U Srbiјi sе pоd slоgаnоm: „365 dana bez duvana” оbеlеžаvа 31. јаnuаr – Nаciоnаlni dаn bеz duvаnа.
Оvе gоdinе, pоrеd uкаzivаnjа nа štеtnе еfекtе upоtrеbе duvаnа i duvаnsкih prоizvоdа i izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu, pоsеbnо sе nаglаšаvа znаčај prеstаnка pušеnjа.
Foto: Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје
Duvаnsкi dim sаdrži višе оd 7000 rаzličitih supstаnci, mеđu којimа је prеко 250 јеdinjеnjа оpаsnih pо zdrаvljе i око 70 mаtеriја zа које је utvrđеnо dа izаzivајu mаlignа оbоljеnjа.
Primеnа mеrа коntrоlе duvаnа zаsnоvаnih nа dокаzimа, dоvеlа је dо smаnjеnjа učеstаlоsti pušеnjа u mnоgim zеmljаmа. Ipак јоš uvек višе оd јеdnе miliјаrdе ljudi u svеtu puši, оd tоgа sкоrо 80 odsto njih živi u zеmljаmа sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.
U svеtu svаке gоdinе uslеd upоtrеbе duvаnа i izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu prеvrеmеnо umirе оsаm miliоnа ljudi.
U Srbiјi nајmаnjе 15.000 ljudi prеvrеmеnо umrе zbоg pušеnjа nа gоdišnjеm nivоu. Nајnоviјi rеzultаti istrаživаnjа Каncеlаriје zа prеvеnciјu pušеnjа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје, pокаzuјu dа је 2020. gоdinе pušilо 36 pušilo punоlеtnih stаnоvniка Srbiје.
Upоtrеbа duvаnа i duvаnsкih prоizvоdа је drugi vоdеći fакtоr оbоlеvаnjа оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, оdmаh izа pоvišеnоg кrvnоg pritisка, а pоvеćаvа riziк оbоlеvаnjа i оd bоlеsti disајnih putеvа i оd mаlignih оbоljеnjа.
Pоsеbnо оsеtljivа pоpulаciја su mlаdi. Rаnо оtpоčinjаnjе pušеnjа pоvеzаnо је sа intеnzivniјim pušеnjеm u оdrаslој dоbi i čеšćоm pојаvоm zdrаvstvеnih prоblеmа pоvеzаnih sа pušеnjеm i brојnim hrоničnim nеzаrаznim оbоljеnjimа tокоm živоtа.
Upоtrеbа duvаnа ugrоžаvа i оsоbе u окružеnju које su izlоžеnе duvаnsкоm dimu, uкljučuјući оdојčаd i dеcu, uzrокuјući brојnе zdrаvstvеnе prоblеmе. Nе pоstојi bеzbеdаn nivо izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu iz окоlinе.
Pоrеd dirекtnе izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu zdrаvljе ugrоžаvајu i оstаci štеtnih mаtеriја iz duvаnsкоg dimа којi sе dugо nакоn pušеnjа duvаnа zаdržаvајu nа оdеći, nаmеštајu, zаvеsаmа, zidоvimа, кrеvеtu i pоstеljini, tеpisimа, igrаčкаmа, vоzilimа itd. i nе mоgu sе еliminisаti prоvеtrаvаnjеm. Svе је višе pоdаtака iz istrаživаnjа о štеtnim еfекtimа „zаdržаnоg duvаnsкоg dimа”, nа које su nајоsеtljiviјi nајmlаđi – оdојčаd i mаlа dеcа.
Rеzultаti istrаživаnjа Каncеlаriје zа prеvеnciјu pušеnjа iz 2020. gоdinе pокаzuјu dа еpidеmiја COVID-19 niје bitnо uticаlа nа pušаčке nаviке vеćinе pušаčа (91 posto), dок је 4 odsto pušаčа pоvеćаlо brој cigаrеtа, istо tоliко је smаnjilо brој pоpušеnih cigаrеtа u tокu dаnа, dок је sаmо 1 procenat pušаčа prеstаlо dа puši.
Brојnа istrаživаnjа pоtvrdilа su dа su pušаči pоd pоvеćаnim riziкоm оbоlеvаnjа оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, bоlеsti disајnih оrgаnа, mаlignih bоlеsti i brојnih drugih оbоljеnjа.
Pušеnjе i upоtrеbа duvаnа nеgаtivnо dеluјu nа imuni sistеm, štо оtеžаvа spоsоbnоst оrgаnizmа dа sе brаni оd infекciје, pа sе iz nаvеdеnih rаzlоgа pušаči mоgu smаtrаti pоsеbnо оsеtljivоm grupоm stаnоvništvа каdа је u pitаnju COVID-19, оbоljеnjе izаzvаnо nоvim коrоnа virusоm SARS-CoV-2.
U cilju prеvеnciје prеnоsа virusа SARS-CoV-2 sаvеtuје sе dа sе izbеgаvа dоdirivаnjе licа ruкаmа.
Оvа prеpоruка sе tеžе mоžе primеniti коd коrisniка duvаnа којi tокоm pušеnjа ili upоtrеbе duvаnа čеšćе ruкаmа dоdiruјu licе, pа zаtо pušеnjе mоžе prеdstаvljаti riziк коd prеnоsа virusа. Pоrеd tоgа, tокоm pušеnjа sкidа sе mаsка, која је u tокu pаndеmiје u zаtvоrеnim prоstоrimа оbаvеznа.
Pаndеmiја COVID-19 dоdаtnо ističе znаčај prеstаnка pušеnjа. Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје pоdsеćа dа је prеstаnак pušеnjа јеdаn оd nајznаčајnih коrака којi pušаči mоgu prеduzеti u cilju pоbоljšаnjа zdrаvljа.
Izvor: Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје
Više od 25 godina od osnivanja „Ekološkog fonda“ Grada Novog Sada
31. јануара 2021.
Skupština Grada Novog Sada je 28. decembra 1995. godine u skladu sa tada važećim Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim propisima, donela Odluku o obezbeđivanju sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, odnosno, o osnivanju „Ekološkog fonda“.
Novi Sad je tako postao prvi grad koji kontinuirano obezbeđuje sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine.
U prethodnih 25 godina koliko postoji „Ekološki fond“ Grada Novog Sada, menjali su se i zakoni i vlasti, kao i osnov za punjenje budžetskog fonda, ali je suština ostajala ista – sredstva su korišćena za brojne projekte u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Poslednjih 8 godina, više nego ikada je rađeno na sprovođenju ekoloških programa, što je Novi Sad dovelo na korak do ulaska u porodicu gradova „Zelene prestonice Evrope“.
U 2021. godini planirane su još intenzivnije aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.
Posle 40 godina, u Novom Sadu smo podigli prvu novu parkovsku površinu.
Sredstvima Budžetskog fonda 2018. godine urađen je Projekat pejzažnog uređenja parka severno od Ranžirne stanice i ulice Radomira Raše Radujkova, koji se prostire na oko 35.000 kvadratnih metara.
-Tokom ove godine park će biti potpuno na usluzi građanima. Pored toga, ozelenili smo grad sa preko 20,000 stabala na različitim lokacijama, samo je ove godine zasađeno oko 8,500 stabala. Nastavljamo našu akciju „Oživimo parkove“ i planiramo da obnovimo sve parkove na teritoriji Grada ali i da izgradimo nove zelene površine jer je ozelenjavanje najefikasniji način da se borimo protiv klimatskih promena i urbanog zagađenja vazduha. Svesni smo toga da savremeno i efikasno upravljanje zelenim površinama zahteva tačne informacije o njihovom rasporedu i površini, ali i sadržaju i aktivnostima koje se obavljaju na njima. U završnoj fazi je uspostavljanje informacionog sistema koji će nam omogućiti da u svakom trenutku imamo uvid u stanje zelenih površina, ali i da efikasnije planiramo i kontrolišemo radove na održavanju.
Geografski informacioni sistem zelenih površina Grada Novog Sada, kao prvi korak u formiranju katastra zelenila, biće završen početkom sledeće godine.
Pored novih planova, rešili smo i nasleđene probleme poput radioaktvnih gromobrana koje smo uklonili 2019.godine. Grad Novi Sad je prvi osnovao „Ekološki fond“. Posle 25. godina lider je po korišćenju svih raspoloživih resursa u cilju zaštite i unapređenja životne sredine, stoji na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novi Sad
Izvor: Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novi Sad
Futoški park uskoro dobija zalivni sistem
31. јануара 2021.
Predlog programa investicionih aktivnosti i usluga JКP „Gradsko zelenilo” za 2021. godinu za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, usvojila je u novembru prošle godine Skupština grada.
Foto: JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad
Za realizaciju programa je u budžetu Grada planiran iznos od 617.764.000 dinara, od čega će za kapitalne subvencije ići 167.764.000 dinara, dok je za usluge iz delatnosti planirana suma od 450.000.000.
Što se tiče kapitalnih ulaganja, planira se nabavka manjeg utovarivača s dodatnom opremom „vov sat”, vrednog 8.064.000 dinara. On bi se koristio za planiranje zemljanih površina, izvođenje građevinskih radova i slično. Za izgradnju zalivnih sistema u gradu izdvojeno je 156.700.000 dinara. U nizu mera nege, podizanja i održavanja zelenila od ključnog je značaja operacija zalivanja, koja treba da nadoknadi prirodni nedostatak vlage u zemljištu. Stoga je neophodna šira primena automatskih zalivnih sistema jer bi omogućila kvalitetno i efikasno zalivanje zelenila svih kategorija. Težnja je da se u bliskoj budućnosti na što više mesta u gradu izgrade savremeni sistemi za navodnjavanje, koji bi se napajali podzemnom vodom s formiranih izvorišta, preko bušenih eksploatacionih bunara.
U početnoj fazi planirana je izgradnja automatskih zalivnih sistema na Bulevaru Evrope, na delu od Futoške ulice do kružne raskrsnice na Limanu, zajedno s Ulicom Polgar Andraša i kružnom raskrsnicom. One se prostiru na 19.316 kvadratnih metara, a krase ih lišćarsko drveće, šiblje i travnjak. Veliki broj stabala je u okviru postojećeg parking-prostora.
Takođe je planiran zalivni sistem duž Bulevara Mihajla Pupina, na prostoru između trotoara i kolovoza, u okviru postojećeg parkinga, kao i u razdelnom ostrvu. Na navedenim površinama su obostrani dvostruki drvored, šiblje, travnjak, zelene površine na padini ispred robne kuće „Bazar”, kao i cvetne površine ispred banke Inteza. Ukupna zelena površina pokriva 11.316 kvadratnih metara.
Futoški park obuhvata površinu od 80. 208 kvadratnih metara i u njemu su zastupljene različite kategorije zelenila, poput starijih lišćara i četinara, mladih sadnica, šiblja, ružičnjaka, perena, cvetnih površina i travnjaka. Izgradnjom zalivnog sistema obuhvatiće se bunari i opremanje izvorišta na osnovu urađene projektno-tehničke dokumentacije za uređenje i rekonstrukciju Futoškog parka, za koju je planom i programom planirano 3.000.000 dinara. Radiće se i opremanje bunara, izgradnja cevovoda, kao i opremanje zalivnog sistema za sve kategorije zelenila.
Za rekonstrukciju Dunavskog parka planirano je 125.000.000 dinara. U sklopu radova uračunati su troškovi za njegovo parterno uređenje, kada će postojeće asfaltne površine biti zamenjene dekorativnim pločama, primerenim parkovskom značaju. Parterno uređenje će obuhvatiti uređenje svih ulaza u park, a postojeći parkovski mobilijar će biti zamenjen novim. Planirano je i postavljanje nove dekorativne rasvete. Ukoliko celokupan planirani buyet dobijen od
Grada ne bude dovoljan za realizaciju aktivnosti predviđenih Programom, nedostatak će „Gradsko zelenilo” nadomestiti sopstvenim novcem.
Izvor: DNEVNIK/ I. Bakmaz
Raste vodostaj Skadarskog jezera – ugrožena naselja u priobalju
30. јануара 2021.
Direktor NP Skadarsko jezero Nenad Ivanović i stručni saradnik za odnose sa lokalnim zajednicama Bogdan Maraš obišli su naselja u priobalju i meštane čija je imovina ugrožena zbog rasta vodostaja Skadarskog jezera.
Tokom obilaska utvrdili su da je veliki broj lokacija poplavljen, posebno poljoprivredna zemljišta.
Ivanović i Maraš razgovarali su sa meštanima koji su izrazili zabrinutost za svoju imovinu ukoliko nivo Skadarskog jezera nastavi da raste usled loših vremenskih prilika.
-U razgovoru sa predsednicima mesnih zajednica Rijeke Crnojevića i Crmnice saznao sam da su pričinjene i određene materijalne štete, te da meštane zabrinjava porast nivoa vode koji može zahvatiti i objekte stanovanja, kazao je Ivanović.
Predstavnici NP Skadarsko jezero i u narednom periodu obilaziće područja kojima preti opasnost od poplava i u saradnji sa meštanima pokušati da spreče veće materijalne štete.
Izvor: JP Nacionalni parkovi Crne Gore
Urađen i predstavljen Nacrt nacionalne strategije navodnjavanja
30. јануара 2021.
Drugi sastanak Radne grupe za izradu Strategije navodnjavanja, koju čine predstavnici svih relevatnih zainteresovanih strana održan je juče.
Foto: pixabay
Nakon šest meseci intenzivnog rada eksperata FAO na dokumentu, predstavljen je nacrt Strategije, o kome su zatim diskutovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičke direkcije za vode, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Privredne komore Srbije, JVP „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“, Poljoprivrednog fakulteta, kao i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i Instituta „Biosense“.
Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) realizuje zajednički projekat izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionig plana.
Rad na Strategiji je organizovan kroz tematske radne grupe za sledeće oblasti: Dostupnost, kvalitet i pristupačnost vode, Regulisanje i upravljanje vodama, Ekonomske i finansijske mogućnosti za navodnjavanje, Pravne i administrativne nadležnosti, Životna sredina i izazovi klimatskih promena. U dokumentu je poseban akcenat stavljen i na temu odvodnjavanja, kao jedan od velikih izazova i prioriteta u efikasnom upravljanju vodama.
Skup je otvorila direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nataša Milić. Prisutnima se na početku obratio Meran Lukić, predstavnik EBRD, koji je izjavio da je izrada Strategije deo tehničke pomoći koju ta institucija pruža Republici Srbiji kao deo „Programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji“.
U okviru Programa će EBRD finansirati izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u tri opštine centralne Srbije i Vojvodine u ukupnoj vrednosti od 30 miliona evra sa čijom realizacijom će se započeti tokom ove godine.
Prema rečima Jakopa Moncinija, vođe projekta ispred organizacije FAO osnovni cilj projekta je da omogući plansku sanaciju i modernizaciju sistema za navodnjavanje u Srbiji radi unapređenja poljoprivredne proizvodnje i jačanja otpornosti sektora na ekstremne klimatske uslove.
Trenutno je u toku finalizacija pojedinačnih tehničkih dokumenata koji će biti integrisani u Strategiju navodnjavanja, a koji će prethodno biti predstavljeni i analizirani u okviru tematskih radnih grupa.
Saradnja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, FAO i EBRD na unapređenju upravljanja navodnjavanjem u Republici Srbiji započela je još 2018. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, kojim se utvrđuju prioriteti za njihove zajedničke aktivnosti usmerene na jačanje poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije u narednih pet godina.
Memorandum o razumevanju naglašava važnost navodnjavanja, pa su na zahtev Ministarstva, EBRD i FAO za ovu temu dodelili skoro milion evra bespovratnih sredstava za tehničku pomoć.
Projekat je podržan od strane Centralno-evropske inicijative (CEI), Izraela i Italije.
Takođe, FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.
Posađene dvogodišnje sadnice topole u „Apatinskom ritu“
30. јануара 2021.
Zaposleni u Šumskom gazdinstvu „Sombor“ su nedavno zajedno sa pridruženim volonterima prijavljenim za učešće u Akciji „Zasadi drvo“, sadili dvogodišnje sadnice topole u GJ „Apatinski rit“.
Foto: JP „Vojvodinašume“
Posađeno je ukupno 1.215 sadnica topole, na kojima je istovremeno postavljena i zaštita od divljači.
Sadnja na ovoj lokaciji, ima i određenu simboliku, jer predstavlja lep epilog ružnog događaja od pre nekoliko godina kada je u olujnom nevremenu te 2016. godine, pa ponovo 2017. godine usled vetroloma došlo do velike štete na području Šumske uprave „Apatin“.
Izvor: Javno preduzeće „Vojvodinašume“
Gradonačelnik Beograda obišao Opštinu Čukarica i najavio realizaciju projekata s naglaskom na unapređenje životne sredine
30. јануара 2021.
Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić obišao je juče Opštinu Čukarica i najavio realizaciju više projekata na teritoriji ove opštine, s naglaskom na unapređenje životne sredine i poboljšanje uslova školovanja i odrastanja najmlađih.
Foto: Grad Beograd
Obilasku su prisustvovali gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.
Radojičić je istakao da je sa predsednikom opštine Čukarica Srđanom Kolarićem, rukovodstvom i stručnim službama ove opštine održan plodotvoran sastanak o realizaciji prioritetnih projekata na Čukarici.
–Razgovarali smo o projektima koji se već izvode na Banovom brdu, ali i onim koji tek treba da se pokrenu u opštini Čukarica. Treba pomenuti da za nekoliko dana kreće izgradnja fiskulturne sale u Ostružnici, čija je vrednost 38 miliona dinara. Počeli su radovi na izgradnji vrtića u Filmskom gradu za 300 mališana. Projektom je obuhvaćeno 2.000 metara kvadratnih, a završetak radova predviđen je do početka juna, najavio je gradonačelnik.
On je dodao da je značajna tema sastanka bila i realizacija projekta izgradnje sekundarne kanalizacije u četiri ulice na Banovom brdu, ali i dugoročno rešavanje pitanja kanalizacije na Čukarici.
–Razmatrali smo ekološka pitanja, to je što povezivanje nekih javnih objekata sa toplovodom „Beogradskih elektrana”, poput Doma zdravlja „Simo Milošević”, ogranka u Železniku. Takođe smo definisali nekoliko projekata za uređenje pojedinih čukaričkih naselja, uz podsećanje da je JKP „Zelenilo – Beograd” tokom 2019–20. godine uložilo oko 15 miliona dinara u te namene, naveo je Radojičić.
Na početku Vas molim da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Svedoci smo da stanje životne sredine u našoj zemlji nije na zadovoljavajućem nivou. Mislim da smo dostigli kritičnu tačku i da je vreme da počnemo da rešavamo probleme koji nisu od juče.
Tu treba da učestvujemo svi, mi kao pojedinci na čelu sa državom. Potrebno je mnogo novčanih ulaganja i naravno volja države.
Mnogo je problema koji su se nagomilali, godinama, jer je životna sredina uvek bila neka sporedna stvar, bar ja imam takav utisak.
Sada, kao rezultat imamo to da smo počeli da se davimo u svim tim „problemima“, zagađenom vazduhu, neprečišćenim otpadnim vodama, opasnom otpadu i divljim deponijama koje niču na sve strane.
Dobra stvar je što se o tome sada više govori i u medijima, i po socijalnim mrežama, ljudi se udružuju, organizuju se protesti, budi se svest kod ljudi, ali u nedovoljnoj meri. I dalje imamo pojedince koji ne mare za stanje životne sredine.
Napomenuću samo, kada govorimo o stanju životne sredine, setite se slike Potpećkog jezera od pre nekoliko dana. E, to je slika stanja životne sredine u našoj zemlji, u svim njenim oblastima. To je slika stanja životne sredine i slika svih nas. To je ocena.
Foto: Lična arhiva Mladene Roljić
Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?
Da, svakako. Pandemija virusa korona nam je svima bila lekcija. Na moje lične i profesionalne obaveze i te kako je imala uticaj.
Počev od toga da nisam mogla da putujem, da su viđanja sa prijateljima i porodicom bila smanjena, što zbog mojih obaveza, što zbog policijskog časa kada je bio.
Srećom, tu je uvek postojala alternativa, živimo u vremenu tehnologije, interneta, telefona, tako da komunikacije nije manjkalo, ali kao i svima nedostajao mi je socijalni kontakt s ljudima.
Što se profesionalnih obaveza tiče, pandemija je imala uticaja u smislu da smo posao nosili kući i radili od kuće. Radila sam u EHS odeljenju i zaista naše oblasti je teže organizovati za rad od kuće, jer ipak zahtevaju prisustvo na licu mesta.
Nije nemoguće raditi od kuće, ali je po meni mnogo teže. Srećom bili smo organizovani tako da smo se smenjivali sa kolegama, bili smo podeljeni u dve grupe i na nedeljnom nivou smenjivali smo se za rad od kuće i rad iz kancelarije, što je prilično dobro funkcionisalo, uvek je bio neko od nas prisutan na licu mesta.
Recite nam na koji način se skladište, odlažu i deponiju hemijske sirovine koje se koriste i primenjuju u procesu proizvodnje u metalskoj i mašinskoj industriji?
Sve hemijske sirovine koje se koriste i primenjuju u procesima proizvodnje na kraju svog procesa postaju otpad, to jest, opasan otpad. Skladištenje, odlaganje i deponovanje opasnog otpada regulisano je zakonom i pravilnicima.
Osnovni zakon u oblasti upravljanja otpadom je Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS” broj 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018), koji ima za cilj uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom od nastanka otpada preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja.
Zakonom su utvrđeni savremeni principi, vrste i klasifikacije otpada, planiranje upravljanja otpadom, nadležnosti u upravljanju otpadom, organizacije upravljanja otpadom, upravljanja posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranja upravljanja otpadom.
Određivanje vrste opasnog otpada definisano je Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“ broj 56/2010 i 93/2019). Način skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada uređen je Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS” broj 92/2010). Prema njemu proizvođač je u obavezi da skladištenje, pakovanje i obeležavanje opasnog otpada vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine.
Svi proizvođači opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije, dužni su po zakonu da prijavljuju količine generisanog opasnog otpada, da ga pravilno skladište i da ga predaju na tretman operateru za upravljanje opasnim otpadom koji ima odgovarajuću dozvolu za transport i tretman, izdatu od strane nadležnog organa, da vodi evidenciju o preuzimanju, kategorizaciji i transportu. Dakle, postoji zakonom definisana jasna procedura za upravljanje opasnim otpadom na teritoriji naše zemlje.
Agencija za zaštitu životne sredine poseduje bazu podataka sa svim informacijama o opasnom otpadu od njegovog nastanka, pa sve do njegovog zbrinjavanja. Poštovanje ovih propisa kontroliše inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine.
Foto: Lična arhiva Mladene Roljić
Da li biste našim čitaocima pojasnili kako se na pravilan način postupa sa ambalažom od proizvoda kućne hemije?
S obzirom na to da se u našoj zemlji još uvek otpad ne sortira i ne sakuplja po vrstama u domaćinstvima, nego smo prinuđeni da sve bacamo u komunalni otpad, pomenuću da pored komunalnog, otpad možemo da podelimo na opasan i neopasan otpad.
Neopasan otpad nam je sve ono što možemo ponovo da upotrebimo, odnosno da dobije svoj „novi život“, da recikliramo (na primer: papir, karton, folija, aluminijumske limenke, PET ambalaža…), a opasan otpad je svaka vrsta otpada koja sadrži neku opasnu materiju, odnosno, ima bar jedno svojstvo koje ga može činiti opasnim (izazove eksploziju, požar, oksidaciju, akutnu otrovnost, toksičnost…), bilo da je to neka hemikalija, ili posuda u kojoj je bila neka hemikalija.
Svako od nas je svakodnevno u dodiru bar sa nekom hemikalijom što od kućne hemije (sredstva za pranje, čišćenje, deterdženti…) što od sredstava za dezinfekciju kojima smo svakodnevno izloženi – da bismo smanjili aktivnost korona virusa.
Svi ti proizvodi imaju svoju ambalažu, koja je obično, ako ste primetili od neke vrste plastike. Na tim ambalažama, na etiketama po po pravilu imate piktogram (grafički prikaz opasnosti i pisano upozorenje bela podloga sa ivicama crvene boje), obaveštenja o opasnosti, obaveštenja o merama predostrožnosti, identifikator proizvoda, količinu, ime, adresu i telefon snabdevača. Ako se malo udubite u čitanje etikete videćete da uglavnom imate natpis „odlaganje ambalaže u skladu sa nacionalnim propisima“. Što nas dalje uvodi u jedan lavirint i govori nam da mi neke propise imamo, oni očigledno postoje, ali se ne poštuju dovoljno.
Primera radi, imam jednu praznu ambalažu u kojoj je bilo sredstvo za čišćenje, koje sam potrošila. Na ambalaži sve imam, kako sam malopre navela i piktogram i etiketu i sve znakove obaveštenja i predostrožnosti. A gde da je odložim?
Očigledno u rukama imam jednu vrstu opasnog otpada poreklom iz domaćinstva (kontaminiranu ambalažu) i treba da je odložim po nacionalnom propisu, odnosno zakonu o upravljanju otpadom, što je u praksi nemoguće. To znači da bih ja, kao fizičko lice, trebalo da angažujem operatera za sakupljanje opasnog otpada i da mu predam moju kontaminiranu ambalažu. U startu je apsolutno neizvodljivo. Znači zakonske okvire imamo, ali oni nisu primenljivi u svim segmentima. Mi kao fizička lica, takvu ambalažu bacamo u komunalni otpad, takav je i zakonski okvir, zakon o upravljanju otpadom kaže „centar za sakupljanje otpada jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno jedinice lokalne samouprave, na koje građani donose otpad i kabasti otpad (nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad iz domaćinstva)“.
Dakle, mi u stvari opasan otpad iz domaćinstva bacamo u komunalni otpad, koje na kraju javna komunalna preduzeća preuzimaju i taj otpad završava na deponijama, uglavnom nesanitarnim, što je vrlo štetno i opasno po životnu sredinu, a i po nas same.
Ono što bih savetovala vašim čitaocima jeste da čitaju etikete na sredstvima za čišćenje, izbegavaju proizvode sa mirisima, da paze na bezbednost, da čuvaju ovakve proizvode van domašaja dece i nikako ne smeju da ih presipaju u drugu ambalažu. Kada proizvod potrošite, najmanje što možete da uradite, jeste da ambalažu isperete čistom vodom i kao takvu odložite u komunalni otpad, sve dok jednog dana ne budemo imali uređeniji sistem, što se tiče odlaganja ovakve vrste otpada u domaćinstvima.
Takođe, preporučila bih da izbegavate proizvode sa ovim piktogramima:
Kad smo već pomenuli proizvode kućne hemije, ne mogu, a da Vas ne pitam, šta mislite koliko su neškodljivi po životnu sredinu preparati biorazgradive formule koji se sve više nude potrošačima?
Po mom mišljenu apsolutno neškodljivi preparati ne postoje. Svaki proizvod ima neki svoj uticaj pozitivan ili negativan, samo su u pitanju doze u kojima ih koristimo. Sve zavisi od proizvoda i njegovih pojedinačnih sastojaka. Šta je u stvari biorazgradiv preparat?
To znači da se taj preparat za neki određeni vremenski period pod dejstvom mikroorganizama pretvara u ugljen-dioksid, vodu i mineralne materije, što je svakako manje škodljivo nego da je perzistentan i ostaje u svom postojećem obliku nerazgradiv. Takvih proizvoda je sve više i mislim da na taj način kompanije traže alternativu za korišćenje bezbednijih hemikalija, i da se na taj način izbaci upotreba štetnijih hemijskih sredstava.
Foto: Lična arhiva Mladene Roljić
Zaduženi ste za primenu EHS regulative na nivou kompanije u kojoj radite. Kažite nam ukratko šta EHS menadžment podrazumeva?
EHS menadžment skraćenica od Environmental Health and Safety Management, što u prevodu znači integrisano upravljanje sistemima zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu.
To je kao što sama reč kaže jedan sistem upravljanja, usmeren je na smanjenje rizika, analizu uzroka odnosno, smanjenju ili uklanjanju potencijalnih opasnosti po zaposlene, zdravlje i životnu sredinu.
EHS je ključ životnog ciklusa jedne kompanije i odgovoran je za implementiranje tipičnih aspekata vezanih za životnu sredinu, bezbednost i zdravlje na radnom mestu.
Ovaj sistem upravljanja osigurava da aktivnosti kompanije nemaju štetnog uticaja na zaposlene i životnu sredinu.
Zakonski okviri su ključni faktori u sprovođenju EHS-a i osnovni cilj i izazov EHS menadžmenta je da obezbedi procedure koje omogućavaju:
∙ Identifikovanje mogućih opasnosti na radnom mestu,
∙ Smanjenje broja povreda na radu i izloženost štetnim uticajima i supstancama ∙ Obučavanje zaposlenih i prevencija nastajanja mogućih povreda i ekoloških akcidenata ∙ Pravovremeno (hitno) reagovanje u slučaju povreda ili akcidenata,
∙ Korišćenje zaštitne odeće i opreme ,
∙ Kreiranje sistematskog pristupa da bi se ispunili zahtevi vezani za životnu sredinu kao što je upravljanje otpadom ili emisije zagađujućih materija u vazduh.
U okviru posla koji obavljate odgovorni ste za uvođenje i primenu OHSAS 18 001 (ISO 45001) standarda. O kakvom standardu se radi?
Radi se o međunarodnom standardu ISO 45001:2018, koji predstavlja novu generaciju standarda OHSAS 18001:2007 sistema menadžmenta bezbednošću i zdravlja na radu.
U pitanju je standard koji definiše zahteve sistem menadžmenta za bezbednost i zdravlje na radu (Occupational Health & Safety – OH&S). Sve organizacije koje poseduju standard OHSAS 18001:2007, imaju određeni period da ispune zahteve i pređu na ISO 45001:2018.
Cilj ovog standarda jeste da se spreče povrede radnika koje su vezane za rad, da se spreči narušavanje zdravlja radnika i da se pruže uslovi za stvaranje bezbednih radnih mesta, što znači da organizacija mora da eleminiše opasnosti i svede moguće rizike na najmanju moguću meru, tako što će preduzeti mere prevencije i sve moguće zaštitne mere, kako ne bi došlo do povrede radnika.
Implementacijom ovog standarda organizacija svodi moguće povrede na radnom mestu na minimum, pruža zaštitu od mogućih povreda, kako svojim zaposlenim tako i posetiocima, usklađuje radne procese sa zakonskim propisima…
Generalno poboljšava opštu sliku kompanije, jer je rukovodstvo opredeljeno da ispunjava zahteve iz politike bezbednosti i zdravlja na radu. Dakle naglasak je na preventivnim merama.
Foto: Lična arhiva Mladene Roljić
Možemo li zelenu ekonomiju iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?
Naravno. Model linearne ekonomije po kome trenutno funkcionišemo (uzmi-iskoristi-baci) je neodrživ.
Sve to što smo odbacili priroda nam je na neki način vratila prirodnim nepogodama i u takvim situacijama vidimo da smo mi kao ljudi apsolutno nemoćni nad jednom silom kao što je priroda, ma koliko mi imali naprednu i modernu tehnlogiju.
Zelena ekonomija, odnosno cirkularni proces zasniva se na tome da otpad postane resurs koji može ponovo da se iskoristi.
Ovaj koncept zasnovan je na tri principa: smanjivanje (reduce), ponovna upotreba (reuse) i recikliranje materijala (recycle) što je svakako šansa za razvoj i unapređenje životne sredine, a i velike uštede prirodnih resursa.
Šta je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?
Proces podizanja ekološke svesti kod građana je jedan dugotrajan i mukotrpan posao.
Rekla bih da ekološka svest treba svima da nam bude zapravo jedan način života i jedna kultura življenja, bonton koji je u našem društvu nestao.
Svakako, o temama zaštite životne sredine treba da se što više govori u javnosti, pogotovo o zagađenju i štetnim posledicama koje zagađenje ima na zdravlje ljudi. Imam utisak da ljudi tek počinju da reaguju kad osete da je njihov život i zdravlje kao pojedinca ugroženo. Treba što više medijskih kampanja, što više edukativnih emisija na temu kako zagađenje utiče na naše zdravlje.
Takođe, u školama i obrazovnom sistemu od najranijeg detinjstva treba pričati o ovim temama.
Možda ću sada zvučati surovo, ali sve ove metode edukacije i podizanja svesti neće imati efekta, dok god se ne uvede kaznena politika i dok svaki pojedinac, koji je svojim delovanjem ugrozio životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi, ne bude prinuđen da plati novčanu kaznu ili bude kažnjen na adekvatan način.
U Srbiji na više od 20 novih lokalnih sredina organizovano građansko merenje kvaliteta vazduha
29. јануара 2021.
Beogradska otvorena škola, u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog društva i Eko stražom, proširila je građansku mrežu za merenje kvaliteta vazduha na više od 20 novih lokalnih sredina u Srbiji.
Foto: Eko straža
Akcija širenja mreže sprovedena je u toku decembra 2020. i januara 2021. godine. Zahvaljujući novim senzorima koji su instalirani širom Srbije, prevashodno u onim sredinama u kojima ne postoji monitoring u realnom vremenu u državnoj i lokalnoj mreži, brojni građani mogu da prate kvalitet vazduha uživo.
Letimičan pregled ključnih informacija o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2019. godini, kako tekstualnog dela, tako i pratećih infografika, može ostaviti utisak koji je bolji od faktičkog stanja. Vazduh je u dvema zonama, sa izuzetkom tek nekoliko gradova, ocenjen kao čist. Slikom na kojoj su podaci o kvalitetu vazduha po gradovima, zonama i aglomeracijama, predstavljeni, dominira zelena boja, koja označava čist vazduh. Međutim, ovu sliku je potrebno dodatno izoštriti.
Važno je napomenuti da u gradskim sredinama u kojima je zabeleženo prekomerno zagađenje živi preko 3 miliona građana Republike Srbije. Iz priloženih trendova zagađenja, možemo primetiti da su velike gradske sredine u kontinuitetu suočene sa prekomernim zagađenjem vazduha. Pored opasnosti koje ovo predstavlja po zdravlje stanovništva, ovo je pokazatelj i da potrebne mere za smanjenje zagađenja – ili nisu preduzete, ili ne daju željene rezultate.
Analiza obima monitoringa u državnoj mreži, pre svega u pogledu toga koje se zagađujuće materije prate, kao i doprinosa lokalnog monitoringa, kao i doprinos rezultata lokalnog monitoringa ovom Izveštaju, nameću nelagodan zaključak: Vazduh u Srbiji uglavnom je čist samo u sredinama gde ne postoji kontinualni monitoring čestičnog zagađenja.
Upravo ovo je razlog pokretanja građanske mreže za merenje kvaliteta vazduha, koji je Beogradska otvorena škola pokrenula 2019. godine. Osnovni cilj uspostavljanja mreže je da građani dobiju informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Pored toga, cilj je i da se, kroz širenje mreže, građani uključe u praćenje kvaliteta vazduha, upute u standarde kvaliteta vazduha, obaveze i nadležnosti institucija, i da zajedno postave pitanje monitoringa i zaštite vazduha na dnevni red donosilaca odluka u svojim zajednicama.
U saradnji sa „Eko stražom“, jednim od najposećenijih foruma o životnoj sredini na društvenim mrežama u Srbiji, tim BOŠa došao je u kontakt sa aktivistima širom Srbije, koji su iskazali interesovanje za „priključenje“ na našu mrežu. Senzori su širom Srbije raspoređeni u vreme novogodišnjih praznika, uz simboličnu želju da u novoj 2021. godini dišemo čistiji vazduh. Nakon sklapanja, slanja i instaliranja senzora, podaci o kvalitetu vazduha u realnom vremenu sada su vidljivi u brojnim novim sredinama: Prokuplju, Leskovcu, Trsteniku, Popovcu, Novom Pazaru, Priboju, Čačku, Valjevu, Zrenjaninu, Kikindi, Apatinu, Futogu, Bečeju, Vršcu…Podaci iz mreže za građansko merenje kvaliteta vazduha mogu se videti na sajtu sensor.community, kao i na mobilnoj aplikaciji Air Care. Podaci nisu zvanični, ali su vrlo ilustrativni, kao i cela akcija – u nedostatku činjenja od strane institucija, građani preuzimaju stvar u svoje ruke.
Spisak se ovde ne završava, i planiramo da ga uskoro dodatno proširimo i praktično uključimo sve veće gradske sredine. Pored toga, planiramo i seriju razgovora i treninga na temu lokalnih politika zaštite vazduha. Razgovaraćemo o tome kakva je raspodela nadležnosti u ovoj oblasti, kako bi trebalo da izgleda zvanični sistem monitoringa, koje su obaveze emitera, koje su nadležnosti lokalne samouprave…
Građani, „opremljeni“ senzorima, podacima i znanjem, postaju „vlasnici“ teme i složni u zahtevu za čist vazduh. Nakon merenja, dolazi vreme i za mere. Kad građani urade svoj „deo posla“, dolazi red i na institucije.
Izvor: Beogradska otvorena škola
Ove školske godine bez takmičenja iz biologije za učenike osnovnih i srednjih škola
29. јануара 2021.
Srpsko biološko društvo (SBD) je odlučilo da ove školske godine neće organizovati takmičenja iz biologije za učenike osnovnih i srednjih škola zbog situacije izazvane pandemijom virusa korona, potvrdio je za Danas Miroslav Živić, predsednik SBD.
Foto: Milisav Pajević
Ova odluka, kako je rekao, nije doneta olako, a iza stava SBD stoji mišljenje nekoliko stotina nastavnika biologije iz osnovnih i srednjih škola.
Društvo je o tome obavestilo Ministarstvo prosvete još 5. januara, nakon čega su predstavnici Ministarstva održali sastanak sa predsednikom Društva, tražeći da SBD još jednom razmotri svoju odluku.
Posle sastanka Komiteta za obrazovanje SBD potvrđen je raniji stav da bi organizacijom takmičenja u trenutnim okolnostima bila zadovoljena forma, ali ne i suština – da učenici pokažu izuzetno znanje.
Živić napominje da su zbog skraćenih časova na 30 minuta deca bila u prilici da steknu tek osnovno znanje, a da zbog ograničenog vremena koje učenici provode u školi nije bilo moguće organizovati dodatnu nastavu.
I tamo gde se ona održava onlajn, postoji ograničenje jer nemaju svi učenici u Srbiji uslove da je prate.
On dodaje da takmičenje podrazumeva da se učenici nalaze u jednakim uslovima i da imaju istu polaznu osnovu, ali su zbog pandemije mnoga deca diskriminisana jer su izostajala sa nastave zbog toga što su im roditelji bili bolesni ili su i sama imala kovid.
Takođe je bilo obolelih među nastavnicima, pa su njihovi učenici dobili manje znanja, od đaka čiji su nastavnici sve vreme držali nastavu.
Živić ukazuje na još jedan važan aspekt, a to je bezbednost, jer se ne zna kakvi će biti epidemiološki uslovi krajem februara i početkom marta, kada su planirana školska i opštinska takmičenja.
Nastavnici sa kojima smo razgovarali kažu da je zabranjeno da na dodatnoj nastavi spajaju učenike iz različitih odeljenja i razreda, a planiraju se takmičenja gde će se sresti đaci iz različitih škola, mesta i okruga.
Održavanje takmičenja u uslovima pandemije bilo bi svesni izlaganje učenika visokom riziku zaražavanja, u vremenu kada izvestan broj đaka i nastavnika oseća posledice preležane infekcije virusom korona, stav je Srpskog biološkog društva.
Miroslav Živić kaže da je Ministarstvo ponudilo pomoć da se u organizaciju takmičenja uključe školske uprave (prošle godine su one isključene upravo odlukom Ministarstva) i da se republička takmičenja održe u Viminacijumu i Tršiću, ali da to ne rešava ključni problem, da đaci već godinu dana nastavu pohađaju u vanrednim okolnostima.
–Ministarstvo smatra da bi takmičenje trebalo organizovati zbog dece, a naš stav je obrnut, da to ne treba uraditi upravo u interesu dece, jer su ona već opterećena i pod stresom. Možda ima neki procenat učenika koji bi bio spreman za takmičenje, ali napominjem da je takvih učenika jako malo, a takmičenje iz biologije je jedno od najmasovnijih u Srbiji, navodi Živić.
Iako su srednjoškolci koji pobede na republičkom takmičenju oslobođeni polaganja prijemnog ispita iz biologije na nekim fakultetima, Živić smatra da đaci neće biti oštećeni zbog neodržavanja takmičenja.
–Mi ne organizujemo takmičenje da bi neko bio oslobođen prijemnog već oni koji se pokažu dobri između ostalog bivaju oslobođen od prijemnog jer su već pokazali izuzetno znanje. Takmičenje nije beneficija već nagrada za nekog ko ima izuzetno znanje i on bi svakako prijemni uradio odlično, tako da sa te strane deca nisu oštećena, uveren je Živić.
Izvor: DANAS/ Vesna Andrić
Eko-NEC Milisav PAJEVIĆ 