Ekološki intervjui u doba korone/ Ana Radojević, energetski menadžer grada Kragujevca: „Svako ulaganje u energetsku efikasnost objekata se višestruko isplati“

12. октобра 2020.

Na početku ovog razgovora recite mi kako vidite stanje životne sredine u Srbiji i postignuti nivo energetske efikasnosti kod nas?

Životna sredina i energetska efikasnost su oblasti u kojima ima još dosta posla u Srbiji.

Srbija troši nekoliko puta više energije nego zemlje Evropske unije.

Korišćenje obnovljivih izvora energije je još uvek na niskom nivou. Razloge možemo tražiti u nedostatku finansijskih sredstava koja se izdvajaju u ove svrhe, ali i u niskoj svesti naših građana o značaju uštede energije i zaštiti životne sredine.

Energetska efikasnost i zaštita životne sredine su jako povezane, jer štedeći energiju, mi čuvamo životnu sredinu.

Najveći procenat energije u Srbiji potiče iz fosilnih izvora energije, tako da svaki kilovat energije koji uštedimo znači manje štetnih gasova u atmosferi.

U poslednoj deceniji se na republičkom nivou donose zakoni iz ove oblasti i po prvi put izdvajaju sredstva za energetsku sanaciju javnih objekata, a svakako je plan da i privatne kuće i stambene zgrade budu obuhvaćene ovakvim programima.

Pojedine lokalne samouprave su počele da izdvajaju sredstva za subvencije vlasnicima privatnih kuća i stanarima stambenih zgrada radi kupovine novih kotlova (tamo gde postoji veliko zagađenje iz privatnih ložišta) ili za fasade.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Među prvima ste u Srbiji dobili licencu energetskog menadžera za oblast opštinske energetike, a odlukom Gradonačelnika Kragujevca o Vašem imenovanju od 10. oktobra 2016. godine Grad Kragujevac je postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je imenovala energetskog menadžera u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Kako ste poneli to breme odgovornosti i sa kolikim ste se obimom posla suočili, uzimajući u obzir veličinu Grada Kragujevca i veliki broj energetski neefikasnih objekata na njegovoj lokaciji?

Uloga energetskog menadžera je da vodi računa o potrošnji energije u javnim objektima.

U Kragujevcu je to oko 200 objekata – škola, vrtića, ustanova kulture, sportskih i administrativnih objekata.

Iz gradskog budžeta se godišnje izdvaja oko četiri miliona evra u ove svrhe, tako da je jasno koliki je prostor za uštedu.


Ovo je posao koji je nov i izazovan, u smislu da zbog lošeg stanja naših objekata, koji su energetski neefikasni, ima dosta prostora za delovanje i unapređenje energetske efikasnosti.


U poslednjih šest godina je od različitih izvora finansiranja preko 200 miliona dinara uloženo u energetsku sanaciju škola, od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Svetske banke, KFW-a, Ministartsva prosvete, Ministartsva rudarstva i energetike.


Takođe smo, zahvaljujućima razumevanju donosioca odluka, u poslednjih šest godina, po prvi put imali na raspolaganju i sredstva iz gradskog budžeta za energetsku efikasnost.


Tako da smo sproveli čitav niz mera – od edukacije naših najmlađih sugrađana, preko mera na sistemima daljinskog grejanja do zamene prozora na velikom broju škola.

Od marta, smo u pandemiji korona virusa, međutim, Vas to nije sprečilo da u Ministarstvu rudarstva i energetike, potpišete ugovor o dobijanju bespovratnih sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti za projekte unapređenja energetske efikasnosti u javnim objektima. Šta će to biti urađeno u Kragujevcu?

Na osnovu poslednjeg konkursa koje je raspisalo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Gradu je odobreno 20 miliona dinara za energetsku sanaciju Osnovne škole „Radoje Domanović.

Konkurs je bio krajem prošle godine, dok je potpisivanje ugovora obavljeno početkom juna ove godine. Ovih dana očekujemo raspisivanje javne nabavke, a izvođenje radova početkom naredne godine.


Projekat obuhvata zamenu stolarije, postavljanje izolacije, zamenu postojećih fluo svetiljki LED sijalicama i ugradnju termostatskih ventila i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja na sistemu daljinskog grejanja.


Osnovna škola „Radoje Domanović“ je jedna od najstarijih škola u gradu, nalazi se u samom centru grada i nasledila je prvu školu, osnovanu još u doba Miloša Obrenovića.

Stari deo škole je izgrađen 1928. godine i u njemu se nalazila ženska gimnazija. Novi deo škole je dograđen 1970. godine, i od tada stolarija nije obnavljana. Škola ima skoro 1000 učenika i zaposlenih.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Podsetimo i na to, da je Grad Kragujevac prva lokalna samouprava u Srbiji koja je uvela sistem energetskog menadžmenta i oformila Odeljenje za energetski menadžment. Koji su najznačajniji ostvareni rezultati u minulom periodu?

Ja bih kao naše najveće uspehe istakla upravo projekte iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost Ministartsva rudarstva i energetike.


Prvi projekat koji je realizovan 2017. godine je vrednosti 22 miliona dinara, od kojih je Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedilo 15 miliona dinara, a grad Kragujevac sedam miliona dinara.

Na Osnovnoj školi „Stanislav Sremčević“ je tada zamenjena stolarija, fluo svetiljke su zamenjene LED sijalicama i urađeni su radovi na sistemu daljinskog grejanja – ugradnja termostatskih ventila i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja (frekventnom regulacijom).

Ove mere energetske efikasnosti su do sada omogućile uštedu od skoro 30 odsto u toplotnoj i električnoj energiji, dok je u novcu to iznosilo preko 12 miliona dinara koji su ostali u gradskom budžetu.


Drugi projekat iz 2019. godine je Osnovna škola „Prota Stevan Popović“ u Čumiću, gde je predviđena zamena stolarija, postavljanje izolacije, zamena grejanja – prelazak sa grejanja na električnu energiju na grejanje na pelet i zamena unutrašnjeg osvetljenja.

Ministarstvo je za ovu školu obezbedilo 11 miliona dinara i u toku je javna nabavka, tako da očekujemo da će i ovi radovi biti završeni na proleće naredne godine.

Kada ova dva projekta – energetska sanacija Osnovne škole „Radoje Domanović” i Osnovne škole „Prota Stevan Popović“ u Čumiću budu završene, nadamo se, na proleće naredne godine, zajedno sa osnovnom školom „Stanislav Sremčević“, biće to investicija na poboljšanju energetske efikasnosti od ukupno skoro 100 miliona dinara u tri objekta, od kojih je polovinu sredstava obezbedila Republika, a polovinu grad.

Podjednako su važne i uštede koje smo ostvarili u računima za daljinsko grejanje i električnu energiju, sprovođenjem mera energetske efikasnosti. Uštede se mere desetinama miliona dinara.

Kragujevačka gradska uprava više od dve godine meri potrošnju svih energenata u svojoj zgradi. Kakvi su podaci sa kojima raspolažete, da li je došlo do energetske i finansijske uštede?

Kada je ovaj softver postavljen, prvo što smo primetili je bilo da se potrošnja vode ne smanjuje u popodnevnim satima, kada zaposleni nisu u zgradi.

Odmah smo ispitali o čemu se radi i utvrdili da postoji kvar na vodovodnim instalacijama.

Kvar je otklonjen, tako da su od tada mesečni računi za vodu smanjeni.

Ovaj softver je donacija slovačke firme CRH, čiji je vlasnik poreklom iz Kragujevca.

Zgrada grada je četvrta javna zgrada u Srbiji koja ima ovakav softver.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Prethodnih godina učestvovali ste na realizaciji velikog broja projekta iz domena energetske efikasnosti. Bilo je i nagrada, a koje projekte biste posebno apostrofirali sa aspekta značaja za unapređenje energetske efikasnosti u Kragujevcu?

Da, jedna od nagrada koje smo dobili je za portal otvorenih podataka na kome se objavljuju podaci o potrošnji energije u javnim zgradama u Kragujevcu.

Nagradu smo, pored još sedam lokalnih samouprava dobili od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”.

Na taj način smo postali prvi grad u Srbiji koji ima portal otvorenih podataka i prvi podaci koje smo otvorili se odnose na potrošnju energije u javnim objektima.

Imajući u vidu da se godišnje za grejanje, vodu i električnu energiju iz gradskog budžeta izdvaja oko četiri miliona evra za 200 zgrada, smatrali smo da građani treba da budu upoznati sa tim koliko energije se troši u kom objektu, koliko se smanjuje ili povećava potrošnja energenata po godinama.

Tako, na tom portalu imamo unetu potrošnju od 2014. godine, vizuelizovane i lako pregledne podatke koji su dostupni građanima.


Zahvaljujući, između ostalog, i ovom portalu, učestvovali smo na projektu „Podatke otvori, na mapi se stvori“, u okviru koga smo dobili nagradu na festivalu Smart City, kao jedna od četiri najaktivnije lokalne samouprave u oblasti otvorenih podataka.


U saradnji sa UNDP-om, kao nastavak ovog projekta planirano je objavljivanje podataka o tome koliko toplotne energije se isporučuje kojoj podstanici daljinskog grejanja u stambenim zgradama.

Na taj način će građani imati priliku da porede koliko njihova zgrada troši energije sa zgradama istog tipa

Ovde bih pomenula saradnju i sa drugim projektom UNDP-a, a to je Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji, gde smo takođe bili jedna od najaktivnijih lokalnih samouprava.

Zahvaljujući ovom delu programa UNDP-a, mi smo intenzivno počeli da koristimo Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM) u kome se nalaze podaci o potrošnji svakog javnog objekta.

Deo podataka o potrošnji se automatski prenosi iz Vodovoda, a ostali podaci se ručno unose od strane krajnjih korisnika sistema, kada stignu računi za daljinsko grejanje i električnu energiju. Planirano je da se i ovi podaci automatski prenose u ISEM.

Kao društvo više od deceniju slušamo a ponešto i radimo na unapređenju energetske efikasnosti. Šta biste poručili našim građanima koji još žive u stanovima i kućama koji nisu energetski efikasni da urade?

Energetska efikasnost predstavlja niz mera koje preduzimamo da bismo uštedeli energiju, a da pri tome ne narušimo komfor u objektima.

Građanima bih poručila da se svako ulaganje u energetsku efikasnost njihovih objekata višestruko isplati.

Činjenica je da ta ulaganja nisu mala, ali vremenom se novac vrati kroz uštede – manje račune za grejanje, pre svega.

Takođe, podjednako važno je da će im tako biti zimi toplije, a leti hladnije u njihovim domovima.

I, na kraju, ono o čemu se još uvek ne govori dovoljno je da štedeći energiju, čuvamo životnu sredinu.

APEL Redakcije čitaocima EKONEC portala, EKONEC mesečnika i EKO-NEC twitter profila

EKONEC mesečnik

Na koji način podići nivo ekološke svesti kod građana, i šta je neophodno da se uradi da bi se unapredila energetska efikasnost?

Neopohodno je stalno govoriti o značaju energetske efikasnasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.

Istovremeno je neophodno da i država i lokalne samouprave obezbede sredstva u svojim budžetima namenjena u ove svrhe.

Nadamo se da će nam i u dogledno vreme biti dostupni evropski fondovi koji imaju sredstva za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Čuli ste za „zelenu ekonomiju“, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji?

„Zelena ekonomija” je važna iz mnogo razloga i sigurno je da može da zaživi u Srbiji.


Daću samo jedan primer – kada sprovodimo jedan projekat unapređenja energetske efikasnosti u gradu, direktno doprinosimo lokalnoj ekonomiji.

Projektanti su uglavnom iz našeg grada, kao i izvođači radova, veliki deo materijala nabavljamo na našim stovarištima.

U Kragujevcu imamo velike i značajne proizvođače energetski efikasnih prozora, tako da se i ta oprema nabavlja u gradu. To znači da gotovo sav novac od tog projekta ostaje u lokalnoj ekonomiji.

Znači, ne samo da u budućnosti smanjujemo potrošnju energije i direktno pozitivno utičemo na životnu sredinu, već i u ovom trenutku, kada realizujemo projekat, imamo pozitivne efekte na ekonomiju – nova radna mesta, dobit koja ostaje u gradu. I to je direktna primena „zelene ekonomije” .


Ekonomija čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu.

Milisav Pajević

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: