Povodom obeležavanja 73 godine rada Zavod za zaštitu prirode Srbije predstavio je najnoviju publikaciju iz svog izdavačkog opusa „Sivi soko“, autora Bratislava Grubača.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

O knjizi su putem internet promocije govorili mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije i recenzenti, dr Slobodan Puzović, mr Nikola Stojnić i Goran Sekulić. Knjigu je predstavio autor Bratislav Grubač.

Link za promociju je ovde.

Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlja delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije. Osnovan je 30. aprila 1948. godine, a trenutno je organizovan sa sedištem u Beogradu i Kancelarijom u Nišu. Kao najviša državna stručna kuća za zaštitu prirode Zavod realizuje delatnosti u cilju proučavanja i zaštite prirodne baštine. Uz uvažavanje najnovijih naučnih dostignuća i principa zaštite bio i geo diverziteta, stručnjaci Zavoda primenjuju integralne i interdisciplinarne metode očuvanja i unapređenja prirodne baštine.

Zaštita prirodnih dobara zasniva se na istraživanjima određenog područja, izradi studije kojom se utvrđuju kategorije, mere i režimi zaštite. U Srbiji je na ovaj način zaštićeno ukupno 491 područje koje se prostire na 678.257 hektara, što predstavlja 7,66 odsto teritorije Republike Srbije. Zavod za zaštitu prirode realizuje projekte zaštite biljnih i životinjskih vrsta, njihovih staništa i ekosistema i izrađuje Crvene liste i knjige ugroženih vrsta. Pored ovih aktivnosti posebna pažnja poklanja se i zaštiti i očuvanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta i njihovih staništa. U Srbiji su strogo zaštićene 1783 vrste, dok je u statusu zaštićenih 860 vrsta.

EKONEC klub čitalaca

U cilju unapređenja zaštite prirode, Zavod ima bogatu izdavačku delatnost u okviru koje objavljuje i stručne, naučne, popularne i obrazovne publikacije.

-Monografija „Sivi soko“ je prva monografija o sivom sokolu objavljena u Srbiji, kao i u regionu Balkana, i jedno je od kapitalnih dela, kako Zavoda, tako i autora, o retkim i zaštićenim vrstama životinja. U knjizi je predstavljen istraživački rad i sprovođenje mera zaštite ugrožene vrste, sivog sokola, a ova knjiga je nastala kao rezultat aktivnosti Zavoda i terenskih istraživanja u zaštiti biodiverziteta Srbije, koje je autor tokom višedecenijskog rada u Zavodu realizovao i razvijao. Autor knjige, Bratislav Grubač je, koristeći svoje dugogodišnje istraživačko iskustvo, uspeo da objedini najvažnije rezultate proučavanja ove vrste na svetskom, regionalnom i nacionalnom nivou, ovim povodom istakao je mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Više o monografiji „Sivi soko“ pročitajte ovde.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Emisije sumpor-dioksida iz termoelektrane Kostolac B su tokom 2018, 2019, ali i 2020. godine višestruko prekoračivale maksimalne dozvoljene vrednosti koje propisuje Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), navedeno je u saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

EKONEC klub čitalaca


EKONEC klub čitalaca

Umesto smanjenja emisija, TE Kostolac B je u 2020. emitovala gotovo 16.000 tona više sumpor-dioksida nego 2019. godine, navodi se u njihovom saopštenju.

Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je juče u Kostolcu da su „emisije sumpor-dioksida i praškastih materija niže nego u Evropskoj uniji i da su u skladu sa onim što je propisala Energetska zajednica.“

Međutim, kako ističu iz RERI-a, iako je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B izgrađeno još 2017. godine, ono tokom 2018, 2019. i 2020. godine nije doprinelo smanjenju emisija sumpor-dioksida u vazduh.

Emisije sumpor-dioksida iz TE Kostolac B su tokom 2018. godine iznosile 113.913 tona, tokom 2019. godine 79.113 tona, a tokom 2020. godine 95.097 tona, ističu oni.

Ukupno dozvoljena maksimalna emisija sumpor-dioksida za TE Kostolac prema NERP-u iznosi 7.957 tona, dok su emisije za svih dvanaest termoelektrana obuhvaćenih NERP-om ograničene na najviše 54.575 tona godišnje.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Danas Online

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Agencija za zaštitu životne sredine je poslala 5511 obaveštenja preduzećima koja su uvozila proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, a nisu dostavili podatke u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Podaci se dostavljaju do 31. marta 2021. godine za podatke iz prethodne godine isključivo unosom u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

Dodatni rok za dostavljanje podataka je 8 dana od prijema obaveštenja.

Ukoliko su preduzećima potrebne neke dodatne informacije ili pomoć pri popunjavanju , mogu se obratiti Agenciji za zaštitu životne sredine na mejl adresu: nrizpodrska@sepa.gov.rs ili na telefone 011/6356780, 011/6356781, 011/6356782, 011/6356783.
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Kažite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Iz ugla našeg poslovanja, u Republici Srbiji postoji prilično uređen zakonodavni okvir u oblasti zaštite životne sredine. Potpisivanjem Sofijske deklaracije o „Zelenoj agendi” 10. novembra 2020. godine, Srbija je u obavezi sprečavanja klimatskih promena, razvoja cirkularne ekonomije, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane, razvoja energije i biodiverziteta.
Jedan od prvih koraka biće i razvoj tržišnih modela za razvoj obnovljivih izvora energije.
Energija dobijena iz obnovljivih izvora može dati podsticaj za društveni i ekonomski razvoj, doprinoseći tome da se društvo uhvati u koštac sa izazovima životne sredine i ima ključnu ulogu u uspešnom bavljenju klimatskim promenama.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Koliko je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uspela da zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i da li će ova koja sada radi učiniti više?

Pitanje zaštite životne sredine je sve više aktuelno. Ministarstvo je odredilo tri bitna prioriteta, a to su zagađenje vazduha, adekvatan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija.
Republika Srbija je među prvim zemljama na Zapadnom Balkanu usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je jedan od pokazatelja da je država spremna da budući rast i razvoj bazira na zelenoj energiji.

Već jako dugo smo u pandemiji korona virusa, da li ste radili sve vreme i kako ste svoj posao uspeli da prilagodite novim okolnostima. Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusa nije usporila rad na projektima, kompanija je nastavila da realizuje svoje aktivnosti, a kancelariju je zamenila udobnost stanova i rad od kuće. Sastanci su realizovani putem online platformi, kao i komunikacija unutar tima.
Novonastala situacija nas je sve iznenadila, ali brzo smo uspeli da se prilagodimo, tako da nije uticala na kvalitet rada i očekivane rezultate.

Možete li nam reći šta je sve neophodno da se izgradi jedna vetroelektrana u Srbiji?

Odgovor na ovo pitanje je opširan i detaljan i iz tog razloga ću se fokusirati na deo posla kojim se ja bavim, a to je zaštita životne sredine.
Set zakona iz oblasti zaštite životne sredine predviđa izradu procene uticaja planova i projekata na životnu sredinu.
U postupku pribavljanja građevinske dozvole za vetroelektrane, obavezna je izrada Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu.
Predmet procene uticaja određuje se kroz dva akta: odluka nadležnog organa kojom se određuje obim i sadržaj studije i sama studija o uticaju projekta na životnu sredinu. Aktivnosti koje se preduzimaju, pored izbora adekvatne lokacije, a čine sastavni deo Studije jesu:

  • Monitoring ptica i slepih miševa
  • Monitoring buke
  • Studija uticaja senke
  • Arheološko rekognosciranje lokacije

EKONEC klub čitalaca

Klimatske promene i globalno zagrevanje zahtevaju odgovorno ponašanje prema životnoj sredini i naravno veći udeo zelene energije u proizvodnji i potrošnji. Mogu li vetroelekrane i vetroparkovi biti pravo rešenje?

Vetroelektrane predstavljaju veliki deo zelene energije, i jesu pravo rešenje, ali svakako ne i jedino.
Zajedno sa ostalim postrojenjima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora kao što su solarne elektrane i postrojenja za biomasu, vetroparkovi su prepoznati kao dobar „alat” u borbi sa klimatskim promenama.

Najveći protivnici izgradnje vetroelektrana i vetroparkova svuda u svetu, pa i kod nas su ljubitelji ptica, koji smatraju da su takva postrojenja ozbiljan rizik i pretnja. Recite nam koliko se pažnje posvećuje tom pitanju prilikom izgradnje vetroparkova i imate li komunikaciju sa udruženjima za zaštitu ptica?

Prilikom izbora lokacije bitno je da projekti predstavljaju ekološki prihvatljivo i održivo rešenje, uz poštovanje propisanih uslova i mera zaštite životne sredine, minimiziranja i sprečavanja potencijalno štetnih uticaja na životnu sredinu. Obzirom da vetroelekrane najveći uticaj imaju na ornitofaunu i hiropterofaunu za potrebe projekata rade se jednogodišnji monitorinzi.


Budući da su ptice i slepi miševi leteće životinje, važno je uzeti u obzir veliku oblast, kako bi se izučilo njihovo ponašanje poput selidbe iz mesta gnežđenja/kolonije do lovne teritorije, prolećne i jesenje migracije.
Za izradu monitoringa rade se istraživanja koja uključuju oblast dosta širu od same granice projekta. Kako bi se izradila konzistentna analiza ponašanja ptica i slepih miševa, neophodno je identifikovati staništa prisutna u oblasti istraživanja.
Nakon završenog monitoringa identifikuju se podaci od značaja za projekat u smislu ekološke zabrinutosti i daju se preporuke za kompenzacijske mere.

Posvećeni smo realizaciji svih projekata u saradnji sa relevantnim institucijama, kao što su Pokrajinski zavod za zaštitu životne sredine i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Na kom projektu trenutno radite?

Trenutno sam angažovana na pet projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije koji se realizuju na području Južnog Banata, od kojih su dva projekta u završnoj fazi pripreme dokumentacije i pribavljanja dozvola pred izgradnju, a dok su ostala tri u projektnoj fazi.

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

„Zelena ekonomija“ u Srbiji ima potencijala i najveći naglasak se stavlja upravo na očuvanje životne sredine.
Poslednjih godina sve veći značaj dobija i društvena komponenta, na prvom mestu otvaranje novih radnih mesta i unapređenje kvaliteta života. Zato mislim da je jako bitno da se ekonomija u Srbiji “zazeleni”.
„Zelena ekonomija“ nije budućnost, već sadašnjost i predstavlja put održivog razvoja.
Razvoj reciklažne industrije i korišćenje obnovljivih izvora su jedan od vodećih instrumenata na putu ka „zelenoj ekonomiji”.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Na koji način i kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ekološke katastrofe o kojima sve više slušamo u medijima nisu se desile danas ili juče, to su problemi koji odavno postoje, ali se njima ne posvećuje dovoljno pažnje.
Ono što je važno jeste da se šira javnost uključi i upozna sa osnovnim odredbama važećeg zakonodavstva, potrebi očuvanja prirodnih vrednosti i prava na životnu sredinu. Nedovoljno se radi na povećanju svesti stanovništva, pre svega, omladine o značaju životne sredine, zaštiti prirodnih vrednosti i resursa.
Lično smatram da svest o zaštiti životne sredine bi trebalo da bude deo vaspitanja i kulture.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Koalicija 27 apeluje na kompaniju Rio Tinto da uputi javnost u sve detalje projekta otvaranja rudnika „Jadar” i stavi na uvid sve dokumente koji su od ključne važnosti za adekvatno informisanje javnosti i proces donošenja odluka. Iako su tokom prethodnih nedelja iz ove kompanije stizale izjave da su otvoreni za dijalog, kao i da će svi važni dokumenti vezani za njegovu realizaciju biti javno dostupni, to se još nije dogodilo.

EKONEC klub čitalaca


EKONEC klub čitalaca

Tokom otvorenog sastanka održanog 20. aprila sa predstavnicima struke, civilnog sektora i javnosti, nije obezbeđen minimum tehničkih uslova da se trenutna faza razvoja projekta predstavi jasno i objektivno.
Zbog tehničkih problema, učesnici nisu mogli da čuju i vide prezentacije, pitanja i odgovore. Ujedno, sastanak svojom sadržinom nije predstavljao dijalog koji uvažava različite stavove i stručna mišljenja, već tehničku razmenu pitanja i
odgovora, bez mogućnosti potpitanja i razvoja diskusije. Iako je kompanija nekoliko dana kasnije poslala snimak sastanka, to nije način da se razjasne dileme, niti da se vodi transparentan razgovor.


Takođe, smatramo da prezentacije i odgovori čelnika kompanije ne mogu da budu zamena za tehničku dokumentaciju i studije, te pozivamo Rio Tinto da studije koje su do sada izrađene budu objavljene i lako dostupne svim zainteresovanim stranama, kako bi se stvorio prvi preduslov za informisan razgovor svih zainteresovanih strana o projektu.


Koalicija 27 naglašava potrebu da se beskompromisno poštuju sve zakonske procedure i standardi u izradi projekta „Jadar”, koji ima ogroman uticaj na životnu sredinu kako unutar, tako i izvan granica Srbije.

Podsećamo da održivi razvoj kome težimo podrazumeva zaštitu ljudskih prava i prava na zdravu životnu sredinu, a to je moguće postići jedino uključivanjem stručne zajednice i javnosti, kroz transparentne procese donošenja odluka koji su zagarantovani zakonima Republike Srbije.
Izvor: Saopštenje Koalicije 27

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Minuli Svetski dan planete Zemlje obeležen je u Bujanovcu sa nekoliko događaja.
Akciju čišćenja divlje deponije kod dva mosta na Binačkoj Moravi organizovalo je nekoliko organizacija: INDIGO iz Niša, IOM, UNHCR, Ekološko društvo „Bujanovac“ uz pomoć Opštine Bujanovac, JP „Komunalac“ i privatne firme „Bici Commerce“ iz Bujanovca.

EKONEC klub čitalaca


EKONEC klub čitalaca

Količina od oko 100 tona građevinskog i mešanog komunalnog otpada je uklonjena delimično odvoženjem na gradsku deponiju, a delimično razastiranjem gomila i prekrivanjem slojem zemlje.
Prilikom čišćenja komunalnog otpada, jedan od migranata koji je u plastičnim papučama došao na akciju, posekao je staklom palac leve noge i na licu mesta mu je prvu pomoć ukazala Mr Snežana Milošević iz Ekološkog društva „Bujanovac“.
Predstavnici organizacije INDIGO iz Niša dogovorili o saradnju sa Ekološkim društvom „Bujanovac“ o budućim projektima na kojima mogu zajedno sarađivati.


U toku prepodneva u dvorištima SŠ „Sveti Sava“ i SŠ „Sezai Surroi“ u Bujanovcu zasađena su po 4 stabla breze kao simbol svake generacije koja trenutno ide u ove škole.
Ovu akciju organizovale Građanske inicijative iz Beograda.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

U Biblioteci SŠ „Sveti Sava“ održana prezentacija pod nazivom „Otpad nije smeće“.
Cilj prezentacije bio je razvijanje javne svesti o primarnoj selekciji otpada, to jeset o prepoznavanju reciklažnih oznaka na ambalaži i proizvodima i pravilnom razvrstavanju istih prema oznakama za reciklažu.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Prezentaciju je održala Mr Snežana Milošević za goste iz Građanskih inicijativa i dvadesetak učenika i profesora SŠ „Sveti Sava“ i SŠ „Sezai Surroi“.
Prilog o ovim događajima pogledajte ovde i ovde.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Opština Čajetina, čiju planinu Zlatibor godišnje poseti više od 300.000 turista, najavila je da joj je primarni cilj da postane prva Eko-teritorija u Srbiji, saopštila je danas Stalna konferencija gradova i opština.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

-U opštini Čajetina, što je retkost u Srbiji, više nema divljih deponija, a čitava teritorija opštine, uključujući urbane i ruralne mesne zajednice, komunalno je opremljena, navodi se u saopštenju.

Od aprila 2017. godine ta opština učestvuje u Programu „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji finansira Vlada Švedske i realizuje Stalna konferencija gradova i opština.

Podrška se plasira kroz pet najznačajnijih programskih oblasti – zaštitu životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou, EU integracije i međunarodnu saradnju, rodnu ravnopravnost i prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou.

Aktivnost tog programa odvija se kroz direktnu podršku unapređenju usluga za građane i privredu, kroz opštinske pakete podrške određenom broju lokalnih samouprava sa fokusom na zaštitu životne sredine.

Osim opštine Čajetina, paketi podrške sprovode se još u osam lokalnih samouprava i to u oblasti upravljanja otpadom u Leskovcu i Golupcu, zatim na temu sprovođenja ispitivanja zadovoljstva korisnika komunalnih usluga sa preporukom unapređenja rada u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju, Novom Bečeju, Novoj Crnji i u sferi saradnje opština na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije u okviru paketa podrške Kruševcu.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Stalna konferencija gradova i opština

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Zaposleni u kompaniji „Hajneken Srbija“ posadili su 500 sadnica drveća u Zaječaru, Novom Sadu i Beogradu, u okviru akcije „Posadi svoj hlad“, saopštio je danas „Hajneken“.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Sadnjom u Kraljevu uspešno je završen drugi ciklus projekta „Zasadi drvo“, a Srbija je bogatija za više od 153.000 stabala od kada je akcija pokrenuta 2019. godine.


Za svaku od tih 500 sadnica kompanija je donirala po jednu dodatnu sadnicu građanima širom Srbije, tako da je sa ukupno 1.000 sadnica kompanija „Hajneken Srbija“ zajedno sa svojim zaposlenima, omogućila uštedu 24 tone ugljendioksida godišnje, odnosno 720 tona za period od 30 godina, ističe se u saopštenju.


Zaštita životne sredine, smanjenje emisije ugljen-dioksida i očuvanje zelenih resursa i vode su prioriteti održivog poslovanja kompanije „Hajneken Srbija“, u okviru programa „Stvarajmo bolji svet“, a ovom akcijom zaposleni ove kompanije lično su doprineli u očuvanju lokalne zajednice u Zaječaru, Novom Sadu i Beogradu, navodi „Hajneken“.

-U jesenjoj i prolećnoj akciji sadnje građanima je podeljeno 60.000 sadnica. Naš cilj je da u predstojećem periodu damo još 300.000 sadnica građanima i pomognemo da naša planeta postane zdravije mesto za život. Kompanija „Hajneken Srbija“ je među prvima podržala akciju „Posadi svoj hlad“, i pokazala spremnost da doprinese poboljšanju kvaliteta životne sredine, poručuje organizator akcije Posadi svoj hlad, NVO Zeleni razvojni centar.

Voda predstavlja veoma važan resurs u proizvodnji piva i njena balansirana upotreba je od izuzetne važnosti, a samo tokom poslednje decenije kompanija „Hajneken Srbija“ smanjila je potrošnju vode u svom proizvodnom procesu za 75 odsto i, iz godine u godinu, nastoji da održi ovaj trend i još više doprinese očuvanju vodenih resursa, navodi „Hajneken“ .

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Kako je navedeno, najveći deo iskorišćene vode se nakon procesa proizvodnje piva prečišćen vraća u prirodu, ali određena količina vode se u procesu proizvodnje piva gubi usled prirodnog procesa isparavanja.

-Uz pozitivan uticaj koje drveće ima u prečišćavanju vazduha i smanjenju emisije CO2, ono procesom transpiracije prirodi vraća značajnu količinu vode, navedeno je u saopštenju.

Svaka kap je bitna, poručio je „Hajneken“.
Izvor: „Hajneken Srbija“

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Stanovnici Varvarina imaju mogućnost da staklenu ambalažu iz svojih domaćinstava od sada odlažu u namenske kontejnere i tako doprinesu odgovornom upravljanju ovim otpadom i zaštiti životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ 30 kontejnera u obliku zvona raspoređeno je na ulicama Varvarina, a građani i ugostitelji pozvani su da u njih ubace iskorišćene prazne flaše i tegle, kako bi sprečili da ovaj ambalažni otpad završi na deponijama.

Projekat u Srbiji kroz saradnju sa odabranim gradovima i opštinama sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), zajedno sa kompanijom Sekopak i uz finansijsku podršku Apatinske pivare.
Više o ovome pročitajte ovde.
Izvor: NALED

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Predsednik Skupštine grada i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije dr Balint Pastor sa saradnicma obišao je juče Regionalnu deponiju d.o.o. Subotica kako bi se upoznao sa ekološkim aktivnostima koje se odnose na iskorišćavanje sekundarnih alternativnih sirovina u energetske svrhe.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Uz konstataciju da zaštita životne sredine dobija sve više na značaju, Pastor je, tom prilikom, izrazio zadovoljstvo što će Subotičani zahvaljujući jednoj američkoj firmi i podršci međunarodnih organizacija biti pionir u uspostavljanju eksperimentalnih zasada brzorastuće energetske vrbe i višegodišnje biljke arundo koje se koriste za proizvodnju biomase.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Grad Subotica