Ekološki intervjui u doba korone/ Dejan Lekić, diplomirani građevinski inženjer, magistar veštačke inteligencije, stručnjak UN u oblasti zaštite životne sredine : „Šta nas guši ako nas ne truje?“

10. септембра 2021.

Možemo li čuti Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji je tipično za post-tranzicione zemlje. Dakle postoji veliki broj nasleđenih problema, ne samo iz skorije prošlosti već onih koji su posledica sasvim drugačijeg, pri tom zastarelog, koncepta privrede gde je ekonomski rast i razvoj stavljen daleko ispred zaštite životne sredine i zdravlja građana.
Na žalost ovaj pristup se nije promenio, smatra se da su visoki nivoi zagađenja zapravo nužno zlo i da ćemo se problemom zaštite životne sredine baviti u budućnosti kada dostignemo određeni nivo ekonomskog razvoja.
Kao posebno zanimljivu pojavu imamo i takozvani „afirmativni“ pristup javnih službenika gde se o činjenicama koje su sasvim lako proverive govori „marketinškim“ jezikom pa smo tako u poslednjem akcidentu sa požarom na deponiji u Vinči mogli da čujemo i da nas dim sa deponije „guši, ali ne truje“.
To je paradigma stanja životne sredine, umesto da na pravi način sagledamo stanje, a to možemo samo odgovarajućim merenjima i ocenama stanja, te da zatim sprovodimo mere prema prioritetima, mi pokušavamo da građane ubedimo da je sve u redu i to na trivijalan, neprimeren i ponižavajući način. Pa šta nas onda guši ako nas ne truje?

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Da li su one dodatno usporene i onemogućene?

Naprotiv, zapravo mere izolacije su me vratile jednom od mojih osnovnih interesovanja, programiranju. Tako sam u vremenu smanjenih mogućnosti za kontakte, sa prijateljima i kolegama učestvovao u osnivanju Nacionalne ekološke asocijacije, čiji sam rad podržao kroz izradu dva softvera zasnovana na internet tehnologijama dostupnih u formi Web i mobilne aplikacije, namenjene prikazu podataka o kvalitetu vazduha i zasićenju vazduha alergenim polenom.
Takođe pokušao sam da kroz aktivnosti na društvenim mrežama doprinesem boljem informisanju javnosti o tekućim problemima u životnoj sredini. U prvom periodu je u fokusu bio kvalitet vazduha, ali uskoro planiram da otvorim i druge značajne teme, kvalitet voda, kontaminirane lokacije i druge.

Zanimljivo je i da sam u prethodnih godinu i po dana potpuno prestao da gledam televiziju, što preporučujem svima. Previše konfuznih informacija, subjektivnih, emocijama obojenih nastupa i najgore, potpuno odsustvo korišćenja proverivih činjenica i naučnih saznanja dovode do daljeg urušavanja sistema vrednosti u svim oblastima i pogoduju stvaranju osećaja nesigurnosti i straha.
Posebno bih želeo da obratim pažnju na ove po meni najteže posledice epidemije korona virusa.
Osećanja beznađa, nemoći, odbačenosti, straha za svoje porodice i sebe, neizvesnosti, prisutna su kod sve većeg dela populacije, a dodatno su pojačani nestručnim, paušalnim, skoro pa vašarskim tumačenjima stvarnosti dostupnim u većini medija.

Pre nego što počnemo da pričamo o stručnim temama, moram da podsetim javnost i naše građane na događaj koji se dogodio u januaru ove godine i Vašu smenu sa mesta načelnika odeljenja za izveštavanje, indikatore i informacioni sistem u Agenciji za zaštitu životne sredine i premeštanje na nižu poziciju u Ministarstvo zaštite životne sredine. Kako ste to doživeli, uzimajući u obzir podatak, da ste u Agenciji za zaštitu životne sredine radili od njenog osnivanja, punih 17 godina?

Hvala Vam na ovom pitanju. Moja smena čak i nije toliko važna. Moja dosadašnja karijera čiji su detalji javno dostupni i njen nastavak, odnosno ono što će se događati u budućnosti će dati jasne odgovore na ovo pitanje i ocenu svrsishodnosti odluka koje su doneli državni službenici na položaju.
Ono što je zapravo potpuno fascinantno je činjenica da su oni koji su se na taj korak odlučili, bili spremni da, obratite pažnju, ukinu Odeljenje za izveštavanje, indikatore i informacioni sistem samo da bi imali dalji pravni okvir za moje uklonjanje, slično kao u slučaju kolege Milenka Jovanovića, gde je takođe, došlo do svođenja Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha na Odsek, što je nečuveno.

Koristim priliku da podsetim Vaše čitaoce na činjenicu da je u trenutku mog premeštanja iz Agencije u Ministarstvo, Srbija imala najviši rezultat u procesu saradnje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu, za šta je direktno bilo odgovorno upravo to, ukinuto, Odeljenje, na rang listi zemalja članica i saradnica, Srbija je zauzimala prvo mesto, ispred jedne Nemačke, Francuske, ozbiljnih, veoma dobro organizovanih država Evropske unije.
Sticajem okolnosti ja sam obavljao i dužnost Nacionalne fokalne tačke za saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu u periodu od 14 godina i taj visoki plasman je bio vrhunac višegodišnjeg rada. Pretpostavljate, državni službenici na položaju su procenili da ni to nije dovoljno dobro.

Podsetiću Vas u procesu EU integracija najvažniji dokument kojim se ocenjuje ovaj napredak je takozvani „Izveštaj o napretku“ koji Evropska komisija objavljuje svake godine. Šta u njemu stoji kao ključna poruka već nekoliko godina? Parafraziram ključnu poruku „… jačati administrativni i finansijski kapacitet…. posebno Agencije za zaštitu životne sredine…“. Skoro deset godina za redom. Bojim se da je ukidanje Odeljenja, i to baš onog sa rezultatima prepoznatim na evropskom nivou, te rekompozicija strukture najvažnije institucije za ocenu stanja životne sredine u Srbiji u direktnoj suprotnosti sa ovim preporukama, te direktna poruka da je pitanje EU integracija minorno u odnosu na potrebu da eliminišete državne službenike koji narušavaju „afirmativnu“ atmosferu.

Konačno, javno postavljam pitanje, šta stoji u pregovaračkoj poziciji sa EU za Poglavlje 27 u kontekstu ovih tema i potrebnih kapaciteta Agencije? Na šta se obavezala ova država i šta trenutno čitaju predstavnici država članica u pripremi odluke o otvaranju pregovora u okviru ovog poglavlja?
Da li je odgovor na teme ubrzane primene standarda EU, implementacije „Green Deal-a“, kao novog okvira, cirkularne ekonomije, koncepta nulte emisije gasova staklene bašte, zapošljavanje praktično beskonačnog broja ljudi sa upitnim kvalifikacijama i radnim iskustvom nedovoljnim za ispunjavanje uslova za poziciju nameštenika u državnoj upravi?
Apsolutno sam siguran da čak i ovo što sam ponudio kao odgovor na Vaše pitanje predstavlja izazov za buduće „stručnjake“ koji u ovom trenutku nastaju u Agenciji u smislu čitanja i razumevanja. Sad zamislite da ovo čitaju na engleskom jeziku.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Autor ste aplikacije „xEco Vazduh“ ( „eXtreme ECOlogy”) kojom se mogu videti trenutne nivoi zagađenosti vazduha očitani na mernim stanicama. Koje su prednosti ove aplikacije i da li ona daje potpune i dovoljno razumljive podatke o zagađenosti vazduha običnom čoveku?

Aplikacija „xEco Vazduh“ je moj pokušaj da se na korisniku pristupačan način daju realne, jednoznačne, jednostavne i na svetskoj i evropskoj praksi, te domaćoj zakonskoj regulativi zasnovane ocene stanja kvaliteta vazduha. U poređenju sa drugim aplikacijama aplikacija „xEco Vazduh“ sem uobičajene kategorizacije kvaliteta u odnosu na takozvani Indeks kvaliteta vazduha, koji je usklađen sa metodologijom Evropske agecnije za životnu sredinu, istovremeno daje i ocenu u odnosu na preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije, te granične vrednosti za pojedine parametre propisane u našem zakonodavstvu.

Šta više, aplikacija u realnom vremenu izračunava i trajanja prekoračenja, pa tako, primera radi, danas možemo saznati da je u toku 2021. godine broj dana sa prekoračenjima PM10 čestica u Popovcu bio 94, Valjevu 90, Novom Pazaru 84, i tako dalje.
Podsećam dozvoljeni broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti je 35. Iz zvaničnih izvora ove podatke ćemo saznati, obratite pažnju, septembra 2022. godine, mada je i to upitno, naime danas, 10. septembra 2021. godine, još nije publikovan zvanični izveštaj za 2020. godinu. Verovatno je nedovoljno „afirmativan“, izgleda da vazduh ne samo da guši nego malo i truje.

Takođe, ste osmislili i aplikaciju „xEco Polen“, koja omogućava građaninu da u svakom trenutku na svojoj lokaciji, može saznati kolike su koncentracije ambrozije, lipe, trava ili četinara. Na koga ste misli kada ste izumeli ovu aplikaciju, kako funkcioniše i na koji način može da se preuzme i instalira u mobilni telefon?

Aplikacija „xEco Polen“ je zapravo nastavak rada na aplikaciji koju sam razvio još dok sam bio na mestu načelnika Odeljenja za informacioni sistem u Agenciji. Ideja je da se praćenje koncentracija alergenog polena, gde se rezultati agregiraju na svakih sedam dana, dakle pokazuju stanje u prošlosti, zapravo približi građanima uvođenjem svojevrsnog indikatora Indeksa zasićenosti vazduha alergenim polenom koji kroz matematičku formulu obejdinjava rezultate merenja sa prognozom koja u sebi sadrži informacije o sezonskim, klimatskim i meteorološkim uslovima.
Aplikacija prikazuje ovaj Indeks zasićenja na 25 lokacija u Srbiji za 26 alergenih vrsta i na žalost česta primedba korisnika je da nema podataka za grad Novi Sad. Izvinjavam im se i ovom prilikom, nemam objašnjenje zašto Agencija za zaštitu životne sredine nema mernu stanicu u Novom Sad, mada mogu da naslutim.

Tada kao i sada ovu aplikaciju razvijao sam i razvijam pro bono, dakle bez ikakve nadoknade. To je verovatno šokantno za mnoge, posebno one koji smatraju da treba da budu plaćeni čak i za stvari koje ne znaju kako se tačno zovu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Član ste Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije (NEA), recite nam kako ta organizacija može da pomogne državnim institucijama i udruženjima?

Nacionalna ekološka asocijacija je osnovana kao nevladina organizacija u oblasti životne sredine i održivog razvoja sa relativno novim pristupom u ovoj oblasti. Naime, ideja je da se nevladinom sektoru, građanima, pa čak i državnim institucijama ponudi alternativni izvor ekspertskog znanja, zasnovan na naučnim, lako proverivim činjenicama.
Imajući u vidu da naš stručni savet okuplja veliki broj profesora univerziteta odnosno vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima delovanja spremni smo da u najkraćem roku damo odgovore na pitanja svih relevantnih činilaca u društvu. I ne samo odgovore, već i jasno definisane strateške uvide u to gde smo bili, gde smo sada i kuda idemo u ovoj oblasti.
Na žalost, sem velikog interesovanja kolega iz drugih nevladinih organizacija te značajnog prodora u medijsku sferu, NEA nije uspela da ostvari komunikaciju sa državnim institucijama, razloge možete pretpostaviti sami.

„Zelena ekonomija“ se sve više forsira kao novi koncept. Šta vi mislite, može li taj koncept da zaživi u Srbiji?

Na žalost može da bude samo zloupotrebljen i „odglumljen“ u marketinške svrhe. Daću Vam primer, u Beogradu na početku Knez Mihajlove ulice se nalazi uređaj koji je nazvan prečišćavač vazduha. Neću ni pokušati da dam argumente za besmislenost ideje, ali ću zato dati pirkaz shvatanja „zelene ekonomije“ u Srbiji. Pretpostavimo da je jedan od zagađivača vazduha u Knez Mihajlovoj termoenergetski sektor, termoelektrane dakle proizvode struju, strujom se napaja „naš“ prečišćavač koji prečišćava zagađujuće čestice iz okolnog vazduha koje je proizvela termoelektrana. Čini li vam se da smo blizu koncepta Perpetuum mobile?

Pobogu, pa zašto instaliramo klima uređaje? Leti otvorite vrata frižidera, zamrzivača! Odlično hladi a i ekonomski je isplativo.

Građani na nekim mestima vrše separaciju otpada, onda dođe kamion kojim se smeće odnosi i sve tri ili više grupe ubaci na isto mesto. Eto, to je „zelena ekonomija“ u Srbiji, ali ćete zato pronaći, na nivou šestog razreda osnovne škole napisane, „afirmativne“ stavove državnih službenika na društvenim mrežama. Službenik, imenica koja je izvedena iz glagola „služiti“, nepovratan oblik, dakle ne sebe nego građane.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Poznati ste stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom i radom na mnogobrojnim ekološkim projektima u zemlji i širom sveta, pa nam kažite, kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Obrazovanje i kućno vaspitanje. Optimizam, motivacija, učešće svih. Pa tek onda kaznena politika. Ko ne voli da vidi čistu planinsku reku, da udahne duboko čist vazduh? Da li neko misli da se građani Beograda zaista ne bi leti kupali na Savi da je ona čista? Zamislite na Trgu Republike šumu umesto one ledine koju sada imamo… Šumu sa potoćićima. Zamislite na Savi od kule Nebojša do Ade Ciganlije kupalište, uređene plaže? Svest se dakle podiže ličnim primerom, primenom politika koje zaista ljude vraćaju prirodi i zdravom životu. Odgovor nije u betonu i staklu. Odgovor je u drveću i pticama. U smehu. Najređoj pojavi u poslednje vreme.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: