U nedelju 26. septembra, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, organizovao je Prvi Omladinski klimatski forum u Srbiji na kojem su mladi uzrasta 15-24 godine predstavili svoje inicijative posvećene ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Tokom Foruma predstavljeno je pet inicijativa mladih.

„Solarni azil” je postavio solarne panele u azil za životinje u saradnji sa učeničkom kompanijom „Ekolim”. „Zajednički frižider” planira da postavi frižidere i ormane na javnim mestima gde bi građani mogli da ostavljaju suvišnu hranu i odeću koju onima kojima je potrebna.

„Biodivovi” koriste društvene mreže i podkast da podignu svest javnosti o značaju biološke raznovrsnosti, dok je „Edukativna radionica – Drveće i klima” organizovala radionicu za đake OŠ „Đura Daničić”.

Mladi iz „Ciklopromene” su se obratili odabranim institucijama i kompanijama, pozivajući ih da se osvrnu na sopstveni uticaj na zagađanje vazduha.

Tri inicijative su odabrane da predstave svoj rad na regionalnom forumu u okviru projekta „Na mladima klima ostaje”. „Solarni azil”, „Zajednički frižider” i „Biodivovi” će se 10. oktobra pridružiti vršnjacima iz Bugarske, Rumunije i Češke, gde će na regionalnom nivou razmatrati moguća rešenja i pristupe problemu klimatskih promena.
Kompletan izveštaj sa Prvog Omladinskog klimatskog foruma u Srbiji pročitajte ovde.
Izvor: WWF Adria-Srbija/ Irena Raičević

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U Crnoj Gori u periodu od 13 -16. septembra održana je V Međunarodna konferencija Dinarida – zaštićenih područja Dinarida.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Glavne teme ovogodišnje konferencije bile su status zaštite prirode u zaštićenim područjima u regionu Dinarida, kao i izazovi sa kojima će se zaštićena područja suočavati u narednoj deceniji.
Kao članovi delegacije iz Srbije u radu Konferencije učestvovali su i predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Zaštićena područja su u proteklih 18 meseci, kao i svi segmenti društva, bila izložena vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom virusa SARS-CoV2. Kako je zaštita prirode i njeno unapređenje zajednički zadatak svih upravljača zaštićenih područja, na V konferenciji Parkova Dinarida razmatrana je šira slika stanja, izazova, uspeha i perspektiva najvrednijih područja u regionu Dinarskog luka, kako bi se odredile najbolje ideje i rešenja za bolje upravljanje u svim zaštićenim područjima.

Podržite EKONEC

U okviru programa Konferenicje učesnici su tokom studijske posete Nacionalnom parku „Skadarsko jezero”, sagledali prirodne vrednosti i izazove u upravljanju ovog zaštićenog područja.

Tokom održavanja Konferencije održano je i zasedanje VI Generalne Skupštine mreže parkova Dinarida.
Na Generalnoj skupštini predstavljene su sprovedene aktivnosti u predhodne dve godine i izvršen izbor članova novog Upravnog odbora u skladu sa Statutom.

Program Konferencije i teme o kojima možete preuzeti ovde.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Vlada Republike Srbije je nedavno usvojila Zaključak kojim se prihvata Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Izveštaj daje prikaz stanja životne sredine u Republici Srbiji u 2020. godini i omogućuje uvid u ostvarenje ciljeva i mera politike zaštite životne sredine koji su definisani strateškim i planskim dokumentima.

Izveštaj pokazuje da su postepene promene dovele do napretka u pojedinim oblastima, ali ispunjenje dugoročnih ciljeva postavljenih kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou, zahteva hitnost reakcija u cilju suočavanja sa velikim ekološkim izazovima.

Ocena stanja životne sredine za 2020. godinu bazirana je, kao i prethodnih godina, na indikatorskom prikazu, a prema tematskim celinama iz Nacionalne liste indikatora zaštite životne sredine.
Izveštaj možete preuzeti ovde.
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Predsednik Južne Koreje Mun Džae-in rekao je da postoji potreba zabrane konzumacije psećeg mesa u vreme dok se u toj zemlji vodi rasprava o ovoj kontroverznoj praksi, ali i raste svest o pravima životinja.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako navodi Rojters, iako više nije uobičajeno kao ranije, pseće meso u Južnoj Koreji uglavnom jedu stariji ljudi, a poslužuje se u nekim restoranima i može se kupiti na određenim tržnicama.

Predsednik Mun je to izjavio nakon što ga je premijer Kim Bu-kjum obavestio o naporima koji se tiču poboljšanja postupanja sa napuštenim životinjama i obaveznom sistemu registracije pasa.

-Nakon brifinga, rekao je da je došlo vreme da se pažljivo razmotri uvođenje zabrane konzumacije psećeg mesa, saopštila je Munova portparolka.

Ovo je prvi slučaj da predsednik Mun razmatra ovakvu vrstu zabrane, što će verovatno dati novi zamah raspravi o tome da li da se prekine sa praksom korišćenja psećeg mesa za ishranu.

Grupa za žaštitu životinja apelovala je na državu da zatvori restorane i pijace na kojima se prodaje pseće meso.

Podržite EKONEC

Anketa koju je sprovela grupa za zaštitu životinja „Aware“, a koja je objavljena ovog meseca pokazala je da 78 odsto ispitanika veruje da bi trebalo zabraniti proizvodnju i prodaju mesa pasa i mačaka, a 49 odsto njih je podržalo zabranu konzumiranja.

Međutim, drugo istraživanje koje je sprovela anketna kompanija „Realmeter“ pokazala je da su ljudi podeljeni oko toga da li vlada treba da zabrani konzumiranje psećeg mesa, iako je 59 odsto njih podržalo zakonska ograničenja po pitanju klanja pasa za ishranu ljudi.

Sa druge strane, prodavci psećeg mesa insistirali su na pravu na svoje zanimanje, rekavši su da su na ovaj način njihovi životi u opasnosti.
Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Mogu da kažem da se sve više ljudi bavi životnom sredinom, ide na proteste, shvata njen značaj za zdravlje ljudi, što mi je drago.
Ne putujem mnogo kao pre, pa mogu samo da kažem šta vidim u svom okruženju i šta pročitam u vestima i na društvenim mrežama – vidim da se svašta ispušta u reke, da razbacanog smeća ima posvuda, da razdvajanje otpada na mestu nastanka nije zaživelo, da se rasipnički odnosimo prema energiji i prirodnim resursima, da se zelenilo u gradovima uništava, a povećava beton, da nema novca za mnoge stvari to jest, možda političke volje.

Sa druge strane pokreću se neke investicije sa nacionalnog nivoa, ali one su veoma netransparentne i bez učešća javnosti. Kada su u pitanju procene uticaja na životnu sredinu, mislim da se situacija pogoršala i uopšte primena tog zakona i drugih takozvanih horizontalnih zakona je vrlo degradirala.
Od 2005. pa sve do danas nismo uspeli da nateramo industriju, to jest, privredu da dobiju integrisane dozvole – za sprečavanje i kontrolu zagađivanja i mislim da nam je to najslabija karika.
Dovodimo investitore, ne pitamo se kakve tehnologije koriste i koliki su eksterni troškovi u koje se ubrajaju troškovi gubitaka ekosistemskih usluga, smanjivanje resursa, troškovi zdravlja i tako dalje.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Da li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeva da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

To je težak zadatak. Novi saziv jeste doneo neke pomake, ali nažalost nasleđeni problemi su toliki da to nije dovoljno. Još uvek u tom Ministarstvu nema dovoljno administrativnih kapaciteta kako bi se zaštita životne sredine digla na viši nivo.
S druge strane, mnogo kvalitetnog kadra je otišlo iz tog Ministarstva, a i onako smo bili slabi. Sve to, u sprezi i sa slabim kapacitetima i ingerencijama Agencije za zaštitu životne sredine se čini nedovoljno, jer se svakodnevno dešavaju problemi vezani za životnu sredinu, a imamo i nasleđene probleme koji nisu rešeni.
U najavi su projekti koji će se finansirati iz pomoći EU za Zelenu agendu, ali niko ne zna u javnosti ništa o njima – ko ih je kandidovao, ko ih je poslagao po prioritetima, gde je ta lista i da li će se raditi strateška procena uticaja na životnu sredinu za takav plan – da li je to Srbija 2025 ili neki drugi plan svejedno.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na aktivnosti Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR? Jesu li one dodatno usporene i onemogućene?

Epidemija je na svakog uticala, pa i na nas. Menja se način rada, sve je manje uživo događaja, no prilagodili smo se tome i radimo na projektima jednako, kao i pre samo što postoje nekad zastoji.
Srećom, donatori imaju razumevanja za situaciju, a i mi se trudimo da se prilagodimo i da budemo inovativni.

Koordinatorka ste radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU). Hoćete li nam reći kako funkcioniše Radna grupa i imate li uopšte nekakav uticaj na donosioce odluka kad je u pitanju Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene?

Što se tiče Poglavlja, malo se napravilo zatišje, jer će se po novoj metodologiji otvoriti ceo klaster. Radimo fundraising kako bi osnažili radnu grupu, a takođe, radimo i na reorganizaciji članstva, gde želimo što više akademskih građana dodatno da uključimo.
Kao radna grupa, mali smo nekoliko razgovora sa premijerkom oko održivog razvoja, zelene agende i zelene tranzicije, sa Delegacijom EU takođe i nameravamo da aktivnije učestvujemo u IPA programiranju u narednom periodu.
Ostaje još da se intenzivira saardnja sa resornim Ministarstvom i da pokušamo u dijalogu sa njima da menjamo stvari na bolje.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Prošle godine u ovo vreme bili ste serijom uvredljivih tekstova napadnute Vi i Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore. Sem mreže „Pošumimo Vojvodinu“ i nekoliko ekoloških aktivista, nezavisnih portala i pokreta, gotovo da niko nije stao u Vašu odbranu od strane bizarnog portala „Prismotra“ koji je danima iznosio neistine i netačne informacije u javnost. Kako se završio taj slučaj i kako danas sa godinu dana distance gledate na celu tu situaciju?

Prosto ne osvrćemo se na to. Još jednom hvala svima koji su nas podržali! Zaista je teško kada ste posvećeni radu i izgrađujete organizaciju 20 i kusur godina, da vas neko na takav način napada i blati. Taj portal je ugašen, sada znamo i načine borbe protiv takvih slučajeva.

Iako Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR nije učestvovao, odnosno koknurisao za sredstva iz državnog budžeta, hočete li mi dati komentar na dešavanja oko nedavnog završenog konkursa za podršku projektima civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji? Kao osoba sa ogromnim i neizmernim iskustvom i znanjem, šta vidite kao ključni problem tog konkursa, koji je godinama tema za diskusiju i analizu, s tim što je ove godine dara prevršila svaku meru?

Da, nismo učestvovali, pa srećom ni ne znam detalje, ali ono što sam čula je porazno. Naime, nekih 90 odsto organizacija kojima su dodeljena sredstva su organizacije koje niko živi ne zna, što je upitno i problematično, kao i broj bodova koji je dodeljen.
Zaista, želim da dam podršku svim organizacijama koje su učestvovale na konkursu da se svim pravnim sredstvima izbore protiv svake nepravde koja se činila tim konkursom.
Verujem da su te organizacije već napravile određene korake i trebalo bi njima dati prostora da ovaj konkurs komentarišu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Projekat CEKOR-a „Go for bike!“ pokazao je da mladi Subotice traže da se poboljša biciklistička infrastruktura u gradu. Šta su još rezultati ankete i zaključci projekta koje ste realizovali u Subotici?

To je bio jedan manji projekat podržan od strane Grada Subotice, a zaključci naših analiza i ankete su sledeći:

  1. Imamo ograničenja u prostoru za biciklizam: pre svega, nedovoljna razdvojenost biciklističkog od drugih vidova saobraćaja.
  2. Zatim, imamo prostornu strukturu koja ne podržava paralelno odvijanje biciklističkog saobraćaja – nedostatak koridora za bicikliste.
  3. Imamo nedovoljnu bezbednost i nejasnu orijentaciju što destimuliše biciklizam.
  4. Imamo takođe ogroman nedostatak prostora za parkiranje bicikli.

Na kojim projektima i programima Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR trenutno radi?

Radimo i dalje na temama vezanim za energetiku, klimatske promene, energetskim scenarijima, rudarstvu i njegovom socijalnom i ekološkom uticaju, radimo na ljudskim pravima koja su povezana sa pravima na zdravu životnu sredinu i pokušavamo da približimo pitanje klimatskih promena i prema crkvama kao novoj ciljnoj grupi.
Radimo i na nekim međunarodnim projektima gde smo partneri – tu nas interesuje bezbednost ekoloških aktivista, radili smo neke analize i sprema se film.
Radimo u okviru Nacionalnog Konventa o EU na Poglavljima 27, 14 i 21, radimo u međusektorskim radnim grupama – za ERP (Program ekonomskih reformi) i za održivi razvoj.
U proteklo vreme se sve više uključujemo i u pitanja pošumljavanja, članica smo mreže „Pošumimo Vojvodinu“, a u Subotici želimo da zaštitimo postojeće šume, koje su ustvari zaštitni pojas za naš grad od prekomerne seče i vandalizma.

Prelazak na „zelenu ekonomiju“ i njen forsiran razvoj se sve više najavljuju. Šta vi mislite da li taj koncept može da zaživi kod nas?

Ukoliko želimo u korak sa Evropom, a takođe, ukoliko želimo bespovratna sredstva iz EU, to je neminovnost. Bitno je samo kako ćemo sa preduzećima, hoćemo li im dati neke ekonomske ili druge podsticaje, da li se kod nas isplati biti „zelen“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta je neophodno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana podigao nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ja uvek kažem, da građani znaju dosta, to jest, dovoljno o zaštiti životne sredine i sami bi više uradili, da imaju podršku države, odnosno sistema – u obliku infrastrukture, na primer, kante raznih boja i sistem razdvojenog prikupljanja otpada, sistem kažnjavanja onih koji uništavaju životnu sredinu i bolji rad sudova u ovoj oblasti, adekvatan sistem ekoloških taksi i vraćanje tako prikupljenog novca nazad za poboljšanje životne sredine.
Građani u svojim lokalnim sredinama mogu da izvrše pritisak da se urade poboljšanja i digne zaštita životne sredine na viši nivo, a u tome im mogu pomoći udruženja građana.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

WWF Adria-Serbia Vas poziva da se pridružite na priredbi u prirodi „Da nam klima štima“, u četvrtak 30. septembra u „Ekocentru“ u Bačkom Monoštoru (Ulica Sportska bb, kod fudbalskog igrališta), od 12 do 13.30 časova.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Ovim okupljanjem u Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje“, obeležićemo značaj zaštićenih područja za očuvanje prirode i njihovu ulogu u ublažavanju klimatskih promena.

Uz sadržaje koji uključuju premijerno horsko izvođenje himne Rezervata, izložbu poetskih zastava na otvorenom i kratka predavanja, obeležićemo i nedavno proglašenje UNESCO rezervata „Mura-Drava-Dunav“, čiji je „Bačko Podunavlje“astavni deo.

Priredba je deo projekta „Da nam klima štima“, koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

Detaljan program možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U Beogradu je juče, na Trgu Nikole Pašića, 119. put održana biciklistička vožnja pod nazivom „Kritična masa“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

S početkom u 17 časova, okupljeni biciklisti veličali su svoju pasiju vožnjom od Trga Nikole Pašića do Zemunskog keja.

Ova vožnja, koja se tradicionalno održava svakog meseca u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu ali i Zagrebu i Skoplju, imala je za cilj skretanje pažnje na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju, od nedovoljne bezbednosti preko nepostojanja saobraćajne infrastrukture i neobeleženosti staza do dizanja svesti o mogućnostima koje bicikl pruža.
Više pročitajte u tekstu Dimitrija Petrovića ovde.
Izvor: Danas/ Dimitrije Petrović

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u utorak, 28. septembra sa početkom u 11 časova, održaće „GEFF Award Ceremony za Zapadni Balkan“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Događaj će se održati onlajn, putem Zoom platforme, a za registraciju kliknite ovde.

Na događaju će biti predstavljanji ostvareni rezultati programa „GEFF na Zapadnom Balkanu“, EBRD kreditne linije koja obezbeđuje sredstva za ulaganja u domenu zelene ekonomije u stambeni sektor.
Učesnici „GEFF Award Ceremony za Zapadni Balkan“ su: Aleksandra Vukosavljević, direktorka za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu, EBRD, Richard Masa, šef sektora, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Evropska komisija, Violeta Kogalniceanu, šefica Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost, Sekretarijat Energetske zajednice, Leander Treppel, direktor odbora EBRD-a.

Tokom protekle četiri godine, program je pomogao da preko 9.000
domaćinstava u regionu unapredi svoju energetsku efikasnost.
Na događaju biće dodeljena priznanja i nagrade svima onima koji su doprineli uspehu programa. Reč je o oko 1.000 stabala koja će biti posađena u regionu.

Izvor: EBRD

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Zaštita životne sredine i zelena tranzicija su među ključnim prioritetima Vlade Srbije, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić na UN Dijalogu o energiji, koji je organizovan na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-Srbija treba mnogo da investira kako bi dostigla najviše EU u standarde u ovoj oblasti, istakla je premijerka i posebno izdvojila oblast tretmana otpadnih voda gde je potrebno uložili šest milijardi evra.

Ona je, u video poruci, istakla da su, kada je reč o zaštiti životne sredine, prioriteti vlade Srbije unapređenje kvaliteta vazduha, upravljanje čvrstim otpadom i tretman otpadnih voda.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Vlada Republike Srbije donela je na sednici, održanoj 16. septembra, Rešenje o postavljenju Sandre Dokić za vršioca dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine ‒ Sektor za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije.

Podržite EKONEC


Podržite EKONEC

Takođe, na istoj sednici postavljen je i Dejan Furjanović za vršioca dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine ‒ Sektor za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini.


Ponovo je postavljena i dr Tamara Perunović Ćulić za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Agencije za zaštitu životne sredine – Sektor za kontrolu kvaliteta i stanje životne sredine u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača