Kažite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Treba biti realan, stanje u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji je veoma ozbiljno. Nakon usvajanja prvog seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine prošlo je 17 godina, a ni deo očekivanih pomaka nije realizovan. Prečišćavamo otpadne vode u malom procentu, nismo izgradili nedostajuće kanalizacione mreže, niti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postojeća su neefikasna, zastarela i neodržavana; emisija zagađujućih materija u vazduh je značajna; nismo izgradili regionalne deponije, niti rešili problem neuređenih smetlišta, ni tretman svih vrsta opasnog otpada, nismo izvršili remedijaciju kontaminiranih lokacija, zaštićena područja nisu zaista zaštićena.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Da li je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uspela da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i da li će ova koja sada radi učiniti više?

Prethodna administracija je ostvarila minimalne rezultate, a nadam se da će sadašnja biti efikasnija.

Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Pandemija nam je svima pokazala da su potrošački mentalitet i konzumerizam nepotrebni, vratila nas je osnovnim potrebama i donela nam je svest da se mnogi poslovi mogu obavljati od kuće. Lično sam samo potvrdila stavove da je važno imati parče zemljišta za mentalnu rekreaciju, ali i uzgoj povrća i voća, koristiti vreme za kreativan rad, unapređenje veština i znanja, negovanje prijateljstava i jačanje porodičnih odnosa. Sve ovo je i u skladu sa prirodom i principima očuvanja životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Imate puno iskustva u realizaciji projekta koji se tiču tretmana otpadnih voda. Kažite nam koliko su naše kompanije osposobljene za da ispravno i kvalitetno tretiraju komunalne i industrijske vode?

Propisi u ovoj oblasti postoje i samo ih treba primeniti. Rok za dostizanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija u vode za pravna lica koja ispuštaju tehnološke otpadne vode u površinske vode je kraj 2025. godine.
Nadam se da će do tada biti izgrađena fabrička postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili rekonstruisana postojeća koja će to i omogućiti.


Što se tiče komunalnih otpadnih voda, nedostaju nam gradska postrojenja. Za njihov efikasan rad potrebno je razdvojiti atmosferske i sanitrano-fekalne vode, a industriju obavezati da izgradi postrojenja za predtretman, za prethodno prečišćavanje otpadnih voda do nivoa da se otpadne vode mogu ispustiti u javnu kanalizaciju, i prečistiti dalje na gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.

Naravno, treba izgraditi nedostajuće kanalizacione mreže, crpne i pumpne stanice, što predstavlja ozbiljan građevinski izazov, pogotovo u gradskim područjima i zahteva značajna sredstva. Nedostaje nam stručan kadar i za projektovanje, ali i za kasnije upravljanje postrojenjima i monitoring.

Sve se više može čuti da su danas studije uticaja na životnu sredinu samo dobro kopirana dela stručnjaka. Vi ste radili kontrolu i korekciju studija uticaja na životnu sredinu. Recite nam koliko je važno da se takvi dokumenti dobro pripreme, urade i primene u delo?

Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu je veoma važan dokument sa aspekta zaštite životne sredine koji bi trebalo da sagleda sve rizike konkretnog projekta na medije životne sredine tokom izgradnje, rada i pri zatvaranju objekta, ali i alat za kontrolu od strane nadležnih organa.
Svođenje na „samo jedan od papira” i „što je deblja, to je bolja” je degradiralo nivo kvaliteta obima i sadržaja Studija, što mogu da potvrdim na osnovu uvida u brojne Studije, od kojh sam neke i ocenjavala kao član tehničke komisije jedne lokalne samouprave. Takođe, nedopustivo je kompleksan projekat izdeliti na više Studija, pošto se time gubi uvid u celokupan uticaj na životnu sredinu.
U praksi se javlja i postupanje van nadležnosti pojedinih lokalnih samouprava.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Da li Vam se čini da se sistem menadžmenta životnom sredinom u mnogim firmama sveo na administrativno ispunjenje zahteva, bez stvarne implementacije i da je izgubio svoj smisao?

Nažalost, u nekim firmama se sveo na kampanjski administrativni posao pre resertifikacije.
Upravljanje životnom sredinom je permanentan proces, koji mora da zaista „živi”, uz stalna unapređivanja i prilagođavanja i uz stalne obuke zaposlenih u cilju podizanja svesti i razumevanja smisla određenih zahteva (razvrstavanja otpada prema vrsti, značaju reciklaže, potrebi smanjenja nastanka otpada, zameni opasnih hemikalija manje opasnim, racionalizaciji utroška opasnih materija i transporta,…).

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Mogao bi, ali kada se uvedu podsticaji u smislu poreskih olakšica za firme koje je uvode, za subvencije pri nabavci opreme, kada se obezbedi dovoljno sirovina i tržište za proizvode.
Bez toga, ostaje samo na nivou još jedne od floskula, neprimenljiva u praksi i ekonomski neodrživa ideja…

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Na koji način i kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Svest o neophodnosti zaštite životne sredine se sve više razvija, što se može videti po interesovanju za očuvanje pojedinih područja, primedbama na Studije o proceni uticaja, prisustvovanju javnim uvidima pri izmenama prostornih planova i prezentacijama pojedinih projekata, peticijama…


Ljudi su zainteresovani da okruženje u kome žive i rade bude zdravo, što je jedna od osnovnih ljudskih potreba, ali i pravo. Naravno, postoji i veliki broj onih koji ne vode računa o životnoj sredini: odlažu otpad na neodgovarajući način, spaljuju žetvene ostatke, lišće i ambalažu, koriste kao ogrev opasan otpad, otpadna ulja koriste za zaštitu drveta, a ambalažu od opasnih materija za prehrambene proizvode…


To su sve posledice nedovoljnog znanja, nedovoljne informisanosti i nerazvijenog sistema stimulacija (kaucija, naknade za predat otpad, olakšica), ali i retko primenjenih kazni…
Da bi se nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine podigao na potrebni nivo, potrebna je sinergija regulatornih i kontrolnih tela, sistema obrazovanja i informisanja i što šire učešće zainteresovanih strana.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Zelene javne nabavke su proces gde naručioci kupuju dobra, usluge i radove koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu, ali od usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama, prema zvaničnim podacima, nijedna zelena javna nabavka nije sprovedena, rečeno je danas tokom onlajn konferencije „Zelene javne nabavke u Srbiji“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije je rekla da Srbiji nedostaje Nacionalni akcioni plan za zelene javne nabavke.

U organima vlasti, kao naručiocima, ne postoji dovoljno visok nivo svesti i znanja, niti motivisanosti, uz bojazan da su zeleni proizvodi i usluge mnogo skuplji od uobičajenih, izjavila je Jasminka Ranđelović.

Prema njenim rečima, nedostatak broja ponuđača na tržištu je rezultat i niske potražnje.

Podržite EKONEC

Naručilac javne nabavke se najčešće opredeljuje na osnovu cene, čime se ograničava mogućnost da se nabavka sprovede kao „zelena“, izjavio je Vuk Božić iz Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz konstataciju da zakon ne predviđa zelene nabavke kao obavezu, ali ih, na neki način, podstiče.

Božić je kao moguće rešenje naveo uvođenje obaveznosti za zeleni kriterijum, ali postepeno, jer nema mnogo ponuđača na tržištu.

To bi uticalo na rast konkurentnosti, ocenio je Božić.

Podržite EKONEC

Slobodan Krstović iz NALED je izneo podatak da su za građane najvažniji kriterijumi prilikom javnih nabavki kvalitet, troškovi i ekologija.

Građani imaju svest o ekologiji, ali u prvi plan stavljaju kvalitet i troškove, izjavio je Krstović.

On je rekao da, što se tiče oblasti u koje treba najviše ulagati kroz javne nabavke, građani smatraju da su to zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura i putevi i zaštita životne sredine.

Ekologija je najveći prioritet za osam odsto građana Srbije, naveo je Krstović.
Izvor: Fonet

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Skupština Loznice usvojila je prostorni plan kojim kako kažu aktivisti, projekat Jadar kompanije Rio Tinto postaje prvi put deo nekog zvaničnog dokumenta.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Za prostorni plan glasao je 41 odbornik iz vladajuće koalicije SNS i SPS. Aktivisti poručuju i da je ovo ogroman korak ka ekološkoj katastrofi, koji je napravila lokalna skupština.

U samom prostornom planu jasno piše da postoje veliki ekološki rizici po zaštitu životne sredine, ali da za ovaj kraj postoje i moguće socio-demografske posledice.

Rio Tinto je više puta naveo da je spreman za razgovore sa meštanima, da su odvojili 2,4 milijarde dolara za ovaj projekat, koji će, kako navode, biti izveden prema najvišim ekološkim standardima.

Od ranih jutarnjih sati građani iz Loznice, Šapca, Beograda protestuju ispred zgrade skupštine.

Planirano je da rudnik jadarita kod Loznice počne da se gradi 2022, i da gradnja traje četiri godine, da bi 2026. otpočela eksploatacija, a da tri godine kasnije bude postignut pun kapacitet proizvodnje litijum-karbonata.

Vlast na to gleda kao na ekonomski prosperitet, dok građani i aktivisti smatraju da je to ekološka katastrofa.
Oni ne veruju Rio Tintu zbog njihovog ranijeg poslovanja u drugim državama, pa zbog toga ne veruju ni kada im iz kompanije kažu da će uticaj na ćivotnu sredinu biti minimalan, i da će biti uloženo dovoljno sredstava kako bi se izbegla ekološka katastrofa.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: N1 / Danas

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kompanija Rio Tinto saopštila je juče da je opredelila 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata za projekat Jadar u Loznici, jedan od najvećih greenfield projekata litijuma na svetu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-Projekat Jadar je u obavezi da ishoduje sva relevantna odobrenja, dozvole i licence i nastaviće da se realizuje u saradnji sa lokalnom zajednicom, Vladom Srbije i nevladinim sektorom. Ovo je važna prekretnica za projekat i snažna potvrda opredeljenju Rio Tinta da podrži Srbiju kao vodećeg dobavljača litijuma, imajući u vidu obim i visoki kvalitet sastava ležišta Jadar, navodi se u saopštenju.

Planirano je da Jadar proizvodi litijum karbonat kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija, tražen mineral koji se koristi za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije.

Procena kompanije Rio Tinto je da će je realizacija projekta Jadar pozicionirati kao najvećeg proizvodjača litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina. Osim toga, planirano je da Jadar proizvodi borate koji se koriste u razvoju opreme za obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine.

Projekat Jadar obuhvata podzemni rudnik sa pripadajućom infrastrukturom i opremom, uključujući električna vozila za vuču, kao i postrojenje za hemijsku preradu litijum karbonata kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija.
Šta još predviđa projekat Jadar pročitajte ovde.
Izvor: Saopštenje kompanije Rio Sava Exploration

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Svetski dan zaštite prirode obeležava se 28. jula širom sveta sa ciljem širenja svesti o zaštiti, kao i radi neposredne zaštite prirodnih resursa.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Obeležavanjem ovog datuma akcenat je stavljen na činjenicu da je zdrava životna sredina prepoznata kao temelj stabilnog i produktivnog društva, kao i na potrebu da osiguramo dobrobit sadašnjih i budućih generacija, pri čemu svi moramo učestvovati u zaštiti, očuvanju i održivom upravljanju našim prirodnim resursima.

Tim povodom Zavod za zaštitu prirode Srbije u Prirodnjačkom centru Svilajnac, održaće sutra sa početkom u 11:00 časova, radionicu „Znanjem protiv straha“, za učenike nižih razreda osnovne škole.

Cilj radionice je da deca na zanimljiv način i kroz igru saznaju koje vrste zmija i drugih gmizavaca žive u našoj zemlji, kako se ponašati i postupati sa njima ukoliko se nađemo u njihovoj blizini i zašto je značajno da sačuvamo ove živitnje, kako bi se oslobodili neracionalnog straha koji postoji u javnosti od ovih životinja.
Zbog ugroženosti, pre svega njihovih staništa sve vrste zmija koje žive u Srbiji proglašene su za zaštićene vrste.

U cilju očuvanja ukupnog biodiverziteta kao resursa prirode u Srbiji su pod zakonsku zaštitu stavljene 2633 divlje vrste biljaka, životinja. gljiva.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Značaj zaštite životne sredine i aktivnosti na očuvanju klime nalazi se u fokusu političkog dijaloga Srbije i Evropske komisije na svim nivoima i u svim forumima, naveo je komesar za proširenje i susedsku politiku EU Oliver Varheji.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-To uključuje rešavanje prekograničnog zagađenja reka i zabrinutosti za životnu sredinu u vezi sa investicijama, navodi se u odgovoru Varhejija na pitanje Joana Rareša Bogdana, poslanika Evropske narodne partije, najbrojnije poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

Rareš Bogdan je „skrenuo pažnju na situaciju u regionu grada Bor, gde kineski investitor „ Ziđin“ izaziva ekološku katastrofu“, navodeći da te aktivnosti „teško pogađaju“ rumunsku manjinu u tom regionu, koja se „žalila da je izložena pritiscima i čestim pretnjama i razmišlja da napusti region“, prenela je regionalna TV N1.

U pitanju koje je postavio još u aprilu, on je od Evropske komisije tražio da navede koje će korake preduzeti da spreči ekološku katastrofu u regionu Bora, dodavši da su „nivoi emisije sumpor-dioksida, arsena i kadmijuma daleko iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti“ i gde „kontaminacija lokalnih reka na kraju dovodi do zagađenja Dunava“.

Podržite EKONEC

Varheji je naveo da Evropska komisija pruža punu podršku usklađivanju zakona Srbije s propisima EU o životnoj sredini i klimi, uključujući i finansijsku pomoć, i dodao da su fokusirani na osposobljavanje vlasti, ulaganje u infrastrukturu životne sredine i delovanje civilnog društva.

-Poslednji izveštaj Srbije iz oktobra 2020. formulisao je konkretne preporuke za delovanje na rešavanju nedostataka u oblastima procene uticaja na životnu sredinu, upravljanja vodama, upravljanja otpadom i zagađenjem vazduha. Između ostalog, Komisija je naglasila potrebu za jačanje pravosuđa i inspekcije za zaštitu životne sredine u toj zemlji (Srbiji), te za uspostavljanje evidencije o sprovođenju Direktive o ekološkom kriminalu, podsetio je Varheji.
Izvor: Beta

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je danas da je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije donelo rešenje kada „niko ne gleda“, u vreme godišnjih odmora, „da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja zapaljivih tečnosti i skladišta opasnog otpada na teritoriji КO Brestovac, na području grada Bora, a po zahtevu ‘Servis Zijin mining’ „.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Predsednik Odbora za ekologiju i životnu sredinu SSP Igor Radošević je u pisanoj izjavi naveo da je vlast iskoristila vreme masovnog odlaska građana na godišnje odmore, kao idealno vreme da na „mala vrata“ progura „nezakonita rešenja“, kada nema ljudi koji mogu da se pobune, jer vrućine od 40 stepeni otežavaju organizovanje protesta.

Radošević je upitao „ko ima pravo da kaže da nije potrebna Studija uticaja na životnu sredinu za skladištenje zapaljivih tečnosti, a pogotovu za opasan otpad?“.

-Da li će ministarka Irena Vujović, zajedno sa svojim timom, da snosi krivičnu odgovornost kada dođe do masovnog trovanja ljudi, životinja, uništavanja plodne zemlje, uništavanja reka i potoka, upitao je Radošević.

On je naveo da Odbor za ekologiju i životnu sredinu SSP traži da se Studije o uticaju na životnu sredinu moraju obavezno uraditi, pogotovo u situacijama gde postoji skladištenje zapaljivih tečnosti i opasnog otpada koje mogu dovesti do hazarda i ekoloških katastrofa.

-Smatramo da niko nema prava da rizikuje zdravlje i živote naših građana, da uništava zemlju i vode tvrdeći da Studije uticaja na životnu sredinu nisu potrebne. Posle smene vlasti, svi štetni ugovori će biti raskinuti, dok će Studije uticaja na životnu sredinu biti obavezne, kazao je Radošević.
Izvor: Beta

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Rekonstrukcija udarne, najoštećenije deonice biciklističke i pešačke staze na delu Futoškog puta u Novom Sadu počinje u avgustu, potvrđuju nadležni.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Radiće se, kako je 021.rs već pisao, obostrana rekonstrukcija deonice od Hajduk Veljkove do Bulevara patrijarha Pavla u dužini od 3,5 kilometara.

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije dodelila je posao u ovoj fazi „Put investu“ i „AB & CO“.

U upravi naglašavaju da su stručnjaci, Gradsko zelenilo i projektantske kuće, uz konsultacije sa Savetom za zaštitu zelenila Grada Novog Sada, utvrdili rešenje za problem stabala platana čije korenje je oštetilo staze. Stabla, kako je i 021.rs pisao, neće biti posečena, ali će biti orezana.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: 021.rs/ Gorica Nikolin

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Ekološki aktivisti iz nekoliko udruženja građana protestovali su danas ispred Skupštine Srbije protiv usvajanja izmena Zakona o vodama, tražeći da javnost bude uključena u pisanje ovog zakona.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-Vode su javno vlasništvo svih građana i one ne smeju biti privatizovane“, poručili su organizatori protesta.

Ekološka udruženja i stručnjaci danima su pred usvajanje zakona upozoravali javnost da su izmene Zakona o vodama „katastrofalne“, da otvaraju prostor korupciji, zbog čega su zahtevali da se vrate na ponovno pisanje i da u ponovljenoj proceduri učestvuju zainteresovani građani, profesionalna i stručna udruženja.

„Drago nam je što je povučen zakon, ali smatramo da postoji ogromna šansa da će ponovo pokušati da provuku nešto što je maltene isto, tako da moramo da ostanemo svesni i moramo da ostanemo uporni u ovoj borbi da ne damo da nam se oduzme nešto što je naše prirodno pravo, naše reke i obale“, rekla je Dragana Kovačević, jedna od organizatorki protesta ispred Skupštine.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Radio Free Europe

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” kao društveno odgovorno preduzeće kontinuirano sprovodi različite aktivnosti i edukacije koje utiču na podizanje svesti i razvoju reciklaže u Beogradu, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, JP „Ada Ciganlija” i Arhitektonskim fakultetom i Udruženjem građana „Fokus art”, „Čistoća” sprovodi projekat „Recikliraj – napravi krug”.

Cilj projekta je da istakne značaj reciklaže i zaštitu životne sredine. Kroz ovaj projekat će se po ugledu na druge metropole na inovativan način spojiti arhitektura i zaštita životne sredine izradom dve prostorne instalacije u formi paviljona od plastičnog ambalažnog otpada koje će Beograđanima po završetku izrade, u septembru, biti predstavljene.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača