U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, otvorena je izložba pod nazivom: „Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu i uz podršku Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine, na kojoj su prisustvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Aleksandra Savić, autorka izložbe je naglasila da je Srbija izuzetno bogata velikim brojem starih, autohtonih sorti voća najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa, koje su se gajile na našem području stotinama godina unazad.

Stare sorte imaju veliki uticaj na zaštitu životne sredine, čine značajan deo ekosistema, utiču na mikroklimu određenog područja i ublažavaju temperaturne razlike, sprečavaju eroziju tla, a mogu da budu stanište i izvor hrane brojnim životinjskim vrstama.

Cilj izložbe je da se predstavi bogatstvo i raznovrsnost velikog broja sorti autohtonog voća naših prostora, koje je potrebno istražiti, zabeležiti i sačuvati, kao i da se promoviše ruralna baština i afirmišu tradicionalne vrednosti.

Milisav Pajević

Regionalna kancelarija IUCN-a za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, poziva na prvi virtuelni vebinar „Rešenja zasnovana na prirodi sa fokusom na region zapadnog Balkana“.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Onlajn događaj će se održati u četvrtak, 1. oktobra sa početkom u 10:00 časova.


Da biste prisustvovali vebinaru, morate se registrovati ovde.

Imajte na umu da će veza biti aktivna na početku događaja.


Za sve one koji su se već registrovali, imajte na umu da možete direktno pristupiti vebinaru sa platforme Eventbrite.

Ako imate tehničkih problema ili dodatnih pitanja, obratite se Кristin.Meier@iucn.org ili Vesni.Bjedov@iucn.org.

Milisav Pajević

Informativna online radionica za pružaoce konsultantskih usluga o IPARD Meri 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, održana je prošlog petka.

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Predstavnici Upravljačkog tela, IPARD agencije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija predstavili su potencijalne korisnike, opšte i posebne uslove, kriterijume rangiranja, visinu podsticaja i vrste investicija, neophodnu dokumentaciju i druge elemente važne za odobravanje i isplatu podsticaja za IPARD Meru 7.

Takođe, detaljnije su objašnjeni propisani uslovi za obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja, ovlašćenja turističke isnpekcije kao tehničkog tela u IPARD Meri 7 i promocija Vodiča za korisnike.

Radionici je prisustvovalo 60 predstavnika privrednih društava i preduzetnika koji se bave pružanjem konsultantskih usluga, izradom poslovnih/biznis planova, izradom projekata i tehničke dokumentacije, izradom studija izvodljivosti i drugih studija.

U delu radionice predviđenom za diskusiju, imali su priliku da postave pitanja, koja su se u najvećoj meri odnosila na prihvatljive investicije u okviru raspisanog javnog poziva za IPARD Meru 7, kao i na specifične kriterijume prihvatljivosti.

Milisav Pajević

Javni uvid u Nacrt prostornog plana kanala Begej i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja, održaće se u trajanju od 30 dana a zaključno sa 13. oktobrom ove godine.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Javna prezentacija Nacrta prostornog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održana u Novom Sadu, u zgradi JVP „Vode Vojvodine“, 01. oktobra u 11 časova, Svečana sala, IV sprat Bulevar Mihajla Pupina 25.

Javna sednica Кomisije za javni uvid održaće se 21.oktobra u Novom Sadu, u zgradi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, u sali 1, Vladike Platona bb, sa početkom u 15,00 časova.

Milisav Pajević

U sklopu obeležavanja Svetskog dana pešačenja, Asocijacija „Sport za sve” organizovaće 3. i 4. oktobra „Pešačenjem do zdravlja” pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu Grada Beograda.

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Pozivaju se sugrađani da se pridruže ovoj jednostavnoj fizičkoj aktivnosti za sve uzraste. Sportski stručnjaci i lekari čekaju ih u subotu na Košutnjaku (trim-staza), a u nedelju na Adi Ciganliji (od hotela „Jezero Azaro”) i Ušću od 11 časova, uz sportske i medicinske savete i brošure o pešačenju i kretanju do zdravlja.

Sve informacije su dostupne na broj telefona 2643-296 i putem imejl-adrese sportzasvebeograd@gmail.com .

Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa JP „Nacionalni park Đerdap”, Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Šumarskim fakultetom, obeležiće Četvrti međunarodni dan predela u Srbiji, u ponedeljak 12. oktobra u 10 časova u upravnoj zgradi JP „NP Đerdap”, koji je domaćin ovogodišnjeg događaja.

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Republika Srbija je potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju o predelu (EКP) 2011. Godine i na taj način pridružila velikom broju zemalja (39) članica Saveta Evrope, koje su pokazale brigu o održivom razvoju i prepoznale predeo kao suštinski faktor u uspostavljanju ravnoteže između očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa, kao izraza evropskog identiteta i raznolikosti.

Savet Evrope je temu predela odredio kao važno polje evropske politike. Predeo je identifikovan kao deo kulturne baštine, kao kulturno i prirodno dobro od direktnog značaja za kvalitet života.

Svetski dan predela ustanovio je Savet Evrope ukazujući na značaj očuvanja predela, a Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa partnerskim institucijama, svake godine polovinom oktobra organizuje različite događaje kojima na simboličan način obeležava ovaj dan.

Ovogodišnja tema Dana predela posvećena je primeni Evropske Кonvencije o predelu u sektorskim politikama

(https://www.coe.int/en/web/landscape/international-landscape-day), tako da će predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Nacionalnog parka Đerdap, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Šumarskog fakulteta, prikazati dosadašnji napredak u planiranju i uređenju predela, a posebno njihovoj integraciji u prostorno plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i politike.

Univerzitet u Beogradu/Šumarski fakultet, posvetiće nedelju, od 12. do 20. oktobra , izložbi radova studenata pejzažne arhitekture (tema: karakter predela u sektorskim planovima’), koji će biti izloženi u holu fakulteta, kao i zvaničnoj završnoj ceremoniji koja će biti održana 15. oktobra 2020. na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Milisav Pajević

Udruženje „Ekogeneza“ koje već znate po aktivnostima kroz portal EkoBlog i podkast EkoPod, u saradnji sa udruženjem „Dete“ – zaštitnik planete prvi put ove godine organizuje EkoKon, multidisciplinarnu konferenciju koja mladima pruža mogućnost da sa drugima podele svoj rad, rezultate i kreativnost.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila


EKONEC mesečnik

Konferencija pod imenom EkoKon – Sva lica klimatskih promena koja će biti održana početkom novembra, za cilj ima da prikaže klimatske promene iz raznih uglova, kako kroz naučni rad tako i kroz umetnost.


Klimatske promene su tema koja bi trebalo da interesuje svakoga, bez obzira na delatnost kojom se bavi ili interesovanja koja neguje.

U skladu sa tim, EkoKon pruža priliku da se mladi uključe u proces podizanja svesti o uticaju čoveka na ubrzavanje promena klime učešćem u nekom od četiri konkursa:
Akademski konkurs, odnosno konkurs za stručne radove, namenjen je svim studentima (upisanim na fakultete i visoke škole u Republici Srbiji), kao i onima koji su diplomirali nakon 1. septembra 2019. godine.

-Želimo da saznamo da li i kako klimatske promene utiču na različite oblasti usavršavanja i istraživanja, ali i da li delatnosti u tim oblastima utiču na same klimatske promene. Iznenadite nas otkrivanjem neke oblasti koja ima bitan uticaj na klimatske promene ili trpi zbog efekata istih, stoji u pozivu.


-Literarni konkurs je namenjen beogradskim srednjoškolcima, koje ovom prilikom pozivamo da nam kroz esej predstave kako oni vide klimatske promene. Mladi su u proteklih godinu dana kroz klimatski štrajk Petkom za budućnost pokazali da su klimatske promene tema koja se nalazi visoko na lestvici prioriteta i da zaista možemo dosta da naučimo ako odlučimo da čujemo šta imaju da nam poruče, naglašavaju organizatori.


Likovni i Foto-konkurs su otvoreni za sve ljubitelje slikarstva i fotografije.

Pokažite kako klimatske promene izgledaju kada ih naslikate, ili ako je fotoaparat vaše oruđe, prikažite nam kako one izgledaju kroz vaš objektiv.

Prijava za konkurse biće otvorena do 30. septembra.

Detaljno o prijavama i propozicijama za pojedinačne konkurse možete pročitati na sajtu: ekokon.ekogeneza.org ili pišite na info@ekogeneza.org

Projekat EkoKon – Sva lica klimatskih promena sprovodi udruženje „Ekogeneza“ u saradnji sa udruženjem „Dete“ – zaštitnik planete uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Velika povelja „Zelena planeta” za učinjeno dobro prirodi u 2020. godini svečano je dodeljena Ekološkom časopisu „EKOlist” iz Bačkog Petrovca.


Na Svetski dan čistih planina, 26. septembra u etno-kući „Aroma” u Bačkom Petrovcu zvanično je uručena direktorki ovog časopisa Jadranki Marčok.


Priznanje dodeljuje Društvo stručnjaka ekoloških nauka Srbije, a petočlani žiri za dodelu Velike povelje činili su prof. dr Lidija Amidžić, redovni profesor Univerziteta Singidunum u Beogradu, Dragana Ratković, urednica emisije o ekologiji i zaštiti životne sredine „Pod staklenim zvonom” Prvog programa radija RTV, Momčilo Bogdanović, Predsednik ekološkog društva „Inogošt” iz Surdulice, Predrag Ćurčić, Predsednik Društva stručnjaka ekoloških nauka Srbije i, kao predsednik žirija, Branislav Marinkov, direktor projekta „Zelena planeta”.


-Redakcija časopisa se decenijama u nazad zalaže za naše zdravije i humanije životno okruženje, za očuvanje i mudro korišćenje prirodnih vrednosti i resursa, za istinski održiv i dugoročan razvoj lokalnih zajednica i za ljude, koji treba da žive u skladu sa prirodom i živim svetom oko sebe.

Udruženje građana „Zeleni krug“ preko svog časopisa „EKOlist“ to istrajno i uspešno čini, zbog čega je po mišljenju žirija zaslužilo priznanje Zelena planeta”, navodi se u obrazloženju nagrade.


-Zdrava životna sredina nema alternativu, jer u suprotnom život nije moguć. Mi se trudimo da budemo deo rešenja i te promene koju želimo da vidimo, istakla je Jadranka Marčok primajući nagradu.

Izvor: EKOlist

Milisav Pajević

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) uspešno je sprovelo treći po redu letnji istraživački kamp na području Labudovog okna.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Tokom 30 dana, od sredine avgusta do sredine septembra, uhvaćene su i metalnim prstenovima obeležene 823 jedinke divljih ptica koje su svrstane u 39 različitih vrsta.

Najčešće su prstenovane ptice pevačice među kojima su najbrojniji bili brezov zviždak, potom trstenjak rogožar i trstenjak cvrkutić.

Kamp je poslužio i za obuku 25 polaznika, uglavnom mladih prirodnjaka, koji su imali priliku da nauče kako se u naučne svrhe ptice bezbedno hvataju, raspoznaju, premeravaju, obeležavaju i vraćaju na slobodu.

Istraživačima aktivnosti nisu teško pale jer su svakoga dana uživali u seobi ptica u bajkovitom prirodnom ambijentu.

-Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizovalo je kamp u okviru projekta „Jadranski selidbeni put 4“ koga podržava nemačka fondacija EuroNatur.

Nama je Labudovo okno posebno važno, te ulažemo velike napore da se celo područje istraži i bolje zaštiti. To je jedinstven raj za ptice gde se one razmnožavaju, a nakon toga okupljaju, odmaraju i spremaju za dug i opasan put do Afrike, objašnjava Sandra Jovanović, organizatorka kampa, i dodaje da su kamp pored polaznika posetili i brojni ljubitelji ptica i prirode koji su raspoloženi da nauče nešto više o njima.

-Ove godine smo usled pandemije KOVID-19 znatno smanjili kapacitet kampa. To, međutim, nije omelo brojne ljubitelje prirode da nas posete. Posebno nas raduje što su istraživačkim aktivnostima prisustvovale porodice sa decom. Kapacitet kampa bio je popunjen nakon samo tri dana od objave i početka prijavljivanja. Nama to ukazuje na veliku zainteresovanost građana i potrebu da se ovakve i slične istraživačke aktivnosti sprovode tokom cele godine na većem broju lokaliteta, izjavila je Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Labudovo okno je područje Dunava i njegovih poplavnih zona na južnom obodu Panonske nizije, između prostrane Deliblatske peščare na severu i zatalasanog Braničeva na jugu.

Prepoznato je na svetskom nivou kao Međunarodno značajno područje za ptice ( IBA ), a od 2007. godine nalazi se na listi Ramsarskih područja, odnosno značajnih močvarnih područja.

Tokom zimskih meseci na vodama Labudovog okna okuplja se preko 70.000 jedinki raznih vrsta ptica, ponajviše divljih gusaka i pataka. Dugogodišnjim istraživanjima zabeleženo preko 270 vrsta ptica od kojih su mnoge retke i ugrožene u nacionalnim i međunarodim okvirima.

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističu da je njihova želja da Labudovo okno postane prepoznata istraživačka i ornitološka stanica otvorena za sve zainteresovane ljubitelje ptica i prirode.

Izvor: RTV

Milisav Pajević


Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Najpre želim da se iskreno zahvalim što ste me pozvali da se obratim Vašim čitaocima sa nekim mojim viđenjem stanja zaštite životne sredine iz ličnog iskustva i rada koji traje već 27 godina.

Smatram da moje viđenje možda neće biti dovoljno objektivno jer je nemoguće pratiti sva događanja u životnoj sredini na nivou cele zemlje – o tome se stara Ministarstvo zaštite životne sredine, ali sam zahvalna unapred ako moji predlozi i sugestije mogu bar nešto da promene u budućem periodu na putu održivog razvoja u skladu sa “Ciljevima održivog razvoja Agende 2030”. 

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Ekološke nevladine organizacije, među kojima je i Ekološko društvo „Bujanovac” koje predstavlja moja malenkost, produžena su ruka nadležnih organa za ispitivanje pulsa građana i prirode tako da uz njihovu pomoć i saradnju može mnogo akcija da se uradi na zaštiti biodiverziteta, klimatskim promenama, upravljanju otpadom i vodama itd.

Sve što se događa u Srbiji, kao delu globalnog ekosistema na planeti Zemlji, ima odraza na globalnom nivou u biosferi. Jedan broj fabrika koje su bile zagađivači vode, vazduha i zemljišta trenutno je u likvidaciji tako da su se smanjila zagađenja, ali su ostala istorijska zagađenja zatrpana površinski tankim slojem zemlje slično skrivanju „đubreta pod tepih”.

To „lažno čišćenje” platiće skupo generacije koje dolaze posle nas, jer sve opasne materije prisutne u zemljištu decenijama unazad već su ušle u lanac ishrane i stalno se manifestuje njihovo štetno dejstvo kako na biljkama i životinjama, tako i na ljudima.

Zbog toga je neophodno proširiti mrežu monitoringa vazduha, vode i zemljišta uvođenjem dodatnih tehnika biomonitoringa.

Iako su ove investicije skupe, zdravlje ljudi nema cenu i u tom smislu treba posmatrati svaku vrstu troškova u zaštiti životne sredine jer je krajnji cilj ovih ulaganja zdrav i dug život svakog pojedinca u zajednici. Dosta je pokrenuto projekata za smanjenje zagađenja u životnoj sredini i dosta je realizovanih projekata koji treba da se nastave, ali to je, po mojoj proceni oko 20 odsto od onog što treba da se uradi na svim poljima. 

Kako je zaštita životne sredine skupa investicija, to se odražava i na opšte stanje u životnoj sredini. Inspekcijski organi su zakonom ograničeni da postupaju u pojedinim slučajevima kao što je nekontrolisana eksploatacija peska, šljunka i kamena, zauzimanje dela korita reka za privatne prostore za mehanizaciju, smanjenje javnih zelenih površina u urbanim sredinama u korist povećanja prostora za ugostiteljske i druge objekte male privrede, nekontrolisano ispuštanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda, spaljivanje opasnog i neopasnog otpada u domaćinstvima i na otvorenom prostoru, zagađivanje vodotokova opasnim i neopasnim otpadom, zagađivanje zemljišta nekontrolisanom upotrebom hemikalija, a tu su i posledice od bombardovanja 1999. godine: osiromašeni uranijum koji je ušao u lanac ishrane, neekslodirana ubojna sredstva koja još mogu da eksplodiraju na pojedinim lokacijama, polihlorovani-bi-fenili (PCB) koji su izašli iz oštećenih trafo-stanica i još mnogo štetnih materija koje su otplovile u reke i okeane i sad tamo truju morske organizme i izazivaju razne genetske promene na njima, a preko njih i na ljudima koji ih konzumiraju kao krajnji potrošači u lancima ishrane. 

Klimatske promene donele su i najezde pojedinih vrsta insekata kao prenosioca zaraznih bolesti i na životinje i na ljude, a javljaju se i agresivne vrste insekata – leptirova koji vrše golobrst četinarskih šuma i dolazi do sušenja ovih sastojina u graničnim područjima Srbije. 

Trebalo bi u pojedinim pograničnim područjima otvoriti laboratorije pri zavodima za javno zdravlje za ispitivanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i biološkog materijala kako bi se skratili put i vreme od mesta uzorkovanja do mesta analize uzoraka i kako bi se u kratkom vremenskom periodu dobili realni rezultati. 

Da li je Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodne tri i po godine uspelo da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Ministarstvo zaštite životne sredine je pokrenulo brojne projekte u raznim oblastima ali za generalno poboljšanje stanja nekad je potrebno mnogo manje sredstava nego što procenjuju svetski eksperti.


Ministar Goran Trivan sa svojim saradnicima se zaista trudi da odgovori svim poslovima i aktivnostima koji pred njim stoje i zaista je puno uradio, na čemu mu čestitamo.

Što se tiče konkursa koje Ministarstvo zaštite životne sredine raspisuje svake godine za korišćenje sredstava Zelenog fonda, mogla bi da se bar malo pojednostavi procedura za konkurse za lokalne samouprave i NVO za razne projekte iz oblasti zaštite životne sredine i da se sredstva dodeljuju većem broju opština i organizacija jer će tako biti postignut veći efekat nego sa manjim brojem korisnika sredstava Zelenog fonda.

Ako je ekologija – ekonomija prirode, onda u ekologiji ništa nije suvišno. Ne treba preterivati u hrani, piću, garderobi, sticanju pokretnih i nepokretnih dobara.

Najveće bogatstvo svakog čoveka je zdravlje, a zdravlje naše dece je imperativ celog društva! Srbija je bogata zemlja, slobodno mogu reći, i prebogata, ali veliki broj naše dece ne vidi to bogatstvo i lepote jer su im „pametni telefoni” usporili razvijanje vijuga u mozgu, jer više vremena provode na telefonu i računaru dobijajući nekad pogrešne informacije, nego sa roditeljima i u prirodi, jer neki od njih ne znaju ni da hodaju po putu koji nije asfaltiran, a kamoli da razlikuju jestive i otrovne pečurke, lekovito bilje, opasne insekte i sl. Sve u svemu, stanje životne sredine u Srbiji je u zabrinjavajuće lošem stanju i dalje iako se mnogo stvari pokrenulo.

Kasni sa uvođenjem primarne selekcije otpada, stimulacije i subvencije za najugroženiju kategoriju u lancu reciklaže – sakupljače, ne postoje ili su toliko ponižavajuće da su sakupljači potpuno demotivisani za sakupljanje reciklabinih materijala.


Osim toga, cene reciklabila se razlikuju od operatera do operatera što nikako ne ide u prilog povećanju procenta reciklaže. Ako su u toku godine ispunjene kvote za pojedine vrste reciklabila na nivou države pre isteka kalendarske godine, to ne treba da znači da reciklaža nije potrebna i dalje.

Takođe, pojedini operateri zloupotrebljavaju svoju poziciju i dominaciju na određenom prostoru, obično u malim sredinama i neće da se bave sa malim sakupljačima, već samo sa određenim velikim trgovinskim lancima i prodajnim objektima sklapaju ugovore, a kvalitet sakupljenih sirovina je mnogo gori nego kad to rade pojedinačno sakupljači.


Ministarstvo zaštite životne sredine zna dobro ko, gde i šta radi i, očigledno je, da je po papirima sve u redu. Na žalost, po pregledu stanja od strane građana, sakupljača sekundarnih sirovina i nekih ekoloških organizacija, nije baš tako!

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Koliko je epidemija korona virusa uticala na aktivnosti Ekološkog društva „Bujanovac“ u oblasti zaštite životne sredine? Jesu li one dodatno usporene i onemogućene?

Epidemija „korona” virusa je i te kako usporila ne samo aktivnosti Ekološkog društva „Bujanovac” već celokupnog čovečanstva. Otežano je bilo kretanje, ali zagađenja nisu prestajala da se dešavaju. Bilo je manje šumskih i poljskih požara u toku ove godine, ali vremenske prilike su u velikoj meri uticale da ne dolazi do požara jer je često padala kiša.

Na žalost, divlje deponije još uvek rastu i po broju, i po količinama koje se na njima odlažu, najezde tropskih insekata su intenzivne, novca za razvijanje javne svesti – kampanje, akcije, debate ima vrlo malo ili nema uopšte…

Takvi mali projekti na zaštiti životne sredine u lokalnim zajednicama mogu pomoći i, i te kako ubrzati kapitalne investicione projekte koji se realizuju godinama, kao što je npr. izgradnja sanitarnih deponija i transfer-stanica, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda isl.

U toku 2019. godine trebalo je da realizujemo projekat preko Ministarstva prosvete pod nazivom „Obrazovanje za održivi razvoj”. Na žalost, projekat nije mogao da bude realizovan.

Izdvajanja iz Budžeta Opštine Bujanovac za aktivnosti Ekološkog društva „Bujanovac” toliko su mala da nikad nisu bila manja u odnosu na prethodni period od 26 godina, tj. od osnivanja.

Za poslednje tri godine iz budžeta Opštine Bujanovac za rad UG Ekološko društvo „Bujanovac” izdvojena su ukupna sredstva u iznosu od 90.000,00 din i to: 2018 – 40.000 din, 2019 – 30.000 din, a za ovu godinu je doneta odluka o dodeljivanju samo 20.000 din, tako da se rad ovog Udruženja sveo na minimum.

Koje akcije i projekte trenutno sprovodi Ekološko društvo „Bujanovac“?

U toku je realizacija projekta pod nazivom „Uradimo danas” koji finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Projekat je namenjen osnaživanju jednoroditeljskih porodica.

Odabrano je devet žena – samohranih majki koje imaju jedno ili više dece uzrasta 8-15 godina. Ove učesnice završiće obuku za šivenje, kurs engleskog jezika i kurs nemačkog jezika tokom 4 meseca realizacije projekta.

Na kursu šivenja upoznaće se sa veštinama pletenja, heklanja, vezenja, a svoje proizvode moći će da prodaju preko Interneta. Zato će im biti potrebni kursevi engleskog i nemačkog jezika koji će moći da prate i njihova deca.

Šivaću mašinu obezbedila je Kompanija „YUMCO” A.D. iz Vranja. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad u Bujanovcu.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Neke najjednostavnije stvari treba primeniti:
Domaćinsko i odgovorno ponašanje u potrošnji hrane, pića, vode, struje, odeće, obuće i drugih potrepština, koje se postiže razvijanjem javne svesti o zaštiti zdravlja i životne sredine.


Edukacija mnogih političara i funkcionera koji ne treba da samo otvore neki skup i da ga napuste, već da se posvete temi zaštite životne sredine do kraja i da ličnim primerom utiču na svoje građane kako se treba ponašati u okolini, kao što to radi ministar Goran Trivan i njegovi saradnici.


Korišćenje „brown fieled” investicija koje bi mogle u velikoj meri da smanje troškove „green field” investicija i da se mnogo brže privedu novoj nameni.

Za Pregovaračko poglavlje 27 nikad neće biti ispunjeni uslovi koje je stavila Evropska unija pred Republiku Srbiju jer nisu realni. Može i sa duplo manje sredstava da se uradi mnogo više samo treba praktično od sredine do sredine razmotriti stanje i konsultovati lokalne stručnjake i saradnike, a ne „političke miljenike”.


Umrežavanje sa ostalim ekološkim udruženjima građana iz regiona je potrebno radi efikasnije saradnje, ali često mora da dođe neki donator da bi nas upoznao sa komšijama jer donatori bolje znaju od nas ko gde šta radi, na žalost.


Izvođenje akcija u prirodi uz poštovanje mera zaštite zdravlja svakog pojedinca (sakupljanje otpada, lekovitog bilja, čišćenje obala reka i jezera, istraživanje biodiverziteta, organizovanje letnjih kampova i sl.) doprineće stvaranju povezanosti sa prirodom i povezanosti među učesnicima, jer savremene tehnologije stvaraju dozu zavisnosti i otuđuju ljude i jedne od drugih i od prirode, što samo može imati štetne posledice.


Izrada planova za zaštitu životne sredine koji će biti realni, jasni, izvodljivi i dostupni svakom pojedincu i za koje će biti imenovani odgovorni pojedinci i kolektivi. Dobro poznavanje stanja u prošlosti i sadašnjosti je preduslov da bi mogli da se prave dobri planovi za budućnost!


Opremanje stacionarnih i pokretnih laboratorija za ispitivanja u životnoj sredini po okruzima. Stručnjaka ima dovoljno, mnogi od njih rade jako teške fizičke poslove umesto da rade na terenu i u laboratorijama.

Sve više se u Srbiji priča o zelenoj ekonomiji, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji ili je to samo još jedna dobro upakovana priča?

Zelena ekonomija je jako pozitivna i profitabilna privredna delatnost, ali još nema uslova da zaživi u Srbiji.

Postojala je i ranije samo je sada dobila novi naziv. Smatram da je kod nas tek u povoju i biće potrebno još desetak godina da se razvije u pravom smislu.

U svakom domaćinstvu se može primeniti neki vid zelene ekonomije, ali većina domaćinstava se pretvorila samo u potrošačka bez obraćanja pažnje da li će kupiti previše odeće i hrane, da li će pokvarenu hranu ili tečnost ostaviti u ambalaži ili odvojiti neorganski i organski otpad, bez razmišljanja šta se dešava sa pampersima koje koriste bebe i nepokretni bolesnici itd. Svaki put kad upalimo sijalicu, trošimo ne struju, već kiseonik potreban za proizvodnju struje.

Svaka kap vode koja proteče kroz našu slavinu možda je putovala čitavih milion godina do naše česme, a mi je isprljamo i pustimo u reku. Dvanaest ekoloških zapovesti trebalo bi svakog dana ponavljati kao Molitvu Prirodi da nam oprosti naše svakodnevne grehove koje činimo prema Njoj i prema samima sebi. Iz tih malih svakodnevnih grehova dolaze nam sve bolesti i katastrofe koje pogađaju celu planetu Zemlju.

U socio-ekonomskoj situaciji u Srbiji koja je jako šarena od severa do juga Republike Srbije imamo bogati sever i siromašni jug. Jedan deo stanovništva nalazi se na ivici siromaštva, a jedan deo stanovništva živi rasipnički i neracionalno troši prirodne resurse.

Životna sredina to ne poznaje. Granice za vazduh i vodu ne postoje, jer smo svi deo biosfere – jedinstvenog omotača Zemlje u kome se odvija život. Zato je potrebna neprekidna edukacija svih slojeva stanovništva i preko škola i preko celoživotnog učenja jer se stalno dešavaju neke promene i otkrića i neki novi izazovi u životnoj sredini stvaraju potrebu za brzim prilagođavanjem i snalaženjem u nepredviđenim okolnostima.

EKONEC mesečnik

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

Kako vidite snagu, mesto i ulogu ekološkog civilnog društva u Srbiji danas?

Svaki korak ekologa na zaštiti životne sredine ma koliko bio mali, ima i te kako veliki značaj. Sve je to povezano sa opštim obrazovanjem i kulturom stanovništva.

Što je stanovništvo obrazovanije, lakše će prepoznati značaj i reciklaže, i štednje vode i energije, i štititi prirodu.

Ne možemo to očekivati od nekog ko ne zna šta sve imamo i koliko vredi to što imamo u smislu ekosistemskih usluga svakog pojedinačnog prostora. Zato je ekološko obrazovanje koje i Vaš magazin širi, kao i drugi ekološki časopisi i publikacije poput EKOlista, Zelenih priča i sl. veoma značajno za svakog pojedinca. Jer, samo ekološki pismen pojedinac je uslov za zdrav i dug život i rad u zdravoj životnoj sredini.

Ovo obrazovanje je celoživotno učenje a ne samo dok je svako od nas u školi ili na fakultetu.

Ono se odnosi na svakog pojedinca u društvu, a da bi se sprovodilo uspešno, neophodno je preko ekoloških civilnih organizacija neprekidno pričati o svim temama koje se tiču zaštite i unapređenja životne sredine.

Potrebna je čitava armija ekologa koji će raditi i na obrazovanju za održivi razvoj i na konkretnim akcijama u okolini.

Na žalost, entuzijazam prelazi u razočaranje kada nemate dovoljno sredstava ni da platite telefon i knjigovođu, a ne da odštampate majice, plakate, letke ili platnene torbice sa ekološkim porukama.

Od zagađivača koje ekološke nevladine organizacije prozivaju za zagađivanje životne sredine, koje se može i procesuirati na sudu sa dokazima kako na štetu životne sredine jako dobro posluju, ne može se očekivati finansijska podrška, jer će to biti ucena za ćutanje i nepreduzimanje nikakvih aktivnosti od strane nevladinih organizacija. Od nekih zagađivača se i inspektori sklanjaju, jer su veoma moćni, ratoborni i, ponekad, nasilni.


Razvoj ekološkog civilnog društva je na dobrom putu, ali ima mnogo kamenja koji spotiču, jer se često dolazi u sukob sa interesima investitora i zagađivača koji su spremni i za pretnje, i za ucene nad ekolozima koji štite i svoju, i njihovu decu.

Kaže se: „Posle prvih lasta uvek stigne proleće!” Kad želimo da nas neko prati, moramo mu lični primer dati! I u tome do kraja istrajati!

Znači, mnogo malih ekoloških organizacija širom Srbije imaće veći uticaj i značaj za zaštitu životne sredine nego onih stotinak koje su najbliže centru tj. Ministarstvu zaštite životne sredine.

Od 2003. godine ni jedan ministar za zaštitu životne sredine nije posetio Ekološko društvo „Bujanovac” što je predug period. Zadnji put je bio u Bujanovcu ministar zaštite životne sredine Dr Oliver Dulić 2012. godine, ali tom prilikom nije razgovarao sa predstavnicima nevladinog sektora jer su tadašnji političari smatrali da ne treba da dođu i predstavnici civilnog društva na taj sastanak (to su pčelarska udruženja, lovačko, ribolovačko i ekološko društvo i par romskih organizacija), jer bi možda rekli nešto što nije u interesu vlasti, a to se prosto može nazvati “diskriminacija” ili “mobing”.


Kolega Đurđevac iz Vrbasa u intervjuu koji ste objavili u prethodnom izdanju Vašeg magazina pričao je o promenama u nama samima. Svaki svestan i odgovoran čovek upravo radi na sebi svakog dana se usavršavajući i saznajući nešto novo i šireći ta nova saznanja drugima.

Svaka promena na bolje i svaki uspeh pojedinaca u malim sredinama je neoprostiv od strane onih koji nisu spremni da ulože nikakav napor da promene sebe osim da kritikuju one koji su uspešni i to na najgori mogući način. A kada te iste kritičare stavite u situaciju da urade neki težak zadatak ili bar nešto od onoga što urade preduzimljivi ekološki pismeni pojedinci, kritičari ih ili ometaju u radu, ili se pravdaju napadima na njih i kritikuju ih neargumentovano kako bi opravdali svoje propuste i nedostatke, na žalost. Takvih kritičara je mnogo.

Ekološki pismeni i odgovorni pojedinci rade, ćute i trpe sve što moraju, a dela se vide, doduše mnogo kasnije, ali mnogo duže traju od zlobnih kritika kojima ih “ekološki nepismeni pojedinci” zasipaju.


Kolege Dragan Ranđelović, Toplica Marjanović, prof. dr Zvonimir Stanković, prof. dr Mirjana Ristić, profesorka biologije Svetlana Čorboloković, dr Miloš Stanić i još mnogo drugih kolega iz Društva mladih istraživača iz Bora imali su veliki uticaj na osnivanje Ekološkog društva u Bujanovcu i koristim priliku da im se javno zahvalim u ime cele organizacije i moje malenkosti!

Neki od njih, na žalost više nisu među živima, ali su ostavili prave putokaze mlađim generacijama i srećna sam što sam ih poznavala.

Takođe, i saradnici iz Ministarstva zaštite životne sredine imali su veliko razumevanje za mnoge akcije koje smo izvodili na terenu (Ekoškola „Dolina Pčinje” 2004. i 2006. godine, projekat „Malo opremanje – veliko spremanje” u okviru akcije „Očistimo Srbiju” 2012. godine), tako da se i njima zahvaljujem ovim putem.

Posebno se zahvaljujem Opštini Bujanovac za tehničku podršku prilikom organizovanja raznih aktivnosti iz Programa rada Ekološkog društva „Bujanovac” u nadi da će, iako simbolična, ova podrška dobiti neku drugu dimenziju i značaj u periodu koji nailazi, a tiče se ispunjavanja obaveza Republike Srbije iz okvira Pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene.


Posebno se zahvaljujem mojim profesorima prof. dr Ivi Saviću, prof. dr Ivici Radoviću, prof. dr Dušku Ćiroviću, prof. dr Marku Sabovljeviću na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Zori Žunić, dr Mirjani Radenković, dr Jagošu Raičeviću sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča” u Beogradu, a takođe i prof. dr Zvonki Jeran, prof. dr Peteru Stegnaru, prof dr Tanji Mrak, dr Borutu Smodišu i dr Radojku Jaćimoviću sa Instituta „Jožef Stefan” u Ljubljani, kao i prof. dr Francu Batiču na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani gde sam radila postdiplomske studije za nesebično prenošenje velikog znanja koje poseduju i koje su preneli na svoje studente.

Njihova znanja, iskustva i saveti su mi još uvek dragoceni u svakodnevnom radu!
Takođe, bih zahvalila i svim koleginicama i kolegama biolozima u osnovnim i srednjim školama u Bujanovcu, Vranju, Preševu i Medveđi sa kojima realizujemo projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Ministarstva zaštite životne sredine.

Zahvaljujem se i Zavodu za javno zdravlje Vranje, Regionalnoj Radioteleviziji Vranje sa Redakcijom u Bujanovcu kao i svima onima koje ne mogu da pomenem jer je spisak saradnika i prijatelja jako dug. Želim im svima puno uspeha i da urade više od onog što smo do sada uradili jer imaju više uslova nego ranije!

Dragim čitaocima Vašeg portala i mesečnika EkoNEC poklanjam par pesama: „Zeleno sutra„, „Očistimo Srbiju“ i „Otpadni papir!“ .

Nadam se da će im neke poruke biti od koristi na opšte dobro njima i celoj prirodi i unapred im se zahvaljujem na vremenu koje će provesti ćitajući ovaj intervju.

Milisav Pajević