Da li ste znali da se u Srbiji gnezdi i zimuje više od 360 vrsta ptica? Da li ste znali da Srbija ima veoma bogat biodiverzitet i da u njoj živi 43 odsto vrsta koje naseljavaju Evropu?

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

I da više od trećine teritorije Srbije predstavljaju potencijalne lokalitete od interesa za zajednicu i potencijalnih područja posebne zaštite zbog velike vrednosti prirode ovih područja?

Sve su to razlozi to zbog kojih je unapređenje zaštite prirode u Srbiji od ključne važnosti i zašto je u toku identifikacija i uspostavljanje mreže Natura 2000.

Približno 336 vrsta i 74 tipova staništa identifikovani su kao prioritetne vrste i staništa za uspostavljanje ove mreže zaštićenih područja.
Neke vrste su endemske za Srbiju i Balkan, a neke od njih deo su istorije Srbije, kao što je Natalijina ramonda (Ramonda nathalieae), endemska vrsta biljke centralnog Balkana, u današnje vreme simbol Dana primirja, koji smo nedavno obeležili.

Tokom terenskih aktivnosti realizovanih u okviru projekta, evidentirana su nova područja rasprostranjenih konkretnih vrsta, kao što je Panonski cvrčak (Isophia costata), endemska vrsta Karpatskog basena otkrivena na području Slanog Kopova, jednom od budućih lokaliteta Natura 2000.
O tome šta je Natura 2000 pročitajte ovde.
Izvor: Danas

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Ne spadam u one ljude koji bi na ulici menjali sistem i državni poredak, vlast i uređenje.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Jednostavno nisam revolucionar i nikad mi nisu bili jasni oni koji su to od pamtiveka radili. Ja sam za demokratske principe i vladavinu prava. Hvala Grcima što su nam podarili demokratiju, kao reč i kao pojam.

Nažalost, kroz istoriju i vreme demokratija je poprimala različite oblike i faze. Pa smo svedoci da imamo američku, britansku, EU demokratiju, pa i ovu Vučićevu demokratiju.
Kad se sve to sabere i oduzme dobija se bućkuriš od demokratije. Demokratija se kao reč izlizala, nema je više.


Svojevremeno 2000. godine u vreme vladavine Slobodana Miloševića ljudi su blokirali puteve, saobraćajnice, pruge danima i nedaljama i niko nije bio hapšen ni privođen zbog toga. Koliko sam puta pešaka morao da zaobilazim oko kilometar i po svaki dan te blokade da bi uhvatio bus koji je stajao ispred blokirane saobraćajnice. I šta mi je falilo, Ništa. Tadašnja ozloglašena milicija je ipak imala ljudski oblik, nije bila ko ova Vulinova bahata i svirepa da hapsi i maltretira ekološke aktiviste.

Gospodo iz vlasti budite tolerantniji prema protestantima, sada ovim ekološkim, jer kolo sreće se okreće. Negde u aprilu 2012. godine sedeli ste ispred Skupštine Srbije na stiroporu i nikome od sadašnje vlasti ni dlaka sa glave nije falila. Čak smo u maju 2012. godine dobili prvi put u istoriji Republike Srbije predsednika stiroporaša gospodina Tomislava Nikolića.

Zašto gospodo iz vlasti batinate i hapsite ekološke aktiviste???

To su ljudi od krvi i mesa zabrinuti za svoju zemlju, za svoje reke, prirodu, šume, proplanke, livade, biodiverzitet, ptice, divlje životine, za budućnost njihove dece i unučadi. Šta ćete im ostaviti, ako sve pretvorite u beton, hale, solitere, zgrade, puteve, rudnike, fabrike, kamenolome, kanalizacije, šoping molove, benzinske stanice, bazne stanice mobilnih operatera i tako dalje.

Gospodo iz vlasti zamislite se malo, slična sudbina dočekaće i vašu decu i unučiće. Mislite na svoju decu i ne budite siledžije i tabadžije. Ničija nije gorela do zore, izjavi nedavno Ljubivoje Ršumović citirajući staru narodnu izreku. Mislite o tome!!!

Autor teksta je Milisav Pajević, glavni i odgovorni urednik portala EKONEC

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Građani, ekološki aktivisti i brojne organizacije blokirali su danas na više lokacija u Beogradu, ali i po Srbiji puteve zbog Zakona o referendumu i eksproprijaciji.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako je najavljeno na sat vremena, od 14 časova, blokiran je most Gazela i Mostarsku petlju, Pančevački i Pupinov most, Ibarsku magistralu i druge lokacije.

Organizatori su ostavili mogućnost da određene lokacije budu iznenada blokirane, pa se pretpostavlja da navedene lokacije neće biti jedine koje će biti ispunjene građanima.

Skup građana i aktivista počeo je u 13 sati ispred Palate Pravde, a kako javljaju reporteri, policija se primećuje na više lokacija u gradu.

Uprkos jakim snagama policije, aktivisti su blokirali deo puta na Novom Beogradu, stoje na cesti, zvužde i skandiraju.
Više pročitejte ovde.
Izvor: NOIZZ.RS

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kažite nam kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

S početkom priprema za pridruživanje EU (poglavlje 27) kreditiranjem i ulaganjem, Republika Srbija je počela intenzivnije da se bavi temom zaštite životne sredine projektovanjem raznih postrojenja i delova opreme koje smanjuju štetan uticaj na životnu sredinu i klimatske uslove, ali to još nije dalo dovoljno efekata.

Danas se o zaštiti životne sredine skoro svaki dan piše i čuje u medijima više nego ikada. Budi se svest pojedinaca kroz razne ekološke pokrete, jer je stanje u ovoj oblasti bilo zapušteno poslednjih godina. Nakon donošenja zakona i podzakonskih akata i propisa 2009. godine počelo se sa pravilnom primenom, inspekcijski nadzori su bili češći i u praksi imali savetodavnu ulogu. Tih godina, trebalo je postaviti i promovisati zaštitu životne sredine, ne samo pravnim licima i preduzetnicima, već i aktivniju edukaciju stanovništva.
Sa jedne strane, obaveze jednih su velike (kompanije, uvoznici, distributeri), a drugih nikakve (stanovništvo), dok se prilikom uvoza, proizvodnje, distribucije proizvoda i zbrinjavanja otpada plaćaju eko takse i sredstva koja se slivaju u budžet Republike Srbije bez postojanja zelenog fonda, tako stanovništvo nije naučeno da može imati koristi od predavanja elektronskih uređaja, lekova sa isteklim rokom, baterija i slično.

Trenutna situacija se popravlja donošenjem novih Zakona i propisa iz ove oblasti, koji kroz praksu na žalost za sada ostaju u senci, jer se ne primenjuju na pravilan način.
Lično i profesionalno podržavam napore ekoloških pokreta i inicijativa, udruženja, institucija od javnog značaja i visokoobrazovnih ustanova, koje svojim sugestijama i savetima pokušavaju da utiču na donošenje izmena u propisima.
Učestvovanjem na javnim raspravama sa primerima iz prakse i bogatim iskustvom utiru put boljem sutra.
Stručna javnost se mora čuti, jer ukazaje na probleme sa kojima se danas susrećemo u odnosu na zaštitu životne sredine u Srbiji.
Mnoga pravna lica koja su pre 15 godina postavila sistem zaštite životne sredine i dalje ga se pridržavaju, daju dobar primer prakse u ovoj oblasti.
Iz ličnog iskustva mikro, mala i srednja preduzeća su uglavnom zanemarila obaveze ne samo u oblasti u zaštite životne sredine nego i u ostalim oblastima koje se na nju oslanjaju.
Firme koje nisu primenjivale Zakon i pravilnike i koje su svojim poslovanjem ušle u zakonski prekršaj, počele su primenu mera prevencije i ispunjenja zakonskih obaveza tek po plaćanju visokih kazni za neispunjenje zakonskih obaveza iz oblasti zaštite životne sredine.

Profesionalno smatram da je neophodna konkretnija primena zakona, ali i donošenje novih propisa u skladu sa lošom situacijom oko zagađenja vazduha, voda, smanjenjem zelenih površina, izgradnjom malih hidroelektrana, sprovođenjem istražnih radnji vezanih za eksploataciju minerala i otvaranjem rudnika čije su tehnologije štetne po životnu okolinu i život ljudi na duge staze.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pojava korona virusa i širenje zarazne bolesti Covid-19 je za sve, pa i za mene bilo potpuno iznenađenje. Moj život kao i posao se potpuno promenio, budući da se bavim poslovima koji su direktno vezani za komunikaciju sa ljudima.
Promene u načinu ponašanja u svakodnevnom životu su učinile da smo se udaljili i sveli profesionalne kontakte na online sastanke. Porodični život se takođe, promenio, jer smo putovanja i druženja sveli na minimum, a to mi je davalo energiju kako za privatne tako i poslovne uspehe.

Početak i sam tok profesionalnog rada uložila sam da pružim adekvatne informacije o pandemiji, jer smo na liniji bezbednosti i zdravlja, saradnici i ja bili tu da sastavimo planove prevencije, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i relevantnim institucijama napravimo uputstva za prevenciju i korišćenje zaštitnih sredstava, nabavku dezinficijenasa.
U prvim mesecima od početka pandemije pružimo podršku klijentima kako u velikim sistemima, prozvodnim pogonima, gradilištima, ali i hotelijerima, ugostiteljima, obrazovnim ustanovama.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kad smo već kod pandemije, nameće se pitanje koliko je upotreba zaštitne opreme, pre svega maski, rukavica i vizira od presudnog značaja u sprečavanju zaražavanja. Koliko je postojeća zaštitna oprema koja se koristi u proizvodnom procesu kvalitetna i koliko ona štiti zdravlje i bezbednost radnika?

Zaštitna oprema koja je podrazumevala u prvi mah zaštitne maske, rukavice, vizire, odela pomogla je i dalje pomaže da se prenos smanji na minimum. Kako se pandemija odvijala tako su se i znanja o zaštiti menjala, pa smo došli do toga da na primer maske tipa N95 bolje štite pojedinca od pamučne ili hirurške maske.
Sama nabavka i potrošnja sredstava i opreme za ličnu zaštitu je napredovala i pored prakse češćeg korišćenja i dezinfekcije ljudi i prostora, pojavila su se odlična rešenja u vidu vizira i stabilnih sistema za dezinfekciju ruku, merenja telesne temperature, zaštitnih barijera na ulasku u prostor i slično.

Čini mi se da se sa ličnom zaštitom krenulo u dobrom smeru, ali je po meni ostalo pitanje šta sa sistemima ventilacije i klimatizacije odakle vrebaju štetnosti po organizam.
Pravilnici iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao i procene rizika za radno mesto u radnoj okolini do skoro nisu imale prepoznate biološke štetnosti. Poznato je da se jednom napravljeni sistemi retko ili skoro nikada ne čiste i ne održavaju na pravi način zbog finansijskih izdataka. Trebalo bi razvijati tehnologiju i raditi na ugradnji HEPA filtera i ostalih barijera koje bi čestice virusa zadržavali.
Slične pandemije bi mogle izbiti, a mi moramo naučiti kako da se u savremenom dobu štitimo od istih pronalaskom nove opreme i promenom životnih navika.
Štiteći se na radnom mestu, u prevozu, na javnim mestima i zatvorenim tržnim centrima možemo da utićemo na to da se smanji ili ublaži efekat koji virus ima na nas.
Primećeno je za protekle dve godine da su mnogi odoleli oboljevanju pravilnom i redovnom zaštitom. Drugi su pak na radnom mestu primenjivali mere zaštite i prevencije, ali su u svakodnevnom životu bili izloženi virusu opuštenijem načinu života.
Na radnom mestu se pribeglo smenskom radu, radu od kuće i na daljinu čime će u novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu biti jasnije definisane ove mogućnosti.
Preduzeća koja su mogla da obezbede ovakav način rada su imale sigurniji put za svoje poslovanje i svoje zaposlene. Proizvodna i građevinska preduzeća su imala veći problem kako da održe tempo i zdravlje svojih zaposlenih. Svako na svoj način i svaki radnik za sebe bio je u lancu odgovoran za kolege i sebe. Primenom dobrih mera priopisanih u Planu preventivnih mera za sprečavanje zaraznih bolesti držalo se pod kontrolom masovno zaražavanje dezinfekcijom prostora, mašina, delova opreme koji su u direktnom kontaktu sa rukovaocem. Čini mi se da se posle nekoliko meseci od početka primene usporilo što je kod mnogih dovelo do zastoja u proizvodnji kao i desetkovanjem radne snage zbog oboljevanja. Krug se tako proširio i na nabavku materijala, isporuke sirovina, smanjenjem obima proizvodnje i problema sa izvozom.

Što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu i korišćenja lične zaštitne opreme situacija ide na bolje, jer se nabavlja i koristi oprema koja poseduje kvalitet i standarde u skladu sa Pravilnicima i EU standardima.
Proizvođači i distributeri opreme danas su omogućili da na primer zaštitna cipela bude prilagođena radniku koji radi u mesnoj industriji ili u magacinu koja je laka i udobna sa anatonmskim karakteristikama, a opet štiti od klizanja, ali i pada predmeta na nogu.
Odabirom kvalitetne lične zaštitne opreme povećava se bezbednost na radu i sigurnost, a smanjuju povrede na radu i profesionalna oboljenja kao i bolesti vezane za rad.

Imate znanja i iskustva kad su pitanju zdravlje i bezbednost na radu u životnoj sredini. Zašto je neophodno preduzeti sve mere kako bi se sačuvalo zdravlje zaposlenih i životna sredina u nekoj kompaniji ili preduzeću?

Bezbedna i zdrava radna okolina i njeni zaposleni su stub uspešne kompanije, jer se na tom primeru oseti njen inovativni i menadžerski pristup važnim stvarima. Mnoge kompanije su izdvojile sredstva za unapređenje raznim savremenim tehnikama upravljanja uvođenjem standarda ( na primer ISO 9001) i metoda ( na primer Kaizen) koji su u svojim zahtevima detaljniji od zakonske regulative.
Nije ovde samo briga za radnikom izražena već i zaštita kompanije, njenog poslovanja od neadekvatnog i neprimerenog rada pojedinca koji se teško uklapa u primenu procedura i uputstava.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Na bazi Vašeg dugogodišnjeg profesionalnog iskustva u vođenju složenih internih HSE istraga, praćenja rizika usklađenosti i procene rizika, koliko je važna kontinuirana obuka zaposlenih na polju zaštite životne sredine, bezbednosti i zaštite na radu i zaštite od požara?

Bilo da je u pitanju bezbednost na radu, zaštita od požara ili zaštita životne sredine moraju da postoje obuke zaposlenih na samom početku pre stupanja na rad, kao i periodične obuke bilo za jednostavne poslove ili rad na zahtevnim sistemima i opremom za rad.
Najvažnija je stručnost zaposlenog posebno u oblastima visokorizičnih poslova ( proizvodnja, građevina ), gde se svest o opasnostima i štetnostima na tim poslovima stiče još u srednjem obrazovanju.

U današnje vreme se dešava puno prekvalifikacija ili rada na poslovima gde imate primer da pravnik radi na postavljanju i montaži električnih instalacija ili upravlja opremom za rad koja može usled nepažnje da dovede do katastrofalnih posledica po njega i njegove kolege, profesora književnosti koji radi na gradilištu i obavlja naizgled bezopasne poslove na visini.

Prema zakonu svako preduzeće koje se bavi visokorizičnim poslovima mora da ima licencirano lice koje će redovno pratiti, podsećati, edukovati zaposlene na moguće opasnosti. Trenutak nepažnje je na primer iskusnog radnika, po struci bravara koštao gubitka delova ruke, a neiskusnog penzionisanog policijskog službenika života padom sa skele.
Svedoci smo da se pre par dana desila strašna nesreća u pogonu za proizvodnju raketa, te sam mišljenja da se integrisanim radom na svim poljima može sprečiti ili umanjiti rizik prilikom rada na opremi ili korišćenjim oasnih materija, ali i pravilnom edukacijom zaposlenih u sve tri oblasti koje jedna bez druge ne mogu da funkcionišu.

Povrede na radu su neizostavni deo svakog radnog procesa, ali se mogu smanjiti i preduprediti pravilnom edukacijom i stručnim usavršavanjem kadra. U planu je donošenje pravilnika koji će se baviti zaštitom zaposlenih u smislu osiguranja od povreda na radu.
Mnogi poslodavci svoje zaposlene štite i na taj način što ih osiguravaju od teških i / ili smrtnih povreda na radu.
Kontinuirane obuke, ali i provere sistema reagovanja u takozvanim vanrednim situacijama mogle bi da budu od velike koristi, jer bi se u isto vreme proverila spremnost i spretnost sviih koji su obučeni za bezbedan rad onih koji bi u slučaju akcidenta pružili prvu pomoć na pravi način, kao i iskoristili pravilno sva raspoloživa sredstva u prostoru ili van njega.
Nažalost, ovakve vežbe osmišljene na pravi način su retke sa učešćem na primer službom medicine rada i dobrovoljnim vatrogasnim društvima sa svojim kadrom, opremom i vozilima.

Bavili ste se i proceduralnim i u praksi premenjivim poslovima vezanim za aktivnosti koje uključuju i hemijske akcidente. Možete li nam reči koliko je za kompanije bitno da imaju lica/ osobe osposobljene i stručne za upravljanje hemikalijama?

Preduzeća koja su se odlučila da integrišu oblast zaštite životne sredine, ne samo kroz upravljanje otpadom već iIi u rukovanju opasnim materijama, hemikalijama je naišlo na pozitan efekat.

Naime, u praksi sam se susrela sa uvođenjem nove tehnologije u jednoj kompaniji za proizvodnju odeće. Tehnologija za pripremu materijala od vune je podrazumevala korišćenje posebne kombinacije to jest, smeše mašinskim putem.
Hemijske materije koje je trebalo ručno pripremiti kod radnica su izazivale strah. Budući da su to uglavnom bile neopasne materije prema bezbednosnoj listi, a razvijale su neprijatan miris ( koristila se urea (CH₄N₂O) koja se inače posipa na obradive površine ) moj zadatak je bio da održim edukaciju svih korisnika i umirim ih time što sam preduzela mere da se mašina ispita i dobije stručni nalaz, organizovala ispitivanje hemijskih štetnosti čiji je stručni nalaz licencirane kuće za ispitivanja potvrdila da nema opasnih smeša u radnom prostoru, te savetujem poslodavca o pravilnom odabiru ličnih zaštitnih sredstava koja su bila navedena u bezbednosnom listu hemikalija.

Sa druge strane, u jednom predstavništvu strane kompanije koja je koristila hemikalije za pranje i dezinfekciju tkanina i veša uvek je postojala svest o tome da mora da postoji lice osposobljeno za rukovanje i pravilan prijem, skladištenje kako hemikalija tako i otpadne ambalaže, koje će u svakom trenutku na pravi način da odreaguje na mogući hemijski akcident.

Interdisciplinarnost i moja struka su mi pomogli da posmatram upravljanje životnom sredinom i hemiklaijama, kao i zaštitom od požara kroz istu prizmu. Želja mi je da se kompanije fokusiraju na HSE princip kako bi bile uspešnije i konkuretnije na tržištu štiteći radnika, ali i sebe.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Republika Srbija sve više prelazi na „zelenu ekonomiju“ i forsira njen razvoj i primenu. Šta vi mislite da li taj koncept može da zaživi kod nas?

Imperativ života i rada bazira se na zdravoj sredini i „zelenoj“ ekonomiji. Sve vise se pominje termin cirkularna ekonomija, ali je pojam kod nas počeo razvojem pionirskog poduhvata mojih kolega pre 14 godina sa Tehnološko-metalurškog fakulteta i osnivanjem Centra za čistiju proizvodnju.
Cirkularna ekonomija je osnov održivog razvoja, a to je krovni i holistički koncept ekonomije, društva i zaštite životne sredine. Prateći doneta dokumenta, kao što su Zelena agenda zapadnog Balkana i Zeleni dogovor, strategije EU do 2050. godine, kao akcionih planova čime bi se prvo uticalo na promenu klimatskih neprilika i smanjenja negativnih uticaja dolazimo, do toga da je došlo vreme za razvoj i primenu u Republici Srbiji.
Pomoću finansiranja preko projekata GEF, UNECE, IPA i sličnih fondova postavlja se osnov za uvođenje cirkularne ekonomije.
Koncept cirkularne ekonomije je nešto što je meni kao inženjeru tehničko-tehnološke struke od velike važnosti.
Praktično se svodi na to da proizvod morate da osmislite i dizajnirate od sirovina koje su kvalitetne, a reciklabilne na način potpuno održive proizvodnje (ako poštujete pravila energetske efikasnosti), a da nus produkti takve proizvodnje možete da vratite u proces ili predate drugom subjektu koji će iste koristiti kao svoju sirovinu.
Velike kompanije na primer svetski lanac koji prodaje nameštaj i opremu za životni i radni prostor, već u svoj asoritman uvode tepih od vlakana koji se lepe na poseban način čime bi se jednog dana reciklažom mogle odvojiti komponente ili kompanija sportstke obuće ili odeće koja proizvodi patike od recikliranog materijala, čuvena švedska kompanija odeće koja koristi reciklirani tekstil ili flaše za vodu, koje se proizvode od tanje plastike za jednokratnu upotrebu koje se mogu lako reciklirati.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta je neophodno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana podigao nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Zaštitom životne sredine o kojoj toliko danas čitamo i pričamo je bitno početi baviti se i prezentovati najmlađima ( postoje trenutno projekti u predškolskim usotanovama i školama koji promovišu korišćenje prirodnih materijala prilikom edukacija) i kroz edukacije stanovništva o dobrobitima pravilnog korišćenja resursa i upravljanja opasnog I neopasnog otpada.

U mnogim EU zemljama uveliko je razvijen depozitni sistem koji omogućava da deo uloženih finansijskih sredstava za kupovinu na primer staklene ili plastične ambalaže građani mogu da vrate.
Kroz podsticaje bi se stanovništvu moglo pomoći da počne sa sortiranjem otpada, ali tek kada se steknu uslovi za to i počne sa radom postrojenje u Vinči, a višedecenijski problem divlje deponije reši.
U mnogim zemljama je rešen problem deponija što se očekuje i kod nas. Modernizacija zaštite životne sredine u mnogim zemljama Evrope je napredovala do tog nivoa da se na primer jedna od najsavremenijih spalionica otpada nalazi u centru Beča.
Reciklažna dvorišta i samo odvajanje komunalnog otpada su dovedeni do perfekcije, te se u samom centru nikada ne osećaju neprijatni mirisi i zagađenje vazduha je nisko.

Sa druge strane, kompanije su podstaknute u svetu da se bave održivim razvojem, pa se tako od samog projektovanja hala i magacina, centara i pametnih zgrada polazi od koncepta, koji štite životnu sredinu ugradnjom merača emisije štetnih gasova ili ugradnjom filtera ili opreme koja ih vodi na sam vrh, odogvornih kompanija koje brinu o zaštiti životne sredine.

U toku je rad na Mapama puta (istraživanje koje sprovodi Tehnološko-metalurški fakultet Beograd) koje bi dale novi pogled na „zelenu“ ekonomiju kroz program razvoja i nova istraživanja. Kompanije bi bile zaintersovane da učestvuju na zelenim javnim nabavkama, da dobiju eko-znak i imaju eko-dizajn čime bi dobile određeni podsticaj sa stvarnim efektom koje prethodno navedene stavke imaju u poslovanju kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu. Poseban akcenat po meni trebalo bi da bude edukacija u mikro, malim i srednjim preduzećima posebno koja su skoro osnovana.

Sistem „zelene“ to jest cirkularne ekonomije treba da bude obavezujući prilikom pokretanja posla, jer osnivanjem preduzeća vlasnik nije upoznat sa svim zakonskim i finansijskim obavezama ili strategijama od samog uvoza sirovina, transporta do mesta proizvodnje ili prodaje, kao i obavezama koje slede nakon što taj isti proizvod postane optad koji treba sakupiti, tretirati ili skladištiti.

Uključivanje udruženja pri privrednim komorama i pravljenje eko-biznis planova bi pomoglo da se privreda polako okreće održivim sistemima (ugradnja solarnih panela, merača emisije štetnih gasova, postavljanje vetroparkova, grejanje na biomasu i drvenu sečku, korišćenje prerađene otpadne vode u tehničke svrhe, korišćenje nus produkata, kao sirovina za drugu granu industrije i slično).

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U ponedeljak 22. novembra održana je novi seminar „Klimatske promene i energetska efikasnost“ namenjen članicama mreže „Zelena stolica“.

Podržite EKONEC


Podržite EKONEC

Seminar je organizovan u okviru EKO-SISTEM programa podrške. Cilj ovog seminara je bilo unapređenje unutrašnjih kapaciteta članica mreže.

Ovoga puta smo se bavili temama klimatske promene i energetska efikasnost. Seminaru je prisustvovalo 13 učesnica i učesnika. Predavači na seminaru su bili Milica Perić i Ivana Jovičić.

Milica Perić je započela svoju klimatsku radionicu sa zanimljivim zadatkom za učesnike i učesnice. Podelila ih je u grupe i onda dala zadatak da svaka grupa popuni sezonski kalendar za drugo godišnje doba.

Podržite EKONEC

-Pitanja na koja treba odgovoriti su vreme i klima, ekološke aktivnosti, društvene aktivnosti i ekonomske aktivnosti. Zatim nam je objasnila pojam vremena i klime kao i napore koji su ulažu u borbu protiv klimatskih promena. Razgovarali smo o komponentama klimatskih promena: atmosferi, okeanima, kriosferi, biosferi i kopnu. Govorili smo o GHG gasovima sa efektom staklene bašte i zašto se i kako ona pravi. Kao definiciju klimatskih promena ona je navela da je to promena klime pod uticajem čoveka i istakla je povećanje temperature, podizanje nivoa okeana i mora i neravnomerne padavine. Prikazala nam je zanimljive snimke i modele kroz godine kako se klima menjala u odnosu u poslednjim decenijama. Objasnila nam je pojmove adaptacije i prilagođavanja. Zatim je govorila o ranjivosti i kako se ona izračunava. Sve ovo je veoma važno ako govorimo o izradi planova za borbu protiv klimatskih promena, stoji u Saopštenju Zelene stolice.
Kompletan izveštaj sa seminara „Klimatske promene i energetska efikasnost“ pročitajte ovde.
Izvor: Zeleni dijalog

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Toni Vidan, potpredsednik Evropskog biroa za životnu sredinu (European Environmental Bureau) predstavnike Studijskog putovanja Ekosistem programa sa informisao je o stanju politika Evropske Unije po pitanju zaštite životne sredine, posebno se osvrćući na „Evropski Green deal“ i „Zelenu agendu za Zapadni Balkan“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Toni Vidan dugogodišnji je ekološki aktivista koji je svoje prve aktivističke korake napravio u okviru antinukleranog angažmana sredinom osamdesetih u SFRJ u Zagrebu. Ubrzo, potom, bio je jedan od osnivača renomirane organizacije iz Zagreba, Zelene akcije, a aktivno je učestovao na danas čuvenoj Zemaljskoj konferenciji u Riju 1992. godine. Nakon osnivanja Evropske Unije aktivan je i u Savetodavnom tele EU – Europskom gospodarskom i socijalnom odboru (EGSO), u kojem su predstavnici poslodavaca, sindikata i ostalih segmenata organizovanog civilnog društva savetuju tela Evropske Unije u donošenju važnih evropskih direktiva i politika.

Predstavnicima civilnog sektora iz Srbije na početku svog izlaganja predstavio je evropsku proceduru donošenja odluka koja obuhvata tri važna elementa strukture evropskog odlučivanja – Evropske komisije koja je glavna izvršno telo koje i predlaže i izvšava legislative, zatim Evropskog parlamenta, glasa građana Evropske Unije, koji donosi i potvrđuje nove evropske politike zajedno sa Evropskim Savetom koji predstavlja glas članica zemalja Evropske unije.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Izvor: Zelena stolica/ Duško Medić

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Brojna nova i javnosti malo poznata udruženja pozivala su na okupljanje u sredu na Andrićevom vencu ispred zgrade Predsedništva, protiveći se dolasku kompanije za kopanje litijuma Rio Tinto, ali i izmenama Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu koji se upravo usvajaju u parlamentu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Ko su ta udruženja i šta su njihove aktivnosti prema onome što o sebi objavljuju na mrežama?

Prema podacima sa sajta udruženja Ne damo Jadar, oni se zalažu za očuvanje prirode, poljoprivrede i kulture. Pomenuto udruženje predalo je početkom ovog meseca Skupštini opštine Loznica više od 5.000 potpisa građana za građansku inicijativu kojom se predlaže da Skupština izmeni svoju odluku kojom se omogućava otvaranje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto na tom području.
Više o ovoj temi saznajte u tekstu novinara Miloš D. Miljkovića ovde,
Izvor: Danas/ Miloš D. Miljković

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Na svečanosti povodom obeležavanja jubileja 40 godina od osnivanja Nacionalnog parka Tara predstavljena je monografija „Nacionalni park Tara 40 godina postojanja“, koja je nastala kao plod višegodišnjeg rada grupe autora različitih specijalnosti iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Monografija je urađena u saradnji sa JP „Nacionalni park Tara“ i Mikološko-gljivarskim savezom Srbije. Monografiju je prisutnima predstavila jedna od urednica, dr Dragana Ostojić, prikazavši vrednosti zbog kojih je ova planina stavljena pod zaštitu i ističući idealan odnos površina po režimima zaštite.
Upravo činjenica da je sve sprovedeno u skladu sa evropskim kriterijumima na osnovu kojih se proglašavaju nacionalni parkovi, ukazuje na izuzetne prirodne vrednosti ovog područja. Takođe, poseban značaj ove knjige predstavlja to što su predeli pod prvim i drugim stepenom zaštite, istraženi mnogo detaljnije i prikazani temeljnije od svih do sada objavljenih publikacija za područje NP Tara.

Još jedna važna činjenica koja je tom prilikom istaknuta jeste da je istovremeno sa osnivanjem Zavoda za zaštitu prirode Srbije započela i zaštita prvih strogih rezervata prirode na planini Tari, a time i zakonska institucionalna zaštita prirode u Srbiji.

Tom prilikom, direktor JP „Nacionalni park Tara“ Dragić Karaklić dodelio je zahvalnicu Zavodu za zaštitu prirode Srbije za aktivnosti koje su doprinele razvoju, zaštiti, očuvanju i promociji Nacionalnog parka Tara.
Zahvalnice su, kao pojedinci za svoje zalaganje i doprinos, dobile i urednice monografije Dr Dragana Ostojić, načelnik Odeljenja za prirodna dobra, predeone vrednosti i prostorno-plansku dokumentaciju, i Biljana Krsteski, koordinator za zaštićena prirodna dobra iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Vlasnicima kuća i stanova iz Dimitrovgrada kojima su odobrene subvencije za realizaciju mera energetske sanacije nedavno su dodeljeni ugovori.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Dimitrovgrad je jedna od 67 lokalnih samouprava koja je dobila sredstva na konkursu Ministarstva rudarstva i energetike. Odobreno je 57 prijava u ovoj opštini, a najviše je građana zainteresovano za zamenu stolarije.

Građani su dobili pomoć za realizaciju još dve mere – uređenje termičke izolacije i ugradnju kotlova na gas ili biomasu. Dimitrovgradu je na konkursu resornog ministarstva odobreno 2,6 miliona dinara, a isti iznos sredstava izdvaja i ova opština.
Kompletan tekst novinara Zorana Panića pročitajte ovde.
Izvor: Danas/Zoran Panić

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Privredna komora Srbije, kao partner 16. Međunarodnog sajma energetike i 17. Međunarodnog sajma zaštite životne sredine, organizovala je stručnu konferenciju „Šanse i izazovi na putu ka dostizanju održivog rasta i zdrave životne sredine“ u cilju unapređenja održivog privrednog razvoja u Srbiji i predstavljanja mogućnosti u ovom domenu koje se pružaju građanima naše zemlje.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Na skupu su predstavljene aktuelne inicijative i projekti koje sprovode nadležne institucije, kao i dostupni fondovi za privredu u 2022. godini iz sektora ekologije i energetike.

Rukovodilac grupe za kružnu i zelenu ekonomiju u Ministarstvu ekologije i zaštite životne sredine Aleksandra Vučinić rekla je da je njeno ministarstvo prošle godine napravilo važan iskorak i uvelo Mape puta za cirkularnu ekonomiju, dokument koji predstavlja pravac kojim će naša zemlja ići u ovoj oblasti.

Takođe, u okviru Zakona o planskom sistemu urađena je analiza efekata cirkularne ekonomije, na osnovu kojih se ove godine izrađuje trogodišnji Strateški akcioni plan, kako sprovoditi cirkularni održivi privredni sistem u našoj zemlji, poručila je ona.

Dodala je da je predviđeno da plan bude usvojen u prvom kvartalu sledeće godine.

Kada su u pitanju rojekti za narednu godinu, Vučinić je najavila projekat koji će sprovoditi ministarstvo i UNDP o smanjenju karbonkog otiska korišćenjem cirkularne ekonomije.

Podržite EKONEC

Poručila je da će ministarstvo ponuditi privrednicima niz mogućnosti i sredstava kako bi se smanjio štetan uticaj kompanija na životnu sredinu.

-Kada je u pitanju podrška privredi, ideja je da se urade detaljne analize njihovog poslovanja i uticaj na životnu sredinu, da se prepoznaju slabe tačke i da se preoruče aktivnosti, kako bi preduzeć smanjili korišćenje resursa i energije, kaže Vučinić.

Sajma ekologije i energetike trajaće i sutra, a svi zainteresovani mogu da pogledaju inovativna rešenja i proizvode malih i velikih proizvođača iz Srbije i sveta.

Električna vozila, zeleni održivi krovovi, održiva brojila i kompost koji najbrže prerađuje organski otpad neki su od razloga zašto je ovaj sajam interesantna destinacija Beograđanima.
Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača