Od izvora do ušća u Crno more, Dunav prelazi put od preko 2.800 kilometara, protiče kroz deset zemalja i utiče na život više od 80 miliona ljudi.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Reka i priobalna područja imaju mnogo uloga: koriste se za poljoprivrednu proizvodnju, služe za transport, proizvodnju električne energije, rekreaciju i zaštitu od poplava, rezervoari su vode za piće, staništa su za biljke i životinje itd.

Mnoge od ovih i drugih uloga i zadataka se jednim imenom nazivaju ekosistemske usluge i sve ili utiču ili su pod uticajem kvaliteta vode Dunava. Postoji snažna veza ekosistemskih usluga i života ljudi, biljaka i životinja u slivu.

Kako plavna područja duž Dunava i ekosistemske usluge koje pružaju mogu doprineti poboljšanju kvaliteta vode u reci i kako različiti interesi mogu biti uzeti u obzir pri upravljanju ovim područjima i van nacionalnih granica?Odgovore na ova pitanja pokušaće da nađe konzorcijum pod vođstvom Katoličkog Univerziteta u Eichstaett-Ingolstadt, Nemačka, u okviru projekta IDES koji se finansira iz programa transnacionalne saradnje Dunav (fondovi ERDF i IPA ) i ima budžet od 1.951.170 evra. Period implementacije projekta je od 1. jula 2020. do 31. decembra 2022.

Projektni partneri dolaze iz 25 institucija iz 10 zemalja Dunavskog regiona (Nemačka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Bugarska, Srbija, Hrvatska i Moldavija). Partner u projektu iz Srbije je Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, a strateški partner je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, takođe iz Novog Sada. Projekat je zvanično pokrenut 8. septembra ove godine putem virtuelnog sastanka na kome su uz članove konzorcijuma učestvovali i najvažniji predstavnici zainteresovanih subjekata i (tzv. stejkholderi) iz svih partnerskih zemalja.

-Cilj projekta je usvajanje i implementacija zajedničkog sveobuhvatnog pristupa u korišćenju ekosistemskih usluga za poboljšanje kvaliteta vode Dunava, što je pionirski poduhvat. To ćemo učiniti u tesnoj saradnji sa donosiocima odluka i upravljačima plavnih područja u pilot područjima u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji. Očekujemo da će se na taj način povećati razumevanje značaja brojnih ekosistemskih usluga, zajedničkih za zemlje u regionu, i njihovo uključivanje u buduće upravljačke strategije, kaže dr Barbara Stammel, koordinator projekta.

U okviru projekta će biti razvijen alat za podršku odlučivanju IDES koji će omogućiti ključnim nacionalnim akterima u oblasti upravljanja kvalitetom voda da identifikuju održive mere upravljanja multifunkcionalnim plavnim područjima, bez zanemarivanja potreba drugih sektora kao što su poljoprivreda, turizam, ekologija i dr.

Inovativni koncept upravljanja kvalitetom voda i IDES alat će biti testirani na radionicama sa stejkholderima u svih pet pilot područja, u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji, i biće razvijena zajednička strategija za operativno uključivanje ekosistemskih usluga u procese planiranja upravljačkih strategija sa ciljem poboljšanja kvaliteta voda u ovom delu dunavskog sliva.

Više informacija o projektu može se naći na web sajtu projekta ili ovde.

Prof. dr Zorica Srđević, koordinator projekta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

Milisav Pajević

Organizacija Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada organizovala je skup posvećen izazovima i problemima sa kojima se građani i institucije u Novom Sadu suočavaju po pitanju farmaceutskog otpada prikupljenog od građana.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Domaćin ovog skupa bila je Privredna komora Vojvodine.
Do ovog okruglog stola došlo je na inicijativu lokalnog ombudsmana Grada Novog Sada Marine Popović Ivetić.

Ona je predstavila genezu bavljenja ovom problematikom i naglasila da je motiv za organizaciju ovog skupa pokušaj da se problem osvetli sa svih strana i da se ukaže na moguća rešenja, bez aspiracija da se traže krivci za problem.


U uvodnom izlaganju, predsednik Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović i sekretar udruženja industrije Privredne komore Vojvodine Zoran Trpovski istakli su osnovne probleme koji karakterišu ovu oblast – nedorečeno i teško primenjivo zakonodavstvo, subjektivne i objektivne prepreke u radu apotekarskih ustanova, kao i zanemarljivu pažnju svih segmenata društva usmerenu ka ovom problemu.


Po slovu zakona, sve apoteke su obavezne da prime i zbrinu farmaceutski materijal koji im građani donesu – najčešće neiskorišćene lekove i lekove kojima je istekao rok upotrebe. U praksi, to se dešava veoma retko, maltene na nivou incidenta.


Inženjeri zaštite životne sredine sproveli su istraživanje među apotekarskim ustanovama u Novom Sadu, koje su predstavile pravnica Ivana Milovac i master farmacije Ana Jezdimirović. Istraživanjem su obuhvaćene 192 apotekarske jedinice na teritoriji Novog Sada. 47 apotekarskih jedinica se nije odazvalo, 20 je navelo da ne prikuplja farmaceutski otpad od građana, dok su se 125 apotekarskih jedinica izjasnile da prikupljaju farmaceutski otpad.

Najveći problem, po izjavama apotekara, predstavlja činjenica da troškove zbrinjavanja farmaceutskog otpada snose apotekarske ustanove. Kao ozbiljnu objektivnu prepreku naveli su i prostorna i kadrovska ograničenja, jer je praktično nemoguće prihvatati farmaceutski otpad od građana, po propisanim procedurama, u uslovima kada male apoteke, a takvih je najviše, rade u skučenom prostoru sa po jednim radnikom u smeni. Zakonska regulativa je nedorečena i nije dovoljno usaglašena – ne pokriva u dovoljnoj meri određene specifičnosti aspekata upravljanja farmaceutskim otpadom i zahteva parcijalnu primenu većeg broja propisa.


Vladimir Dragović, direktor DRA Group i predsednik Saveta za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Vojvodine, posebnu pažnju posvetio je zakonskim rešenjima kojima se ova oblast reguliše. Po njegovim rečima, osnovni problem je grubo kršenje zakona koji je nemoguće sprovesti. Stoga je i zaključio da je optimalno rešenje doneti potpuno nov Zakon o upravljanju otpadom, a ne ponovo menjati zastareo i prevaziđen aktuelni zakon iz 2009. godine. Naglasio je da se mora doneti zakon koji će, na bazi dosadašnjih iskustava, svi morati, a i biti u mogućnosti da poštuju i sprovode.


Iskustva u radu u ovoj oblasti, odnosno dobru apotekarsku praksu u odnosu na zakonsku regulativu predstavila je Ljiljana Kaić, sanitarno ekološki inženjer iz Apoteke Subotica. Ona je navela da je Apoteka Subotica jedinstven primer u našoj zemlji, jer prikuplja farmaceutski otpad od građana još od 2009. godine. Problem sa finansiranjem je rešen tako, što je ovaj trošak od 2014. godine prihvatila lokalna samouprava, a radi se o godišnjim izdvajanjima do 700.000 dinara.


Gordana Šljivančanin, direktorka operatera Investfarm – Impex doo iz Beograda, potvrdila je sve ranije navedene zaključke, nalazeći da je rešenje problema u osavremenjavanju zakonske regulative i omogućavanju njegove implementacije u praksi. Navela je i da praksa pokazuje da u Srbiji ima i lanaca apoteka koji uredno zbrinjavaju farmaceutski otpad od građana, a to finansiraju iz sopstvenih izvora. Naglasila je i veliku važnost edukacije, kojom bi morali biti obuhvaćeni svi, od građana, preko apotekarskih ustanova, do operatera.
Izvor: Inženjeri zaštite životne sredine


Milisav Pajević

Organizacije civilnog društva zahtevaju od Vlade Republike Srbije da osigura dovoljno resursa i formalnih nadležnosti za mehanizme čiji je cilj uključivanje građana u procese donošenja odluka.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Takođe, od Vlade tražimo i da obrazloži zbog čega je odluka da se Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom ukine, kao i smanje postojeće ingerencije u okviru novog Ministarstva, doneta u potpuno netransparentnom procesu, bez adekvatnih konsultacija sa civilnim društvom.

Nakon jedne decenije od uspostavljanja, usvajanjem Zakona o ministarstvima i uspostavljanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, rasformirana je Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom kao služba Vlade koja je imala koordinirajuću ulogu u obezbeđivanju saradnje civilnog i svih delova javnog sektora.

Građanske inicijative su zajedno sa kolegama iz civilnog društva godinama radile na uspostavljanja institucije Kancelarije, koja je predstavljala mehanizam za unapređenje saradnje između svih ministarstava i organizacija civilnog društva.

Iako je deo nadležnosti Kancelarije prenet na novo Ministarstvu, javnosti nije dovoljno jasno obrazloženo zbog čega se odnosi sa civilnim društvom stavljaju pod okrilje jednog ministarstva.

Na ovaj način se značajno sužava prostor za konstruktivnu saradnju između svih organa javne vlasti i civilnog sektora, koja po standardima Evropske unije treba da bude mnogo više od dijaloga. Ostaje i pitanje kako će se u budućoj praksi Ministarstva sprovoditi politika učešća građana u pripremi propisa u skladu sa osnovnim principima Smernica za uključivanje OCD u procese donošenja propisa.

Kancelarija je uspostavila standarde u ovoj oblasti i smanjenje ovih standarda umanjiće i realan uticaj na kvalitet i sadržinu pravnih propisa. Takođe, u delokrugu novog Ministarstva nema nadležnosti u vezi sa prikupljanjem i objavljivanjem informacija o finansiranju organizacija civilnog društva iz budžeta. Na ovaj način, ukinut je važan mehanizam za kontrolu transparentnosti potrošnje ovih budžetskih izdvajanja. Istovremeno, ukinuta je veoma važna uloga Kancelarije da osigurava učešće građana u pripremi pravnih propisa od strane ministarstava i lokalnih samouprava.

Od Vlade takođe očekujemo, iako to Zakonom o ministarstvima nije predviđen, da Ministarstvo za ljudska prava i manjinska prava i društveni dijalog preuzme i sva radno angažovana lica iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, kao što je slučaj sa zaposlenima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. U suprotnom će neizbežno doći do prekida ili usporenja procesa u kojima Kancelarija trenutno učestvuje ili ih sprovodi.

Ovim putem iskazujemo zahvalnost Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom koja je od osnivanja, uprkos konstantnom smanjivanju resursa i ograničenim ingerencijama, postigla rezultate u otvaranju državnih institucija prema civilnom društvu.

Potpisnici saopštenja:

ADRA Srbija
AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
Asocijacija DUGA
ASTRA- Akcija protiv trgovine
Beograd Prajd
Beogradska otvorena škola
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava
Birodi
CANVAS
Catalyst Balkans
Centar za evropske politike
Centar za minitoring i aktivizam – CEMA
Centar za mir Kragujevac
Centar za praktičnu politiku
Centar za prava deteta
Centar za razvoj demokratskog društva- Europolis
Centar za vladavinu prava
CINS
Đorđe Popović, programski koordinator BFPE i nekadašnji zaposleni Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Edukativni centar Kruševac
Ekološki pokret Odžaka
EKONEC portal
Evropski pokret u Srbiji
Fond za humanitarno pravo
Građanske incijative
Grupa IZAĐI
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava
ISKRICA-inicijativa za dodatnu podršku
Kulturni centar DamaD
Labris- organizacija za lezbejska ljudska prava
Libero
Link plus
Media i reform centar Niš
Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Nepušački Edukativni Centar – RP
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Novosadska novinarska škola
Novosadski humanitarni centar
Omladinski centar CK13
Partneri Srbija
Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
portal Dijalog Net
Praxis
Proaktiv
Radio Zlatousti
Res Publica
Sandžački odbor za ljudska prava
Sanitarno ekološko društvo
Slavko Ćuruvija fondacija
Srbija u pokretu
Timočki omladinski centar
Trag Fondacija
Udruženje Dijalog
Udruženje Fenomena
Udruženje građana RIME Zaječar
Udruženje Lilit
Udruženje Narodni Parlament
UG Balkan Urban Movement
UG ekološko društvo “Bujanovac”
UG ”Evrokontakt”
UG Kreni-Promeni
UG VIDO Kragujevac
Upravni odbor Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije
Urban-in
UŽ Peščanik
Vojvođanski građanski centar
Žene za mir Leskovac
YUCOM

Izvor: Građanske inicijative

Milisav Pajević

U okviru Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest imali smo priliku da razgovaramo o kvalitetu vazduha, problemima i potencijalnim rešenjima.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Tokom cele godine mogli smo da vidimo vazduh na različitim lokacijama, bez obzira na sezonu grejanja, što nam govori da zagađenje vazduha u Srbiji nije samo sezonski problem i da izvori zagađenja nisu uvek i svuda isti.

Problem zagađenja vazduha je izuzetno kompleksan i potrebno mu je dugoročno posvetiti pažnju. Rešenja se moraju tražiti u zavisnosti od izvora i karaktera zagađenja. Na nacionalnom nivou, važan i neodložan korak jeste usvajanje Strategije zaštite vazduha što bi pomoglo da sve pojedinačne probleme poređamo po značaju, i da ograničena javna sredstva opredelimo tako da ostvarimo najveće moguće efekte, kako u kratkom tako i dugom roku.

-Prošle nedelje smo videli da se praktično ništa nije promenilo. Ništa nije učinjeno po pitanju kvaliteta vazduha recimo u Smederevu ili u Boru gde je situacija još gora. Sa pozitivne strane, imamo mnogo više svesti o ovom problemu i volje da se o njemu razgovara. Možda će Zelena agenda za Zapadni Balkan koji Evropska unija sprovodi biti nova prilika da se rešavanje ovog problema pogura unapred, rekao je Antoine Avignon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena Delegacije Evropske unije u Srbiji. Naveo je da zagađenje vazduha takođe olakšava širenje virusa, što u situaciji epidemije nikako nije povoljno, zbog čega se javlja još jedan razlog za brže rešavanje ovog problema.

Kada se spustimo na lokalni nivo, problemi su još kompleksniji i građani se suočavaju sa brojnim poteškoćama.

-Najveći problem je što se ne zna u čijoj je nadležnosti industrija. Po merenjima, a i vizuelno, vidimo da zagađenje eskalira, ali se ništa nije promenilo. Svi rokovi za sanacije i postavljanje filtera su probijeni. Ono što nas najviše muči jeste to što niko nema prave podatke o zagađenju. U lokalnim sredinama, poput Bora, Kostolca, Obrenovca i Zrenjanina građani nemaju nikakav pristup podacima, a odgovor koji često dobijamo jeste – hoćete li da jedete ili da dišete?, rekao je Dragan Nedeljković iz Pro.Tok21.

-Jedna od osnovnih mera koje je prethodna Vlada donela jeste subvencija za nabavku hibridnih i električnih automobila, što i treba da spada među rešenja, ali tek nakon što se reši zagađenje koje dolazi iz industrije, energetike i individualnih ložišta, odakle zagađenje dolazi najvećim delom. Bez jasnog plana i merljivih indikatora mi ne možemo da rešavamo problem. Dilema između toga da li ćemo da jedemo ili da dišemo ne postoji, potrebno nam je i jedno i drugo, rekla je Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole u ime Koalicije 27.

Jedan od zaključaka diskusije je takođe i da je energetika važan faktor u ovom problemu, gde je neophodno da ovaj sektor ide u smeru dekarbonizacije, a ne dodatnog razvijanja energetskih postrojenja koje koriste ugalj. Najbolja energija je ona koja se ne potroši – potrebno je ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije koje ne treba posmatrati kao trošak, već kao investiciju koja u potpunosti opravdava uložena sredstva i daje željene efekte ne samo kroz direktnu materijalnu korist, već i korist izraženu kroz unapređeno javno zdravlje.

Vazduh je nešto što svi delimo i treba da ga posmatramo kao javno dobro u čijem unapređenju svi treba da učestvujemo.

Gosti panel diskusije „Kvalitet vazduha – od evropskog do lokalnog nivoa” bili su Mirjana Jovanović (Beogradska otvorena škola) u ime Koalicije 27, Dragan Nedeljković (Pro.Tok21) i Antoine Avignon (Delegacija Evropske unije u Srbiji). Događaj je održan u organizaciji Green Fest-a u saradnji sa Koalicijom 27 i uz podršku Delegacije EU. Moderator diskusije je bio Stevan Vujasinović, koordinator komunikacija, Mreža za klimatske akcije (CAN Europe), u ime Koalicije 27.

Celu diskusiju možete pogledati ovde.

Saopštenje Koalicije 27


Milisav Pajević

Projekat „BalkanDetox LIFE“, koji finansira Evropska unija, ima za cilj da podigne svest i ojača nacionalne kapacitete za borbu protiv problema trovanja divljih životinja, što je jedan od najčešćih uzroka mortaliteta i smanjenja populacije za brojne ranjive i ugrožene vrste.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Iako je trovanje divljih životinja na Balkanu nelegalno, ova štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja stvarnu pretnju divljini, posebno lešinarima, životnoj sredini i javnom zdravlju. Zahvaljujući akcijama sprečavanja trovanja postignut je veliki napredak, a sada pokretanje ambicioznog projekta donosi novu nadu u dalju borbu protiv ovog problema.


Kroz projekat „BalkanDetox LIFE“ devet organizacija sarađivaće sa raznim državnim i međunarodnim akterima, od državnih institucija do lovaca i stočara, kako bi umanjili ovu pretnju i postigli konkretne rezultate u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

-Projekat je izgrađen na dobrim osnovama Balkanskog projekta za borbu protiv trovanja (BAPP), posebno u obezbeđivanju angažovanja relevantnih državnih institucija u borbi protiv trovanja divljih životinja, te će omogućiti nastavak ove inicijative za poboljšanje rešavanja slučajeva trovanja i postići značajno smanjenje mortaliteta lešinara i drugih pogođenih vrsta izazvanih ovom ilegalnom praksom u regionu, kaže Uroš Pantović koordinator projekta .

Najčešći slučaj trovanja divljih životinja na Balkanu je namerno postavljanje otrovnih mamaca radi ubijanja divljih predatora ili drugih divljih i domaćih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači.

Pored ciljanih životinja, ispaštaju i druge ugrožene vrste, jer je trovanje neselektivno sredstvo za istrebljenje.

Lešinari koji svojim načinom ishrane „čiste“ prirodu od uginulih životinja, nažalost često postaju žrtve trovanja, bilo direktnim konzumiranjem mamaca ili hranjenjem prethodno otrovanih životinja.

Česti i uzastopni slučajevi trovanja rezultirali su sa 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina na Balkanu, a studija VCF (Fondacija za zaštitu lešinara) procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja na Balkanu, dok otkriveno i dokumentovano bude samo oko 20% takvih incidenata.

-Ovaj alarmantni problem prouzrokovao je ozbiljno iscrpljivanje, pa čak i izumiranje vrsta lešinara u balkanskim zemljama, gde su populacije i dalje vrlo male i usitnjene. Problem se hitno mora rešiti ukoliko želimo da populaciju lešinara vratimo na raniju brojnost i rasprostranjenost.

Lešinari – takođe poznati kao ekipa za čišćenje prirode, uklanja uginule životinje iz divljine, pomažući da ekosistemi budu zdravi pružajući pri tom besplatne važne ekosistemske usluge koje donose korist prirodi, divljini i društvu u celini!, kaže Jose Tavares, direktor VCF-a.

Cilj projekta “ BalkanDetox LIFE “ je da preusmeri ponašanje i percepciju više različitih zainteresovanih strana, sa donosioca odluka na širu javnost i ljude koji postavljaju zatrovane mamce.

Projektni tim će podići svest o ozbiljnosti problema trovanja divljih životinja, kao i savetovati o bezbednim alternativama samom korenu problema – sukobu čoveka sa divljinom, kao što su preventivne mere koje ne štete životinjama ili životnoj sredini. Pored toga, projekat želi da osnaži operativne kapacitete svake zemlje i koordinsaće institucionalne akcije za efikasnije pronalaženje i reagovanje na slučajeve trovanja.

Podržaće trenutni i efikasan odgovor na takve incidente, kao i efikasnije sprovođenje čitavog postupka. Konačni cilj je smanjiti obim trovanja divljih životinjama na Balkanu i time pomoći u zaštiti prirode i ljudi.

-Nelegalno trovanje prirode je ekološki zločin, kao takvom, potrebno nam je adekvatno uključivanje nadležnih institucija da registruju, istraže i kazne ove aktivnosti. Projekat predviđa saradnju sa vladinim agencijama za sprovođenje zakona da bi se postiglo upravo to, kaže Jovan Andevski, menadžer programa za zaštitu prirode VCF.

Projekat će trajati 5 godina sa budžetom od 1.8 miliona eura, koji je finansiran od strane LIFE programa Evropske unije, a kofinansiran od VCF (Fondacije za zaštitu lešinara), MAVA fondacija, Euronatur fondacije, Whitley fondacije za zaštitu prirode i životne sredine, kao i Fondacije za energetsku efikasnost za specifične akcije. Projekat će se sprovoditi širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.

Projektni partneri su VCF, kao organizacija koordinator projekta, zatim Albanian Ornitological Society , BIOM, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – DZPPS, Fund for Wild Flora and Fauna, Hellenic Ornithological Society, Macedonian Ecologiacal Society, Ornitološko Društvo „NAŠE Ptice“ i Protection and Preservation of Natural Enviromnent in Albania. Projekat je baziran na najboljoj španskoj praksi i iskustvu i računa na podršku Junte de Andalucia i Ministarstva za ekološku tranziciju i demografski izazov.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

U cilju obeležavanja jubileja 60 godina od osnivanja Nacionalnog parka „Fruška gora“, prvoosnovanog Nacionalnog parka u Republici Srbiji i jedinog na području Autonomne pokrajine Vojvodine, Javno preduzeće Nacionalni park „Fruška gora“ organizuje simboličnu Akciju pošumljavanja teritorije Fruške gore sadnjom 60.000 sadnica.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Predviđeno je da se Akcija pošumljavanja realizuje u periodu od završetka vegetacije 2020. godine do početka novog vegetacionog perioda 2021. godine u skladu sa epidemiološkom situacijom.


Predstojeća Akcija pošumljavanja predstavlja značajan dodatni korak u obnovi šumskih ekosistema Fruške gore sa svrhom podmlađivanja najstarijeg Nacionalnog parka Srbije kao značajan doprinos u povećanju opšte pošumljenosti Vojvodine.


Pošumljavanje teritorije Nacionalnog parka „Fruška gora“ sadnjom 50.500 sadnica hrasta i bukve i 9.500 sadnica topole, predviđeno je da se realizuje radom zaposlenih iz Javnog preduzeća i dobrovoljnim radom svih zainteresovanih građana, organizacija i volontera u periodu od 15. novembra do završetka Akcije (predviđeno 30. novembar, zavisno od vremenskih prilika i angažovanosti volontera).


Svi zainteresovani za učešće u predstojećoj akciji mogu za učešće se mogu prijaviti od 30. oktobra preko sajta, mejla office@npfruskagora.rs ili telefonom na broj: 021/463-666.


Predstojeća Akcija pošumljavanja predstavlja značajan dodatni korak u obnovi šumskih ekosistema Fruške gore sa svrhom podmlađivanja najstarijeg Nacionalnog parka Srbije kao značajan doprinos u povećanju opšte pošumljenosti Vojvodine.

Izvor: NP Fruška gora

Milisav Pajević

Odlazeći ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obavio je primopredaju dužnosti sa novom resornom ministarkom Irenom Vujović.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Goran Trivan je ministarki Vujović predao izveštaje o završenim, započetim i planiranim projektima, kao i o postavljenim ciljevima i budućim obavezama.

-Primopredaja je čin od izuzetnog značaja, jer je to način da se osigura kontinuitet u radu Ministarstva, istakao je Trivan.

On je dodao da je važno novom ministru predstaviti potpunu i jasnu sliku o tome šta je urađeno, šta je u toku i šta je pripremljeno za dalji rad.

-Ministarstvo životne sredine je formirano pre samo tri godine kao zaseban resor i uložilo je značajne napore u podizanju svesti o važnosti životne sredine, ali i za dostizanje evropskih i svetskih standarda kojima smo sve bliže. Resor predajem ministarki Vujović koja pripada generaciji mladih, ali iskusnih političara spremnih da odgovore izazovima. Verujem da će jednako uspešno voditi i odgovorno i predano obavljati novu funkciju, kazao je Trivan.

Ministarka Irena Vujović zahvalila je svom prethodniku na srdačnoj dobrodošlici i istakla da je spremna da se suoči sa izazovima koji je očekuju na novoj dužnosti, te da će se truditi da radom i rezultatima opravda poverenje koje joj je ukazano.

-Posao u resoru zaštite životne sredine obavljaću časno, odgovorno i posvećeno, kao što sam obavljala i dužnosti koje su mi do sada bile poverene. Očekuje nas veliki posao, moramo da radimo više nego ikad, kako bismo ostvarili ciljeve koje je postavila predsednica Vlade Ana Brnabić. Verujem da ćemo uspeti u tome i da će građani vrlo brzo moći da vide rezultate našeg rada, poručila je Vujović.

Milisav Pajević

Irena Vujović je rođena 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2008. godine. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS.

Tokom svoje političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije (2012. i 2014. godine).

Za vreme obavljanja dužnosti narodne poslanice bila je članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predsednica Odbora za spoljne poslove (u drugom mandatu), kao i šefica stalne delegacije Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i predsednica Grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom.

Od 2014. do 2016. godine bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti.

Za predsednicu Gradske opštine Savski venac izabrana je 2016. godine. Tokom mandata na čelu centralne beogradske opštine ostvarila je zapažene rezultate.

Predsednica je Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda od osnivanja ovog tela 2015. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Milisav Pajević

Ekološki pokret Vrbasa je u partnerstvu sa Ekološkim centrom Stanište iz Vršca, organizovao sastanak članica civilne Mreže „Pošumimo Vojvodinu“ u hotelu „Bačka“ u Vrbasu.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Sastanku su prisustvovali predstavnici 15 udruženja od 24 članice Mreže.
Afirmisane su teme uključivanja profesionalne podrške u radu udruženja i Mreže, posebno pravnih savetnika, zatim bliže saradnje sa službama nadzora i kontrole, kao i upoznavanje sa modelima samofinansiranja udruženja.


Uz angažovane uvodničare, ovaj skup je dobio karakter međusektorske saradnje i to učešćem predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, odnosno načelnice Šumarsko lovne inspekcije Milene Grahovac i njenog saradnika, šumarskog inspektora Marka Đurkovića.


Pravni saveti u vezi odnosa sa pravosuđem dobijeni su od Marine Mijatović, advokatice i njene saradnice Lidije Jovanović, koje su ujedno i predstavnice udruženja „Pravni skener“ iz Beograda.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Ponudu za poslovnu saradnju udruženja su dobila od Predraga Sušića, direktora „Ecology Syistem doo“, reciklažne firme iz Vrbasa, koji je ujedno i član Pokreta gorana Sombora sa kojima oporavlja i razvija respektivni rasadnik.


Dejan Maksimović, predsednik Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca, koji je i koordinator Mreže, u svom uvodu još jednom je izneo ozbiljna upozorenja o posledicama „nakaradnog finansiranja“ zaštite životne sredine u Srbiji i ogromne količine ubranog novca od ekoloških taksi, koji se nenamenski troši, a usput izbacuju floskule o besparici, kao razlogu nerešavanja „okeana“ problema koji pritiskaju ovu oblast.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


Na sastanku se razvila dinamična diskusija između inspektora i predstavnika udruženja, koja su ispred sastanka delegirali probleme sa terena.


Obrađeni su problemi masovne seče na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, zatim u Deliblatskoj peščari, na reci Neri kod Bele Crkve, Srbobranu.
Samo šest šumarsko-lovnih inspektora pokriva Vojvodinu, što je premalo i razjašnjava mnoge zastoje u rešavanju problema sa terena ali opet, ne opravdava donosioce odluke o brojnosti i opremljenosti ove inspekcijske službe.

Često se na terenu donose kompromisne odluke u kojima strada drveće a u korist nečije ležernosti i nerada.


Očit je primer seče vetrozaštitnih pojaseva radi povećane bezbednosti saobraćaja.


Sa ovim se gotovo legalizovala neprilagođena vožnja, ili kako neko reče, „legalizovano je bezakonje“.

Udruženja bi pri monitoringu terena u mnogim slučajevima, morala da se upoznaju sa šumskom osnovom radi razlikovanja bespravne seče i planskog uklanjanja drveća.

Takođe, je istaknuta potreba izmene šumske osnove u mnogim slučajevima. Veliko prisustvo krivoseče odvraća neka udruženja od pošumljavanja remiza, koje pokrivaju veliku površinu u Vojvodini. Banat je istaknut kao krajnje kritično područje.

Mnoga šumska područja ili površine nisu uknjižene u katastru. Frapantna je činjenica da gotovo ceo hidro sistem DTD nije uknjižen. Međutim saznali smo od inspektora da nepostojanje uknjižbe ne treba da odvrati ekološke aktiviste od podnošenja prijava. Ako je posečeno ono što nije uknjiženo – ipak je kažnjivo. Inspekcija će reagovati po situaciji na terenu. I gugl mape mogu pomoći.

Pošumljavanje bez plana održavanja zasada, kao da se nije desilo. Seča celih fragmenata šume prekida vodeni ciklus za 10 godina, bez obzira na nove sadnice. Sadnja mora planski da se odvija uz prethodne pedološke analize i preporuke stručnjaka za sadnjz najpogodnijih vrste drveća. Mora se voditi računa i o staništima ptica.

Planovi finansiranje sadnje drveća moraju povezivati i period njihovog održavanja do osamostavljivanja, to jest, dok njihovo korenje ne dohvati prvi sloj podzemnih voda.

Prisustvo profesionalaca na sastanku dalo je novu notu i karakter sastanku, gde je u zaključku, između ostalog, istaknuta potreba konstantnih konsultacija i saradnje u korist svih strana a naročito građana Vojvodine koji ni iz bliza nemaju dovoljno drveća da im vrati vazduh kojeg potroše svojim disanjem.


Sastanak se realizovao u okviru projekta Ekološkog pokreta Vrbasa „Cirkularna ekonomija – inekcija prirodnog u ljudsku zajednicu“, kojeg je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, a podršku je EPV dobio i od poslovnih operatera: Vital, Кarneks, Šećerana Crvenka, Sunoko, Medela i Reahem.


Milisav Pajević

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u saradnji sa Turističkom organizacijom Sjenice proteklog vikenda organizovalo je akciju čišćenja tokom koje je sakupljeno 250 džakova otpada na Pešterskom polju, između sela Кarajukića Bunari i Tuzinje.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik


U svojevrsnoj mobi za čistiji Pešter učestvovalo je 38 meštana okolnih sela, kao i ljudi dobre volje iz Sjenice, Tutina, Užica, Požege i Novog Sada. Akciji su prisustvovali prijatelji iz Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ iz Nove Varoši, Planinarskog društva „Zmajevac“ i JКP „Vrela“ iz Sjenice.


Pored uklonjenog čvrstog otpada primećene su i dve velike gomile azbestnih ploča koje predstavljaju veliku opasnost po javno zdravlje i kvalitet podzemnih vode ovog kraja.


Problem odlaganja komunalnog otpada na Sjeničko-pešterskoj visoravni traje decenijama. Opština Tutin pomenuti izazov rešila je kroz postavljanje kontejnera u seoskim sredinama i odvoženje otpada, dok opština Sjenica ovu komunalnu obavezu nije ni započela.

Meštani sjeničkih sela prinuđeni su da svoj otpad odlažu u prirodu, time stvarajući stotine smetlišta koja ugrožavaju jedinstvene prirodne vrednosti.


-Zbog kraškog karaktera tla i raznovrsnog otpada koji se odlaže na mnogo lokacija širom Peštera postoje stvarne opasnosti da dođe do dugotrajnog zagađenja podzemnih voda mikroplastikom, azbestom i drugim opasnim materijama, kaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje, voljni smo da pomognemo Opštini Sjenica da trajno reši problem upravljanja otpadom. Ova divlja priroda, srdačni meštani i bogata tradicija zaslužuju očuvan Pešter koji nije prekriven smećem.


Akcija uklanjanja otpada deo je projekta „Protect Pešter Wetlands!“ koji za cilj ima promociju prirodnih vrednosti i održivi razvoj na širem području Pešterskog polja.

Milisav Pajević