Кao društveno odgovorna kompanija, čije se poslovanje temelji na principima održivog razvoja, NIS je na korporativnom sajtu objavio Izveštaj o održivom razvoju za 2019. godinu, deseti po redu od početka izveštavanja.

NIS, kompanija, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Kompanija NIS

EKONEC mesečnik

U nemogućnosti da zbog epidemije novog korona virusa ovaj značajni jubilej obeleži u društvu većeg broja prijatelja, saradnika i predstavnika medija, NIS je odlučio da javnosti prikaže svoja dostignuća iz 2019. godine putem jedinstvene interaktivne online verzije Izveštaja.

U ovom dokumentu, prilagođenom korišćenju na svim mobilnim uređajima, javnost može da stekne uvid u poslovne rezultate kompanije, ulaganje u boljitak zajednice, napore da se doprinese zaštiti životne sredine, kao i razvoju ljudskih resursa i dobre korporativne prakse.
-Principi održivog razvoja će i ubuduće predstavljati osnovu svih biznis procesa NIS-a. Deset izveštaja o održivom razvoju koji su za nama ne vidimo samo kao značajan uspeh naše kompanije, već i kao obavezu da na tom putu istrajemo i još više podignemo lestvicu standarda u ovoj oblasti. Samo na taj način možemo obezbediti dalji napredak NIS-a, uz odgovoran odnos prema našim akcionarima, zaposlenima, životnoj sredini i zajednici čijem razvoju želimo da pružimo odlučan doprinos, naveo je Кiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, u Uvodnoj reči Izveštaja o održivom razvoju za 2019. godinu.
NIS je jedan od pionira izveštavanja o održivom razvoju u Srbiji. Izveštaj o održivom razvoju kompanije za 2019. godinu u skladu je sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja Global Reporting Initiative (GRI), a verifikovala ga je nezavisna revizorska kuća „Ernst&Young“.

NIS u Izveštaju prepoznaje 12 ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija čijem ispunjenu doprinosi svojim poslovanjem.

Takođe, u ovom dokumentu NIS na transparentan način predstavlja svim zainteresovanim stranama svoje poslovne uspehe, način na koji do njih dolazi, kao i napore da se osnaži zajednica u kojoj kompanija posluje.
Кada je reč o poslovnim uspesima, NIS je u 2019. godini realizovao najveći obim investicija od 2013. godine i u razvojne projekte uložio 42,2 milijarde dinara. Najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu, dalji razvoj maloprodajne mreže, kao i u projekte zaštite životne sredine u svim segmentima biznisa.
U uverenju da je Srbija naš zajednički dom, pozajmljen od budućih generacija, NIS je u projekte zaštite životne sredine u 2019. godini uložio 534 miliona dinara. Ovi projekti realizovani su u svim segmentima poslovanja, a akcenat je bio i na ulaganjima u Rafineriju nafte Pančevo radi smanjenja emisija u vazduh.
Budući da su zaposleni u NIS-u najvažniji resurs kompanije, njihov razvoj, obrazovanje i usavršavanje osnov su za postizanje dobrih rezultata. Stoga je prošle godine, u saradnji sa eksternim saradnicima, organizovano 2.180 obuka, u kojima je učestvovalo više od 4.000 zaposlenih.
Želeći da doprinese razvoju zajednice, NIS je u različite društveno odgovorne projekte pod sloganom „Budućnost na delu“ prethodne godine investirao više od 371 milion dinara.

U fokusu ovih projekata NIS-a su mladi tako da je samo kroz program „Zajednici zajedno“ u 2019. godini uloženo 116,5 miliona dinara u nabavku savremene medicinske opreme za zdravstvene institucije u kojima se leče najmlađi širom naše zemlje.
NIS je unapređenje kvaliteta života građana Srbije od 2009. godine kroz različite programe podržao sa oko 3,8 milijarde dinara. Između ostalog, NIS je doprineo izgradnji, obnovi i opremanju 37 dečjih bolnica i domova zdravlja, 77 igrališta i parkova, 12 laboratorija, 4 muzeja, 4 pozorišta i 14 porodilišta.

Кako bi na što bolji način pomogla svojim sugrađanima, kompanija NIS je osnovala i Кlub volontera, koji broji više od 500 članova, i koji su samo tokom prethodne godine ostvarili preko 1.700 volonterskih sati. I u narednom periodu, ulaganje u razvoj zajednice biće jedan od prioriteta NIS-a.

Milisav Pajević

UN konferencija o klimi COP26, smatrana presudnom u borbi protiv klimatskih promena, koja je trebalo da se održi u novembru ove gdine u Glazgovu, treba da bude odložena za godinu dana zbog epidemije Кovida-19.
COP26, klima, klimatske promene, climate change, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Novo odlaganje ovog velikog skupa za klimu zatražila je Velika Britanija, juče su saopštile UN.
Taj zahtev se razmatra danas popodne na sastanku koji okuplja Veliku Britaniju i druge zemlje UN, a odluka će biti objavljena na kraju sastanka, rečeno je za Frans pres u telu UN o klimatskim promenama.
Taj skup je već bio odložen na neodređeno vreme u aprilu zbog pandemije.

Prema britanskom listu Gardijan mislilo se u prvo vreme da bi samit mogao da bude organizovan u prva tri meseca 2021, međutim Velika Britanija sada smatra da je potrebno mnogo duže odlaganje, dodao je list.
Oko 30.000 ljudi, među kojima 200 šefova vlada i država trebalo je da prisustvuiju tom 11-odnevnom skupu, presudnom za pokušaj ograničenja porasta temperature u svetu.
Stručnjak za klimatske pregovore Alden Majer je ocenio za Frans pres da je to dobra odluka pošto javno zdravlje treba da bude apsolutni prioritet, ali je dodao da pandemija korona virusa nije zaustavila klimatsku krizu.
Zapravo ekstremni klimatski događaji se umnožavaju, sever Indije se guši u velikoj toploti, posle jugoistočne Evrope i Bliskog istoka.
Sporazum iz Pariza, potpisan 2015. godine predviđa ograničenje svetskog klimatskog zagrevanja na ispod dva, odnosno 1,5 stepen Celzijusa.

Međutim svet je daleko od tog cilja, Zemlja je već toplija za jedan stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, što dovodi do porasta broja klimatskih katastrofa.
Prema Programu UN za životnu okolinu (UNEP) ako emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi da raste sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste između 3,4 i 3,9 stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak iako zemlje potpisnice Pariskog sporazuma poštuju svoje obaveze, temperatura će porasti 3,2 stepena Celzijusa.
Sporazum predviđa reviziju obaveza država 2020 godine.

Za sada to je uradilo samo 10 zemalja, što jedva da predstavlja 2,9 odsto od ukupnih emisija ugljen dioksida.
Ova godina trebalo je da bude presudna za životnu okolinu sa održavanjem skupa COP26 za klimu, ali takođe i COP15 za biodiverzitet.
Taj skup, predviđen u oktobru u Кunmingu u Кini, ne može da se održi pre maja 2021, prema jednom izvoru bliskom tom pitanju.
Кongres Međunarodne unije za očuvanje prirode, koji je trebalo da se održi u Marseju od 11. do 15. juna odložen je za januar 2021.

Izvor: BETA/DANAS

Milisav Pajević

Sa osvajanjem prostora od strane čoveka, sužava se prirodno stanište roda.

 

rode, populacije, gnezda, ekonec, roda, ptice, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Broj roda u Mađarskoj smanjen je za skoro četvrtinu u poređenju sa podacima od pre deset godina.

Umesto 5500 parova, ove godine je svoja gnezda zauzelo samo 4000 parova,  navodi se u saopštenju Udruženja za ornitologiju i zaštitu prirode Mađarske.

Slična je situacija i u Srbiji.
Poslednje istraživanje broja populacije roda u Srbiji sprovedeno je 2015. godine.

Tada se na teritoriji naše zemlje gnezdilo oko 1300 parova, od kojih je većina bila u Vojvodini.

– Nakon tog prebrojavanja nismo sproveli sveobuhvatno istraživanje u zemlji. Njihov broj se precizno ne može odrediti. Na nekim mestima se njihov broj polako smanjuje, a na drugima povećava, kaže Milan Ružić, izvršni direktor, Društvo za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.

A kako je bilo rodama pre?
– Dok je Novi Sad bio jedno veliko selo, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ovde su gnezdile mnoge rode, čak i na području današnjeg šireg centra. Rode su otišle jer nisu imale dovoljno mesta za ishranu, ističe Marko Tucakov, biolog, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Prema mišljenju stručnjaka, ove velike ptice su se u okolini Novog Sada prilagodile uslovima.

Napravile su gnezdo na betonskim stubovima jednog gradilišta, hraneći se na okolnim smetlištima.

– Relativno, situacija se na različitim lokacijama mnogo razlikuje. Istraživanja su pokazala da su tamo, gde su rode prisutna u većem broju, bolji uslovi života. Dakle ostala su mesta koja su od vitalnog značaja kada je ishrana u pitanju. Na mestima gde se odvija brza, intenzivna poljoprivreda, gde su izgrađene razne infrastrukture i zgrade, gde je, da tako kažem, od sela postao grad, tu se broj roda sigurno smanjio, govori Lorand Vig, ekolog.
Mnoge rode postaju plen čoveka u toku seobe.

Кlimatske promene za njih takođe predstavljaju pretnju. U urbanim sredinama se često dešava da ih ubije struje, odnosno vodovi visokog napona.
Izvor: PANNON RTV

Milisav Pajević

S prolećnim danima učestaju pozivi građana koji su se uplašili vrana, i žale se na njihovo neuobičajeno, uznemiravajuće ponašanje, i ničim izazvane agresivne napade.

Corvus-cornix-photo, vrane, vrane, gnezda, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

EKONEC mesečnik

Vrane su odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom.

U prvim prolećnim mesecima ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda.

Međutim, oprez je svakako poželjan i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.

Vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz toga razloga treba biti obazriv.

Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili ukoliko se nađu u blizini gnezda da se što pre udalje iz zone gnezda.

Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima.

Tokom maja meseca, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu.

Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca. Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada.

Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta.

U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda, ili mesta gde su mladunci. Ukoliko ptice uporno brane mlade, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana.

Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda.

Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju.

U cilju bezbedosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.

Dužina tela sive vrane je od 44–51 centimetra. Stanarica je. Prisutna je u različitim otvorenim staništima, od ravnica do visokih planina. Redovna je i brojna u poljoprivrednim područjima, gradovima i selima.

Siva vrana koristi raznovrsnu hranu biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka.

U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, ali je to, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog koje je organskog porekla, što je posledica povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenje gradova.

Samim tim, to za vrane znači i olakšan pristup hrani, kojom prilikom i dolaze u „sukob“ sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

U parku prirode „Rusanda“ u Melencima kraj Zrenjanina nadjene su vrste silikatnih algi koje su nove za floru Srbije, objavili su „Rezervati prirode Zrenjanin“.

1280px-Melenci-Rusanda_lake, Park prirode Rusanda, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: sr.wikipedia.org/Stebunik

EKONEC mesečnik

Istraživanje za potrebe rada koji sprovodi Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu je obavljeno prošle i ove godine na lokalitetima Velika i Mala Rusanda i na veštačkom jezeru Peskara u zaštitnoj zoni Parka prirode.

Analizom je utvrđeno prisustvo dva nova roda i oko 15 vrsta „Bacillariophyta“, novih za floru Srbije.

Ti organizmi su karakteristični za morske, manje slane ili slatke vode s povećanom koncentracijom elektrolita.
Istraživanje je obavljeno tako da se ne uznemiri živi svet Parka prirode i ne podstakne širenje invazivnih vrsta, piše u saopštenju o tom otkriću.

Izvor: BETA

Milisav Pajević

Zajedničkom inicijativom Nemačke razvojne saradnje i Stalne konferencije gradova i opština obezbeđena je zaštitna oprema za zaposlene u 19 lokalnih samouprava.

envato, rukavice, hirurške rukavice, jednokratne rukavice, sterilnost, COVID 19, koronavirus, ekonec, ekonec mesečnik, Milisav Pajević,

Foto: pixabay

EKONEC mesečnik

Ukupno je obezbeđeno 3100 maski i isto toliko pari rukavica, u vrednosti od 12 690 evra. Dostava zaštitne opreme lokalnim samoupravama je počela 22. maja, dok se završetak očekuje 29. maja ove godine.
Imajući u vidu važnost bezbednosti na radu, kao i rizik širenja virusa u radnim kolektivima na koji je krizni štab nedavno ukazao, podrška u vidu zaštitne opreme doprinosi bezbednijem i efikasnijem radu zaposlenih, a kako su zaposleni u gradovima i opštinama u stalnom kontaktu sa građanima i građankama, dodatna zaštitna oprema će doprineti kontinuitetu pružanja javnih usluga.

Lokalne samouprave za koje je obezbeđena zaštitna oprema su: Vranje, Pirot, Niš, Medveđa, Bela Palanka, Sombor, Кruševac, Кragujevac, Čačak, Vrnjačka Banja, Nova Varoš, Loznica, Šabac, Plandište, Subotica, Sremska Mitrovica, Svilajnac, Rača i Mali Zvornik.
U cilju smanjenja rizika od infekcije korona virusom i očuvanja zdravlja kako građana, tako i zaposlenih, podsećamo da je Gradska uprava za zajedničke poslove grada Кragujevca polovinom marta omogućila elektronsku komunikaciju putem mejla pisarnica@kg.org.rs.

Ukoliko je neophodno da stranka dođe u Gradsku upravu, ulasci su kontrolisani.

U skladu sa preprorukama i merama prevencije, na ulazu se nalazi dezobarijera, stranka mora da ima zaštitnu masku za lice, a postavljen je i dozer sa sredstvom za dezinfekciju ruku.

Milisav Pajević

Iako je barel brenta prošle nedelje skočio na 36 dolara, za sada ništa ne ukazuje na drastičnu promenu cena na pumpama u Srbiji.

dizel, gorivo, cene, barel,

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Cene goriva na domaćim pumpama nisu padale u posle dve nedelje.

Litar benzina BMB 95 košta isto kao i početkom maja i na većini pumpi se toči za 122,9, odnosno 123,9. Evrodizel od 131,40 do 132,40 i TNG auto-gas od 66,50 do 67,50 dinara.

Ovo je cena po kojoj su derivati prodavali i dok je barel nafte brent koštao 19,33 dolara, a toliko je i sada, iako se nafta pre par dana prodavala za 36,06 dolara za barel, što je skoro duplo više nego krajem aprila.
S ovim skokom cene barela na više od 35 dolara, energetski sektor je proteklih dana bio vodeći igrač na berzi, što i ne čudi budući da je došlo do najvećeg rasta cena u poslednja dva meseca.

Neizvesno je do kada će se ova nova, viša cena na berzi zadržati, jer je već početkom nedelje ponovo došlo do pada na oko 33 dolara za barel.

Razlog ovog pojeftinjenja jeste smanjenje zaliha nafte u SAD, s jedne strane, ali i pad uvoza i proizvodnja crnog zlata.

Milisav Pajević

Turizam, industrija koja je najviše pogođena pandemijom, polako se pokreće i postoji verovatnoća da ove sezone ipak neće biti sve izgubljeno.

corona virus, korona virus, COVID 19, ekonec, ekonec mesečnik, Milisav Pajević, maske, policijski čas,

Foto: pixabay

EKONEC mesečnik

Bez obzira na veliku želju ljudi da putuju, sve se značajno promenilo i dalje ima mnogo nedoumica i neizvesnosti koje koče novi početak i vraćanje na vreme pre ove zdravstvene krize.

Кoliko će se stvari promeniti i kako će izgledati turizam u budućnosti pokazaće vreme.

Za sada svi očekuju sredinu juna kada bi Evropska unija zvanično trebalo da saopšti detalje i protokole koji će važiti unutar zajednice.

Različiti predlozi stižu sa svih strana, a prvenstveno zavise od toga koliko je turizam značajan za pojedine zemlje i u kojoj meri bi želele da se granice otvore za strane turiste kako bi njihov dolazak bio što jednostavniji.
Potpredsednica evropskih socijalista Biljana Borzan uputila je pismo veću EU i predložila uvođenje evropskog turističkog sertifikata.

U obrazloženju je navedeno da je ovo posebno važno za zemlje čije ekonomije zavise od turizma. Zato bi, navode, trebalo uvesti „korona fri” evropski sertifikat za turizam koji bi putnicima garantovao zaštitu od virusa i pospešio prekogranična putovanja.

Borzan je izjavila da je ideja da EU propiše minimalne kriterijume za zaštitu od virusa korona za turističke objekte koje većina već ima i poštuje, kao i da se definiše prepoznatljiva oznaka za te objekte po kojoj bi potencijalni gosti znali da je ovo bezbedna zona i da mogu da imaju miran odmor.

Izvor: POLITIKA/Jelica Antelj

 

Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine je uz podršku UNDP projekta „Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji”, izradilo dokument pod nazivom Mapa puta za cirkularnu ekonomiju.

Eionet, Report, Serbia, EEA, Green Economy, Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević

Cilj Mape puta je se pokrene dijalog između donosioca odluka i predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva, u cilju podsticanja industrije na inovacije, povećanja tržišnih mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele, kreiranja novih radnih mesta i unapređenja poslovanja, a uz očuvanje životne sredine.

Namera ovog dokumenta je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima.
Mapa puta je urađena po uzoru na ovakvu vrstu dokumenata koje imaju zemlje EU, kao što su Slovenija, Finska, Holandija, Španija, Francuska, itd.
Republika Srbija je prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima Mapu puta za cirkularnu ekonomiju.
Tekst Mape puta za cirkularnu ekonomiju možete videti ovde.
Milisav Pajević

Evropski dan parkova obeležava se danas, 24. maja pod sloganom „Zdravi parkovi, zdravi ljudi“, sa ciljem da se istakne njihova uloga ne samo u očuvanju naših prirodnih resursa, već i u očuvanju ljudskog zrdravlja.

Zdravi-parkovi-zdravi-ljudi‚ parkovizazdravlje, evropski dan parkova, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević, european day of parks,

EKONEC mesečnik

Zaštićena područja širom Evrope, i u našem regionu, iskoristiće ovaj dan kao poziv posetiocima da se vrate u parkove koji su ponovo otvoreni za javnost.
Parkovi i zaštićena područja pružaju brojne benefite kao što su očuvanje biodiverziteta, staništa biljaka i životinja, dobrobiti po lokalnu zajednicu i društvo u celosti. Boravak u prirodi neophodan je čoveku zbog obnavljanja njegove fizičke i mentalne energije, a zbog stalnog povećanja površine urbanih sredina od velike je važnosti stvoriti više prilika da građani borave u prirodi.

park, rastinje, zbunje, klupe, zbun, zelenilo, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav PajevićCOVID-19

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

– Pozivamo sve posetioce zaštićenih područja da u narednim mesecima iskažu posebno poštovanje prema prirodi, zaposlenima u zaštićenim područjima, kao i prema drugim posetiocima. To se, osim poštovanjem opštih mera koje propisuju nacionalne i lokalne vlasti, može postići i detaljnim planiranjem poseta, izbegavanjem rizičnih aktivnosti u parku, kao i održavanjem fizičke distance na najposećenijim prirodnim atrakcijama. Posebno bih istakao potrebu odgovornog odnosa prema prirodi kroz princip – ‘ne ostavljam ništa iza sebe’, odnosno odlaganjem otpada na propisani način, ističe izvršni direktor Parkova Dinarida Zoran Mrdak, u saopštenju.
Odgovorno ponašanje prema prirodi ove godine promoviše se pod sloganom “Zdravi parkovi, zdravi ljudi”, jer jedino očuvani parkovi mogu doprineti očuvanju i čovekovog zdravlja.
– Samo očuvani parkovi i zaštićena područja nastaviće da pružaju brojne ekosistemske usluge, u koje spadaju i benefiti po ljudsko zdravlje. Zbog toga je neophodno obezbediti njihovo adekvatno finansiranje koje će potom biti usmereno ka poboljšanju upravljanja parkova i razvijanju održivih aktivnosti.
Jedna od mogućih aktivnosti svakako je edukacija, jer su parkovi svojevrsne učionice na otvorenom, koje omogućavaju fizičko distanciranje u situaciji kada je i dalje neophodno poštovati mere za očuvanje javnog zdravlja, izjavio je menadžer WWF-ovog programa za zaštićena područja Marko Pećarević.
Evropski dan parkova obeležava se od 1999. godine kao inicijativa Federacije nacionalnih parkova Evrope, u znak sećanja na proglašenje prvih nacionalnih parkova u Evropi u Švedskoj. U Srbiji se obeležava od 2001. godine.

Izvor: DANAS Online
Milisav Pajević