Evropska zelena nedelja 2021 posvećena je „ambiciji nultog zagađenja”.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Takođe, će se osvrnuti i na druge relevantne evropske inicijative zelenog dogovora, poput klimatskih inicijativa, kao i inicijative u oblastima energetike, industrije, mobilnosti, poljoprivrede, zdravlja i biodiverziteta.

U Srbiji, Evropska zelena nedelja 2021. biće obeležena nizom događaja koji će održavati u više gradova do 5. juna.
Više o Evropskoj zelenoj nedelja 2021 pogledajte ovde.
Izvor: EU Delegacija u Srbiji

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

U danu kada se obeležava Svetski dan bez duvana, pušenje se, kao uzrok smrti, povezuje sa oko 7,2 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Vremenom, duvan ubija oko polovine svojih korisnika, odnoseći tako više života nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je 1988. godine, proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.

Tema Svetskog dana bez duvana menja se svake godine sa ciljem da uvek bude pokriven neki od važnih segmenata Okvirne konvencije o kontroli duvana, koja je doneta 2005. godine.

Ove godine, tema Svetskog dana bez duvana je „Donesi odluku – ostavi duvan”, sa namerom da se ukaže na one mere iz Okvirne konvencije koje se odnose na pružanje podrške pušačima koji su rešeni da se odreknu ove štetne navike.

Od 1,3 milijarde pušača na svetu, čak oko 780 miliona njih bi želelo da se odrekne ove štetne navike. Ipak, samo oko 30 odsto tih pušača ima pristup službama i/ili alatima koji bi im omogućili adekvatnu podršku u savladavanju kako fizičke tako i psihičke komponente nikotinske zavisnosti.

Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu posebno se predano bavi problemom kontrole duvana i to ne bez razloga.

Naime, na starom kontinentu se beleži značajno veća zastupljenost pušenja u odnosu na ostatak sveta – čak oko 28 posto odraslih Evropljana puši, u odnosu na 21 odsto pušača, koliko se procenjuje da ih ima globalno.

Još jedan značajan podatak je da je u Evropi udeo pušača u ženskoj populaciji upadljivo veći u odnosu na globalni prosek – čak 19 posto naspram 7 procenata u svetu.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograda

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije, održanoj prošlog petka, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar-april 2021. godine.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Informaciju o radu, članovima Odbora, obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić.

Odbor je, nakon rasprave, usvojio Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar-april 2021. godine.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momir Stojilković, Olja Petrović, Marko Mladenović, Samira Ćosović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Nevenka Kostadinova, Jelena Obradović, Marija Todorović, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović sastala se danas sa predsednikom Odbora direktora NIS a. d. Vadimom Jakovljevim i ruskom delegacijom koju su činili i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Mihajlović je ovom prilikom istakla da se odnosi Ministarstva rudarstva i energetike u ovom mandatu sa kompanijom NIS mogu oceniti najvišom ocenom.

Sa NIS-om imamo odličnu saradnju na dnevnom nivou. Od toga da smo zajedno radili na definisanju novih zakonskih okvira, do realizacije trenutnih i planiranja budućih projekata, ukazala je ona.

Srbija se ove godine okreće energetskoj tranziciji, donosimo važne odluke, koje se posebno odnose na sektor gasa i izgradnju novih gasnih kapaciteta. Takođe, zainteresovani smo i za projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, poručila je Mihajlović.

Jakovljev je iskazao zahvalnost potpredsednici Vlade na neupitnoj podršci i dobroj saradnji, istakavši da je NIS, uprkos izazovnoj 2020. godini usled koronavirusa, profitabilna kompanija koja ima definisanu desetogodišnju strategiju razvoja.

Razvoj „Petrohemije“ nakon njene privatizacije u skladu sa novim tehnologijama, saradnja na novim projektima i realizacija postojećih, kao i pitanje carina za uvoz nafte iz trećih zemalja i skladištenje obaveznih rezervi nafte, bile su neke od tema današnjeg sastanka.

Sastanku sa delegacijom NIS-a prethodio je sastanak premijerke Ane Brnabić i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović sa Jakovljevim, Tjurdenjevim i Bocan-Harčenkom.
Izvor: Vlada Republike Srbije

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

U oceni da alternativa izgradnji Termoelektrane „Кolubara B“ postoji, stručna javnost u Srbiji je jednoglasna međutim kada je reč o tome da li bi se od tog projekta trebalo odustati mišljenja su potpuno suprotna.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Tema nastavka izgradnje TE „Кolubara B“, koja je započeta pre 35 godina a sa kojom se u međuvremenu stalo, ponovo je dospela u žižu javnosti nakon zbora Sindikata „Rudarskog basena Кolubara“ održanog u znak protesta što Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nije odobrilo sprovođenje tog projekta.

Rukovodstvo tog sindikata, smatra da Zorana Mihajlović, ministarka na čelu tog resora ne samo da želi da se od izgradnje TE „Кolubara B“ odustane, već i da se zalaže za ukidanje svih termo blokova za proizvodnju struje u Srbiji najkasnije od 2030. godine, što ona kategorično poriče.

Podsećanja radi, Elektroprivreda Srbije i kineska kompanija Pauer Čajna potpisali su preliminarni sporazum o saradnji u izgradnji TE „Кolubare B“. Procenjena vrednost te investicije je oko 385 miliona evra.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Gojka Vlaovića ovde.
Izvor: Danas/ Gojko Vlaović

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

Grupa udruženja građana za zaštitu životinja obratila se javnosti, a povodom zverskog zlostavljanja i masakra napuštenih životinja.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Republika Srbija ima problem koji nadležne institucije godinama ne rešavaju, a to je problem napuštenih životinja.

Republika Srbija ima dobar Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu, doneti uz saradnju sa organizacijama civilnog društva, a čijom primenom bi se na human i održiv način rešio problem napuštenih životinja.

Međutim institucije Republike Srbije otvoreno odbijaju da primene ove dobre Zakone i da postupaju po njima, i omogućavaju pre svega nelegalan rad privatnim firmama koje se bave zlostavljanjem i ubijanjem životinja i koje zgrću ogroman novac na taj način.

Konkretan primer je jedna privatna firma ( Preduzetnička radnja Avenija MB) koja mimo svih zakonskih propisa skuplja pse sa teritorije preko 50 opština u Srbiji za šta dobija ogroman novac, iako zakon dopušta da obavljaju delatnost samo na teritoriji opštine gde imaju objekat.

Bahatost vlasnika tih nelegalnih šinterskih firmi je tolika da ni policija ni veterinarska inspekcija ne žele i ne mogu da vrše kontrolu poslovanja, preti im se i fizički se napadaju aktivisti koji su mirno protestvovali ispred objekta za mučenje životinja, a da se ne preduzimaju bilo kakve mere protiv njih.

Oni i dalje mimo svih zakonskih propisa skupljaju na hiljade napuštenih pasa zlostavljaju ih i ubijaju kako bi povećali svoj profit.

Pored ovog jednog primera nelegalnog rada privatne šinterske firme, tu su još i prihvatilišta koje jeste otvorila jedinica lokalne samouprave radi smeštaja napuštenih životinja, ali u kojima se životinje zlostavljaju na najgore moguće načine, nemaju hrane, jedu jedni druge i umiru od gladi i bolesti, onemogućen je pristup aktivistima i kontrola od strane veterinarske inspekcije, koja i ako se obavi, rezultat je isti: nastavljaju da rade.

Hiljade pasa i mačaka, neželjenih ljubimaca skončava u najgorim mukama, gušeći se po 50 u prikolicama za prevoz u kojima je dozvoljen smeštaj 2 psa, jedući jedne drugi zbog gladi, ili bivaju ubijeni na najgori način kako bi se smanjili troškovi poslovanja nelegalnih privatnih šinteraja i povećala zarada. A sve se to plaća novcem građana poreskih obveznika, a problem napuštenih životinja se suštinski ne rešava.

Što je najveća ironija u celoj situaciji je da je Republika Srbija – Uprava za Veterinu dobila 1.378.145 Eura donacije za sprovođenje projekta koji za cilj ima unapređenje dobrobiti životinja i to poboljšanje standarda dobrobiti životinja u skladu sa zakonodavstvom EU, unapređenje kapaciteta za odgovarajuće zbrinjavanje napuštenih pasa i pojačanje administrativnih i strukturnih kapaciteta za dobrobit životinja, a vreme implementacije je od juna 2019. do juna 2021. godine.

Od juna 2019. godine do juna 2021. godine za primljeni novac, institucije Republike Srbije nisu uradile ništa po tom pitanju, a što se vidi iz toga da većina jedinica lokalnih samouprava nema ni donet Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka nema sagrađena prihvatilišta, a ogroman novac daju nelegalnim šinterskim firmama koji rade nepoštujući propise Republike Srbije, a protiv kojih su podnete stotine prijava zbog zlostavljanja i ubijanja životinja i nelegalnog rada po kojima se, takođe, nije postupalo, veterinarska inspekcija ne sme i neće da uđe u objekat te firme da izvrši kontrolu, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne privodi odgovorne za fizički napad na aktiviste, a nadležno tužilaštvo ne postupa po prijavama za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja. Sve je to potvrđeno u posebnom izveštaju Zaštitnika građana sačinjenom nakon mnogobrojnih prijava organizacija civilnog društva i date su preporuke koje niko od nadležnih institucija nije ispoštovao ni do danas.

Organizacije civilnog društva godinama nude saradnju nadležnim institucijama u cilju rešavanje gore nabrojanih problema, međutim suštinske saradnje nema Institucije u Republici Srbiji su poražene.

Zbog toga želimo da upoznamo javnost sa time da nadležni organi umesto da u saradnji sa organizacijama civilnog društva na održiv i human način rešavaju problem napuštenih životinja, dozvoljavaju da ovaj problem eskalira radi uvećanja profita privatnih firmi koji nelegalno obavljaju delatnost, plaćenu novcem poreskih obveznika – nas građana.
Link za preuzimanje je ovde.
Saopštenje potpisuju:

Udruženje građana Alfa, Beograd, Ljermontova 6, zastupnik Jovana Mitrović

Nada za životinje Riska, Milja Krivokuća

Udruženje Pomoć životinjama – Help Animals Srbija – Zlata Korjenić

Udruženje ljubitelja životinja i prirode „Zeleme Šape“, Tomaševac, Aleksandra Radojčić

Udruženje za zaštitu životinja „Prijatelj“ Ub Zastupnik Suzana Gojković

Udruženje za zaštitu životinja i prirode „LESI“ Bač predsednica Milica Pinter

Link plus, Beograd Nataša Vukmirović

Organizacija za prava i zaštitu životinja Kruševac „ORPAK“, predsednica Lela Bucek

Društvo za zaštitu životinja „Pseća sreća“ Niška banja Zastupnik Milan Cvetković

Fondacija Sasha s shelter Niš Zastupnik Saša Pešić

Koalicija za život NVO Raščanin Mirjana

Društvo ljubitelja mačaka/ Azil za mačke Zenka Beograd zastupnik – Ljubica Landeka

Udruženje građana Aranđelovčani i Aranđelovčanke Zastupnik Ivan R Ivanović

Udruženje ZOO Planet Niš, zastupnik – Dušan Stojanović

Solidarno za životinje i prirodu, Beograd Aleksandra Dudić

Udruženje za prava i zaštitu životinja MIA BEOGRAD, predstavnik, Jelena Zarić

Udruženje za zaštitu životinja i prirode „Najbolji prijatelj“, Vranje Zastupnica Rosa Drmonjić

Udruženje za zaštitu životinja Šumadijskog regiona „Crvena šapa“, Kragujevac, zakonski zastupnik – Radmila Filipović

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

Ekološki aktivisti i građani su organizovali skup na bari Reva kako bi preuredili taj prostor i ubuduće potpuno onemogućili dalji kamionski istovar šuta na tu prirodnu celinu.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Od nadležnih zahtevaju hitnu reakciju, navodeći da neće odustati od odbrane tog područja.

Okupljeni građani zahtevaju što hitniju reakciju gradskih vlasti i stavljanje pod zaštitu ove prirodnu celinu.
Svoj protest nastavljaju i sutra, ali navode da nemaju još puno strpljenja i da je u interesu svih da se ovo pitanje što pre reguliše.

U znak protesta danas i sutra ekološki aktivisti sadiće drveće bagrema, ističući da će i ubuduće to biti njihovo glavno oružje protiv, kako kažu narušavanja prirode.
Više pročitajte ovde.
Izvor: N1 Beograd/ Dušica Jovanović

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

Danas je Svetski dan leptira

28. маја 2021.

Danas se obeležava Svetski dan leptira, insekata koji svojom lepotom zadivljuju svet. Ime leptir nastalo je od latinske reči Lepidoptera i znači krilo sa ljuspicama.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Neke vrste naseljavaju planetu toliko dugo, da je nemoguće zamisliti današnji svet bez njih.

Leptiri mogu da vide crvenu, žutu i zelenu boju. Lete brzinom od 20 kilometara na čas, ali ne mogu da lete ukoliko im temperatura tela nije iznad 30 stepeni Celzijusovih.

Leptiri (lat. Lepidoptera) drugi su po veličini red insekata, kome pripadaju dnevni leptiri, moljci i noćni leptiri.

Odrasle jedinke imaju dva para membranastih krila i usni aparat prilagođen za srkanje.

Red ima oko 180.000 vrsta podeljenih u 127 porodica i 46 natporodica.Naučni naziv potiče od grčkih reči lepido (ljuspa, krljušt) i pteron (krilo).


Dnevni leptiri (Rhopalocera) su veliki kladus iz reda leptira (Lepidoptera). Odrasli dnevni leptiri imaju velika, često jarko obojena krila, koja vidljivo, podrhtavaju u letu. Ova grupa se sastoji od velike natporodice Papilionoidea (jedrilci) i dve manje natporodice, skelari (Hesperioidea) i moljci-leptiri (Hedyloidea). Fosili leptira koji su pronađeni stari su oko 56 miliona godina.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Leptiri prolaze kroz potpunu metamorfozu, koja obuhvata četiri faze životnog ciklusa. Кrilati odrasli polažu jaja na biljku hraniteljku kojom će njihove larve, poznate kao gusenice da se hrane. Gusenice rastu, ponekad vrlo brzo, a kada se potpuno razviju, učaure se u lutku. Кada se metamorfoza završi, koža lutke se cepa, odrasli insekt penje se, i nakon što su se krila proširila i osušila, on odleti. Neki leptiri, posebno u tropskim krajevima, imaju nekoliko generacija u toku jedne godine, dok drugi imaju jednu generaciju, a nekim vrstama koje naseljavaju hladnija staništa može biti potrebno nekoliko godina da prođu kroz ceo životni ciklus.

Leptiri su često polimorfni i mnoge vrste koriste kamuflažu i mimikriju da bi izbegle svoje predatore. Neke vrste, poput monarha i čkaljevca (engl. painted lady), prelaze velike razdaljine. Neki leptiri i moljci žive u simbiozi ili komensalizmu sa drugim organizmima (npr. sa mravima), mnoge leptire napadaju paraziti i parazitoidi, koji žive u telima drugih organizama, uključujući protozoe, dvokrilce, neke vrste osa i druge beskičmenjake ili su plen drugih organizama. Neke vrste leptira su štetočine (dok su u fazi larve), jer mogu oštetiti domaće useve ili drveće; ostale vrste su oprašivači nekih biljaka, a gusenice nekih vrsta leptira jedu štetne insekte. U kulturi, leptiri su popularni motiv vizuelnih i književnih umetnosti.
Više o leptirima pročitajte ovde.
Izvor: Vikipedija

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…

NIS objavio izveštaj o održivom razvoju za 2020. godinu – Zdravlje i ekologija na prvom mestu.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Verujući da svaka odgovorna kompanija i pojedinac mogu da doprinesu razvoju šire zajednice, kompanija NIS je objavila 11. uzastopni verifikovani Izveštaj o održivom razvoju.


U ovom dokumentu, koji je objavljen na korporativnom sajtu javnost je na sveobuhvatan i transparentan način obaveštena o aktivnostima kompanije tokom 2020. godine na polju razvoja poslovanja, ulaganja u društveno odgovorne projekte, zaštitu životne sredine, zdravlje i bezbednost na radu, kao i u razvoj ljudskih resursa.

U godini koju je obeležila pandemija COVID-19 prioritet NIS-a bilo je bezbedno radno okruženje i zdravlje zaposlenih, saradnika i potrošača.


Pored toga, NIS i zaposleni kompanije iskazali su humanost na delu i podržali zajednicu u izazovnim trenucima ulažući više od 290 miliona dinara u društveno odgovorne projekte. Između ostalog, NIS je u 2020. godini obezbedio 270 tona avio goriva za humanitarne letove Air Serbia, 56 kiseoničkih protokomera za beogradske bolnice, 500 kompleta hirurških uniformi za medicinske radnike, dok su zaposleni – članovi Кluba volontera NIS-a, realizovali više od 2.000 volonterskih sati u različitim humanitarnim akcijama podrške sugrađanima.
Više o ovom Izveštaju pročitajte ovde.
Izvor: NIS a.d. Novi Sad

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pozvao je pčelara koji im je ponudio bagremov med za prodaju, a u njemu su pronađeni zabranjeni sulfonamidi, da se sam prijavi ovom udruženju.

EKONEC klub čitalaca…

EKONEC klub čitalaca…

Naime, u SPOS-u kažu da su u poslednjih šest meseci otkupili i izvezli u Italiju pet šlepera ili 105 tona bagremovog meda i sve analize su bile besprekorne.

S obzirom na to da se med ne otkupljuje sve dok se ne utvrdi da je sve u redu, sporni med, planiran za sledeću isporuku, i dalje je kod pčelara, ali sada bi trebalo da se urade pojedinačne analize i otkrije o kom proizvođaču je reč i ko je koristio antibiotike u proizvodnji meda, što je inače zabranjeno.

Pogon „Naš med”, sprovodi proceduru koja eliminiše gotovo svaku mogućnost da se otkupi neispravan med, navode iz SPOS-a.
Detaljnije pročitajte ovde.
Izvor: POLITIKA

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca…