SREĆNA VAM NOVA GODINA!

31. децембра 2020.

Redakcija EKONEC-a Vam želi puno zdravlja, sreće, radosti i uspeha u 2021. godini.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Udruženje za razvoj Miroljubive poljoprivrede pokrenulo je peticiju koja za cilj ima obavezno uvođenje veganske ponude u jelovnicima svih javnih institucija u Srbiji.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663


EKONEC klub čitalaca

Kako navode, Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja nema zastupljenu kategoriju veganske hrane u jelovnicima javnih institucija, a ova ponuda je veoma retka i u privatnim restoranima.

Iz ovog udruženja objašnjavaju da veganski način ishrane isključuje svu hranu životinjskog porekla, a proizvodnja veganskih proizvoda beleži konstantan rast u odnosu na proizvode mesno-mlečne industrije koja trpi kritike zbog ogromnog doprinosa zagađenju i klimatskim promenama, brutalnosti prema životinjama, ali i zbog stalne opasnosti od pojave novih virusa i bolesti prouzrokovanih konzumiranjem mesno-mlečnih proizvoda.

U svetu se ubrzano ulažu ogromna sredstva u razvoj i osmišljavanje novih veganskih zamena za mesne prerađevine i mlečne proizvode.

Zato su članovi Udruženja za razvoj Miroljubive privrede pokrenuli inicijativu za uvođenje veganske ponude u jelovnike škola, vrtića, bolnica, studentskih menzi, vojske itd, ukazujući na ekonomsku opravdanost, jer će se ulaskom veganske ponude u jelovnike javnih institucija otvoriti novo tržište proizvođačima čisto biljnih veganskih proizvoda, koje je bilo rezervisano samo za mesnu i mlečnu industriju.

Kako navode, u Srbiji postoji mali broj koji prave veganske proizvode, ali sa veoma kvalitetnim proizvodima.

Ipak, svi oni zahtevaju podršku, jer su diskriminisani što nema veg meni u javnim institucijama, objašnjavaju iz ovog udruženja.

Promo video veganske inicijative možete pogledati ovde.

Peticiju za uvođenje veganske ponude u jelovnicima svih javnih institucija u Srbiji možete potpisati ovde.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Svaki objekat koji je dobio građevinsku dozvalo je bezbedan, pa verujem da nikada neće da nas pogodi takav zemljotres koji bi mogao da ugrozi te objekte, rekao je glavni urbanista Marko Stojčić jutros za Studio B.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

–Ono što može da bude problem jesu objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Određen broj objekata nema projekat statike i konstrukcije tako da ne znamo šta može da se desi. Nadamo se da takvih objekata ima malo, kao i da je savest građevinara bila na visokom nivou. Takođe, problematični mogu da budu objekti koji su vremenom rekonstruisani. Imamo dosta objekata na Novom Beogradu koji su u potpuno armiranom betonskom sistemu, kao što su panelne zgrade. Problem je što je dosta građana seklo te panele kako bi promenili unutrašnje uređenje, pa su pravili otvor i time su oslabljeni noseći zidovi. Кada saberete po celoj vertikali objekat od 12 do 16 spratova i vidite koliko ima tih rupa, shvatite da skoro i ne postoji taj konstruktivni sistem, rekao je Stojčić.

On je naglasio da se između Obrenovačkog puta i reke Save nalazi uža zona vodoizvorišta u kojoj nema gradnje jer je zabranjena.

EKONEC klub čitalaca

–Razmišljamo i da ogradimo taj deo, odnosno da se taj potez čuva jer je od vitalnog značaja za vodosnabdevanje Beograda. Obrenovački put je granica između užeg vodoizvorišta i drugog dela o kome govorimo. U tom drugom delu se nalazi ranžirna stanica već pola veka, koja ima oko 40 koloseka i 70 kilometara pruge. Postoji na desetine poljoprivrednih objekata i nelegalnih objekata. Sve što tu postoji ugrožavalo bi vodosnabdevanje da je to uža zona vodoizvorišta. Ova zona je urbanizovana pre pola veka, samo što se zona urbanizacije širi planski i biće uređen deo grada u kojem će se nalaziti depo za metro. Upravo je tu urbanistički i funkcionalno-geografski najpovoljnija pozicija za izgradnju depoa, odakle će krenuti prva linija metroa. Juče smo na sednici Skupštine grada usvojili plan i odmah će sledeće godine Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda poslati rešenja o eksproprijaciji i isplatiti građane čija je to imovina, rekao je Stojčić.

On je podsetio da je Generalni urabanistički plan još 1974. godine predviđao urbanizaciju tog dela.

EKONEC klub čitalaca

–Кao što znamo, tada je bilo manje stanovnika i nije bilo potrebe za tim. Tokom godina su rađene analize i bilo je jasno da sve vode ili padavine ne stižu do Save jer je predaleko. Ovo je nasleđen projekat a osnovna stvar u razvoju grada je kontinuitet. Branko Pešić je prvi izgovorio da ta zona treba da bude urbanizovana. Blokovi 44, 45, 70, 70a se nalaze u užoj zoni vodoizvorišta u kojoj ne bi smelo da bude gradnje, ali naravno oni su legalno izgrađeni. Podrazumeva se da mora da postoji vodovod, kanalizacija, kišna i fekalna kanalizacija kako bi se znalo gde idu otpadne vode. Znači, ne samo da nije ugrožena fabrika za proizvodnju pijaće vode nego je ovo prilika da se promene cevi koje su pola veka stare, kao i trase, da bi sve bilo znatno kvalitetnije. Postoji jedna institucija na teritoriji svih zemalja bivše Jugoslavije, koja se može nazvati najozbiljnijom, a to je Institut „Jaroslav Černi”. Oni su sedam godina radili elaborat o zonama vodozaštite u Beogradu i rekli su da stambeno naselje može da postoji. Takođe, čitao sam da je ovo investitorski plan za nekoga. Međutim, to je nemoguće jer je reč o 98 odsto privatnih parcela, kazao je Stojčić.
Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Pre 15 godina, na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, 29. novembra 2005. godine osnovano je udruženje „Inženjera zaštitne životne sredine“ od strane inženjera, pravnika, studenata i poštovaoca životne sredine.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Organizovani i udruženi sa ciljem da se životna sredina čuva i unapređuje, započeli su svoje aktivnosti na razvoju svesti o značaju životne sredine za zdravlje i načinima na koje svako od nas može da doprinese njenom očuvanju i zaštiti.

Zvanična potvrda da su ispunjeni svi zakonski uslovi za početak rada udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ stigla je 06. januara.2006. godine od Ministarstva za ljudska i manjinska prava, tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Inspiraciju za nastanak 2005. godine osnivači su pronašli u potrebi da daju jasan i konkretan doprinos smanjenju štetnog uticaja ljudi na životnu sredinu i primenu znanja i energije za postizanje održivog razvoja u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, Evropi i svetu.

Filozofija rada „Inženjera zaštite životne sredine” oslanja se na pismo indijanskog poglavice Seattlea iz 1854. godine, koje predstavlja jedan od najlepših manifesta o životnoj sredini. Zvaničan moto udruženja je „Mislo globalno, deluj lokalno“

Veliki broj partnerstava, aktivnosti, projekata i prijatelja sa kojima i danas aktivno rade na unapređenju i zaštiti životne sredine najbolji su pokazatelj posvećenosti i profesionalizma koje „Inženjeri zaštite životne sredine“ praktikuju. Osnivaći su Saveza ekoloških organizacija „Zelena Lista Srbije“ i Omladisnkog saveza udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS“.
Aktivni su članovi mreža civilnih organizacija Koalicije 27, Pošumimo Vojvodinu, Zelena stojica i imaju predstavnike u Savetu za cirkularnu ekonomiju Privedne komore Vojvodine.

Punopravno članstvo u najvećoj evropskoj mreži Evropskom birou za životnu sredinu eeb.org potvrdilo je da je su aktivnosti Inženjera zaštite životne sredine prepoznati i na međunarodnom nivou.

Svako ko je zainteresovan može se pridružiti i postati član udruženja, a posebno mesto u samom udruženju školovani inženjeri zaštite životne sredine i slične struke koje na najbolji način kroz udruženje mogu da unaprede i prenesu svoja znanja. Fokus rada stavlje je na upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju, klimatske promene i kvalitet vode, a ciljne grupe kojima se najčešće obračaju su donosioci odluka, mediji i mladi.
Tokom 15 godina rada razvili su kapacitete i resurse za uspešno sprovođenje aktivnosti od međunarodnog do loklanog nivoa, a resurs na koji su posebno ponosni je Centar za ruralni razvoj i primenjeno obrazovanje u Jasku, koji poseduje 15 smeštajnih kapaciteta i sve neophodne uslove za rad i edukaciju grupa do 60 osoba, a koji će u narednom periodu biti dodatno proširen.
Komunikaciju sa širom zajednicom pored konkretnih aktivnosti Inženjeri zaštite životne sredine ostvaruju i preko svog sajta www.activity4sustainability.org, portala reciklaza.biz i naloga na društvenim mrežama.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

-Prvih 15 godine uspešnog rada samo je bila priprema za period koji dolazi, a koji će od svih nas tražiti mnogo veću posvećenost zaštiti i unapređenju stanja životne sredine. Zato „Mislimo globalno, delujmo lokalno“, kažu iz Inženjera zaštite životne sredine.

O saradnji sa Inženjerima zaštite životne sredine rekli su:

Prof dr Dejan Ubavin, direktor departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu: „Saradnja organizacije Inženjeri zaštite životne sredine i Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada traje od samog početka rada organizacije i može se okarakterisati kao saveznička borba i međusobno nadopunjavanje u cilj unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Prepoznavanje i adekvatno predstavljanje važnih tema u javnom prostoru, u kombinaciji sa velikom energijom i motivacijom, koja ne jenjava uprkos odsustvu vidljivog napretka u oblasti, uveravaju me da Inženjeri neće prestati da rade u interesu stanovništva i životne sredine Republike Srbije. Inženjerima bih preporučio da iskoriste svoju prepoznatljivost i stečeno iskustvo i da se usmere na mobilizaciju zainteresovanih strana i koordinaciju aktivnosti organizacija koje dele ideju o neophodnosti unapređenja oblasti zaštite životne sredine“.

Dragana Ratković, urednica emisije o ekologiji i zaštiti životne sredine Radio Novog Sada „Pod staklenim zvonom“ :„Zbog izuzetnog angažovanja i rada na očuvanju životne sredine , edukaciji i podizanju ekološke svesti građana aktivnosti „Inženjera zaštite životne sredine “ zavređuju pažnju da budu predstavljene široj javnosti . Zbog toga , kao urednica emisije o ekologiji i zaštiti životne sredine Radio Novog Sada „Pod staklenim zvonom” pomno pratim njihov rad od samog osnivanja udruženja. Sve ove godine imamo odličnu saradnju. Njihov rad odlikuje profesionalizam, ozbiljnost i istrajnost u ostvarivanju ciljeva za zdraviju i održiviju budućnost. Saradnja sa drugim organizacijama, institucijama, lokalnim samoupravama, medijima pokazuje da udruženim snagama stvari u oblasti životne sredine mogu da se pomeraju na bolje. Zbog toga su „Inženjeri zaštite životne sredine“ s godinama jačali i postali jedna od vodećih ekoloških organizacija u Srbiji koja svojim aktivnostima ukazuje na probleme ali i daje doprinos njihovom rešavanju -u pitanju upravljanje otpadom, otpadnim vodama, borbi protiv klimatskih promena, očuvanju resursa, energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, cirkularnoj ekonomiji. Nadam se da će tim putem nastaviti i u budućnosti na dobrobit svih nas“.

Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije Privredne komore Vojvodine: „U Udruženju industrije Privredne komore Vojvodine koje koordinira rad Saveta za cirkularnu ekonomiju smo izuzetno zadovoljni saradnjom sa Inženjerima zaštite životne sredine. Naša saradnja je povezana sa konstituisanjem našeg Saveta u čijem radu predstavnici ove institucije imaju veoma značajnu ulogu. Njihova stručnost, zajedno sa kompetencijom ostalih članova, čini osnovu aktivnosti ovog oblika organizovanja koji za cilj ima rešavanje lokalnih pitanja u domenu cirkularne ekonomije u našoj Pokrajini, kao i uticaj na globalna pitanja na nivou zemlje. Sigurni smo da ćemo zajednički, u narednom periodu, pokrenuti mnoštvo značajnih akcija koje treba da našu zajednicu, u ovoj oblasti, približe razvijenim zemljama koje se dugo i uspešno bave pitanjima zaštite okoline i razvijanju koncepta cirkularne ekonomije“.

Velimir Cvejanov, urednik poslovnog portala Reciklaza.biz: „Poslovni portal Reciklaza.biz deo je organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, a deluje kao registrovani medij. Vredno je istaći da je postignuta potpuna saglasnost između osnovnog interesa Inženjera zaštite životne sredine, a to je očuvanje i unapređenje životne sredine i svih načela nezavisnog, objektivnog i istinitog novinarstva. Urednik, kolumnisti i stručni saradnici portala u punom obimu uživaju pravo na sopstveno mišljenje, stav ili procenu, bez ikakvih ograničenja ili pritisaka. Novinarski rad u okruženju koje poštuje i podstiče slobodnu misao i reč predstavlja istinsko profesionalno i ljudsko zadovoljstvo, a organizacija Inženjeri zaštite životne sredine zaslužuje poštovanje i predstavlja primer svima u našem medijskom prostoru“.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Četiri kutije električnog i elektronskog otpada prikupljene su u okviru akcije koju je organizovao dnevni list Danas od 15. do 29. decembra na četiri lokacije u Beogradu.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Otpad je preuzela firma Božić i sinovi, a njihov kontejner nalazi se u otkupnom centru u sportskom centru Olimp na Zvezdari kao deo višegodišnje akcije Olimpijska reciklaža.

Čitaoce koji su doneli stare mobilne telefone, istrošene baterije, punjače i slušalice u restoran Lovac, Kafe bar 16, Delfi knjižaru SKC i Delfi knjižaru u Galeriji Belgrade, gde je bilo organizovano prikupljanje na kutijama je čekao kod za članstvo u Klubu čitalaca Danasa za 100, umesto 799 dinara, sto je regularna cena mesečnog članstva.

-Odziv na akciju „Recikiraj sa Danasom“ bio je veći nego što smo očekivali i zahvaljujemo se svim čitaocima i pratiocima na društvenim mrežama koji su se odazvali našem pozivu i sprečili da njihovi stari uređaji završe u kontejneru ili prirodi, kao i partnernerima koji su nam izašli u susret i ustupili prostor za ovu akciju, kažu iz Danasa.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Digitalni kalendar za 2021. godinu: biodiverzitet u Srbiji nastao je uz pomoć biologa Marije Nedeljković i Žarka Petrovića, a razigrane ilustracije napravio je Đorđe Balmazović.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Osmišljen u okviru projekta TeRRIFFICA, koji se bavi klimatskom akcijom i uključenjem građana u istraživanje klimatskih izazova i osmišljavanje predloga za adaptaciju na klimatske promene, ovaj kalendar pokušava bar delom da predstavi biološku raznovrsnost naše zemlje: u njemu ćete naći Pančićevu omoriku, divokoze, pčele, medonosne biljke, biljke mesožderke, ali i savete o tome kada i kako hraniti ptice ili kako pomoći insektima.


Digitalni kalendar za 2021. godinu: biodiverzitet u Srbiji možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Vlada Republike Srbije usvojila je juče Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini, kojom će se na optimalan način podržavati nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada, a kroz unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Zbog povezanosti i uticaja na ostale sektore, poljoprivreda je od izuzetnog značaja za razvoj srpske privrede, s obzirom na to da zapošljava direktno ili indirektno oko petinu zaposlenog stanovništva u Srbiji.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Srbija spada u red zemalja sa najvećim ekonomskim troškom nastalim zbog zagađenog vazduha i, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) još od pre nekoliko godina, taj trošak je jednak trećini srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Ova računica se odnosi na troškove nastale zbog prevremenih smrti usled zagađenog vazduha. Ovo je računica SZO iz 2015.godine, prema kojoj je godišnji ekonomski trošak prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u zemljama evropskog regiona bio blizu 1500 milijardi dolara.

Pomenuti podaci čuli su se na prvim javnim konsultacijama povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd koje su organizovali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), nakon dva meseca apelovanja na Grad Beograd da pokrene javnu raspravu povodom donošenja ovog Plana koji treba da važi za narednih 10 godina.

Na konsultacijama je učestvovao veliki broj zainteresovanih stručnjaka iz različitih sfera, a gore pomenute podatke iznela je dr Elizabet Paunović, ekspertkinja za javno zdravlje.

Ona je podsetila na Deklaraciju UN iz 2015. godine kojom je uticaj zagađenja na život i zdravlje ljudi označen kao jedan od najvećih problema javnog zdravlja u svetu i koja je uspostavila vrlo jasne indikatore koje treba pratiti da bi se ovaj problem rešavao.

Najvažnij indikatori koje treba pratiti u cilju smanjenja zagađenja i koji se odnose na sve zemlje su: koliki je procenat populacije koja u svojim domaćinstvima koristi čvrsta goriva, koja je srednja godišnja koncentracija PM2.5 u odnosu na izloženu populaciju i kolika je smrtnost od zagađenja vazduha.

-Ovo su međunarodno usvojeni indikatori i oni moraju biti upotrebljeni i kad se govori o efikasnosti budućeg Plana kvaliteta vazduza za Beograd. Ne samo da se Srbija na to obavezala svojim članstvom u UN, već je ovo i jedini ispravan način praćenja uticaja zagađenja, sa stručnog stanovišta. Ovo je minimum koji se mora pratiti, istakla je dr Paunović, podsetivši da u prethodnom Planu kvaliteta vazduha, koji je važio od 2016. do sada, nema ovih kriterijuma, iako je Plan donet godinu dana nakon što su usvojeni univerzalni indikatori u celom svetu.

EKONEC klub čitalaca

Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, izneo je listu preporuka za unapređenje javne rasprave o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, na kojoj se nalazi deset predloga, među kojima i: da se uradi detaljna analiza izvora zagađenja, da se utvrdi šta su primarni izvori a ko su najveći pojedinačni zagađivači, da se utvrde kratkoročne i dugoročne mere za smanjivanje zagađenja, sa jasnim rokovima i naznakama ko je odgovoran za realizaciju tih poslova, da se proširi mera automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Beogradu i niz drugih.
Pre svega ovoga RERI zahteva od Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da podnese izveštaj o realizaciji i ostvarenosti ciljeva iz Plana koji je usvojen 2016. godine.

On je rekao da je ova lista preporuka dokument otvoren za raspravu i najavio da će, nakon novogodišnjih praznika, biti organizovane nove konsultacije, kako bi se i drugi zainteresovani stručnjaci uključili i dali svoj doprinos.

-Kad neće Grad Beograd da organizuje javnu raspravu povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd, i omogući široj stručnoj javnosti da se uključi, onda ćemo to mi sami da radimo, rekao je Popović.

EKONEC klub čitalaca

Ognjan Pantić, koordinator projekata u BOŠ-u, osvrnuo se na ulogu koju su zainteresovana javnost, organizacije civilnog društva, mediji i stručnjaci odigrali u prethodnih par godina, u pogledu podizanja svesti i informisanosti građana Srbije o zagađenju vazduha i doprinosa boljem razumevanju ovog problema. Naglasio je da je veliko interesovanje i pritisak koji su ovi akteri zajednički vršili bio okidač za reakcije nadležnih organa i dosadašnje pomake, ali da je ključno da se nastavi u istom pravcu i da se donošenje odluka o zaštiti vazduha otvori za javnost, naročito u ovom trenutku kada se fokus pomera ka traženju konkretnih rešenja.

Vladimir Đurđević, sa Fizičkog fakulteta istakao je da je neophodno da se Grad Beograd fokusira na manji broj konkretnih mera koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu, kao i da veoma važno da pored lokalnih planova kvaliteta vazduha država donese Nacionalni plan kvaliteta vazduha, jer tek kada budemo imali jasnu nacionalnu politiku, moći ćemo da pristupimo rešavanju problema na lokalu.
-Najveća zagađenja dolaze od velikih industrijskih postrojenja i termoelektrana na koje gradovi nemaju skoro nikakve ingerencije, zaključio je Đurđević.

EKONEC klub čitalaca

Tokom rasprave bilo je reči i o studiji „Zdravstveni uticaj zagađenog ambijentalnog vazduha u Srbiji – poziv na akciju“, koju su u saradnji sa SZO izradili Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Institut za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović Batut“ i koja se odnosi na analizu zdravstvenih posledica usled zgađenog vazduha u 11 gradova u Srbiji za period 2010-2015. Prema proceni ovog dokumenta, progresivna redukcija vrednosti PM 2.5 čestica u različitim scenarijima (smanjenje za 5, 10 i 15 mikro grama po metru kubnom na godišnjem nivou) redukovala i broj pre vremena umrlih ljudi u ovih 11 gradova. 1

Ukoliko bi u Beogradu, na primer, došlo do smanjenja vrednosti PM 2,5 čestica za 5 mikro grama po kubnom metru, imali bismo za oko 400 privremenih smrti manje godišenje. Ako bi se ova vrednost smanjila za 10 mikro grama, spasili bismo skoro hiljadu života godišnje.

S obzirom na to da su u izradi ove studije učestvovali predstavnici Vlade Srbije, jasno je da su svi nadležni organi upoznati sa dramatičnim procenama o broju života koji nestanu zbog povećanog zagađenja.

Snimak prve javne konsultacije o Planu kvaliteta vazduha za Beograd možete pogledati ovde.
Izvor: Beogradska otvorena škola

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesor Goran Roglić, izjavio je da je Skupština Beograda danas donela pogrešnu odluku kada je usvojila plan gradnje na Makiškom polju bez prethodnih konsultacija s građanima i relevantnim naučnim institucijama.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Odbornici Skupštine Beograda juče su, sa 61 glasom za, i dva protiv, usvojili Plan detaljne regulacije Makiškog polja, koji predviđa da se u zaštićenoj zoni makiškog vodozahvata izgradi stambeno-poslovno naselje od 4,5 miliona kvadratnih metara, kao i stanice i depo za budući metro.

Roglić je agenciji Beta rekao da je struka predlagala da se usvajanje plana za gradnju na Makišu odloži do pribavljanja mišljenja svih relevantnih institucija, ali da ih gradske vlasti nisu konstatovale.

-Mislim da komentari više nemaju svrhe, jer sve što se radi je postalo besmisleno. U proteklom periodu naučni radnici Univerziteta u Beogradu i iz Srpskog hemijskog društva su u više navrata ukazivali da na Makiškom polju ne sme ništa da se gradi bez detaljne analize i studije više naučnih institucija, jer postoji opravdana opasnost da može biti trajno ugroženo vodosnabdevanje grada, ukazao je Roglić.

Profesor je istakao da se na primeru usvajanja plana za Makiš još jednom pokazalo da je u Srbiji uticaj struke i nauke zanemarljiv.

-Pokušali smo da ukažemo na rizik bilo kakve prenamene zaštićene zone na Makiškom polju, ali to očigledno nekome nije odgovaralo. Na tom području, jednostavno, ne sme ništa da se gradi dok ne budemo sigurni 100 odsto da neće biti ugrožene, odnosno zagađene podzemne vode kojima se snabdevaju reni bunari na makiškom vodozahvatu, a odakle se pijaćom vodom snabdeva veći deo Beograda-, objasnio je dekan Hemijskog fakulteta.
Izvor: DANAS/ Miloš Đošić

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Vlada Republike Srbije usvojila je juče Državni program obnove odnosno hitnih radova na sanaciji objekata za zaštitu od voda oštećenih u poplavama izazvanim elementarnom nepogodom u junu 2020. godine, za čije je sprovođenje izdvojeno 1.103.080.000 dinara.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Ovim programom obuhvaćeni su oblast i teritorija na kojoj se sprovode mere, analiza zatečenog stanja i sagledavanje posledica koje su poplave izazvale, kao i kriterijumi, redosled i rokovi za sprovođenje utvrđenih mera.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca