zagađen vazduh.
Zabrinjavajuća je konstatacija da nema razloga za zabrinutost trenutnim stanjem, naročito ako se u vidu imaju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima usled zagađenja unutrašnjeg i ambijentalnog vazduha godišnje prevremeno umre gotovo 11 500 građana Srbije, kao i da troškovi povezani sa lečenjem zdravstvenih posledica zagađenja vazduha u Srbiji dostižu i do 33% BDP-a.

Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da se Srbija nalazi na vrhu liste zemalja po broju izgubljenih godina života na 100 000 građana. Poređenja radi, građani Srbije izgube 11 puta više godina života usled zagađenja vazduha od građana Norveške.

Zagađenje vazduha u Srbiji itekako treba da izaziva zabrinutost, kako građana tako i nosioca javnih ovlašćenja koji imaju odgovornost da ovaj problem rešavaju.
Zabrinutost dalje izaziva i odabir mera za smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji koje predviđaju subvencije za kupovinu elektro i hibridnih vozila, iako ne postoje zvanični podaci koji bi opravdali takvu meru. Podsećamo da zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da su najveći izvor PM10 i PM 2.5 čestica toplane snage manje od 50MW i individualna ložišta, dok sektor saobraćaja povećanoj koncentraciji ovih čestica doprinosi sa svega 6%.

Kada se govori o individualnim ložištima kao najznačajnijim izvorima čestičnog zagađenja, značajno je da se istakne i da se većina građana, koji imaju individualna ložišta kao izvor energije za grejanje, nalazi u stanju energetskog siromaštva, i da bi merama subvencionisanja trebalo obuhvatiti pre svega ovu grupu građana. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i druga istraživanja pokazuju da: gotovo 60% domaćinstava u Srbiji koristi čvrsta goriva za grejanje, a više od 50% domaćinstava poseduje šporete čija je efikasnost manja od 40%; skoro 90% najsiromašnijih građana greje se upravo na čvrsta goriva; 39% domaćinstava u Srbiji u toku zime greje samo jednu sobu.
Uzevši ove podatke u obzir, jasno je da mera subvencionisanja kupovine privatnih električnih i hibridnih vozila javnim novcem nije adekvatna mera koja će otkloniti uzrok zagađenja vazduha.
Pozivamo članove Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji da mere za smanjenje zagađenja vazduha definišu u skladu sa zvaničnim dostupnim podacima o izvorima zagađenja, kao i da se u ocenjivanju kvaliteta vazduha i informisanju javnosti oslanjaju na važeće propise: Zakon o zaštiti vazduha i prateće podzakonske akte, kao i Zakon o javnom informisanju i medijima, koji istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije prepoznaje kao javni interes.
Prosečno prekomerno zagađen vazduh je i dalje – prekomerno zagađen vazduh.

 

Izvor: Saopštenje Koalicije 27

 

 

Milisav Pajević