Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području Grada Novog Sada, Grada Zrenjanina i opština Sremski Karlovci, Beočin, Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Titel, Inđija, Novi Bečej, Senta, Kanjiža i Čoka biće izvedeni u periodu od 28. juna do 12. jula, objavilo je novosadsko preduzeće Ciklonizacija.

pcele, pcela, pčele, pčela, pčelarstvo, pcelarstvo, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević, cvet, cvece, priroda, zaprasivanje, avioni, komarci

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Tačno mesto i vreme tretmana zavisiće od monitoringa i vremenskih uslova, a tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.
Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja.
Dejstvo preparata traje tri dana.
Milisav Pajević

Obeležen Dan Dunava

30. јуна 2020.

„Istražimo Dunav“ – poručuje nam slogan ovogodišnjeg Dana Dunava, međunarodne manifestacije kojom svakog 29. juna slavimo ovu reku i sve njene pritoke.

Danube, Dan Dunava, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Kako su zbog situacije sa pandemijom Covid19 svi događaji kojima se obeležava ovaj dan otkazani, edukacija o značaju Dunava je premeštena na internet.

Republička direkcija za vode, JVP „Vode Vojvodine“ i „Srbijavode“, uz pomoć partnera na projektu „Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama“ i EU info centra, organizuju vebinar na temu „Upravljanje vodama“.

Vebinar je održan 28 i 29. juna, na Fejsbuk profilu EU info centra.
Teme o kojima se diskutovalo su značaj Okvirne direktive o vodama, šta je do sada postignuto i šta je u planu kada je reč o vodnim resursima, sa kakvim izazovima se svi susrećemo u pokušaju da zaštitimo vodotoke, čija je vrednost neprocenjiva.
JVP „Vode Vojvodine“ će, kao i svake godine, Dan Dunava obeležiti i regatom „Vode Vojvodine“, ali ovaj put u periodu od 14. do 23. avgusta.

Ovo je 12. put da na ovaj način slavimo Dunav i sve njegove pritoke, promovišemo plovne potencijale Vojvodine, plovidbu i nautički turizam. Nautičari stiču iskustvo u plovidbi, a gradovi i sela na rekama i kanalima dobijaju podstrek za razvoj turizma.

Podsećamo da se Međunarodni Dan Dunava obeležava u 14 evropskih podunavskih zemalja, potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava (International Commission for Danube Protection – ICPDR).
Konvenciju su, 1994. godine u Sofiji, potpisale zemlje dunavskog sliva i Evropska unija, i ona je osnov za saradnju država radi zaštite Dunava, na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.
Dan Dunava ukazuje na potrebu da zemlje i organizacije Dunavskog basena ujedine svoje snage i rade zajednički. Obeležavajući ovaj dan, pomažemo da se obezbedi zaštita reke Dunav i njenih pritoka, kako bi ih i buduće generacije koristile i u njima uživale.

 

Milisav Pajević

Zahvaljujući inicijativi Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda, u šest seoskih mesnih zajednica očišćene su i sanirane divlje deponije, a narednih dana kampanja će biti nastavljena.

deponija, ekonec, šut, divlja deponija, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević

Radovi su povereni kompaniji FČ, a finansijska sredstva za sanaciju divljih deponija obezbeđena su iz Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine grada Kikinde.
Akcija čišćenja i saniranja divljih deponija do sada je realizovana u Ruskom Selu, Banatskom Velikom Selu, Novim Kozarcima, Mokrinu, Bašaidu i Iđošu, a sakupljeno je oko 500 tona komunalnog otpada. Radovi na saniranju divljih deponija gradskom odlukom povereni su kompaniji FČ, a finansijska sredstva obezbeđena su iz Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje životne sredine.
I pored rada Regionalne deponije, nemarno odlaganje otpada i stvaranje divljih deponija postaju ili ostaju nažalost ružna slika.
– Nama je predstavljala veliki problem deponija koja se nalazila na samom obodu sela. I ovih dana taj prostor je očišćen. Nažalost, na rubnim delovima sela niču nove, manje deponije i to je takođe problem koji treba rešiti, rekla je Branka Vukojević, sekretarka MZ Novi Kozarci.
U narednom periodu kampanja se nastavlja u Nakovu, Banatskoj Topoli i Sajanu. Pored sredstava iz lokalnog budžeta, radove na čišćenju i saniranju deponije u Sajanu projektno je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U narednom periodu kampanja se nastavlja u Nakovu, Banatskoj Topoli i Sajanu. Pored sredstava iz lokalnog budžeta, radove na čišćenju i saniranju deponije u Sajanu projektno je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: RTV/ Tatjana Popović

 

Milisav Pajević

U rekordnom roku, za nepune dve nedelje, popunjen je kapacitet regate „Vode Vojvodine“, koja će se održati od 14. do 23. avgusta ove godine.

regatasi, ekonec, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Vode Vojvodine Novi Sad

EKONEC mesečnik

 

Kao i prethodnih godina, za regatu vlada ogromno interesovanje nautičara, ali zbog organizacionih razloga nismo u mogućnosti da prihvatimo više prijava, tako da će u ovogodišnjoj regati učestvovati 80 brodova.
Pored domaćih, na krstarenju ravnicom očekujemo da nam se pridruže i nautičari iz regiona i inostranstva. Tokom 10 dana, naši regataši imaće priliku da plove duž 300 kilometara banatskih i bačkih kanala.
Cilj regate, koju već dvanaest godina unazad organizuje JVP „Vode Vojvodine“ nije samo da promoviše plovidbu, već i da lokalne samouprave prepoznaju potencijale koje ima nautički turizam.

Lepota pokrajine, kao i sve ono što plovidba vojvođanskim kanalima ima da ponudi, svakako su dovoljan razlog da se zaljubljenici u plovidbu iz godine u godinu iznova odlučuju da budu deo naše nautičke avanture.

 

Milisav Pajević

Zbog najavljenih visokih temperatura vazduha u narednim danima počeće da se koriste klima-uređaji u vozilima javnog prevoza putnika, u skladu sa preporukama Gradskog zavoda za javno zdravlje u cilju sprečavanja obolevanja i širenja kovida-19.

autobus, gas, tender, Beograd, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević,

Foto: Milisav Pajević

 

EKONEC mesečnik

Sekretarijat za javni prevoz je naložio prevoznicima, na osnovu preporuka za primenu mera pri korišćenju klima-uređaja u vozilima dobijenih od Gradskog zavoda za javno zdravlje, da sprovedu i poštuju posebne mere pri korišćenju uređaja za rashlađivanje vazduha u vozilima javnog prevoza putnika na teritoriji Beograda.

Podešavanje režima rada klima-uređaja u vozilima biće takvo da udeo vazduha koji se zahvata iz spoljašnje sredine bude što veći, uz optimalnu kombinaciju sa prirodnom ventilacijom.
Optimizacija rada klima-uređaja znači da se koriste samo u uslovima kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 28 stepeni Celzijusa i to na način da temperatura u vozilu bude za pet stepeni niža, uz podešavanje snage ventilatora klima-uređaja na minimum.
Na terminusima (okretnicama) u toku trajanja pauze, a najmanje pet minuta, neophodno je vršiti provetravanje vozila sa otvorenim vratima i „ispiranje” celog ventilacionog sistema klima-uređaja sa podešenom snagom ventilatora na maksimum.

Takođe, potrebno je vršiti dezinfekciju filtera klima-uređaja najmanje jednom dnevno, na početku ili na kraju dnevne upotrebe vozila.

Sve navedene mere su efikasne isključivo uz striktno poštovanje već važećih mera za korišćenje javnog linijskog prevoza putnika u vreme trajanja epidemije virusa kovid-19, odnosno obavezno nošenje zaštitnih maski koje pokrivaju usta i nos, održavanje fizičke distance i drugo, navodi se u saopštenju Sekretarijata za javni prevoz.

 
Milisav Pajević

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

wine, vino, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević, pravilnik,

Foto: pixabay / PhotoMIX-Company

 

EKONEC mesečnik

Predmet podsticaja u skladu sa ovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina.

Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.
Troškovi, kako je objavila Uprava za agrarna plaćanja, koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.
Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.
Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

 

Milisav Pajević

Oko 500 biciklista okupilo se juče na Trgu Nikole Pašića i vozilo do zgrade SIV-a odnosno do sedišta MUP-a, sa porukom „Metar je bitan!“

ulice za bicikliste, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: UG Ulice za bicikliste

EKONEC mesečnik

Trenunti propisi nisu dovoljno precizni i zato ih saobraćajci ne sprovode. To ostavlja vozačima slobodnu interpretaciju da je bezbedno preteći biciklistu i na manjem rastojanju.
Biciklisti poručuju da bočno rastojanje od jednog metra prilikom preticanja od strane vozača treba ubaciti u Zakon o bezbednosti saobraćaja i time precizirati postojeće odredbe Zakona.
-Upravo ova situacija kod biciklista stvara veliki osećaj nesigurnosti, što odvraća većinu budućih biciklista da počnu da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Jer, da se ne lažemo, Beograd nema adekvatnu biciklističku infrastrukturu, a kako su biciklisti legitimni učesnici u saobraćaju, vožnja kolovozom za njih je opasna, baš zato što ne postoji regulativa koja vozače motornih vozila obavezuje na metar odstojanja pri preticanju biciklista. Za razliku od većine drugih uređenih evropskih metropola, stoji u saopštenju UG Ulice za bicikliste.

Ulice za bicikliste (UZB) je nezavisno udruženje koje se zalaže za poboljšanje uslova i povećanje broja biciklista i biciklistkinja u saobraćaju grada Beograda, te stavljanje kulture pešačenja i bicikliranja u dominantnu ili barem ravnopravnu poziciju u odnosu na automobilsku, koja je zastarela i na mnogo načina ugrožava dobrobit građana i građanki.
Milisav Pajević

U okviru 63. Zmajevih dečjih igara u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode otvorena je 63. Izložba likovnih radova dece Srbije „ILUSTRACIJA LITERARNIH DELA“ na temu: „MALI PRINC“.

ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

EKONEC mesečnik

Organizator ove izložbe je Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine I Zmajeve dečje igre, Novi Sad. Predsednica Centra Ljubica Tankosić, likovni pedagog, se na otvaranju izložbe zahvalila i čestitala organizatorima Zmajevih dečjih igara na organizaciji i divnoj saradnji, kao i dugogodišnjem prijatelju Centra, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, na pomoći I prostoru za održavanje ove vredne, tradicionalne izložbe dečijih radova.
Ova školska godina je bila teška i puna izazova za mentore i njihove učenike, zbog Korona virusa, ali ipak smo svi zajedno uspeli da održimo tradiciju organizovanja ove izložbe, koja traje pune 63. godine, istakla je Tankosićeva.
Ispred Pokrajinskog zavoda na otvaranju se obratio dr Oliver Fojkar i istakao da zavod snažno podržava Zmajeve dečje igre i Centar za likovno vaspitanje dece, I da su nam deca najveće blago koje moramo negovati, vaspitavati I podržavati. Naveo je da je „Mali princ“ roman francuskog pisca i pilota po imenu Antoan de Sent Egziperi i da je ovaj roman, iako deluje kao dečiji, ipak namenjen odraslima i ima veoma značajne poruke. Ispred Zmajevih dečjih igara na otvaranju je govorio i poznati novosadski književnik Branko Stevanović.
Na ovogodišnji likovni konkurs pristiglo je 462 rada iz 41 ustanove, a stručni žiri je za izlaganje odabrao 83 rada i dodelio ukupno 10 nagrada i to: dve prve, dve druge, tri treće, nagradu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nagradu Centra za likovno vaspitanje, kao i jednu nagradu likovnom pedagogu za kolekciju radova.

Na likovnom konkursu zasedao je stručni žiri u sastavu: Jelena Tišma, stručni saradnik za likovno, PU „Radosno detinjstvo“, Novi Sad, Eva Fedi, likovni pedagog, Novi Sad, Viktoria Čikoš, stručni saradnik za likovno, PU „Radosno detinjstvo“, Novi Sad i Ljubica Tankosić ispred Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine.
Izložba će biti otvornena do 8. jula.

 

Milisav Pajević

Automatska merna stanica za monitoring kvaliteta vazduha, koja se nalazila na uglu venca Stepe Stepanovića i ulice Arsenija Čarnojevića, preseljena je u dvorište Osnovne škole „Avram Mrazović“.

automatska, merna stanica, kvalitet vazduha, ekonec, ekonec mesecnik, Milisav Pajević

Foto: Grad Sombor

EKONEC mesečnik

Preseljenje je organizovano u saradnji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Grada Sombora.
Automatska merna stanica za monitoring kvaliteta vazduha sada služi za praćenje nivoa opšteg zagađenja vazduha u urbanom delu grada, dok je na prvobitnoj lokaciji pratila nivo zagađenja vazduha koje potiče od saobraćaja.
Preseljenju merne stanice za monitoring kvaliteta vazduha prisustvovali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Hristina Radovanović Jovin, Zorana Georgijev i Zoran Šandin.

 

Milisav Pajević

Nagradu za najlepšu baštu Novog Sada, u akciji lista Dnevnik, Novosadske televizije i Кolor pres grupe, u saradnji s Francuskim institutom u Novom Sadu, osvojila je Jelica Кraljevački, čija je bašta na Slanoj bari.

basta, cvece, vrt, park, najlepša bašta, klimatska akcija,TeRRIFICA, klimatske promene, interaktivna mapa,  akcija, ekonec, ekonec mesečnik, Milisav Pajević

Foto: Milisav Pajević

EKONEC mesečnik

Akcija je uspešno realizovana drugi put, a u ovogodišnjem izboru našlo se 40 ljubitelja cveća i zelenila. Svi učesnici dobili su simbolične nagrade, dok je pobednica osvojila trodnevno putovanje u Vrnjačku banju, u hotel „Fontana”.
– Prvi put učestvujem na ovakvom takmičenju, nagovorili su me mama, prijatelji i komšiluk,  uz osmeh iznenađenja navodi pobednica Jelica Кraljevački i dodaje da obožava baštu, tamo nalazim neki mir, to mi je raj za dušu. U tom ambijentu volim da sedim s prijateljima i porodicom. Mnogo vremena ulažem u baštu, ali nije mi teško, uvek nađem vreme da je uredim i negujem, to me opušta. Moram da priznam da su i bašte ostalih takmičara izuzetno lepe. Iskrena da budem, nisam se nadala pobedi, mada mi je mama rekla da je moja bašta najlepša. Suprug mi je najveća podrška, jednako se trudi.
Žiri ni ove godine nije imao lak zadatak, međutim, ideja organizatora je nesumnjivo ispunjena, a ona se ogleda u činjenici da duh grada ne čine samo novi soliteri, zgrade i kvartovi nego upravo dela ovih ljudi, što je potvrdio predsednik „Кolor pres grupe” Robert Čoban, osvrnuvši se i na ostale organizovane akcije, koje su otkrile i lepotu i dobrotu našeg grada i okoline.

 
– Smatram da je duh grada izuzetno važan i da je nešto što mnogi gradovi na neki način izgube u preteranoj gradnji i žurbi, istakao je Robert Čoban i dodao da se Novi Sad zaista tokom protekle tri-četiri decenije udvostručio. Sačuvaćemo ga upravo na ovakav način, ako otkrijemo ljude koji čine dobra dela, trude se da grad na svaki način učine lepšim, čujemo sećanja starijih… Mislim da smo, kao mediji, odgovorni da budemo nosioci takve inicijative.

Izvor: DNEVNIK/B. Pavković

Milisav Pajević