Priredbom u prirodi „Da nam klima štima“, održanoj danas u Rezervatu biosfere Bačko Podunavlje, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF skreće pažnju javnosti na značaj zaštićenih područja za očuvanje prirode, a posebno njihovu ulogu u ublažavanju klimatskih promena.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Priredba je deo projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

Neposredan povod za Priredbu je i činjenica da je UNESCO sredinom septembra područje Mura-Drava-Dunav proglasio rezervatom biosfere, čiji je Bačko Podunavlje sastavni deo.
Evropski Amazon, kako se još zove, time je postao deo svetske mreže 727 rezervata biosfere.
Jedan od 22 prekogranična rezervata, jedini je na svetu koji se, u dužini od 700 km i na gotovo 1 milion hektara, prostire preko teritorije čak pet zemalja – Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, povezujući milion ljudi.

-Važno je da razumemo da je zaštita biodiverziteta i ekosistema ključna za naše prilagođavanje na klimatske promene. Ekosistemi trpe posledice ljudskog delovanja, a klimatske promene mogu pojačati te negativne efekte. Iz ovog razloga WWF, uz lokalne partnere u zemljama Dunavskog sliva, aktivno radi na očuvanju i obnavljanju vitalnih vlažnih i plavnih područja – za dobrobit ljudi i prirode. Očuvanjem prirode štitimo i sami sebe, kaže Duška Dimović iz WWF Adria, dodajući da se WWF aktivno zalaže i za to da obrazovanje mladih o klimatskim promenama bude uključeno u nastavne programe na svim nivoima.
Više o priredbi u prirodi „Da nam klima štima“ pročitajte ovde.
Izvor: WWF Adria-Serbia

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Zaštita životne sredine je u vrhu prioriteta Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i zbog toga smo 2019. okupili sve zainteresovane kompanije, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva u Savet za zaštitu životne sredine, kako bi zajednički radili na osmišljavanje sistemskih rešenja za bolje upravljanje tokovima otpada, razvoju cirkularne ekonomije i pravedniju i efikasniju naplatu taksi i naknada u toj oblasti, kaže šef NALED-ove jedinice za zaštitu životne sredine Slobodan Krstović.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Parteneri na projektu „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane Republici Srbiji” su Nemačka razvojna saradnja GIZ i Esotron sa kojima NALED radi na kreiranju zakonodavnih rešenja i uređenju tokova biootpada.

Prema rečima menadžerke projekta u GIZ-u Sanele Mandić Veljkovski, GIZ podržava strateško partnerstvo sa privredom i privatnim kompanijama, ali u projektima zaštite životne sredine veoma je važna sardanja sa medijima.

Da su mediji važan partner u zaštiti životne sredine, istakao je i Bojan Gligić, direktor kompanije „Esotron”, koja je prvi i jedini operater koji je u Srbiji počeo da sakuplja otpadna jestiva ulja i organski otpad, a sada radi na odvajanju hrane od komunalnog otpada kako bi se sprečili štetni efekti koje hrana ima kada završi na deponoiji.

Na projektu upravljanja staklenom ambalažom partneri NALED-a su Sekopak i Apatinska pivara.
Marketing menadžerka u Sekopaku Milica Kuzmanov kaže da su postigli dobre rezultate zahvaljujući izveštavanju medija o projektu sakupljanja stakla.

Maja Barać Stojanović iz Apatinske pivare potvrdila je da su rezultati u sakupljanju staklene ambalaže fantastični, ali da za to nije dovoljna samo infrastruktura i saradnja za lokalnom samoupravom.

Podržite EKONEC

Podsetimo, u prostorijama NALED-a, pre nekoliko dana su uručena priznanja novinarima i studentima koji su pobedili na nagradnom konkursu u okviru projekata „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji su deo šireg DeveloPPP programa, pokrenutog od nemačkog Saveznog ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj, a koji partnerski sprovode NALED, Sekopak, Esotron i Apatinska pivara.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Nagradu za izveštavanje o projektima upravljanja staklenom ambalažom i otpadom od hrane u kategoriji studentskih radova dobili su student završne godine Tehnološko – metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu Đorđe Vučković i studentkinja Visoke škole strukovnih studija Beogradske politehnike Mina Vučković.

Za jedinstven osvrt na teme ne samo iz svog ugla, već i iz ugla lokalnih samouprava nagrađen je prilog novinarke Radio Novog Sada Dragane Ratković i novinarke regionalne televizije Pirot Vanje Mijalkov.

Za priloge o tome kako građani vide pravilno upravljanje staklenom ambalažom i odlaganje otpada od hrane i na koje probleme najviše ukazuju nagrađeni su novinarka dnevnog lista „Politika” Andrijana Cvetićanin i urednik ekološkog portala „EkoNEC“ Milisav Pajević, urednica Centra za promociju cirkularne ekonomije Marija Dedić i novinarka RTS-a Jelena Vukobrat.

Slobodan Krstović je zahvalio nagrađenim novinarima na izveštavanju o projektima o upravljanju staklenom ambalažom i otpadom od hrane i pozvao sve medije da zajedničkom kampanjom sa građanima, privredom, organizacijama civilnog društva i asocijacijom kao što je NALED unaprede sistem upravljanja otpadom u Srbiji.
-Potrebno je raditi na edukaciji. Životna sredina i edukacija su procesi koji idu ruku pod ruku, kaže Krstović.

U NALED-u najavljuju da uskoro pokreću projekat za prikupljanje sijalica na fakultetima Univerziteta u Beogradu i institucijama u Kragujevcu kao i projekat gde će simulirati alternativni vid sakupljanja ambalažnog otpada- depozitni sistem.
Biće odabran jedan grad gde će biti postavljeni aparat koji će omogućiti građanima da vraćaju ambalažu, a da za to za uzvrat dobijaju bonuse u radnjama koje će biti deo ovog sistema. Ideja je da pokažemo da takav sistem može biti uveden na teritoriji cele Srbije.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Posetioci Novosadske cvetne pijace, koja je održana 24. i 25. septembra na platou ispred SPENS-a, imali su prilike da se priključe istraživanju Pokreta gorana Novog Sada o zadovoljstvu građana Novog Sada stanjem zelenila u gradu, kao i poznavanju dokumenata i politika vezanih za urbano ozelenjavanje u cilju ublažavanje klimatskih promena.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Prvo istraživanje sprovedeno je na uzorku od 502 građana.
Rezultati istraživanja ukazuju da više od polovine anketiranih Novosađana nije zadovoljno zelenim površina u gradu i da smatra da je njihov kvalitet nezadovoljavajući. Kao najmanje ozelenjeni delovi grada, u anketama se navode Centar, Detelinara i Grbavica. Ispitanici najčešće posećuju parkove (Dunavski, Limanski i Futoški) i Kej, a najviše njih posećuje zelene površine svakodnevno ili više puta nedeljno, pre svega zbog druženja sa ljudima, bega u prirodu, odmora, rekreacije i sporta.

Na zelene prostore se najčešće odlazi zbog njihove specifičnosti ili blizine mesta stanovanja, a u njima većina anketiranih provede sat-dva. Uprkos pozitivnom odnosu prema zelenim površinama, više od polovine anketiranih građana misli da ne može da utiče na izgled i sadržaj zelenih površina u gradu, a njihove želje odnose se na više parkova, dečjih igrališta, sportskih terena i parkova za pse i ozelenjavanje pojedinih delova grada, pre svega Detelinare, Centra i Grbavice.

Podržite EKONEC

Anketirani građani pokazuju nizak stepen poznavanja međunarodnih i nacionalnih dokumenata koji se odnose na zaštitu životne sredine i klimatske promene, nisu informisani da je potpisana Zelena agenda za Zapadni Balkan i generalno su neupućeni u pregovaračko poglavlje 27 u procesu evropskih integracija. Takođe, oni ne poznaju dovoljno institucije koje su u Novom Sadu zadužene za zaštitu životne sredine, a kada ih spominju, uglavnom navode JKP „Gradsko zelenilo“.
Tekst sažetih rezultata ankete pročitajte ovde.
Kompletnu percepciju građana o zelenim prostorima u Novom Sadu i javnim politikama iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena pogledajte ovde.
Izvor: Pokret gorana Novog Sada

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Da bi skrenula pažnju javnosti u Srbiji na problem ilegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF oglasila je smeštaj za odmor koji ne sme da postoji.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Na instagramu (@vila_divljina) i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina, luksuzni objekat za izdavanje smešten u srcu Rezervata. U potrazi za dodatnim informacijama o smeštaju vanredne ugodnosti na mestu vanredne lepote, publika već u sledećem koraku saznaje ne samo da oglašena vila ne postoji već i da je gradnja na tom mestu ograničena zakonom. Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.

-Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili priroda?, kaže Duška Dimović iz WWF.
Kompletno saopštenje WWF Adria-Serbia pročitajte ovde.
Izvor: WWF Adria-Serbia

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Neformalna organizacija „Eko straža“, koja je prošle nedelje sa volonterima širom Srbije po šesti put organizovala veliku akciju čišćenja smeća „Zavrni rukave“, dobila je nezvaničnu informaciju od beogradske Gradske čistoće da njihovi radnici više neće besplatno odnositi prikupljeni otpad, rekao je FoNetu predstavnik „Eko straže“ Bojan Simišić.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

On je u serijalu razgovora o ekologiji Vidokrug ispričao da su volonteri za naplatu saznali kada su, posle akcije čišćenja Savskog keja kod novobeogradskih blokova, pozvali Gradsku čistoću da odnese prikupljeno smeće.

-Kontejneri nisu blizu, a smeće koje prikupimo može biti jako teško, poput ćebadi natopljenih vodom. Mi to ne možemo sami da nosimo, mora neko da dođe da pokupi, objasnio je Simišić.
Više o problemu sa kojim se suočavaju volonteri „Eko straže“ pročitajte ovde.
Izvor: FoNet/ Danas

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Sekretarijat za zaštitu životne sredine priključio se organizaciji ovogodišnje „DM ženske trke” koja će biti održana u subotu, 2. oktobra, na Adi Ciganliji.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako je rekla gostujući na Studiju B sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, cilj „DM ženske trke” je da se promoviše zdrav život, porodica, kao i zaštita životne sredine.

–Važno nam je podizanje ekološke svesti, ali tako da učesnici trke to shvate, osete i ponesu kući. Razmišljali smo o tome na koji način ćemo da približimo ekologiju i zaštitu životne sredine i zato je za nas najbitnija edukacija. Ovogodišnji moto Sekretarijata je „Zdrav život, zdrava planeta”, a upravo taj momenat se i nalazi u ovoj ženskoj trci. Želimo da na samoj trci pružimo edukaciju najmlađima, kao i prave informacije o zaštiti životne sredine i reciklaži, pojasnila je Ivana Vilotijević.

Podržite EKONEC

Prema njenim rečima, u ovaj događaj biće uključen i Sekretarijat za javni prevoz koji će osobama sa invaliditetom omogućiti da ekološkim vozilima obiđu Adu Ciganliju. „Gradska čistoća” će vršiti edukaciju o reciklaži, a JP „Srbijašume” edukaciju o zaštiti životne sredine.

Sekretarka Vilotijević je navela da će učesnice trke dobiti majice od recikliranog materijala, kao i razne edukativne sadržaje.

DM ženske trke” organizuje Beogradski maraton, te pozivaju pripadnice lepšeg pola da se prijave i istrče ili prošetaju 7,7 kilometara, koliko je duga staza oko jezera. Ovaj sportski događaj, osim promocije značaja bavljenja fizičkom aktivnošću, ima za cilj i promociju zaštite životne sredine, ali i solidarnosti sa osobama s invaliditetom.

Govoreći o ekološkim pitanjima u Gradu Beogradu, Ivana Vilotijević je istakla da je zaštita životne sredine dobila prioritet, te da se poslednjih godina ubrzano podiže svest o ovoj temi. Ona je navela da je započeto rešavanje najvećeg ekološkog problema u ovom delu Evrope, deponije u Vinči, te da Grad Beograd i Sekretarijat ulažu napore da građanima „vraćaju kiseonik” pošumljavanjem, dobrim filterema i na druge načine.
Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U našoj zemlji godišnje se baci oko 900 hiljada tona hrane, dok veliki broj građana ne može da zadovolji osnovne životne potrebe koje uključuju i tri obroka dnevno – pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Podržite EKONEC


Podržite EKONEC

Bacanje hrane je višestruki problem, najugroženije kategorije ostaju bez dragocene pomoći, a sa druge strane ostaci zagađuju životnu sredinu.
U Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi skoro pola miliona ljudi, a u riziku od siromaštva je četvrtina populacije. Istraživanja pokazuju da najviše bačene hrane potiče iz domaćinstava, više od 60 odsto.

-Napomena „upotrebljivo do” podrazumeva poslednji dan kada je proizvod bezbedan za upotrebu, a „najbolje upotrebiti do” znači da se namirnice mogu jesti, ali da je prošlo vreme kada su bile najboljeg kvaliteta. Većina ljudi ne zna razliku, zbog čega hrana, koja je i dalje upotrebljiva, završi kao otpad, prevencija je ključna i zato je informisanje građana jedan od ciljeva kampanje „Spasimo hranu, spasimo humanost, kaže Miljana Kerču iz Fondacije Ana i Vlade Divac.

Mnogi građani zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne. Kampanja, koja će trajati do novembra ove godine, obuhvatiće brojne akcije doniranja hrane pred „Nacionalni dan davanja“, 9. oktobra. Sagovornica ističe da svako može dati svoj doprinos, a na koje načine – rešenje nedoumica je u nekoliko klikova.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Izvor: RTV/ Željana Ostojić

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Drugi u seriji događaja koje ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara organizuju na temu cirkularne ekonomije održan je u Kragujevcu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

„Jačanje cirkularne ekonomije-nordijska iskustva“ je projekat kojim nordijske zemlje podržavaju Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije sa namerom da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.

-Sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova. To je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti, rekao je ambasador Finske u Srbiji, Kimo Lahdevirta.

On je dodao da, iako jeste njen važan deo, cirkularnu ekonomiju ne treba svoditi samo na reciklažu.

-Ona podrazumeva i dobar dizajn proizvoda, efikasnu upotrebu resursa, smanjivanje emisija i ponovnu upotrebu proizvoda i materijala. Otpad jedne industrije je resurs za drugu industriju“, rekao je ambasador Lahdevirta.
Kompletan izveštaj sa ovog događaja pročitajte ovde.
Izvor: Vesna Glišić

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Mreža „Zelena stolica“ nastavlja da unapređuje svoje unutrašnje kapacitete.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

U ponedeljak 27. septembra u prostoru „Kuće ljudskih prava“ održan je sastanak članica mreže.

Sastanku su prisustvovali predstavnice i predstavnici 11 članica mreže „Zelena stolica“ .

Sastanak je bio zakazan sa planom usvajanja strategije rada mreže i uspostavljanja nove organizacione strukture mreže.


Organizovan je u okviru EKO – SISTEM programa koji podržava rad naše mreže.
O zaključcima sastanka i budućim planovima mreže „Zelena stolica“ pročitajte ovde.
Izvor: ZeleniDijalog

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Loše stanje u životnoj sredini je višedecenijski problem, jedino šta je tu aktuelno je iznenadno interesovanje aktivista/građana, političkih stranaka i medija za ovu temu. Kada se sagleda ovo malo dostupnih podataka koji odražavaju nivo zagađenosti životne sredine, a tiču se kvaliteta vazduha ili količina deponovanog otpada, situacija deluje tragično, po svojoj ekološkoj ličnoj karti Srbija, kao da je deo istočne Afrike, a ne Evrope.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Hoće li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeti da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Ni jedno Ministarstvo zaštite životne sredine, pa ni ovo ne može samo da zaštiti životnu sredinu u Srbiji. Zaštita životne sredine je sistemski proces, a uloga Ministarstva jeste da kreira regulatorni okvir za njegovo efikasno sprovođenje, obezbedi licenciranje odgovornih aktera i procesa (izdavanje dozvola) i uspostavi monitoring i kontrolu istih.
Životna sredina je multidisciplinarna oblast za koju niti Ministarstvo, niti Srbija ima dovoljno stručnjaka, pa je teško sa optimizmom odgovoriti na ovo pitanje.
Mnoge važne oblasti ili zakoni koji imaju veze sa zaštitom životne sredine nemaju veze sa Ministarstvom životne sredine, poput Zakona o komunalnim delatnostima ili rudarskog otpada. Najveći deo nadležnosti je na samim lokalnim samoupravama, koje jako često i ne razumeju koje su im zakonske obaveze i odgovornosti, a kamoli da imaju kapacitet da ih primene.

Kad je rad inspekcija u pitanju, postoji i odsustvo volje da se kažnjavaju krivci za štetu učinjenu životnoj sredini.
Dakle, sve ove probleme niko ne može da reši u jednom mandatu, ali za početak treba početi probleme rešavati sistemski.
Plašim se da malo ljudi na odgovornim funkcijama razume šta to suštinski znači, a još manje da shvataju da bez vladavine prava nema ni čiste životne sredine. Kao ni bez adekvatnih finansijskih mehanizama.
Dakle, daleko je dan ili godina u kojoj ćemo „zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji”. A koliko daleko, zavisi bukvalno od svakoga od nas, jer bukvalno svako od nas je i zagađuje.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Da li su one dodatno usporene i onemogućene?

Što se mene lično tiče meni je korona virus doneo upravo ono što sam i želela – mogućnost rada na daljinu i veću efikasnost u komunikaciji sa ljudima, pa samim tim i više slobodnog vremena. Sam početak izbijanja epidemije se poklopio sa promenom radnog statusa, gde sam posle decenije provedene u privredi, konačno obula konsultantske cipele, što mi je dosta dugo bila želja. A posla za ljude sa iskustvom poput mog ima i više nego dovoljno.

Pokušavam da zadržim tu „ležernost” sa početka epidemije u kojoj je većina nas silom prilika morala da „spusti loptu”, tako da što se mene tiče ništa loše epidemija nije donela na profesionalnom planu. Situacije u kojoj se život i smrt tako jasno suočavaju na mene uvek deluju kao otrežnjenje i pomognu mi da razumem šta mi je zaista bitno, ko mi je zaista bitan i u kom pravcu treba da nastavim.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta biste poručili građanima koji ulažu svoje vreme i energiju, kako bi razvrstali otpad iz domaćinstva i odneli ga do kontejnera, a onda ugledaju kako dolazi kamion – đubretarac i njihov selektovani otpad prosipa u jedan depo? Ima li to uopšte svrhe?

Poručila bih im da provere sa komunalnim preduzećem zašto se to dešava i gde odlazi njihov otpad, pa da u odnosu na to procene da li to ima ili nema svrhu.

Često se ovo dešava kao problem nesistemskog rešavanja problema upravljanja komunalnim otpadom. Neko je čuo i video da treba da imamo 2-3 različita kontejnera, za papir ili plastiku, limenke ili staklo, pa je tako i urađena nabavka i postavka posuda.
Onda je neko drugi prazneći ove posude shvatio da u njima ima i drugog smeća i da njihov sadržaj mora da ide na sortirnu liniju da bi se ono izvadilo. Onda je neko treći zaključio da je kad već sve mora da sortira dodatno besmisleno slati odvojene kamione po svaku od tih kanti ponaosob, jer se time prave duže ture, troši više goriva i emituje više ugljen-dioksida (CO2), pa je odlučio da sav otpad iz namenskih kanti pokupi jednim kamionom i odnose na sekundarnu separaciju.

Onda se neko nije setio da sve to treba da objasni građanima, pa se onda građani demotivišu, jer misle da to što rade nema svrhu i da sav taj odvojen otpad odlazi na deponiju.
Ovaj primer upravo pokazuje šta znači nemati sistemski pristup. Znam da sam dosadna ponavljajući non stop tu jednu reč, ali radim to svesno, jer mislim da je važna i da od nje sve počinje.

Komunalne ili bolje rečeno nesanitarne deponije u Požarevcu, Кovinu, Smederevu, Кragujevcu, Staroj Pazovi gorele su ovog leta. Šta treba da uradimo i preduzmemo da se požari na ovim deponijama ne dogode iduće godine?

… da ne bacamo staklo na deponije, jer u letnjim mesecima poput lupe izaziva paljenja.
… da obezbedimo odvojeno sakupljanje i pravilan tretman opasnog otpada iz domaćinstva.
… da izgradimo sanitarne deponije na kojima će se izvlačiti metan umesto da gori.

Teško ćemo to sve do iduće godine, tako da požare treba očekivati i sledećeg leta.

Nedavno je u Evropskoj uniji pokrenuta inicijativa za prikupljanjem potpisa za uvođenje sistema naknade za vraćanje plastičnih boca radi recikliranja. Kod nas opet, sve češće se može čuti kad je u pitanju ambalažni otpad, da se razmišlja o uvođenju depozitnog sistema. Kakav je Vaš stav o tome?

Depozitni sistem je takođe reč koju promovišem poslednjih godina, tako da mi Vaše pitanje pokazuje da mi izgleda to polazi za rukom. Još pre 3 godine je Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada, čiji sam bila predsednik, odnosno recikleri PET-a kao njene članice, uputila Ministarstvu predlog da se uvede depozitni sistem za ambalažu. Pred samo izbijanje epidemije stavljen je na javnu raspravu nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a ovaj predlog je aktuelizovan i danas.
Ministarstvo je obnovilo process konsultacija sa ključnim akterima kroz radnu grupu za izmenu ovog zakona. U međuvremenu je industrija napitaka čija se ambalaža može prikupljati depozitnim sistemom angažovala najcenjeniju evropsku konsultantsku kuću da uradi studiju izvodljivosti, čija se prezentacija očekuje narednih nedelja.
Depozitni sistem je kompleksan i može se organizovati na različite načine, pa je cilj ove studije da predstavi različite modele i scenarije i da procenu troškova. S obzirom da godinama sarađujem sa kompanijama koje rade na ovoj studiji očekujem da vidimo konstruktivan pristup i ambiciju da napravimo najmoderniji sistem u Evropi. Imamo šansu, godinama se pripremamo za depozitni sistem, sakupili smo dosta iskustava drugih zemalja, građani su sve glasniji u zahtevu da se obezbedi efikasna reciklaža plastične, staklene, ambalaže od napitaka.
Evropa je propisala od 2025. godine obavezan sadržaj recikliranog granulata … dakle, pravi je trenutak.
Depozitni sistem je ogroman logistički izazov, ali može biti i razvojna šansa za naša sakupljačka preduzeća, i generisati nove “zelene” poslove pogotovo za ranjive populacije. Pre svega mislim na neformalne sakupljače otpada koje treba uključiti u sistem i obezbediti im tako alternativu kad ostanu bez dosadašnjih izvora prihoda.

Ne postoji efikasniji način sakupljanja ambalaže od napitaka (PET boce, limenke, staklene boce) od depozitnog sistema, jer on podrazumeva da kupac pri kupovini proizvoda plati povratnu naknadu, odnosno depozit – iznos koji mu se vraća kad praznu ambalažu vrati u trgovinu.
Dakle, postoji jasan finansijski motiv da se ambalaža odvoji i vrati u prodavnicu, a odatle otpremi na reciklažu.
Stopa sakupljanja u zemljama sa depozitnim sistemom je i preko 90 odsto, pa bi tako njegovo uvođenje značilo, reke i deponije očišćene od PET-a, stakla, limenki… ali, ne treba zaboraviti ni druge vrste otpada, pa je i ovde preporučivo paralelno sa depozitnim sistemom raditi na unapređenju postojećeg – odnosno razvijati primarnu selekciju.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Poznato je da u Srbiji dobar deo opasnog otpada završi na divljim i komunalnim deponijama. Postoji li rešenje da se spreči ova štetna i po životnu sredinu opasna pojava i na koji način možemo utvrditi tačne količine opasnog otpada?

Rešenje je postrojenje za tretman opasnog otpada po najvišim evropskim standardima, veća kontrola generatora, sakupljača, prevoznika opasnog otpada i drakonske kazne za ilegalno odlaganje opasnog otpada.
Unapređenjem informacionog sistema Agencije za zaštitu životne sredine i kontrolom izveštavanja može se unaprediti kvalitet podataka svih tokova, pa i opasnog otpada.

Ekspertkinja ste za upravljanje otpadom i imate ogromno iskustvo u radu, pa nam recite da li bi uvođenje principa cirkularne ekonomije doprinelo smanjenju količina otpada koji se odlaže na deponije? Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi?

Princip cirkularne ekonomije nije nikakva novina, on je samo nedavno dobio svoj naziv, a inače je star kao i ljudska vrsta.
Ne treba ga mistifikovati ili posmatrati kao nekakvu novotariju 21. veka. Praistorijski ljudi su sve što su imali, a to je bilo jako malo, pokušavali da iskoriste umesto da bace. Verovatno je prvi primer cirkularne ekonomije izrada oružja i oruđa od životinjskih kostiju, odeće od krzna, sapuna od loja.
Planska ekonomija stare Jugoslavije je primenjivala principe cirkularne ekonomije, pa je tako Hemijska industrija u Prahovu davne 1960. godine izgrađena, kako bi se prerađivala sumporna kiselina koja nastaje u tehonološkom procesu dobijanja bakra u rudarskom kompleksu u Boru.
Fabrike papira u Srbiji spadaju u najstarije industrije na ovim prostorima i danas recikliraju 200.000 tona starog papira godišnje, pa je zahvaljujući njima 80 posto kartonske komercijalne ambalaže na tržištu Srbije proizvod cirkularne ekonomije.

Cirkularna ekonomija je preduslov za smanjenje otpada na deponijama, ali i za smanjenje eksploatacije prirodnih resursa, energetsku efikasnost i na kraju za održivi razvoj čitavog čovečanstva.
Planeta ne može da izdrži ovakav rast potrošnje i odlaganja otpada u životnu sredinu, rast populacije, ekonomskog standarda postavljaju jasne izazove, Ili ćemo naći način da primenimo cilj 12 Agende održivog razvoja – održivu proizvodnju i potrošnju, ili ćemo ugroziti budućnost ne samo čoveka na zemlji, već i mnogih drugih vrsta.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Građanima treba obezbediti tačne informacije i objasniti uzročno posledične veze između zdravlja i zaštite životne sredine. Razumevanje šire slike je važno, kao i razumevanje sopstvene odgovornosti u zaštiti životne sredine.
Građani ne razmišljaju da od onog trenutka kad odvrnu ujutru slavinu u kupatilu, pa do kad ugase svetlo na stočiću pored kreveta oni ili troše resurse ili stvaraju otpad i emisije štetnih gasova.

Najvažnije je da razumemo šta sami možemo da uradimo da smanjimo svoj ekološki otisak, jer je to jedina promena koja zavisi od nas samih i nije uopšte laka.
Čini mi se da je mnogo više angažmana u sferi kriticizma i Fejsbuk aktivizma, nego ekološkog aktivizma baziranog na ličnom primeru i angažmanu. Naravno, važan je organizovan otpor građana projektima ili aktivnostima koje ugrožavaju životnu sredinu, protesti za reke ili čist vazduh, ali ne treba zanemariti ni ovo drugo.

Kada je širenje svesti na temu štetnog uticaja otpada u pitanju najbolji primer aktivizma putem ličnog primera je grupa „Za manje smeća i više sreće“. Meni se taj lični pristup deljenja iskustava u cilju podizanju svesti nekako čini najefikasniji, ali zato je potrebno da imate ljude spremne da slušaju i uče na primeru drugih.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača