Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade po prvi put u svojoj istoriji menja termin održavanja i seli se u onlajn prostor.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: Milisav Pajević
EKONEC mesečnik
– Iako smo 25 godina odolevali svim nedaćama i uvek pronalazili načine da kraj avgusta ulepšamo našim najdražim najmlađim Bačkopalančanima, aktuelna situacija u celom svetu postavila je pred nas novi izazov i, nažalost, odložila planirano 26. izdanje FEP-a, kažu organizatori.
– Kako smo četvrt veka uspevali da se izborimo sa svim preprekama, to činimo i ove godine. S obzirom da su naša ciljna grupa deca predškolskog i nižeg školskog uzrasta, rešili smo da osmislimo način na koji kultura neće biti sinonim za potencijalno ugrožavanje zdravlja naše publike. Način na koji ćemo održaviti fizičku, al nikako i socijalnu distancu, ističu organizatori.
Pod sloganom „Dragi budući ja“ 26. FEP biće održan 13. septembra na sajtu – http://www.fep.org.rs i to sa programima na koje ste navikli – i radionice i predstave, ali ovaj put, u svačijem domu, na bilo kom računaru ili pametnom uređaju.
Milisav Pajević
Javno-komunalno preduzeće „Toplana-Šabac“ prvo je javno preduzeće u Srbiji koje je počelo da proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: pixabay.
EKONEC mesečnik
Na krovu poslovne zgrade tog preduzeća od 13. avgusta instalirana je mala solarna fotonaponska centrala od tri kilovata kroz projekat Energetske zadruge „Sunčani krovovi Šabac“.
Upotrebom obnovljivih izvora energije kao što je solarna, moguće je smanjiti upotrebu fosilnih goriva, sniziti troškove grejanja i električne energije, ali i značajno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Prva energetska zadruga u Srbiji osnovana je udruživanjem građana u Šapcu u novembru 2019. godine.
Postavljanje prva tri kilovata je najava kampanje za grupno finansiranje (crowdfunding) za proširenje kapaciteta elektrane, odnosno dodatnih 17 kilovata instalisane snage koju će uskoro pokrenuti Zadruga.
Energija proizvedena iz fotonaponskih centrala, koje mogu biti smeštene na krovovima privatnih kuća, ali i na krovovima javnih objekata, pruža mogućnost svakom stanovniku da investira u obnovljive izvore energije, ili donosi uštede ako se koristi za sopstvene potrebe.
Energetske zadruge su novi vid organizovanja i aktivizma, koji bi trebalo da dovede do povećanja upotrebe obnovljivih izvora.
Slične zadruge već postoje u zemljama Evropske unije, a prva zadruga u Srbiji je otvorena za sve koji žele da učestvuju u njenim aktivnostima, bez obzira na mesto stanovanja.
Nastavlja se tretman suzbijanja odraslih formi komaraca u Beogradu
31. августа 2020.
Ekipe Sektora ekologije i unapređenja životne sredine vršiće danas od 19 sati i 21 sat tretman suzbijanja odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje, saopšteno je iz JKP „Gradska čistoća”.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: JKP „Gradska čistoća” – Beograd
EKONEC mesečnik
Zaprašivanje će se obaviti od 19 sati u Sremčici, Železniku i Velikoj Moštanici, dok će od 21 sat tretman biti primenjen na Adi Ciganliji, Makišu, Ranžirnoj stanici, Košutnjaku i Topčideru, navodi se u saopštenju.
Na trgu kod Novog bulevara u Baru niklo solarno stablo
30. августа 2020.
Turistička organizacija Bar je u cilju unapređenja boravka turista u gradu ove godine upotpunila ponudu sa solarnim stablom (klupom), koje se nalazi na trgu kod Novog bulevara, naspram vojnog dela Luke Bar.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: Turistička organizacija Bar
EKONEC mesečnik
Kako ističu u TO Bar, solarno stablo se sastoji od devet grana koje se završavaju stilizovanim listovima koji u večernjim satima imaju i dekorativnu rasvetu.
-Ova skulptura predstavlja i simbol organizacije s obzirom da su “listovi” drveta sa solarnim ćelijama u formi i boji loga TOB-a. Ovaj moderni gradski mobilijar poseduje USB i bežične punjače za mobilne telefone i ostale prenosive pametne uređaje, a osim toga posjetiocima je na raspolaganju i besplatan WI-FI internet. Osim praktične upotrebe cilj ovog projekta je bio da se podigne svest građana o korišćenju obnovljive energije i očuvanju životne sredine, napominje se u saopštenju TOB.
Kako su naglasili, nadaju se da će solarno stablo biti mesto okupljanja, a na zadovoljstvo sugrađana i gostiju.
TO Bar u narednom periodu planira i realizaciju novih projekata i atrakcija.
Izvor: RTCG/ B.B.
Evidentiran značajan nalaz retke biljke Caldesia parnassifolia na Skadarskom jezeru
30. августа 2020.
Na lokalitetu Crni žar, uz obalu ostrva Koraćica, evidentirano je prisustvo retke močvarne vrste Caldesia parnassifolia, od strane stručne saradnice za floru u JP Nacionalni parkovi Crne Gore Slavice Đurišić i savetnice u Prirodnjačkom muzeju Vere Biberdžić.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore
EKONEC mesečnik
Populacija je brojna i stabilna, što je od izuzetng značaja za očuvanje ove vrste.
Pruža se duž zapadne obale ostrva, u pojasu od 465 m x 50m, a sporadično i na širem području Crnog žara.
Caldesia parnassifolia je močvarna biljna vrsta, koja postepeno nestaje sa prostora Evrope.
Zagađenja i ubrzani proces zarašćivanja njenih prirodnih staništa su glavna pretnja i razlog ovako negativnog trenda.
Kao kritično ugrožena (CR) biljna vrsta u više zemalja Evrope, našla se na svim značajnim listama (EU IUCN Red List, Konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa i EU Habitat direktive – Anex II, IVb) koje joj daju status međunarodne zaštite.
Stavljena je na preliminarnu listu crvene flore Crne Gore, a neophodno je da se nađe i na revidiranoj listi zaštićenih vrsta Crne Gore.
Caldesia parnassifolia je prvi put evidentirana na lokalitetu Pančeva oka (Biberdžić, V. 2007). To je, do sada, bio jedini poznati nalaz za Skadarsko jezero i Crnu Goru.
Monitoring Caldesia parnassifolia, od strane stručne službe JP Nacionalni parkovi Crne Gore, počeo je 2013. godine, kada je potvrđen literaturni navod za lokalitet Pančeva oka, utvrđeno stanje i evidentirani pritisci na stanište i populaciju. Vrsta je identifikovana u svega 10-ak primeraka, uz veće tresetno ostrvo, u uslovima izražene eutrofikacije i zarastanja ostrva i njegove obale.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore
EKONEC mesečnik
Pokrenut je godišnji monitoring, kako bi se ustanovilo da li je populacija u negativnom trendu u odnosu na uslove staništa. Međutim, naredno istraživanje pokazuje da se deo tresetnog ostrva odvojio od matičnog supstrata, što je u tom delu uslovilo veću dubinu vode i od tada se gubi prisustvo ove vrste na toj lokaciji.
Po mišljenu stručne saradnice za zaštitu flore i vegetacije Slavice Đurišić, vrsta time nije izgubljena, imajući u vidu površinu neistraženog područja južne obale jezera, ali da su izražena eutrofikacija i zarastanje jezera faktori koji mogu dovesti do njenog nestanka.
Imajući u vidu retkost vrste i na evropskom, i na nacionalnom nivo, nalaz na Crnom žaru je od velikog značaja sa stanovišta očuvanja florističkog diverziteta, ne samo Skadarskog jezera, već Crne Gore.
Na ovom lokalitetu stanište nije pod pritiskom ubrzanog zarastanja što je od presudnog značaja za očuvanje brojnosti i stabilnosti populacije Caldessia parnasifolia.
Takođe, sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da je vrsta prisutna i na drugim, sličnim, još uvek neistraženim staništima Skadarskog jezera.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je juče dvanaestoj po redu ekološkoj akciji podvodnog čišćenja Savskog jezera na Adi Ciganliji u Beogradu, u kojoj su učestvovali ronioci ronilačkih klubova, MUP-a i Vojske Srbije.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
EKONEC mesečnik
Ministar je naglasio punu podršku ovoj akciji koja niz godina doprinosi razvoju svesti naših sugrađana o čistoj i zdravoj životnoj sredini i popularizuje zdrave ekološke navike. On je izrazio očekivanje da će i ove godine biti sakupljeno manje smeća sa dna Savskog jezera nego ranijih godina, što će potvrditi da ekološke akcije i napori koji se ulažu u jačanje svesti javnosti daju rezultate.
Nekada smo sa dna Savskog jezera vadili auto-gume i šporete, a sada je tog smeća sve manje, istakao je ministar, što dokazuje da smo napredovali, i da Srbija krupnim koracima kreće ka tome da se veoma ozbiljno pozabavi životnom sredinom.
On je ukazao da je akcija čišćenja dna Savskog jezera važna jer ujedno ukazuje i na neophodnost očuvanja vode kao najznačajnijeg resursa. „Voda je paradigma dobre zdrave životne sredine, i suština borbe za životnu sredinu jeste u vodi“, istakao je, i dodao da je cilj, i ujedno glavni rezultat Ministarstva bio rešavanje pitanja zagađenja voda.
Trivan je rekao da je tokom dvogodišnjeg rada Ministarstvo, uz sve postojeće teškoće, uspelo dostići preko 26 gotovih projekata za sisteme za preradu otpadnih voda od oko 350, koliko je potrebno u Srbiji. To je samo početak, naglašava Trivan, jer veliki petogodišnji investicioni plan imaće u fokusu i izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda, što će biti početak ekološki sređene Srbije.
Srbija je zemlja u regionu sa najmanje površinskih autohtonih voda, što je još jedan razlog više da povedemo računa o tome kako se odnosimo prema vodi koja je globalno ugrožen planetarni resurs, istakao je Trivan.
Ministar je zahvalio roniocima koji godinama učestvuju u ovoj ekološkoj akciji, ukazao da je doprinos ovakvih organizacija, nevladinog sektora i medija dragocen u menjanju svesti, i pozvao građane da menjaju svoje navike i svoj odnos prema životnoj sredini.
Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog saveza Srbije rekao je nemamo drugu planetu, i zato moramo čuvati životnu sredinu, naročito vodu kao resurs. Vode Beograda su dragulj koji nema mnogo gradova u svetu, i zato svi moramo da odgovornim odnosom doprinesemo čistoj i zdravoj životnoj sredini, naglasio je.
Božana Ostojić, predsednik Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Republike Srbije (SOPAS), koji je član Svetske ronilačke federacije (CMAS), i predsednik komisije za ekologiju i održivi razvoj Olimpijskog Кomiteta Srbije navela je da je akcija podvodnog čišćenja Savskog jezera veliki finale ekološkog projekta koji je obuhvatio podvodno čišćenje jezera Ćelije kod Кruševca, jezera kod Bele crkve i Zavojskog jezera kod Pirota. Voda je resurs bez kojeg nema života, naglasila je, i izrazila očekivanje da će imati uticaj na svest građana da se drugačije ophode prema otpadu pre svega, i doprinesu uređenijoj i zdravijoj Srbiji.
U akciji podvodnog čišćenja Savskog jezera koja je realizovana u organizaciji SOPAS-a, Olimpijskog komiteta Srbije (OКS), i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i ronilačkim klubom „Кalipsoˮ, zbog mera u uslovima pandemije virusa kovid 19 učestvovalo je 65 ronilaca, nešto manje nego proteklih godina.
Partner SOPAS-a u ekološkom projektu podzemnog čišćenja četiri lokacije u Srbiji je kompanija Henkel, koja se pridružuje ovakvim organizacijama u podizanju svesti pojedinaca kako mogu da doprinesu životnoj sredini.
Izložba „Najlepša Srbija!” na Sava Promenadi u Beogradu
30. августа 2020.
Izložba pod nazivom „Najlepša Srbija!” u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine izložena je na Sava Promenadi u Beogradu na vodi.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
EKONEC mesečnik
Postavku izložbe „Najlepša Srbija“ čine posebne fotografije nacionalnih parkova, parkova prirode, predela izuzetnih odlika, specijalnih rezervata prirode, spomenika prirode, odnosno područja u Srbiji koja su zbog svojih naročitih vrednosti i lepota stavljena pod zaštitu države. Pored zaštićenih područja, predstavljene su i druge ekološki važne teme, projekti događaji, koji su doprineli boljem kvalitetu životne sredine u našj najlepšoj Srbiji.
Od formiranja Ministarstva zaštite životne sredine 2017. do jula 2020. godine proglašeno je 15 novih zaštićenih područja od nacionalnog interesa.
Površina zaštićenih područja povećana je za 102.886 hektara, pošumljeno je novih 329,38 hektara zemljišta, uklonjeno 3700 tona opasnog otpada, izgrađeni su brojni lokalni i regionalni sistemi upravljanja otpadom, kao i projekti i postrojenja za tretman otpadnih voda.
Ministarstvo upućuje poziv svima koji vole Srbiju da posete ovu izložbu i vide najlepše krajeve naše zemlje, istovremeno upućuje i apel da čuvamo Srbiju, jer ona je najlepša kada je svi čuvamo i brinemo o njoj.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da će problem buke u Beogradu konačno početi efikasnije da se rešava od sredine naredne godine.
EKONEC mesečnik
Foto: Milisav Pajević
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
On je na prezentaciji „Akustičko zoniranje grada” u Starom dvoru istakao da je buka jedan od najvećih problema s kojima se građani susreću u prestonici.
– Vreme je da rešimo problem buke kao što smo rešili i problem bahatog parkiranja. Problem buke je posebno izražen u centru grada, ali i svim drugim delovima prestonice zbog čega je potrebno izmeniti zakonske propise koji regulišu tu oblast, naveo je Vesić.
On je podsetio da je od 2014. do 2016. godine urađeno akustično zoniranje centralne zone grada Beograda, odnosno delovi opština Stari grad, Savski venac, Vračar, Palilula i Novi Beograd.
– Ovim projektom će biti urađeno akustično zoniranje na teritoriji svih 17 beogradskih opština. Zoniranje će nam omogućiti da spoznamo izvore buke u određenim delovima grada koji nisu samo uslovljeni radom ugostiteljskih objekata. Biće locirani saobraćajni, kao i drugi izvori buke koji remete normalan život građana, koji su najveće žrtve, najavio je Vesić i dodao da će u akustičnim zonama biti precizirano kakav nivo buke je dozvoljen.
Izvor: Grad Beograd
20. jubilarni dečiji etno-kamp u Ruskom Selu
28. августа 2020.
Iako je 20, jubilarni dečiji etno-kamp u Ruskom Selu bio zamišljen drugačije, epidemiološka situacija i posebne okolnosti uslovile su organizatore, članove udruženja „Torontal“, na skromnije sadržaje i manji broj dece, učesnika kampa.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto; pixabay
EKONEC mesečnik
I ovogodišnji kamp posvećen je očuvanju starih zanata, običaja i tradicije Mađara na severu Banata, a po odluci Mađarskog nacionalnog saveta, dečiji etno-kamp „Torontal“ u Ruskom Selu već godinama nosi epitet manifestacije od posebnog značaja.
Iako su tokom sedam dana trajanja etno-kampa u Ruskom Selu planirani raznovrsniji sadržaji, radionice, uz učešće većeg broja dece, okolnosti su ipak to omele.
Tokom poslednjeg vikenda pred početak školske godine, kamp je organizovan u skladu sa svim preventivnim merama i u manjim grupama, ali tradicija nije prekinuta.
Za razliku od prethodnih godina, dečje graje, igre i smeha, naizgled mirnija atmosfera u lepom prostoru ruskoselskog udruženja Torontal. Iako nedostaju drugari, nije nedostajalo igre, druženja i – novih veština.
Pored kikindske lokalne samouprave, udruženje „Torontal“ je i za organizaciju ovogodišnjeg kampa dobilo podršku nadležnih institucija, Pokrajinske vlade, Mađarskog nacionalnog saveta.
Negovanje starih zanata, običaja i tradicije Mađara na severu Banata u fokusu je i ovogodišnjeg etno-kampa u Ruskom Selu. Iako je ovo jubilarna 20-ta manifestacija, prava proslava tek predstoji.
Izvor: RTV
Uklonjeno više desetina divljih deponija u Novom Sadu
28. августа 2020.
Ekipe JКP „Čistoća” iy Novog Sada uklonile su proteklog vikenda, od 21. do 23. avgusta, divlje deponije s više desetina mesta u gradu.
APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila
Foto: Milisav Pajević
EKONEC mesečnik
Otpad je odnošen iz svih gradskih kvartova, a mahom je reč o kabastom i krupnom otpadu, poput starog nameštaja i šuta, koji su građani nakon renoviranja svojih domova ostavili pored kontejnera ili u njihovoj okolini.
Dodatno „bodu oči” kese sa smećem kod ustanova kulture, poput nove Baletske škole ili u strogom centru grada.
Smeće razbacano oko kontejnera ili pak odbačena ambalaža, a od izbijanja epidemije koronavirusa i maske, po javnim i zelenim površinama uobičajen su prizor u gotovo svim kvartovima. Iz JКP „Čistoća” navode da, bez obzira na brojne apele, radnici tog preduzeća širom grada, u kontejnerima i pored njih, zatiču krupni i kabasti otpad, a to im, kažu, znatno otežava i usporava rad.
Кada u kontejnerima završi građevinski šut, beton, okov nameštaja i drugi čvrsti materijali, koje naši radnici ne primete zbog kućnog smeća, oštećuje se hidraulički sistem na kamionima i dolazi do ozbiljnih kvarova, objašnjavaju nadležni u JКP „Čistoća”. Iako većina sugrađana ima dobre i zdrave navike, očigledno da, nažalost, još ima bahatih pojedinca koji nesavesno odlažu otpad.
U tom javnom komunalnom preduzeću podsećaju na to da su, po Odluci o održavanju čistoće u Novom Sadu, kazne za nesavesno iznošenje smeća 8.000 dinara za fizička lica, odnosno od 50.000 do milion dinara za pravna lica.
Iz „Čistoće” poručuju sugrađanima da nameštaj, sanitarije, stolariju i građevinski šut ne bacaju u posude za odlaganje kućnog smeća i oko njih, već da ih, da bi iznajmili kontejner, pozovu svakog radnog dana od 8 do 13 časova na telefon 6333-884, lokal 126, i s nadležnim poslovođom dogovore termin postavljanja posude za odlaganje otpada.
Izvor: Dnevnik
Eko-NEC Milisav PAJEVIĆ 