Pronađene jedinke labudova na Dunavu u Beogradu i okolini, koje su uginule od posledica zaražavanja virusom ptičjeg gripa (avijarna influenca), podtipa H5N8, uklonjene su i ispitane od strane nadležnih veterinarskih službi.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Radi se o virusu ptičjeg gripa koji nije opasan za ljude to jest nije zoonoza i ne može se preneti sa životinje na čoveka, ali se lako prenosi među pticama i može dospeti do domaće živine.
Nosioci virusa mogu biti divlje ptice, posebno iz grupe vrsta vodenih staništa, kao što su labudovi i čaplje.

Kako bi se virus lokalizovao i sprečio njegovo dalje širenje obaveštavamo građane da:

  • divlje ptice ne treba uznemiravati i rasterivati sa lokacija gde se nalaze, kako bi što više ostale u grupi to jest jatu;
  • prilikom hranjenja ptica ne treba dolaziti u kontakt sa pticama i ulaziti u prostor gde se ptice kreću,
  • da građani treba da budu obazrivi, imajući u vidu pojavu ptičjeg gripa u populaciji labudova u Srbiji i da samoicijativno ne zbrinjavaju i ne dolaze u direktan kontakt sa divljim pticama, naročito na vodenim staništima;
  • u slučaju da se naiđe na povređenu ili na bilo koji način ugroženu pticu, neophodno je obavestiti najbližu veterinarsku organizaciju, a pticu ne dirati do dolaska nadležne službe.

Vrsta kod koje je potvrđen virus ptičjeg gripa je labud grbac (Cygnus olor). To je najčešća i jedna od ukupno tri vrste labudova koji se sreću u Srbiji. Pored ove vrste, u Srbiji su zabeležene i pojedinačne jedinke ili manje grupe malog (Cygnus columbianus) i velikog labuda (Cygnus cygnus). Labud grbac je veličine 140–160 centimetara. Prisutan u severnoj i centralnoj Evropi, Maloj Aziji i centralnoj Aziji, a veštački je naseljen u Severnu Ameriku.

Gnezdilišta su mu stajaće vode sa razvijenom vodenom vegetacijom (bare, ribnjaci), često veštački nastale ili u čovekovoj blizini, dok je van perioda gnežđenja čest na većim otvorenim vodenim površinama (jezera, velike reke). U ishrani preovlađuje hrana biljnog porekla (alge, vodene i suvozemne biljke), ređe vodeni beskičmenjaci i sitne ribe. Povremeno je ugrožen neposrednim ubijanjem od strane čoveka, mada se u pojedinim područjima smatra invazivnom vrstom zbog naglog porasta populacije i agresivnog osvajanja novih staništa. Evropska populacija je u porastu. U Srbiji se gnezdi 220–340 parova.
Prilog TV Prva o pronađenim pticama možete pogledati ovde.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, razgovarala je danas sa novopostavljenom ambasadorkom Kraljevine Švedske u Srbiji, Anikom Ben David, o saradnji dve države u energetskom i rudarskom sektoru, kao i u oblasti rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u prethodnih sedam godina uradilo je mnogo – od donošenja novih zakona i strategija, preko uvođenja rodno odgovornog budžetiranja, Indeksa rodne ravnopravnosti, do važnih projekata koje zajedno realizujemo, posebno kada je reč o borbi protiv nasilja nad ženama. Švedska je jedna od najboljih država u ovoj oblasti i otvoreni smo da dosadašnju saradnju još više ojačamo, rekla je Mihajlovićeva, koja predsedava KTRR.

Mihajlovićeva je istakla i da je Ministarstvo donelo nove zakone, da priprema strategiju razvoja energetike do 2050. godine i nacionalni plan za klimu i energetiku, kao osnovu za stvaranje povoljnog okruženja za nove investicije, proces dekarbonizacije sa ciljem da do 2040. godine 40 odsto toplotne i električne energije proizvodimo iz obnovljivih izvora.

Ambasadorka Anika Ben David istakla je da Švedska snažno podržava Srbiju na putu evropskih integracija, te da su švedske kompanije zainteresovane za investiranja u rudarski i energetski sektor.

-Zelena tranzicija je za nas veoma važna, postoji interesovanje naših kompanija za sve sektore, posebno kada je reč o biomasi i biogasu. Želim i da vam čestitam na svim dostignućima u rodnoj ravnopravnosti, tu smo da razmenimo iskustva i sarađujemo još više, kako u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, što i Švedsku pogađa, tako i u drugim oblastima. Dodala bih i da je srpska dijaspora u Švedskoj za nas značajna, izgradili su svoje živote tamo i doprineli stvaranju društva u kojem živimo, na tome smo zahvalni, poručila je ambasadorka Švedske Anika Ben David.
Izvor: Vlada Republike Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Možete li nam na počeku ovog intervjua reći kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Životna sredina je vrlo široka tema. Aktuelno stanje se veoma razlikuje u zavosnosti od oblasti. Mogu reći, da imam privilegiju da stanje u delu upravljanja ambalažnim otpadom, koji predstavlja fokus poslovanja Sekopaka, ocenim kao vrlo dobro.
U toku procesa pregovaranja sa EU upravljanje ambalažnim otpadom je jedino dobilo zelenu ocenu. Naravno, na terenu ima još mnogo prostora za uanpređivanje.
U 2020. godini ostvareni su nacionalni ciljevi za ponovno iskorišćenje od 61 odsto, što je u potpunosti na nivou razvijenih zemalja EU. Ipak, sam sistem primarne selekcije ambalažnog otpada nije dovoljno razvijen. Nedostaje infrastruktura – kante i kontejneri, kao i sortirni centri na nivou cele države.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Godinama su recikleri imali problema u odnosima sa Ministarstvom zaštite životne sredine zbog neizmirenih obaveza. Kakva je sada situacija, jeste li zadovoljni radom Ministarstva zaštite životne sredine. Kakva su iskustva „Sekopak-a“?

Recikleri koje pominjete upravljaju posebnim tokovima otpada -električnim i elektronskim otpadom.
U delu upravljanja ambalažnim otpadom, operateri kao sto je Sekopak ne dobijaju nikakvu pomoć od države.
Celokupan sistem je finansiran od strane industrije koja stavlja ambalažu na tražište Republike Srbije.

Koliko je globalna pandemija bolesti COVID 19 uticala na Vaše licne i profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusom nas nije omela u svakodnevnim aktivnostima. Veoma brzo Sekopak se privikao na nove načine rada. Sakupljači su se pokazali, kao veoma pouzdani partneri i tokom vanrednog stanja sakupljanje se obavljalo neometano, što je veoma važno, jer zahvaljujući našoj zajedničkoj ažurnosti kontinuitet odnošenja ambalažnog otpada nije doveden u pitanje.
U isto vreme, tim Sekopaka je u potpunosti poštovao propisane mere zaštite i svoj rad prilagodio uslovima rada u pandemiji.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Početkom oktobra u hotelu „Crystal“ pod sloganom „Zajedno ka ciljevima cirkularne ekonomije” kompanija „Sekopak“ obeležila je 15 godina postojanja i rada. Koja su najvažnija postignuća ostvarena za ovu deceniju i po rada na upravljanju ambalažnim otpadom u Srbiji?

Uspostavljanje zakonske regulative 2009. godine, u kojoj je Sekopak aktivno učestvovao je svakako jedan od naših većih uspeha. Princip „Produžene odgovornosti proizvođača” u mnogome je promenio odnos zagađivača prema okolini.
Primena zakonskih odredbi je uticala i na unapređenje rada Sekopaka, koji je prvi dobio dozvolu za operatera sistema 2010. i do danas uspešno ispunjavao sve zakonske obaveze, na prvom mestu zadate ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada.
Zaključno sa 2020. godinom, uz podršku svojih partnera na terenu sakupili smo preko 610 hiljada tona svih vrsta ambalažnog otpada (papir, plastika, staklo, metal i drvo) i ispunili vrlo zahtevne specifične ciljeve za svaku vrstu ambalažnog otpada ponaosob.
U protekloj deceniji pažnja koju svi učesnici u lancu, od privrede do građana, a posebno medija, obraćaju na temu ambalažnog otpada je višestruko povećana i sve više fokusirana na traženju i nalaženju rešenja situacije, a ne samo pukog konstatovanja iste.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Nedavno ste izjavili da su razvijene evropske zemlje krenule sa uvođenjem primarne selekcije još 1992., a Srbija tek 2010. godine. Taj proces je još i dalje, prilično usporen. Hoće li regionalni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ doprineti da ubrzamo i uredimo sistem upravljanja ambalažnim otpadom?

Apsolutno. Kao što sam već napomenula, sistem primarne selekcije je nedovoljno razvijen. Jedini način da buduće ciljeve EU ispunimo jeste intenziviranje ulaganja u opremu za primarno odvajanje otpada, a da uz to neprestano komuniciramo sa građanima, koliko je važna, da ne kažem poresudna njihova uloga i obaveza u celokupnom procesu.

Postavkom 600 zvona za odvajanje otpadne staklene ambalaže na teritoriji gradova Niša, Sombora, Kragujevca i opštine Varvarin, količlina sakupljenog ambalažnog otpada je porasla za preko 40 posto u donosu na isti period 2019. godine.
Prošla godina nije merodavana zbog uticaja pandemije na celokupno društvo.
Drago mi je da mogu da najavim i proširenje projekta na grad Beograd, kome će se donirati 150 zvona.
Cilj ovog projekta jeste da se napravi Uputstvo za sve druge opštine kako na najefikasniji i održiviji način da postave sistem sakupljanja stakla.

„Sekopak“ je jedan od učesnika realizacija projekta „Reciklažom do vožnje“. Kakvi su efekti tog projekta i koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?

Postavljanjem pet pametnih mašina za prikupljanje i sortiranje ambalažnog otpada koje imaju mogućnost prepoznavanja različitih tipova otpada – Tetra Pak ambalaže, PET flaša, limenki i staklenih flaša, započet je projekat „Reciklažom do vožnje“ u Kragujevcu u aprilu ove godine.
Građani koji koriste mašine mogu da dobiju do 14 dinara po ambalaži, a novac mogu da usmere na eKG karticu za gradski prevoz ili Globaltel mobilnu telefoniju.
Na projektu učetvuju kompanije Sekopak, JKP Šumadija, Apatinska pivara, Tetra Pak i Coca-Cola HBC, a jedan od ciljeva projekta je ispitivanje kako građani reaguju na ovakav sistem prikupljanja i sortiranja ambalažnog otpada, kroz nagrađivanje građana.

Za nas ovakvi projekti su prioritet zbog razvijanja efikasnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, inovativnosti i benefita koje imaju za našu planetu i građane. Saradnja privatnog i javnog sektora je ključna da bi ovakvi projekti zaživeli, a grad Kragujevac prepoznat je kao mesto sa velikim potencijalom da projekat „Reciklažom do vožnje“ uspe.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Dok se u Evropskoj uniji pokreću inicijative za prikupljanje potpisa za uvođenje sistema naknade za vraćanje plastičnih boca radi recikliranja, u Srbiji malo, malo, pa stara priča o uvođenju depozitnog sistema. Šta Vi mislite o tome, da li bi to bilo dobro rešenje?

Sistem depozita, kao unapređenje klasičnih modela primarne selekcije ambalažnog otpada je svakako dobar. Nažalost, postoji veliko nerazumevanje šta suštinski predstavlja ovaj sistem. Depozitni sistem za povraćaj ambalaže nije nikakva dobrotvorna organizacija, već jedan organizovan i kompleksan sistem, koji zahteva ozbiljnu pripremu i planiranje.
Građani ovim sistemom neće postati „bogatiji” već će samo dobiti novac – depozit koji su platili prilikom kupovine nazad.
Radi lakšeg razumevanja, trenutno PET bocu sa vodom platite 40 dinara, dok ćete u depozitnom platiti 40 dinara plus na primer 5 dinara za depozit, ukupno 45 dinara. Kada vratite bocu na mesto koje bude za to predviđeno dobijate svojih 5 dinara nazad.
Moram da napomenem da se u depozitnim sistemima sakuplja najviše ambalaža od napitaka i to ne svih, čime je ograničen materijal i tip pakovanja.
Prema nekim procenama, ovaj sistem pokriva oko 15 odsto celukupno stavljene ambalaže na tražište neke države, pa je onda jasno iz kog razloga je postojanje kanti i kontejnera za odvajanje ostalih 85 posto ambalažnog otpada neophodno.

Na kojim još programima i projektima radite, a nismo ih spomenuli u ovom razgovoru?

Dosta je akcija koje sprovodimo sa našim klijentima na terenu, ali bih istakla dva projekta: jedan je „Upravljanje staklenom ambalažom“ koji već sprovodimo i projekat „Smart Recikliraj“ koji će biti sproveden tokom naredne godine uz podršku GIZ, i dela industrije koja je osnovala Sekopak.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kompanija „Sekopak“ sprovodi u delo pricipe cirkularne ekonomije. Recite nam da li te principe može primeniti kompletna privreda u Srbiji?

Verujem da svako može da unapredi svoje poslovanje u pravcu cirkularne ekonomije. Pitanje je vremena i prioriteta koji se postave. Cirkularna ekonomija je termin koji se aktuelizirao tek pre nekoliko godina kod nas, iako se sama ideja javila još krajem šezdesetih godina prošlog veka.
Suočavanje sa sve manje dostupnim prirodnim resursima, naterala je sve aktere da odstupe od lineranih prinicipa i okrenu se održivim načinima poslovanja.
Sigurna sam da, uz dodatnu podršku države, cirkularna ekonomija u poslovanju privrede u Srbiji može dati kvalitativni napredak celokupnog društva.

Imate puno iskustva i znanja u ovoj oblasti, pa nam kažite na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Neprekidna komunikacija je jedino i najbolje rešenje. Pojašnjavanje razloga, mogućnosti, kao i obaveza građana je ključno. Moramo da radimo na razvijanju većeg poverenja između građana i sakupljača ambalažnog otpada, bili oni javno komunalna preduzeća ili privatni sakupljači.
Mislim da je jako važno da građani prepoznaju individualnu odgovornost, kako bismo u nekom vremenskom prediodu imali vidljive kolektivne rezulatate i poboljšanje sveukupnog kvaliteta životne sredine.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su rekordne nivoe prošle godine, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija, koja daje aktuelno stanje klime na planeti.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Godišnji porast štetnih gasova je premašio prosek koji je zabeležen u protekloj deceniji.

-Ovom stopom povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, porast temperatura krajem veka biće daleko iznad ciljeva Pariskog sporazuma, upozorio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja te organizacije.

Cilj postavljen Pariskim sporazumom je da porast prosečne globalne temperature uspe da se zadrži na 1,5 do dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske vrednosti.
Izvor: Beta

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nedavno je u Beogradu bilo domaćin sastanka mreže organizacija civilnog društva Natura 2000 Resursni centar Srbije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Ciljevi sastanka su bili upoznavanje organizacija članica mreže sa projektom „Eko-mreža za budućnost Srbije” i prijem novih članica.

U okviru sastanka održana je radionica „Sve što treba znati o Natura 2000”. Radionica se sastojala od tri predavanja. Predavač Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije održao je predavanje „Upoznajte ekološku mrežu Natura 2000”, zatim je usledilo predavanje „Kako da žene utiču na donošenje odluka u ekologiji?”, predavačice Dragoslave Barzut iz Građanskih inicijativa, i predavanje advokata Kreše R. Sekulića na temu „Natura 2000 pravni okvir”.

-Bilo je značajno da se okupimo na jednom mestu i promislimo o budućim zajedničkim aktivnostima u okviru mreže. Posebno me raduje činjenica da su brojne organizacije, koje nisu deo mreže prepoznale značaj udruživanja u cilju zaštite prirode i pristupile mreži. Pred nama je i dalje dug proces uspostavljanja kvalitetnog sistema zaštite prirode i održivog razvoja kakav je Natura 2000. Zato je značajno da organizacije civilnog društva daju svoj doprinos, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Podržite EKONEC

Natura 2000 ekološka mreža Evropske unije će sa danom pristupanja Srbije EU postati okosnica zaštite prirode. Uspostavljanje funkcionalne Natura 2000 ekološke mreže treba da obezbedi kvalitetniju zaštitu prirode u Srbiji. Ovaj cilj nije lako ostvarljiv bez osvešćene i angažovane javnosti, kao i ojačanih i povezanih organizacija civilnog društva.
Zato je cilj projekta „Eko-mreža za budućnost Srbije” da osnaži ljudske i tehničke kapacitete organizacija članica mreže „Natura 2000 Resursni centar Srbije”, unapredi vidljivost mreže i uspostavi dijalog sa donosiocima odluka na temu uspostavljanja Natura 2000 ekološke mreže.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je zajedno sa Naučno-istraživačkim društvom studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“, HabiProt – Udruženjem za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije i Pokretom gorana – Sremska Mitrovica, u okviru mreže „Natura 2000 Resursni centar Srbije”, započelo sprovođenje projekta „Eko-mreža za budućnost Srbije”.
Ovaj projekat je podržan u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Nа pоdručјu SRP „Оbеdskа bаrа“ ЈP „Vојvоdinаšumе“ u saradnji sa Мlаdim istrаživаčima Srbiје i Pоkrајinskim zаvоdоm zа zаštitu prirоdе, nedavno su rеаlizovali rаdni dаn zа prirоdu uz učеšćе 50 mlаdih vоlоntеrа iz cеlе Srbiје.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Revitalizovana su vlаžna stаništа nа lоkаlitеtu Vеliki vоk, gdе se nalazi kompleks autentično tradicionalnih šumskih kоliba, štо је dео višеdеcеniјskоg prоgrаmа „Pоvrаtаk Ibisа“ nа Оbеdskој bаri.

Tokom tročasovnog rada, očišćena je dеprеsiја Vеlikоg vоkа u dužini оd 160 mеtаrа i širini оd 10 mеtаrа, na severozapadnom delu Kupinskih grеda.
Uklоnjеnо je invаzivnо žbunjе i drvеćе, uglavnom bаgrеmаc i pеnsilvаnski јаsеn, kао i nаplаvinе vеgеtаciје. Ukupnо је iz dеprеsiје uklоnjеnо оkо četiri tоnе оrgаnskе i drugе mаsе, štо jе znаčајnо rаstеrеtilo bаrski еkоsistеm Vеlikоg vоkа i prоdubilo njеgоvо dnо. Krеirаnа su pоgоdnа vlаžnа stаništа u dеprеsiјi kоја ćе tоkоm plаvnоg pеriоdа predstavljati pоvоlјnе uslоvе zа živоt vоdеnih оrgаnizаmа.
Оmоgućеnо је dа sе dеprеsiја u plаvnоm pеriоdu kоristi kао turističkа stаzа.
Izvor: ЈP „Vојvоdinаšumе“

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Dvodnevni trening održan je u okviru Projekta „Unapređenje sredoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Cilj ovog projekta je jačanje institucionalnih kapaciteta za smanjenje ugroženosti i rizika izazvanih klimatskim promenama kroz uspostavljanje efikasne saradnje i koordinacije svih nadležnih institucija, kao i određivanje mera za efikasno prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Fokus Projekta je na sektorima vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, energetike saobraćaja i infrastrukture. Istaknuta je neophodnost uspostavljanja sistema protoka informacija, uvezivanja postojećih podataka u okviru svih sektora, kao i njihova transparentnost i dostupnost.

Glavni cilj projekta je obezbeđenje održivog klimatski otpornog društva i privrede.

Izmenjeni klimatski uslovi i njihova veća promenljivost u budućnosti će u velikoj meri uticati i na sektor vodoprivrede. Već vidljivi trend promene u sezonskim preraspodelama i intenzitetu padavina za posledice može imati i veći rizik od poplava i gubitka vodnih resursa, smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće, smanjenja prinosa poljoprivrednih useva, veću učestalost šumskih požara, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi i mnogih drugih.

Brojni učesnici radionice, među kojima su bili i predstavnici JVP „Srbijavode” ukazali su na značaj uključivanja aspekta promene klime u strateško planiranje i investicije. Predložene su potencijalne mere za smanjenje uticaja klimatskih promena, ali je i istaknuta važnost izveštavanja o njihovom sprovođenju, ali i o parametrima koji ukazuju na promene klime i njene uticaje, posledice i gubitke po društvo i ekonomiju.
Izvor: JVP „Srbijavode“

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić čestitao je prošlog petka 92. godišnjicu od osnivanja JKP „Zelenilo – Beograd”.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

-Svim zaposlenima u preduzeću JKP „Zelenilo – Beograd” čestitam jubilej, 92 godine od osnivanja. U prethodnoj godini ovo uspešno preduzeće je saniralo ili izgradilo čak 30 dečjih igrališta, šest teretana za vežbanje na otvorenom, osam sportskih terena i uredilo pet skverova ili platoa, a obnovljene su i staze i stepeništa na više lokacija u gradu. Posebno bih istakao da je zasađeno 5.000 novih stabala u gradu, a pored toga samo u okviru akcije „Drvo za Beograd” zasađeno je 2.100 sadnica. Naš cilj je da ostvarimo ravnotežu između urbanog razvoja i brige o životnoj sredini, a moja vizija Beograda je održivi razvoj prestonice. To znači da za sobom ostavljamo očuvanu prirodu, ali i urbane prostore koji rastu, a istovremeno postaju i sve zeleniji, rekao je gradonačelnik Beograda.

Gradonačelnik je poručio da naročito naši najmlađi sugrađani imaju puno razloga za radost jer im je sada na raspolaganju više modernih i bezbednih igrališta sa kvalitetnim i savremenim mobilijarom, gde mogu da se druže, igraju i rekreiraju.

-Osim ovoga, važno je da kažem da je od početnih šest do današnjih oko 1.200 zaposlenih, JKP „Zelenilo – Beograd” ključno gradsko preduzeće koje danas ima ogromne odgovornosti, brinući se za preko 3.000 hektara javnih površina, a pored toga brine o zaštićenim prirodnim dobrima poput Velikog ratnog ostrva, Bajfordove šume, Topčiderskog, Pionirskog i Akademskog parka, Zvezdarske šume, ukazao je Radojičić.

Kako je naveo, u okolnostima pandemije virusa korona, ovo preduzeće je obavilo jednu od najvažnijih uloga.

-Pored svojih redovnih poslova, vredni radnici ovog komunalnog preduzeća su obavili pranje i dezinfekciju više miliona kvadratnih metara površine, zbog toga sam im posebno zahvalan, kako na dosadašnjoj uspešnoj saradnji tako i nastavku zajedničke saradnje u budućnosti, zaključio je gradonačelnik Radojičić.
Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Aktuelno stanje životne sredine u Srbiji je na zabrinjavajućem nivou. Srbija je prelepa i bogata zemlja. Neke prirodne vrednosti su tek nedavno otkrivene, kao što je to slučaj sa vodopadima na Staroj planini. Mislim da mi sami nismo svesni koliko prirodnih vrednosti ima Srbija i koliko se moramo truditi da je zaštitimo od negativnog antorpogenog uticaja, kao i da očuvamo njeno stanje.
Takođe, i pored toga što postoje pomaci na nivou države kada je zaštita životne sredine u pitanju, veliki je problem to kako se pojedinci odnose prema njoj.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako ocenjujete rad nadležnih lokalnih i republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nadležni organi obavljaju dobro svoj posao u segmentima, ali je problem što ne postoji zaokruženost zakonske regulative i njene primene u praksi, kao i povezanost svih aktera koji se bave pitanjem životne sredine.
Posebno se to odnosi na male sredine, koje se suočavaju sa drugim problemima tako da je unapređenje stanja životne sredine manje-više zanemareno ili je fokusirano na samo jedan segment životne sredine.

U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Koronavirus je neminovno uticao na život ljudi i na ličnom i na profesionalnom nivou. Pandemija je uticala da se nekako više okrenemo porodici i svojim najbližima, ali ujedno i promenila socijalni život svakog od nas.
Bilo je potrebno vreme da se okrenemo novim tehnologijama i shvatimo prednosti njihovog korišćenja i u privatnom, a ne samo u poslovnom svetu.
Što se tiče profesionalnih obaveza, obrazovani sistem se vrlo brzo prilagodio onlajn nastavi preko Gugl, Zoom ili Microsoft Teams platforme i krenuo uspešno da funkcioniše. Možda je nedostatak taj što pojedincima nije uvek dostupan dobar internet ili kompjuter, i što je teško zameniti „živu reč” u učionici onom preko platforme.
Velika prednost je što su skoro sve aktivnosti vezane za stručno usavršavanje (stručna predavanja, webinari, onlajn sajmovi i slično) postale dostupne svima, jer se održavaju onlajn.

Doskorašnja lična iskustva i iskustva većine mojih kolega, kada je stručno usavršavanje u pitanju su bila takva da smo imali poteškoće da fizički prisustvujemo aktivnostima koje su organizovane u nekom drugom gradu. Kada su u pitanju nove tendencije i usavršavanja svi gravitiramo ka glavnom gradu ili inostranstvu, a webinari i druge onlajn aktivnosti su tu prepreku prevazišle, informacije su postale dostupnije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Pre nego što pređemo na pitanja o tome šta trenutno radite, pošto imate master na temu Geografski informacioni sistemi (GIS) u upravljanju životnom sredinom, možete li nam reći u kojim se svim situacijama i okolnostima može primeniti taj sistem u stvarnom svetu? Da li je GIS budućnost efikasnog upravljanja životnom sredinom?

GIS ima izuzetno veliku primenu ne samo u oblasti zaštite životne sredine, već i generalno u svim oblastima koje se bave prostorom. Sama oblast primene GIS-a je izuzetno velika. Od kartiranja, preko merenja, nadgedanja, modeliranja, menažmenta i analize, do planiranja. Generalno, može se koristiti u obrazovne i istraživačke svrhe gotovo u svim akademskim disciplinama.

U praksi GIS možemo primenjivati ne samo u oblasti zaštite životne sredine, za na primer, analizu promene vegetacije i zemljišnog pokrivača uopšte, već i u poljoprivredi, šumarstvu, za planiranje saobraćaja, zatim u vojne i medicinske svrhe, hitne službe ga takođe koriste. Verovali ili ne, GIS svoju primenu ima i u oblastima društvenih nauka kao što je arheologija, ekonomija, menadžment, turizam i slično.

Zajedno sa daljinskom detekcijom (remote sensing) sigurno je jedan od najsavremenijih metoda za analizu stanja životne sredine, za tematsko mapiranje, ali za planiranje razvoja određenih oblasti.
U svetu je dosta projekata koji uključuju daljinsku detekciju i GIS aktuelno. Njihova primena bi trebala da se populariše i na našem prostoru, s obzirom da postoje već razvijene baze podataka, funkcije i metode koje mogu da olakšaju donošenje bitnih odluka vezanih za prostor i životnu sredinu.
Sigurna sam da je primena GIS-a i daljinske detekcije budućnost za efikasno upravljanje svim segmentima životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Učestvovali ste kao član tima na izradi 6. Nacionalnog izveštaja prema Кonvenciji o biološkoj raznovrsnosti Ujedinjenih Nacija, recite nam koliko je ugrožen biodiverzitet u uslovima privrednog i tehnološkog razvoja? Šta možemo na tom planu da preduzmemo kako bismo očuvali biljni i životinjski svet koji smo zatekli i sa kojim živimo?

Velika čast mi je bila da učestvujem u izradi Šestog Nacionalnog izveštaja prema UN Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti zajedno sa kolegama iz drugih institucija.
Sam Izveštaj sadrži informacije o stanju biodiverziteta, ali i o pritiscima i pretnjama koje su prepoznate u Srbiji koji su prikazani kroz više od 50 indikatora.
Kao autor, odnosno, koautor nekih od njih, generalno mogu reći da je stanje živog sveta u našoj zemlji još uvek dobro.
Sa privrednim i tehnološkim razvojem neminovno je veći pritisak na biodiverzitet. Međutim, nekako su nedovoljno zastupljene informacije o globalnom, aplikativnom, ekonomskom, estetskom, ali i etičkom značaju biodiverziteta, iako se o tome govori poslednjih decenija u užim krugovima. Tek kada svi budemo razumeli koliki je značaj očuvanja visoke stope biološke raznovrsnosti, možemo govovoriti o zaštiti i očuvanju biodiverziteta u pravom smislu.
Srbija, kao zemlja, ima visok stepen biološke raznovrsnosti na genetičkom, na specijskom i na ekosistemskom nivou. Dovoljno reći da je Srbija jedna od šest centara biološke raznovrsnosti u Evropi.
U cilju očuvanja ovako visoke stope biološke raznovrsnosti moramo pre svega, zašititi i očuvati veliku raznovrsnost staništa koja vrste naseljavaju.
Neophodno je slušati preporuke stručnjaka kada se radi o određenim vrstama, jer ne postoji univerzalni model zaštite kada je u pitanju živi svet.
Mislim da je informisanje i edukacija stanovništva izuzetno važna, jer većina ni ne razmišlja o značaju biodiverziteta. Veoma je važna i velika uloga medija u informisanju javnosti o važnosti zaštite i očuvanja biološke raznovrsnosti.

Bili ste koordinator projekata „Zaštitarenje – kvizičarenje“, o kakvom projektu je reč i da li ste njime uspeli da skrenete pažnju na goruće ekološke probleme koji nas svakodnevno pritiskaju?

Ovo je jedan od projekata koji smo koleginica mr Ivana Krulj i ja započele još 2018. godine u cilju edukacije mladih na temu životne sredine. Dve godine smo na taj način obeležavali 5. jun, Svetski dan životne sredine, sa mladima iz srednjih škola sa teritorije Grada Vranja i studentima iz sadašnje Akademije tehničko-vaspitačkih strukovnih studija – Odsek Vranje. Pauzu u realizaciji smo imali zbog pandemije koronavirusa, ali se nadamo da ćemo sledeće godine uspešno nastaviti projekat.

Projekat „Zaštitarenje-Kvizičarenje” je osmišljen kao druženje i takmičenje mladih u okviru koga mogu da provere svoja znanja iz oblasti zaštite životne sredine. Kroz interaktivni kviz upoznali su se sa pojmovima, aktuelnim temama i informacijama, a za timove koji su pokazali najviše znanja sponzori su obezbedili nagrade.
Generalno, neformalni oblici obrazovanja su uvek efikasniji kod mladih i pokreću veće interesovanje.
Verujem da je lakše mlade ljude zainteresovati i motivisati za teme iz oblasti zaštite životne sredine savremenijim pristupom i novim metodama, što nam je potvrdio i veći broj zainteresovanih ekipa za učešće u projektu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Predavač ste na Akademiji tehničko-vaspitačkih strukovnih studija Niš – Odsek Vranje. S obzirom na da je Vaša uža naučna oblast: Zaštita životne sredine i biotehnologija, koje sve predmete studentima predajete? Kakva je zainteresovanost sadašnjih generacija da stiču nova znanja iz raznih oblasti zaštite životne sredine? Jeste li zadovoljni njihovom voljom i motivisanošću za rad?

Kao neko ko se bavi pitanjem zaštite životne sredine, predmete koje studentima držim na osnovnim strukovnim studijama su vezani za studijske programe Zaštita životne sredine i Prehrambena tehnologija. Reč je o stručnim predmetima kao što su Zaštita biodiverziteta, Aerozagađenje i zaštita vazduha, Biotehnologije u životnoj sredini, gde sa studentima razgovaramo o osnovnim principima, metodama, zakonskoj regulativi, ali i analiziramo stanje životne sredine u svetu i kod nas. Uvek se trudim da ih upoznam sa najnovijim saznanjima i dostignućima.

Studente na master strukovnim studijama studijskih programa Tehnloško inženjerstvo i Međunarodna ekonomija i preduzetništvo kroz predmet Savremene metode za monitoring stanja životne sredine upoznajem sa osnovama i metodama, ali i prednostima korišćenja GIS-a (o kome smo pričali ranije).
Takođe, studenti na studijskom programu Tehnološko inženjerstvo imaju priliku da nauče nešto više o metodologiji korišćenja indikatora u životnoj sredini kroz predmet Indikatori stanja životne sredine i radioekologija.

Studenti koji upisuju ove studijske programe pokazuju zanteresovanost za stručne predmete i generalno učetvuju u svim nenastavnim aktivnostima iz oblasti zaštite životne sredine.
Nivo znanja koji studenti ponesu iz osnovnih i srednjih škola je jako važan, jer on usmerava njihovo dalje obrazovanje.
Kako radim u strukovnoj školi, stručno-aplikativni predmeti, kao i stručna praksa su studentima veoma važni.
Mada, realno gledano s obzirom na stanje privrede na jugu Srbije, teško je usmeriti razvoj studenata posebno kada je u pitanju oblast životna sredina.
Mislim da kroz praktičan rad studenti pokazuju najbolje svoju volju i motivaciju, tako da se uvek trudim da ih usmerim na institucije koje su zainteresovane da učestvuju u obrazovanju budućeg kadra.

Na kojim projektima i programima još radite?

Trenutno se bavim iniciranjem novih projekata posebno za mlade na teritoriji Grada Vranja. Kako je Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija – Odsek Vranje uključena u Međunarodni program „Eko-škole/Eko-fakulteti”, kao koordinator, stalno se bavim osmišljavanjem adekvatnog programa u cilju popularizacije zaštite životne sredine, ali i pojma klimatske promene među mladima.

Evo, nedavno u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Vranja sam učestvovala u obeležavanju Evropske nedelje lokalne demokratije na temu „Zaštita životne sredine – lokalne zajednice preduzimaju mere“. Tokom nedelje bile su organizovane edukativne radionice iz oblasti zaštite životne sredine za mlade, a takođe, smo imali i akciju ozelenjavanja Grada.

Ova godina je bila jako zanimljiva na poslovnom planu te i pored pandemije koronavirsa sam učestvovala na još nekoliko projekata. Posebno me raduje saradnja sa organizacijom WWF Adria Srbija, gde sam imala prilike da sarađujem sa divnim, energičnim i kreativnim mladim ljudima na projektima „Na mladima klima ostaje” i „Da nam klima štima”.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Moramo biti optimisti. Mislim da je ovaj koncept vrlo prihvatljiv za Srbiju. Sada je samo pitanje koliko smo kao društvo spremni da prihvatimo promene.
Raduje me što mladi ljudi imaju dosta razumevanja i inicijativa za pokretanje čitavog društva u smeru „zelene ekonomije”.
Dovoljno je samo da pogledate takmičenja, gde su mladi inovatori u rešavanja određenih problema u životnoj sredini i videćete da imamo dovoljno razloga da budemo optimisti.

„Zelena ekonomija” je odličan koncept, ukoliko bi se primenjivao u pravom smislu te reči. Jedino je pitanje koliko Srbija, kao zemlja u razvoju, može da utiče na zagađivače, koji i dalje koriste zastarele i prljave tehnologije, da se okrenu novim tehnologijama.
Na taj način bismo ubrzano rešili probleme, kao što su zagađenje vazduha, vode, zemljišta, smanjenje biodiverziteta, kao i probleme sa otpadom i divljim deponijama koji predstavljaju svakodnevicu.

Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Ovo je jako izazovno pitanje. Da bismo nešto promenili, moramo prvo da utvrdimo trenutno stanje svesti o neophodnosti zaštite životne sredine odnosno da odredimo „nulti nivo”.
Takođe, moramo dobro da uradimo procenu uzorka na osnovu koga ćemo odrediti polazni nivo. Sve aktivnosti koje su usmerene ka podizanju svesti građana u velikoj meri zavise od naše ciljne grupe, nivoa obrazivanja, stepena opšte kulture, izazova, zadovoljstva i slično.
O neophodnosti zaštite životne sredine se govori intenzivno već dve decenije, ali mišljenja ljudi su jako različita, kao i navike, shvatanja i zabrinutost za zaštitu životne sredine.

Kada je u pitanju svest o neophodnosti zaštite životne sredine uglavnom se baziramo na obrazovanju i informisanju građana, ali zaboravljamo da mnogo veću ulogu imaju opšta kultura i obrazovanje od malih nogu.
Veliki gradovi nude mnogo više različitih sadržaja, aktivnosti i drugih vidova neformalnog obrazovanja za sve uzrasne kategorije građana, dok je ponuda takvih i sličnih sadržaja u manjim gradovima na zanemarljivom nivou i svodi se na entizijazam pojedinaca ili grupe. Zbog toga je jako teško pričati o promeni „nivoa svesti o neophodnosti zaštite životne sredine”.

Takođe, danas se dosta priča o građanskom aktivizmu u oblasti zaštite životne sredine, koji se svodi na minimalne akcije društva u cilju poboljšanja stanja nekog segmenta životne sredine, ili je u pitanju iznuđena reakcija revoltiranih pojedinaca ili grupa zbog nesavesnog postupanja sa prirodnim vrednostima.
Trebalo bi da se pitanje životne sredine detaljno analizira i sistemski rešava kroz sve sfere društva.
Srbija kao zemlja u razvoju opterećena je mnogim drugim problemima i često je oblast zaštite živontne sredine zanemarena, jer se prednost daje ekonomiji. Evo, na primer, ukolko date ekonomisti da se bavi pitanjem zaštite životne sredine, to vam je kao da ste dali gladnom vuku da čuva tor ovaca. Veoma je teško napraviti dobar balans, ali je moguće. Trebamo samo malo zanemariti lične interese.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Šestočlana ekspedicija speleologa obavila je istraživanja Spomenika prirode „Cerjanska pećina“, kraj Niša kako bi dokazali da na njenom petom kilometru, u dvorani Blokova, postoje prolazi i kanali koji mogu da dodatno produže pećinu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Trenutna poznata dužina pećine je 7.100 metara.

Uporedo sa istraživanjima mogućih sporednih kanala izvršeno je i merenje dvorane Blokova. Ekspedicija je trajala oko 15 sati u kojoj su uspešno otkriveni novi kanali i time trasirani pravci daljih istraživanja, za koja su potrebne nove i duže ekspedicije.

Istraživanje je organizovao Zavod za zaštititu prirode Srbije u saradnji sa upravljačem zaštićenog područja Direkcijom za izgradnju grada Niša.

Cerjanska pećina udaljena je od Niša 15 kilometara i nalazi se u blizini sela Cerja, po kojem je i dobila ime. Važi za jednu od najelpeših i najnepristupačnijih pećina u našoj zemlji jer se do pećinskih dvorana stiže uzanim prolazima koji su na mnogim mestima ispunjeni vodom. Pećina se može obići samo uz specijalnu opremu i u pratnji speleovodiča.

Prilog RTS-a o realizovanoj ekspediciji možete pogledati ovde .

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača