Generalni sekretar UN Antonio Gutereš kaže da je razočaran samitom Grupe 20 najrazvijenijih svetskih ekonomija, koji je održan u Rimu, ali poručuje da njegova nada još nije slomljena.
-Napuštam Rim sa neostvarenom nadom, ali bar nije sahranjena, napisao je Gutereš na Tviteru, a prenosi Rojters.
Foto: António Guterres @antonioguterres
Lideri G20 u nedelju su u finalnom zajedničkom saopštenju sa samita pozvali na smislene i efikasne akcije kako bi se ograničilo globalno zagrevanje, odnosno sprečilo da temperatura na Zemlji poraste za više od 1,5 stepeni Celzijusa.
Ipak, osim obećanja, malo zemalja se obavezalo na nešto konkretno, prenosi Glas Amerike.
Rezultat višednevnih teških pregovora je takav da ostaje još mnogo toga da se dogovori na konferenciji UN o klimi u Glazgovu, gde mnogi putuju direktno iz Rima.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Tanjug/ RTV
Cvet koji miriše kao duša
31. октобра 2021.
Imamo detinjstvo, imamo uspomene, imamo uspehe, imamo poraze, imamo, pa nemamo, ali ovaj cvet traje i lep je! Moj je! Volim ga, jer miriše kao duša!
Foto: Milisav Pajević
WWF o COP26: Sva obećanja moraju biti ispunjena
30. октобра 2021.
Uoči početka COP26 u Glazgovu, WWF poziva građane da se priključe kampanji #WeWontForget i pošalju zvaničnicima poruku da njihova obećanja o rešavanju klimatske krize neće biti zaboravljena.
Foto: WWF
Hitno sprovođenje efikasnih politika i mera, i ispunjavanje svih do sada datih obećanja o klimi dva su glavna zahteva koja WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, stavlja pred svetske lidere uoči početka konferencije o klimi COP26.
COP26 je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i održava se u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. Na njoj se okupljaju predstavnici vlada iz celog sveta s ciljem da se definišu zajedničke politike i mere kao odgovor na klimatsku krizu, odnosno ispune obećanja s brojnih prethodnih sastanaka na vrhu, sažeta u Pariskom sporazumu iz 2015. godine.
-Pokretanjem efikasnih i ambicioznih akcija i usmeravanjem pregovora UN-a ka jednom cilju – ograničavanju globalnog zagrevanja na prosečnih 1,5°C – možemo da izbegnemo najrazornije uticaje klimatskih promena na ljude i prirodu. Okupljanje u Glazgovu možda je poslednja prilika da usporimo klimatske promene, da svetski lideri postignu dogovor i ispune sva dosadašnja obećanja vezana za klimatske promene, ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.
Kompletno saopštenje WWF Adrije pročitajte ovde.
Izvor: WWF Adrija
Predstavljanje rezultata istraživanja „Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu?”
29. октобра 2021.
Predstavljanje rezultata istraživanja „Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu?”, održaće se 3. novembra u 11 časova, u Skupštini grada Beograda (Dragoslava Jovanovića broj 2, Beograd).
Foto: Milisav Pajević
Događaj organizuju Кabinet gradonačelnika grada Beograda u saradnji s Centrom za unapređenje životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Vaše prisustvo možete potvrditi najkasnije do 2. novembra do 17 časova na adresu aleksandra@cuzs.org.rs.
Prilikom prijave navedite broj osoba koji će prisustvovati događaju.
Na događaju će govoriti:
● Prof. dr Zoran Radojčić, gradonačelnik Beograda
● Dejana Кostadinova, v.d. stalne koordinatorke UN u Srbiji, direktorka UNICEF-a u Srbiji
● Prof. dr Bojan Batinić, Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene
● Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine
Moderatorka:
Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine
Agendu događaja preuzmite ovde.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine „ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima kompanije „Rio Tinto““
29. октобра 2021.
Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavila je juče da se ne može unapred pričati o zagađenju kada je reč o „otvaranju rudnika litijuma od strane kompanije „Rio Tinto“, dok nema Studije uticaja na životnu sredinu“, za koju je rekla da je u izradi.
Foto: Milisav Pajević
Vujović je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Vladana Glišića, izjavila da „ne možemo da baratamo nivoima zagađenja kojeg možda neće biti“.
Ona je rekla da će biti prihvaćene sve sugestije i „sve što je smisleno i pravno utemeljeno“, nakon što bude poznata studija uticaja na životnu sredinu.
Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da se ne može unapred pričati o zagađenju kada je reč o „otvaranju rudnika litijuma od strane kompanije „Rio Tinto“, dok nema Studije uticaja na životnu sredinu“, za koju je rekla da je u izradi.
Vujović je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Vladana Glišića, izjavila da „ne možemo da baratamo nivoima zagađenja kojeg možda neće biti“.
Ona je rekla da će biti prihvaćene sve sugestije i „sve što je smisleno i pravno utemeljeno“, nakon što bude poznata studija uticaja na životnu sredinu.
-Studija uticaja na životnu sredinu kada bude predata od njihove strane biće transparentna. Mi ćemo sve kroz studiju utvrditi, ne može da se osuđuje unapred projekata dok ne budemo imali studiju o kojoj mozemo da razgovaramo, rekla je Vujović.
Ona je navela da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine „ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima kompanije“.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će se, nakon što bude predata Studija uticaja na životnu sredinu, raspisati referendum, što će biti „prvi put da se o jednom ovakvom prjektu odlučuje na taj način“.
Izvor: Beta
ALHem 4. novembra organizuje panel diskusiju „Šta znamo o zelenim javnim nabavkama u Srbiji“
28. октобра 2021.
Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem vas poziva na panel diskusiju na temu „Šta znamo o zelenim javnim nabavkama u Srbiji“ koja će se održati u četvrtak 4. novembra od 11 do 13:30 časova.
Foto: Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem
Svrha događaja je da se predstave ključni nalazi i rezultati koje su stručnjaci ALHem tima do sada prikupili i obradili na temu zelenih javnih nabavki u Srbiji.
Stručnjaci iz oblasti upravljanja hemikalija, cirkularne ekonomije, menadžmenta životnom sredinom i pravnici razgovaraće o tome koja znanja o zelenim nabavkama već imamo, na koji način možemo najbolje da ih iskoristimo kako bismo primenili zelene kriterijume, kao i o tome koji su izazovi i naredni koraci u ovom procesu.
Događaj će biti hibridnog karaktera, a moguće ga je pratiti online putem:
Zoom platforme: https://us02web.zoom.us/j/85644596590?pwd=ZUcyT1F3WDYvMS9TS0Z3eDNOdWljdz09
Passcode: 927161
Live YouTube: https://www.youtube.com/channel/UCoFAv7Ol2gw3kl2vS79Tsgw
Izvor: Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem
Održana tribina „Budućnost zelene gradnje u Srbiji”
28. октобра 2021.
Iako postoje određeni pozitivni signali, opšte stanje u Srbiji kada je u pitanju primena principa zelene gradnje, nije na zadovoljavajućem nivou, ocenili su učesnici tribine „Budućnost zelene gradnje u Srbiji” koja je nedavno održana u organizaciji Klimatskog foruma.
Foto: Screenshot sa Klima 101
-Prema propisima, svaki novi projekat u Srbiji mora da ima energetski pasoš, međutim, zvanično ih je zavedeno tek oko 5.000.
Objekata sa sertifikatima za održivost kao što su BREEAM i LEED još je manje, samo oko tridesetak, predočio je Martin Elezović, direktor REENG i član borda direktora Saveta zelene gradnje Srbije, skrećući pažnju da je procenat energetski efikasnih i održivih zgrada kod nas veoma mali u poređenju sa celokupnim fondom koji se broji milionima.
-Čak polovina objekata sa sertifikatima zelene gradnje u Srbiji nalazi se u samo dve ulice u Beogradu, otkrio je Elezović i naglasio još jedan problem u sektoru zelene gradnje u našoj zemlji – lokalizovanost pozitivnih projekata.
U razgovoru o važnosti zelene gradnje i konkretnim metodama za smanjenje emisija ugljen-dioksida u građevinskom sektoru učestvovale su i docent dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta i prof. dr Nataša Ćuković Ignjatović sa Arhitektonskog fakulteta.
Tribinu je moderirao Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.
Dr Jelena Dragaš je konstatovala da je situacija za nijansu gora u smislu konstrukcijskih materijala. „Beton iz tih tridesetak sertifikovanih objekata nije napravljen uz neko značajnije smanjenje emisija ugljen-dioksida.
-Napravljen je verovatno od cementa i prirodnog agregata, a ne nekom metodom reciklaže. Nisam sigurna šta je motivacija za izgradnju takvih objekata. Ne bih rekla da je cilj zelena gradnja, koliko prestiž, a možda su u pitanju i strane investicije, konstatovala je Dragaš.
-Pohvalno je da među studentima postoji sve veće interesovanje za teme vezane za zelenu gradnju. Već godinama imamo i specijalističke studije energetski efikasne i zelene arhitekture. Kada dođe do implementacije u praksi i nečega što bi građanin osetio na svojoj koži, tu smo još, nažalost, poprilično daleko, izjavila je prof. dr Nataša Čuković Ignjatović.
Prema njenim tvrdnjama, inženjersko znanje na polju zelene gradnje postoji, ali je uzaludno ukoliko ne postoji praksa.
-Da pitate bilo koga na ulici da li bi želeli da žive u zdravoj, zelenoj zgradi, da troše manje novca na grejanje i da im leti ne treba klima, pretpostavljam da bi odgovorili sa: „Da”. Entuzijazam opada kada dođe vreme da se to sprovede u delo”, objasnila je.
-Ko ne bi želeo više dnevnog svetla, bolji komfor, energetsku efikasnost, više zelenila, nižu potrošnju vode? Svako bi to želeo, ali danas nemate vremena da se bavite time, kazao je Martin Elezović objašnjavajući kako investitori često posmatraju ovo pitanje.
On je istakao da kupovina štedljivih aparata i korišćenje LED svetala mogu da umanje račune, te da je bitno i da građani počnu od sebe.
-Smanjite potrošnju energenata, reciklirajte, gasite svetla, apelovao je Elezović, član borda direktora Zelene gradnje Srbije.
Kako bi građevinski sektor u Srbiji postao održiviji potrebni su bolja primena propisa i određeni podsticaji od strane države, kao i edukacija građana i investitora – zaključak je učesnika tribine „Budućnost zelene gradnje u Srbiji.
Tribina je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
Izvor: Nemanja Milović, Klima 101
Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Srbija zaostaje za najrazvijenijim zemljama po pitanju zaštite životne sredine, pre svega infrastrukturno, a dodatni problem, i pored visokog stepena harmonizacije propisa sa EU, jeste činjenica da je evidentno najveći stepen tolerancije na nepoštovanja propisa upravo u oblasti zaštite životne sredine! S tim u vezi, kao ekonomista, mišljenja sam da bi plasiranjem neophodne količine novca za angažman najbolje dostupnih tehnologija koje bi bile usmerene na zaštitu i očuvanje životne sredine, Srbija u veoma kratkom periodu sustigla države članice EU.
Pored ulaganja u infrstrukturu i nabavku najboljih dostupnih tehnologija, to bi bio odličan signal i obrazac ponašanja za podizanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine i podstrek institucijma da zauzmu jasan stav ka onima koji se neodgovorno ponašaju.
Neophodno je naravno izmeniti i trenutnu pravnu regulativu. Tako na primer, imamo problem zagađenje vazduha, a ekološke dažbine mogu biti bitan alat za smanjenje zagađenja, međutim sistem oporezivanja u Srbiji koncipiran je tako da u primeni ne doprinosi ovom cilju.
Dok sa jedne strane, ekološke naknade i porezi ne predstavljaju efikasan podsticaj zagađivačima da smanje svoje emisije, sa druge strane njihovi prihodi se samo manjim delom koriste u ekološke svrhe.
Potrebno je trenutnim sistemom naknada pokriti veći broj izvora zagađivanja – saobraćaj, individualna i druga manja ložišta, ali i proširiti broj štetnih materija čije emitovanje u vazduh se trenutno ne naplaćuje (dodati NMVOC i amonijak). Dodatno, potrebno je i usklađivanje propisa sa direktivama EU, naročito u oblasti oporezivanja energenata.
Pored ekoloških dažbina, šansu vidim i u preporukama Direktive (EU) 2019/904 za rešavanje pitanja ambalažnog otpada putem depozitnog sistema za ambalažu kojim se prebacuje teret plaćanja troškova upravljanja otpadom sa poreskih obveznika na proizvođače i potrošače i time u punom kapacitetu ostvaruje praktična primena principa „zagađivač plaća“ koji je jedan od osnovnih principa u legislativi za upravljanje otpadom.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom propušta se prilika da se definiše i reguliše upravljanje otpadom od hrane kako bi se stvorio osnov za prevenciju nastajanja otpada od hrane u primarnoj proizvodnji, preradi i proizvodnji, u maloprodaji i drugim oblicima distribucije hrane, u restoranima i uslugama ishrane, kao i u domaćinstvima, kao doprinos cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija da se do 2030. godine gubici hrane smanje za 50 odsto.
Uz navedene primere izmene trenutne regulative, postoji niz drugih primera čijom bi primenom Srbija efikasnije rešavala pitanje problema zagađenja životne sredine.
Foto: Lična arhiva – Slobodan Krstović
Koliko je globalna pandemija COVID-19 uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?
Kovid je u mnogome promenio način rada i pokazao da je jako teško planirati, a sa obzirom na to da NALED u svom članstvu ima i kompanije iz sektora čije je poslovanje ugroženo izazov je još veći. Bilo je potrebno vreme da se okrenemo novim tehnologijama i shvatimo prednosti njihovog korišćenja, a tu pre svega mislim na online konferencije,stručna predavanja, webinare i sastanke koji su sada široko dostupni i dodatno je ubrzana razmena informacija.
Sa druge strane, sve ovo nas još više čini 24 sata dostupnim, pa je nekako teško podvući crtu i razgraničiti poslovne obaveze od privatnog života.
Definitivno nam nedostaje više okupljanja i druženja, ali je neosporno da je odgovorno ponašanje jedini način da samo delimično vratimo na pređašnje, s obzirom da će promene koje su se dogodile sigurno ostaviti traga u svim procesima.
Vi ste šef jedinice za životnu sredinu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), pa nam recite koji su ključni cijevi NALED-a kad je u pitanju zaštita životne sredine?
Članovi NALED-a su zaštitu životne sredine postavili kao jedan od prvih prioriteta u radu organizacije i sa tim u vezi imamo posebnu organizacionu jedinicu i jasno definisane ciljeve delovanja do 2025. godine kao što su:
- Upravljanje otpadom – razvoj primarne selekcije, harmonizacija propisa sa propisima EU i unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom;
- Unapređenje upravljanja i finansiranja sistema posebnih tokova otpada;
- Unapređena zaštita voda – bolje upravljanje otpadnim vodama;
- Reforma naknada u oblasti zaštite životne sredine i uspostavljanje Zelenog fonda;
- Uvođenje i promocija koncepta Cirkularne ekonomije;
- Promocija aktivnosti i usklađivanje poslovanja sa odredbama Zelenog dogovora u cilju smanjenja klimatskih promena;
- Unapređenje kvaliteta vazduha i očuvanje biodiverziteta;
- Monitoring rada resornog Ministarstva i povećanje transparentnosti podataka.
- Edukacija ekoloških aktivista
Foto: NALED
Opet krajem 2019. godine NALED je osnovao i Savez za zaštitu životne sredine. Ko sve čini taj Savez i koji su njegovi ciljevi i zadaci? Da li se oni moraju poklopiti sa NALED-ovim i da li je delovanje sinhronizovano?
Savez za zaštitu životne sredine osnovan je krajem 2019. godine i njega čine stručnjaci iz preko 50 društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava, državnih organa i civilnog sektora.
Glavni cilj Saveza za zaštitu životne sredine jeste objedinjenje stručnih znanja članova, kako bi se definisala sistemska rešenja u oblasti upravljanja životnom sredinom u Srbiji.
Pored toga, Savez teži uspostavljanju harmonizacije politika i propisa, bolje definisanje naknada, digitalizaciju i podsticanje modela javnog-privatnog partnerstva za konkretne projekte u oblasti životne sredine. Ne treba zaboraviti i to da se Savez zalaže za poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu svih tokova otpada i podsticanje cirkularne ekonomije kao modela za dalji razvoj društva u celini.
Delovanje NALED-a i Saveza za zaštitu životne sredine jeste sinhronizovano, u smislu da se zalažemo za iste principe i težimo istom cilju unutar organizacije. Sva rešenja koja predlažemo moraju biti u funkciji javnog interesa, a rezultat su unutrašnjeg javno-privatnog dijaloga različitih sektora.
Upravo zato možemo reći da su rešenja koja dajemo izbalansirana i vrlo često kompromisna iz ugla različitih zainteresovanih strana.
NALED sa partnerima sprovodi dva velika projekta koji se tiču upravljanja otpadom: „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Koliko ste zadovoljni do sada ostvarenim rezultatima kada je u pitanju njihova realizacija?
Projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, koji se sprovodi u okviru programa develoPPP, a koji finansira GIZ je zvanično produžen u odnosu na prvobitni plan završetka projekta, što dovoljno govori o tome koliko je bitno što je ova tema pokrenuta, kao i koliko je interesovanje šire javnosti za to kako se pravilno upravlja otpadom od hrane. U okviru projekta organizovana je online radionica pod nazivom „Kako tretirati otpad od hrane“, koju je za predstavnike hotela, restorana i kafića u saradnji sa kompanijom EsoTron kada je predstavljen Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane.
Zatim, oglasili smo i „Izazov“ kojim smo pozvali sve ugostitelje da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, čime će se sprečiti emisija 750 tona ugljen-dioksida. Izazovom smo, takođe i podigli svest građana o tome koliko energije možemo sačuvati pravilnim odlaganjem otpada od hrane. Izazov će, kao i sam projekat, biti produžen u narednim mesecima, čemu se jako radujemo.
Kada govorimo o „Upravljanju staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, takođe pričamo o jednom veoma uspešnom regionalnom projektu, kome se uskoro pridružuje i grad Beograd.
Projekat uključuje aktivnosti i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a u saradnji sa operaterima sistema u sve tri zemlje: Ekopakom, Sekopakom i Pakomakom. Jedan od ciljeva projekta je da se stopa sakupljanja i reciklaže stakla poveća za 20 posto u izabranim opštinama u sve tri zemlje. Možemo se pohvaliti podatkom da se ovaj procenat već sada gotovo duplirao u odnosu na dosadašnju stopu reciklaže u mestima u kojima je pilotiran projekat, kao što su Varvarin, Kragujevac, Niš.
Uključivanjem Beograda, kao glavnog grada Republike Srbije, očekujemo još veći uspeh projekta, kao i dodatni podstrek građanima da se pridruže i počnu da odlažu staklene ambalaže u zvona koja će biti postavljena u njihovoj blizini.Veoma smo ponosni i zadovoljni dosadašnjim rezultatima, ali se na tome nećemo zaustaviti, već ćemo težiti daljim uspesima i još boljim rezultatima.
Foto: NALED
Kakvu saradnju ima NALED sa medijima u realizaciji projekata zaštite životne sredine i koliko je važna uloga novinara u izveštavanju i jačanju svesti iz te oblasti u Srbiji?
Uloga medija je od krucijalnog značaja za podizanje svesti u oblasti zaštite životne sredine i novinari u velikoj meri pomažu da našu viziju podelimo sa širom društvenom zajednicom, kao i da ih uključimo u naše projekte i inicijative.
Kao i u drugim temama koje pokrivamo, imamo dobru saradnju sa medijima, o čemu svedoči uručenje svečanih priznanja novinarima, koji su odneli pobedu na nagradnom konkursu „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, kao i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.
Nezavisno od različitih stavova naših članica sa kojima mi kao NALED sarađujemo, kada govorimo o projektima iz oblasti životne sredine, svi imamo isti cilj i oko njega smo u potpunosti ujedinjeni da živimo i radimo u čistijem i zdravijem okruženju, a mediji imaju mogućnost da prodru u najrazličitije slojeve društva i da ih povežu sa ovom temom. Raduje činjenica da je tema ekologije sve prisutnija u medijima.
Osim navedenih, na kojim još programima i projektima trenutno radite?
Pored navedenih projekata, Jedinica za zaštitnu životne sredine upravlja projektom pod nazivom „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice“, koji se sprovodi u saradnji sa GIZ-om, partnerima na projektu, kompanijama Božić i Sinovi, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije. Cilj projekta je usposatavljanje sistema za sakupljanje i recikliranje otpadnih baterija i sijalica kroz unapređenje regulatornog okvira, uvođenje podsticaja, razvijanje modela pravilnog sakupljanja i odlaganja baterija i sijalica u okviru javnih institucija, kao i jačanje svesti građana o značaju ove teme.
U okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ finansiranog od strane USAID-a i reformske teme za unapređenje sistema otpadnih voda u Srbiji, koju su pokrenuli NALED, Udruženje „3e“ i Mreža inspektora Srbije, izrađen je Vodič za prečišćavanje otpadnih voda.
Vodič za planiranje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, namenjen je svim privrednim, javnim i drugim subjektima koji u svojim proizvodnim procesima i tokom obavljanja delatnosti generišu otpadne vode.
Pored ova dva projekta, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta” koji sprovodimo uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), izradili smo „Analizu zelenih javnih nabavki“. Analiza sadrži detaljan prikaz korišćenja zelenih kriterijuma pri javnim nabavkama u Srbiji i EU, kao i preporuke za unapređenje postojećeg sistema.
Da li može koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?
Naravno, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je Srbija jedna od država koja je deklarativno spremna da svoj dalji ekonomski razvoj zasnuje na zelenoj ekonomiji.
U prilog tome govori i činjenica da se priprema „Program za cirkularnu ekonomiju“, kao dokument javnih politika. Naravno, postojanjem Programa, naš posao se tu ne završava i preostaje nam da implementiramo u praksi sam Program i da bitno smanjimo zagađenje vazduha, izgradimo održiv sistem upravljanja otpadom, postrojenja za prešišćavanje otpadnih voda i iskoristimo biootpad kao naš najznačajniji resurs za proizvodnju obnovljivih izvora energije.
Kako je cirkularna ekonomija, u kojoj digitalizacija i IT tehnologije igraju bitnu ulogu, jedna od najznačajnijih šansi koja nam se ukazala u poslednjih 30 godina za razvoj, tu šansu moramo iskoristiti za dalji rast uz pažljiv odabir sektora i proizvoda koji su za to pogodni. Dostizanje održivog razvoja cirkularnom ekonomijom u Srbiji ne podrazumeva samo promenu u kvalitetu života ljudi (otvaranje preko 30.000 radnih mesta), već se cirkularnim modelom omogućava profitabilnost i podizanje konkurentnosti privrede na duge staze, uz ključnu činjenicu da ćemo budućim generacijama životnu sredinu ostaviti bar u postojećem, ako ne i u boljem stanju nego što je to sada.
Foto: Milisav Pajević
Može li se i na koji način kod građana podići svest o neophodnosti zaštite životne sredine?
Pre bih rekao da se mora podići svest i da je to obaveza generacija i ljudi koji su sada na odgovornim pozicijama. Ljudi kažu: „ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš“ i istina je zapravo da smo sve vreme zatvarali oči dok smo gubili javna dobra koju niti jedan novac ili kompenzacija ne može nadoknaditi.
S tim u vezi, neophodno je kroz različite edukacije i medijske kampanje svakodnevno podizati svest kod građana o neophodnosti zaštite životne sredine. Pored toga što je pravo na zdravu životnu sredinu Ustavom garantovano pravo svakom građaninu Srbije, svaki građanin pojedinačno mora doprineti svojim postupcima da se ovo pravo u praksi i realizuje.
Svakako, ukoliko ocenjujemo stanje svesti građana danas, i pre pet godina, možemo primetiti izuzetan napredak, što nije zasluga institucija. Veliki broj ekoloških organizacija je formirano u poslednjih pet godina što je bitan pomak kada je podizanje svesti građana u pitanju i nadam se da će se taj trend nastaviti.
Ono što nedostaje većini organizacija koje su formirane je stručnost. Baš iz tog razloga NALED kao jedan od svojih ciljeva prepoznaje dodatno izdvajanje resursa da se aktivisti dodatno edukuju u oblasti zaštite životne sredine.
UNICEF Srbija objavio publikaciju „Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”
26. октобра 2021.
UNICEF Srbija objavio je publikaciju „Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji” koja je nastala sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti.
Foto: UNICEF Srbija
Ovaj Izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora I sastoji se od četiri poglavlja.
Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije.
Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti Klimatskih promena i degradacije životne sredine (KPDŽS).
Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz oblasti KPDŽS u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti KPDŽS i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja KPDŽS na decu.
Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Publikaciju „Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji” možete peuzeti ovde.
Izvor: UNICEF Srbija
Predstavljen osmi godišnji Izveštaj iz senke Koalicije 27, „Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem”
26. октобра 2021.
Građani su izašli iz karantina, životna sredina je konačno postala društvena tema u Srbiji, ali institucije su ostale zatvorene, zaključak je sa predstavljanja osmog godišnjeg Izveštaja iz senke Koalicije 27, „Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem”.
Foto: Koalicija 27
Izveštaj, koji prati napredak reformi predviđenih EU pregovaračkim Poglavljem 27, analizira stanje u 10 oblasti u životnoj sredini u Srbijii i ove godine akcenat stavlja na nedostatak učešća građana, stručne javnosti i civilnog sektora u procesu donošenja odluka u životnoj sredini.
-Očekivano je poraslo interesovanje građana za zaštitu životne sredine i prirodnih vrednosti, ali to nažalost nije dovelo do toga da ova oblast postane prioritet Vlade Republike Srbije. Nakon osam godina praćenja, jasno vidimo trend sužavanja prostora za uključivanje javnosti u odlučivanje o životnoj sredini. Pandemija je to dodatno otežala, postavši izgovor kojim se zatvaraju vrata za građane koji žele da odlučuju u svojoj budućnosti, ocenila je Tanja Petrović, direktorka Mladih istraživača Srbije u ime Koalicije 27.
Osim na obeshrabrivanje javnog dijaloga, izveštaj ukazuje i na problem nedostupnosti tačnih i pravovremenih podataka o stanju životne sredine, kao preduslova za kvalitetne odluke. Tamo gde su dostupni, podaci su neretko nelogični i kontradiktorni, što otvara pitanje na čemu se zasnivaju politike i akcioni planovi vezani za životnu sredinu. Ovakvi problemi uočeni su u oblastima upravljanja otpadom, hemikalijama, kvaliteta vazduha, voda, šumarstva i zaštite prirode.
U poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je napredak u oblasti zaštite životne sredine ocenila kao ograničen.
-Tom ograničenom napretku doprinosi manjak komunikacije između donosilaca odluka i građana, što ovaj izveštaj i apostrofira. U predstojećem periodu, pred nama su važni regionalni procesi kao što je Zelena agenda za Zapadni Balkan, koji mogu biti značajno mesto susreta i promena na ovom polju, na šta se i Vlada Republike Srbije obavezala, podsetio je Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji.
Kompletan Izveštaj Koalicije 27 „Napredak pod ključem“ možete preuzeti ovde.
Organizacije udružene u Koaliciju 27 su: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan Stepen Srbija, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN), Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF), uz podršku Švedske, Evropske unije i Hajnrih Bel fondacije.
Izvor: Koalicije 27/ Asja Francisti
Eko-NEC Milisav PAJEVIĆ 