SREĆNA VAM NOVA GODINA!

31. децембра 2021.

Redakcija EKONEC-a Vam želi puno zdravlja, sreće, radosti i uspeha u 2022. godini.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Učestvujete u jedinstvenom takmičenju u zimskom prihranjivanju ptica „Ptice moje hranilice – Praznično brojanje ptica”, koje organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Cilj takmičenja je da pomognemo pticama da lakše prezime u periodu godine kada im je teže da pronađu hranu, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

To je ujedno i lepa prilika da ih posmatranjem bolje upoznamo i damo svoj doprinos građanskoj nauci jer dobijeni podaci o posmatranim pticama nam pomažu u proceni njihove ugroženosti i kasnije zaštiti.

Takmičenje traje do 15. januara 2022. godine i u njemu mogu učestvovati osobe svih uzrasta sa teritorije Republike Srbije koje u svom dvorištu, na balkonu ili u parku postave jednostavnu hranilicu za ptice.
Više o ovom takmičenju pročitajte ovde.
Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U toku protekle godine završeni su radovi na dve osnovne škole, koji su finansirani od strane Ministartsva rudarstva i energetike i grada Kragujevca. Radi se o energetskoj sanaciji Osnovnih škola „Radoje Domanović” i „Prota Stevan Popović“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Vrednost radova na OŠ „Radoje Domanović” iznosila 35 miliona dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 20, a grad 15 miliona dinara.


Na školi je zamenjena stolarija, postavljena je izolacija, postojeće fluo svetiljke su zamenjene LED sijalicama i ugrađeni su termostatski ventili i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja na sistemu daljinskog grejanja.

Početkom godine završeni su radovi i na Osnovnoj školi „Prota Stevan Popović“ u selu Čumić, koji su obuhvatili zamenu stolarije, postavljanje izolacije, zamenu grejanja (prelazak sa grejanja na električnu energiju na grejanje na pelet) i zamenu unutrašnjeg osvetljenja. Vrednost ovih radova je iznosila 60 miliona dinara.

U toku je javna nabavka za izvođača radova za energetsku sanaciju Osnovne škole „Mirko Jovanović”, koju će takođe Ministartsvo finansirati sa 20 miliona dinara, dok će grad obezbediti ostatak novca.

Na školi će biti zamenjena stolarija, postavljena izolacija, postojeće fluo svetiljke biće zamenjene LED sijalicama i biće ugrađeni termostatski ventili i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja na sistemu daljinskog grejanja.

U toku protekle godine, po prvi put je sproveden konkurs za subvencije domaćinstvima za mere energetske efikasnosti – ugradnju stolarije, zamenu kotlova na čvrsta goriva kotlovima na gas i pelet i ugradnju solarnih kolektora za zagrevanje potrošne tople vode.
Ministartsvo rudarstva i energetike je izdvojilo 5 miliona dinara, a grad 5.800.000 dinara i finansirano je 146 domaćinstava. Od toga 72 za zamenu stolarije, u vrednosti 6,299,480.09; 11 domaćinstava za kotlove na pelet, vrednosti 935,000.00; 62 domaćinstva za kotlove na gas, vrednosti 3,451,834.50 i jedno domaćinstvo je dobilo subvenciju za solarne kolektore vrednosti 120.000 dinara.

U toku je konkurs za subvencije za solarne panele za proizvodnju električne energije, tačnije za privredne subjekte koji se bave ugradnjom solarnih panela (konkurs je otvoren do 5. januara 2022. godine i nalazi se na linku: https://www.kragujevac.rs/javni-poziv-za-ucesce-privrednih-subjekata-u-sprovodjenju-mere-energetske-sanacije-putem-ugradnje-solarnih-panela/).
Nakon toga, krajem januara biće raspisan konkurs za građane. U ove svrhe je obezbeđeno 10 miliona dinara – pet miliona od Ministarstva i isti iznos od grada Kragujevca.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC


Kompletan tekst koji je napisala Ana Radojević, energetski menadžer Grada Kragujevca možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Povodom obeležavanja Evropske nedelje reciklaže otpada u periodu od 29.novembra do 3. decembra, UG Ekološko društvo „Bujanovac“ pozvalo je sve obrazovne ustanove sa teritorije opštine Bujanovac da se uključe u akciju koja je bila organizovana povodom obeležavanja ove nedelje u cilju smanjivanja količine otpada na Gradskoj deponiji i drugim divljim deponijama, a time i smanjivanja zagađenja u životnoj sredini.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Akciji se je odazvalo 6 škola i to: SŠ „Sveti Sava“, SŠ „Sezai Surroi“, OŠ „Branko Radičević“ iz Bujanovca, OŠ „Vuk Karadžić” iz Levosoja, OŠ „Dragomir Trajković“ iz Žbevca i OŠ „Bora Stanković“ iz Klenika. U toku je uključivanje OŠ „Muharrem Kadriju“ iz Velikog Trnovca u ovu akciju.
Ova akcija je volonterska i sprovodi se u partnerstvu sa operaterom „Green Industry“ iz Beograda i Romskim humanitarnim centrom – RHC iz Bujanovca, a određene usluge vrši i JP „Komunalac“ Bujanovac.

Prve količine PET ambalaže predala je OŠ „Vuk Karadžić” iz Levosoja dana 08.12.2021. godine, i to: 24 kilograma providne bezbojne PET ambalaže i 18 kilograma providne plave i zelene PET ambalaže.
Od dana potpisivanja Ugovora, sva naredna plaćanja vršiće se preko računa škole.

U školama su održane prezentacije i učenicima su pokazane oznake za reciklažu na plastičnoj, metalnoj, staklenoj i papirnoj ambalaži.

Romski humanitarni centar – RHC Bujanovac sa školama koje su uključene u ovu akciju sklopio je ugovore kojima su definisani uslovi sakupljanja i prodaje reciklabilnih komponenti neopasnog otpada.

Ova akcija trajaće do kraja školske 2021/2022. godine i zadnja nedelja svakog meseca biće posvećena reciklaži otpada.

Najvrednije škole koje prikupe najviše reciklabila srazmerno broju učenika, mogu očekivati i posebne nagrade na kraju školske godine.

Pozivamo i sve zainteresovane građane da se uključe u ovu akciju.
Više informacija može se dobiti preko telefona 064 25 07 123 i 062 18 54 345.

Više o ovoj akciji pročitajte ovde.
Izvor: Mr Snežana Milošević/ Ekološko društvo „Bujanovac“

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Odbor za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije danas je održao sednicu, na kojoj je razmotrio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Informacije o radu za navedene periode obrazložila je državna sekretarka u Minstarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković. Ukazala je na normativne aktivnosti Ministarstva, kao i na aktivnosti sektora u okviru Ministarstva.

Odbor za zaštitu životne sredine je, nakon kraće rasprave, prihvatio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Dušan Marić, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Žarko Bogatinović i Nevenka Kostadinova.
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

U okviru EKO-SISTEM programa pokrenuto je istraživanje „Pristup informacijama i učešće u donošenju odluka o životnoj sredini na lokalnom nivou„.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Istraživanje se sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa, a za potrebe Koalicije 27.

Organizatori istraživanja Vas pozivaju da uzmete učešće u istraživanju i izdvojite 5 minuta kako biste popunili odgovore na zadata pitanja.

Istraživanje je anonimno, a možete ga popuniti ovde.

Rok za popunjavanje upitnika je 9. januar 2022. godine.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Građani i građanke Srbije pokazuju značajno interesovanje za temu o prisustvu štetnih hemikalija u proizvodima i motivisani su da koriste svoje pravo na informaciju koje im omogućava Zakon o hemikalijama.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Građani smatraju da im je aplikacija Scan4Chem koristan alat pomoću koga mogu doći do informacija o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima, na osnovu kojih donose pametne izbore pri kupovini.
Promenom potrošačkih navika na ličnom nivou štite svoje zdravlje, zdravlje svoje porodice, javno zdravlje, kao i životnu sredinu.

To je zaključak završne regionalne konferencije „Ostvarivanje prava potrošača na informaciju o štetnim supstancama u proizvodima pomoću digitalnih alata“ koju je organizovalo Udruženje Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem).

Na konferenciji su učestvovali predstavnici nadležnih državnih organa za oblast upravljanja hemikalijama, zatim predstavnici privrednog sektora, zdravstvenog, akademskog i civilnog sektora u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Više informacija sa ove regionalne konferencije možete pročitati ovde.
Izvor: Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem)

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, na sednici od 22. decembra 2021. godine, usvojio je Zaključak sa Programom javne rasprave o Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva zainteresovane građane, kao i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Predlog programa i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Javna rasprava sprovodi se u periodu od 23. decembra 2021. godine do 11. januara 2022. godine.

Javnu raspravu o Predlogu programa, Ministarstvo zaštite životne sredine održaće u formi video konferencije ili na drugi mogući način, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o tačnom vremenu i načinu sprovođenja planiranih aktivnosti u okviru javne rasprave o Predlogu programa.

Program javne rasprave o Predlogu programa, sa tekstom Predloga programa i prilozima, možete preuzeti OVDE.

Javno predstavljanje Predloga programa, Ministarstvo zaštite životne sredine održaće 30. decembra 2021. godine putem video konferencije u periodu od 12,00 do 14,00 časova.  Pristupanje javnom predstavljanju Predloga programa omogućeno je putem linka: https://ekologija.webex.com/ekologija/j.php?MTID=m6a17bc3db16be9d628d802ebcf0966ae

Meeting number: 2363 441 6474
Password: vfHAyieJ472

Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se Ministarstvu zaštite životne sredine na Obrascu za komentare koji možete preuzeti OVDE ili putem elektronske pošte na e-mail adresu: sekretarijat@ekologija.gov.rs ili poštom na adresu Ministarstvo zaštite životne sredine, Beograd, Omladinskih brigada 1, sa naznakom: „Za javnu raspravu o Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.

Uz navedeni Predlog programa oglašava se i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na Predlog programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine (u daljem tekstu Izveštaj o strateškoj proceni uticaja) koji možete preuzeti OVDE.

Uvid u Izveštaj o strateškoj proceni uticaja možete izvršiti i lično u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine – kancelarija 604, Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, uz prethodnu najavu putem mejla sekretarijat@ekologija.gov.rs

Predlozi, sugestije, inicijative i komentari na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja dostavljaju se Ministarstvu zaštite životne sredine na Obrascu za komentare koji možete preuzeti OVDE ili putem elektronske pošte na e-mail adresu: sekretarijat@ekologija.gov.rs ili poštom na adresu Ministarstvo zaštite životne sredine, Beograd, Omladinskih brigada 1, sa naznakom: „Za javnu raspravu o Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Posmatrano sa ekološkog stanovišta, Srbija danas predstavlja krajnje zaostalu, zapuštenu zemlju, zemlju koja je u ozbiljnoj ekološkoj krizi. Zaboravili smo da, pre svega, imamo dobre prirodne uslove za razvoj poljoprivrede, a istovremeno smo navalili da preko kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i izvorišta podzemnih voda gradimo fabrike i rudnike – zagađivače, zatim naselja, autoputeve, železničke pruge, pa i beogradski metro. Odnos prema najvažnijim potencijalima – vodi, zemljištu i vazduhu, nam je, u najmanju ruku, neodgovoran. I dok se svet ozbiljnije pripremao i preduzimao konkretne mere na zaštiti i očuvanju životne sredine i održivom razvoju na Planeti, mi smo sredstva trošili na raznovrsne zagađivače i njihove prljave tehnologije, i uz to, sve više zaostajali na putu borbe za ublažavanje klimatskih promena.

Usvajajući Nacionalnu strategiju održivog razvoja još 2008. godine, Republika Srbija je prihvatila da održivi razvoj postane njeno trajno razvojno opredeljenje i jedan od uslova za ulazak u porodicu savremenih evropskih država. Koja je to bila vizija i koje vrednosti su promovisane ovom Strategijom? Republika Srbija je 2017. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa odgovarajućom infrastrukturom, kompatibilna sa standardima EU, sa privredom zasnovanom na znanju, efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima, većom efikasnošću i produktivnošću, bogata obrazovanim ljudima, sa očuvanom životnom sredinom, istorijskim i kulturnim nasleđem, država u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane.

Gde smo to mi danas posle svih ovih godina i proklamovanih vizija, da li smo bliže ili dalje od ovoga što smo još 2008. godine zacrtali kao naše vrednosti i ciljeve? Očigledno da nismo! Naša strategija održivog razvoja ne postoji od 2019. godine, kao i svi prateći, a preko potrebni dokumenti. Zato što su ovakvi strateški dokumenti istekli, danas, na kraju 2021. godine, ne postoji više jasan strategijski okvir politika (što je bio verovatno i cilj!), pa onda može svako da radi šta hoće i da za to ne odgovara. Zakoni Srbije uglavnom ne važe za strane investitore kada je u pitanju oblast životne sredine, ali i druge oblasti koje se tiču rada i radnih praksi.
Gde mi to onda idemo, ako uopšte igde idemo? Dalje smo od Evrope i promovisanih vrednosti više nego što smo ikada bili od kada je ova Strategija napisana! Ovo nije put Srbije u EU, nego svojevrsni pokušaj stvaranja male Afrike usred Evrope.
O tome svedoči sveopšte opravdano nezadovoljstvo i bunt lokalnih zajednica i pojedinaca kada je oblast životne sredine u pitanju i ono što se u Srbiji čini kako bi se izašlo u susret investitorima, koji samo žele da za što kraće vreme iscrpe sve ono čime Srbija raspolaže, pa da iza sebe ostave pustoš, siromaštvo i nenadoknadivu štetu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Hoće li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeti da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Nedemokratski režimi, po pravilu, formiraju nekvalitetne i nekompetentne sastave resornih institucija, oslanjajući se na kadrove vladajuće stranke. Takvi režimi prepoznatljivi su po nesnalaženju i lutanjima, pre svega na planu zaštite životne sredine, koju nisu poznavali i kojoj nisu davali odgovarajući značaj. Ako govorimo o našem Ministarstvu zaštite životne sredine, nikako ne možemo biti zadovoljni njegovim (stručnim) sastavom. Ne mogu da ne podsetim na pristupno izlaganje nove ministarke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po kome se već tada videlo da na čelu tog važnog Ministarstva ne dobijamo nikakvog znalca, da ne kažem vizionara.

Uopšte, obrazovanje stanovništva u Srbiji na tom polju je vrlo nisko. Pođimo samo od činjenice da je neorganska (geološka) sredina temelj na koji se oslanja i od kojeg zavisi živi svet, a da je geologija, jedna od najvažnijih prirodnih nauka, izbačena kao predmet iz srednjih škola u našoj zemlji. Zato sada imamo, razumljivo, i administraciju i građane koji se teško snalaze po pitanjima prirodne (životne) sredine, zatim obezbeđenja energetskih sirovina i energije, održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Uz to, odnos vlasti prema obrazovanju i nauci je uglavnom nezadovoljavajući, a nepovoljan momenat za zemlju predstavlja što su dve najvažnije javne ustanove države – Geozavod (u smislu istraživačke kuće) i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ praktično van kompetencija države. Geozavod, naučno-istraživačka institucija evropskog ranga, vise od pet decenija je uspešno istraživao mineralne resurse i podzemne vode, rešavao inženjersko geološke probleme zemlje, da bi ova ustanova 2005. godine bila integrisana sa Geoinstitutom, od čega je godinu dana kasnije nastao Geološki institut Srbije, i konačno, 2011. godine – Geološki zavod Srbije. Kako i sam direktor ove nove nacionalne geološke kuće ističe, osnovni cilj je priprema informacije potencijalnosti regiona sa aspekta mineralnih sirovina, podzemnih voda i geotermalnih resursa za teritoriju Srbije, kao deo kontinuiranih nastojanja u cilju promocije investicija u oblasti geologije i rudarstva. Tako je zvanično Geološki zavod Srbije postao šalter za izdavanje (prodaju za simboličnu sumu/poklanjanje) vrednih podataka sticanih decenijama, pre svega od strane svetskih stručnjaka iz Geozavoda, a da bi po našim terenima vršljale raznorazne strane kompanije tipa „Rio Tinto“, „Dundee“ i njihovi srpski podanici.
Moje je mišljenje da aktuelni sastav Ministarstva zaštite životne sredine neće uspeti da odgovori svom zadatku u zaštiti životne sredine i prirode u Srbiji, što se već dobrim delom u praksi i pokazalo. Tu, svakako, ogromnu odgovornost ima i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa svojim megalomanskim planiranjem 40 rudnika litijuma i neusaglašenim izjavama povodom dalje okupacije velikog dela Srbije od strane „Rio Tinta“, kao i ubrzanim izdavanjem dozvola za istraživanja (eksploataciju?) svega što može da donese novac donosiocima odluka. Mnogi sporazumi između Vlade i „Rio Tinta“ nisu ni objavljeni, čak i nakon što su ih građani legalno tražili, što ukazuje na ozbiljan nedostatak transparentnosti i potencijalnu korupciju u ime Vlade.

Upravo kao profesor, ja učim studente jednom od glavnih principa u struci – principu transparentnosti. Ako nemam šta da krijem, a želim da ukažem na značaj nekog projekta, svakako primenjujem pravilo transparentnosti. Slažem se da moderan svet ne može bez mobilnih telefona, ali ne shvatam zbog čega baterije za telefon baš treba da budu iz Srbije ili sličnih savremenih kolonija.

Konačno, apsolutno ne mogu da podržavam strateške odluke onih koji ih donose, a u većini su to nekompetentne osobe, sa kupljenim diplomama, doktoratima – plagijatima, koji čak ne znaju tečno ni da pročitaju ili izgovore ono što im se napiše kao zvaničan stav. Svako treba da radi poslove za koje je kompetentan, a kada bi se to pravilo sprovodilo u Srbiji, onda bismo i ja i kolege koje dele moje mišljenje mogli da damo pravi doprinos Srbiji i njenom napretku.
Svi znamo kako je prioritet cele ugrožene teritorije upravo poljoprivreda, naša dužnost je da se izborimo da tako i ostane. Ako smo već žrtvovali kvalitetno poljoprivredno zemljište u okolini Zrenjanina i poklonili ga kineskoj kompaniji „Ling Long“ za izgradnju fabrike guma, kao i zemljište Istočne Srbije kompaniji „Zijin“ i raznim multinacionalnim kompanijama koje nam samo donose najprljavije tehnologije, treba bar da sprečimo pohod kompanije „Rio Tinto“.

O uništenju beogradskog vodoizvorišta u Makišu izgradnjom metroa ili nepreduzimanju da se reši višedecenijski problem pijaće vode za stanovnike Zrenjanina i većeg dela Vojvodine (a rešenja ima, ako se pita struka), ili ubrzanoj likvidaciji stanovništva većih gradova u Srbiji zagađenim vazduhom, ne bih govorila ovog puta, očekujem da će uskoro svima koji su odgovorni za ovu prodaju i uništenje države, suditi odgovarajuće institucije.

Želim da istaknem da se ni ja, niti bilo ko u mojoj porodici ne bavi politikom, ali smatram da se stručnjaci moraju pitati kada je neka pojava štetna po državu i građane Srbije. Ukoliko ne pokažemo da stručnjaci treba da imaju glavnu reč u rešavanju problema, onda nastupa osveta loših đaka, to jest, polupismenih donosilaca strateških odluka, što i inače diktira život u Srbiji poslednjih decenija. Nemešanjem u goruće probleme, mi, koje u poslednje vreme kvalifikuju kao zgubidane i nestručne, takođe postajemo podrška onima koji nam okupiraju zemlju.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Da li je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Nijedna od velikih pandemija i epidemija u skorijoj prošlosti nije imala opseg i smrtonosne posledice kao pandemija virusa korona, koja je od početka 2020. godine postala globalna opasnost i nepoznanica, pa promenila životne tokove na Planeti.
Bilo je primetno od samog početka da se medicinski stručnjaci i svet u celini nisu dobro pripremili i organizovali. Virus se, sa svoje strane, uporno širio i mutirao u nove i nove oblike. Vakcinacija nije davala željene efekte, pa je posle prve vakcine trebalo davati drugu, treću, četvrtu…
Nameće se pitanje da li je scenario za ovu pojavu osmišljen mnogo ranije, da bi se proredilo stanovništvo na Planeti, a pojedinci došli do basnoslovnog bogatstva – vrlo brzo će istina izaći na videlo.

U ove dve godine, ponašala sam se trezveno i pridržavala opštih pravila koja važe za sve (infektivne) bolesti, a to je – preventiva – higijena, jačanje imuniteta, održavanje mentalne snage.
Sve to mi je pomoglo, tako da pandemija nije posebno uticala na lične i profesionalne aktivnosti. I nisam se vakcinisala, niti imam nameru da mi neko diriguje šta da radim da bi se farmako biznis u svetu širio čak brže nego i trgovina oružjem.

Pre nego što počnemo da pričamo o aktuelnim pitanjima, podsetiću javnost da ste Vi pre dve godine postali počasni član Evropske asocijacije geologa i naftnih inženjera. Koliko je to priznanje važno za Vas lično, ali i za Republiku Srbiju?

Diplomirala sam na Smeru za primenjenu geofiziku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, magistrirala na Smeru za teorijsku fiziku Prirodoslovno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, a doktorirala u TEMPUS centru za međunarodne studije u oblasti inženjerstva zaštite životne sredine Univerziteta u Novom Sadu.
Prvih 25 godina bila sam angažovana kao inženjer geofizike u Geofizičkom institutu NIS-Naftagasa, a 2007. godine počinjem da radim kao univerzitetski profesor. Trenutno sam na Smeru za industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu (Univerzitet u Novom Sadu). Objavila sam preko 120 radova u međunarodnim i domaćim časopisima, održala preko 30 predavanja po pozivu širom sveta, i bila predsednik naučnih i organizacionih komiteta i urednik zbornika radova većeg broja naučnih skupova.

Preko dve decenije sam član najvećih stručnih asocijacija iz oblasti geofizike i naftnog inženjerstva (EAGE, SEG, SPE, EGU), a od 2007. sam osnivač i predsednik Asocijacije geofizičara i ekologa Srbije (AGES) i mentor studentskih sekcija.
Dobitnica sam brojnih međunarodnih priznanja, od kojih su mi dva najdraža: prvi put do tada dodeljena povelja Globalni šampion, koju sam dobila na godišnjem kongresu SEG u Hjustonu, 2009. godine, da bi organizatori izdvojili moj doprinos toj asocijaciji od ostalih regionalnih lidera, kao i Počasni član EAGE (jun 2019., London) – poslednje četiri decenije se svake godine ovo priznanje dodeljuje jednom zaslužnom članu ove asocijacije, a ja sam 41. dobitnik po redu i prva žena koja je počasni član.
Ovo ugledno priznanje mi zaista mnogo znači, upravo zbog toga što su vodeći svetski geofizičari time pokazali poštovanje prema mom specifičnom pristupu struci, to jest, insistiranju na promociji humanitarnog ekspertskog rada, kao i posebnog pristupa studentima i radu sa njima.

Tu se, svakako, mora istaći jedan od projekata koje sam vodila i koji predstavlja moje životno delo u karijeri, a to je dvogodišnji projekat istraživanja klizišta u Srbiji i BiH, nastalih u poplavama 2014. godine. Projekat je finansirala svetska geofizička asocijacija, SEG, ali su znatnu finansijsku podršku pružili i EAGE i CEI. Projekat sam, u ime AGES, vodila ja, uz podršku 16 kompanija i fakulteta iz devet država u opremi i softveru (Japan, Australija, Rusija, Amerika, Švedska, Nemačka, Italija, BiH i Srbija), kao i 24 eksperta iz ovih zemalja. Svakako je velika uloga i 36 studenata iz Japana, BiH, Crne Gore i Srbije. Izvedena su kompleksna geofizička istraživanja na osam lokaliteta (12 klizišta) u Srbiji i BiH, studenti su od eksperata naučili sve faze procesa akvizicije podataka na terenu, ali i obrade i interpretacije. Ono što je najvažnije je da su od svojih starijih kolega shvatili da mnogo znači kada čovek radi volonterski, kada daje sve od sebe, a ne očekuje ništa za uzvrat.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Drugi deo pitanja – koliko je ovo priznanje važno za Srbiju, zahteva veću diskusiju. Kao i mnogo puta do tada, ne samo na svom primeru, shvatila sam da svako takvo priznanje može biti doprinos ugledu struke i stručnjaka naše zemlje. Reference se godinama (i decenijama) uvećavaju i u jednom trenutku zaista mogu da učine da se ostvari nešto što ranije nije bilo moguće.
Konkretno, početkom devedesetih godina prošlog veka krenula sam da nastupam sa radovima na najvećim kongresima širom Planete. Kako su to bile one nesrećne ratne godine na našim prostorima, čak i na takvim skupovima se osećala netrpeljivost prema retkim kolegama iz Srbije.
Međutim, nisam mogla da odustanem (i pored odsustva finansijske podrške institucija), želela sam da pokažem svima da se i u mojoj zemlji neko bavi naukom i postiže rezultate, promovisala Srbiju po celom svetu, pozivala predsednike najvećih stručnih asocijacija da organizuju kongres u Beogradu, da dovedemo svet u Beograd koji je pod sankcijama.
Međutim, sav nadljudski trud bio je uzaludan. Godinama sam ponavljala isto, delila desetine kilograma promotivnih materijala o našim prirodnim lepotama, ali svi su me samo sa simpatijama gledali. Posle desetak godina su mnogi koji bi me prepoznali na kongresu negde u svetu, počeli da me dozivaju: Srbija! Verovatno im je moje ime ličilo na to. I shvatila sam da ne treba da odustajem.
Osnovala sam Asocijaciju, a od 2009. svake godine mnoge strane kolege sa radošću dolaze u Beograd i Srbiju. I eto, trud se isplatio – odmah po dobijanju nagrade u Londonu, ponuđeno mi je da se veliki godišnji kongres EAGEa (Evropska asocijacija geofizičara i naftnih inženjera) održi u Beogradu!
Sa ponosom mogu da kažem da će se 18-22. septembra 2022. godine u Beogradu održati ovaj kongres, gde se očekuje oko 500 učesnika i oko 50 izlagača na Tehničkoj izložbi. Predsednik sam Naučnog i Organizacionog komiteta Konferencije, a uključene su i brojne koleginice i kolege iz Srbije i Balkana.

Možda bi ovde bilo dobro da stanem i da to bude odgovor – koliko je ovo priznanje važno za Srbiju. Ipak, postoji i ta tamna strana cele priče – koliko Srbiji uopšte znači doprinos pojedinaca i da li im ona, uopšte, daje podršku? Ako pređemo preko toga da sam čak pet godina pre dobijanja nagrade u Londonu 2019. godine bila nezaposlena (kao redovni profesor), možda nije loše pomenuti da sam, nekih mesec dana po povratku iz Engleske, konkurisala upravo za visoku poziciju u već pominjanom Geološkom zavodu Srbije. Ispitivanje raznih kompetencija nas troje kandidata u okviru konkursne procedure trajalo je više od godinu ipo dana, a onda smo pozvani kod direktora Geološkog zavoda, da bi i on dao svoju ocenu. Posle toga je nastupilo zatišje od 13 meseci, trebalo je Vlada da donese konačnu odluku. Tako sam pre dva meseca konačno dobila rešenje na tri strane, gde se opisuju rezultati bodovanja svake faze testiranja. Konačni rezultat pokazao je da sam zauzela prvo mesto, sa ubedljivo najviše bodova. Međutim, izabran je kolega koji je bio na trećem mestu, sa najmanje bodova, uz obrazloženje direktora da već godinama uspešno obavlja posao v.d. zamenika direktora.

Ne želim da sakrijem svoje razočarenje zbog ovako donete odluke. Takođe, sam šokirana, jer se na ovaj način otvara pitanje zbog čega onda Služba za upravljanje kadrovima uopšte postoji i raspisuje konkurse? Sve se svodi na odluku pojedinca, pri čemu se nameće pitanje kako je zakonski prihvatljivo da odluku donosi osoba koja vodi državnu instituciju (Geološki zavod Srbije) i u punom je radnom odnosu sa 70 godina života? Gde je tu zakon koji treba da važi u državnoj instituciji?

Pošto je rok za pokretanje postupka na Sudu bio samo mesec dana, pokušala sam da zatražim zaštitu od Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost, jer upravo ministarka Mihajlović, koja je na čelu, ističe da bi trebalo vise žena da bude među rukovodiocima. Međutim, ni posle mesec dana, odgovor nisam dobila.
Sada se samo nameće pitanje – da li su Srbiji uopšte potrebni oni koji svojim poštenim radom i znanjem stvaraju neku lepšu sliku o Srbiji?

Nedavno ste kao govornik učestvovali na protestu Litijum u Levču? NE! Odbranimo Rekovac! Šta ste rekli prisutnim građanima na protestu?

Poznato je da su prirodni uslovi – geološki, morfološki, pedološki i klimatski, u predelima neogenih basena Srbije veoma povoljni za kvalitetan i zdrav život stanovništva. Zbog toga su na tim terenima podignuta brojna naselja, uključujući i ona u prelepom Levačkom basenu. Pokušaji da se na ovakvim prostorima razvije eksploatacija litijuma u drugim evropskim državama su propali. Preciznije, ne postoji država koja bi dozvolila rudarsku proizvodnju ove mineralne sirovine, znajući da na tim područjima, u uslovima takvog tipa zagađenja podzemnih i površinskih voda, poljoprivrednog zemljišta i vazduha, za čoveka više nema života. Postavlja se pitanje zašto baš mi treba to da dozvolimo, zašto žitelji Jadra, Levča i drugih područja Srbije moraju da napuštaju svoje domove i sele se uz velike životne neizvesnosti.

Postoje prirodni uslovi tog kraja da se još bolje organizuje život. Levački basen raspolaže značajnim rezervama podzemnih voda za piće, što se potvrdilo dubokim bunarima u tom kraju. Kvalitetno poljoprivredno zemljište zahvata veliku površinu i može se, uz primenu agrotehničkih mera i savremenih pristupa, daleko bolje iskoristiti, što je u praksi pokazao primer plantaže jabuka i raznih drugih voćnjaka. Sve to se na ovom i drugim ugroženim područjima može postići uz pomoć države, koja treba da pomaže stanovništvu, a ne da ih tera sa svojih imanja.

Postojeće nepovoljne okolnosti zahtevaju izuzetno angažovanje stanovništva ovih krajeva, da se uz žitelje Jadra i drugih ugroženih mesta Srbije, iskaže jedinstveni otpor prema stranim kompanijama, koje su nemilosrdne kad vide svoje interese, ali i njihovim pomagačima iz naše vlasti, da svoje ciljeve ostvare.

Ekonomski patriotizam koji se promoviše nije ono što je kratkoročno ili vremenski oročeno (dok traju rezerve rude litijuma i drugih rudnih bogatstava), nego je to ono što je realno i održivo na dugi rok.
U svom obraćanju stanovnicima Rekovca i drugih naselja Levačkog basena, naglasila sam potrebu organizovanja i oštre borbe naroda ovog kraja za opstanak na svojim ognjištima.
Zdravi ljudi, zdravo prirodno okruženje i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane su jedini garant da će se u Srbiji rađati nove i zdrave generacije. Svako ko živi u Srbiji ili dolazi u nju kao investitor, mora da zna da su ljudi, zemljište i vode naše najveće bogatstvo, a ne ruda litijuma i druge mineralne sirovine. Zato interes modernih faraona i pohlepnih eksploatatora nije i interes naroda Srbije. Oni ovaj narod i ne vide, niti su ga u istoriji ikada i videli, već vide samo resurse, interese i novac koji će se zaraditi od metala/minerala čijim će se dobijanjem posledično uništiti najveće bogatstvo kojim Srbija raspolaže.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta mislite o projektu „Jadar”? Da li je dobro za zemlju poput Republike Srbije da otvori rudnik tog tipa i kakve će biti posledice na tlo i životnu sredinu ako se to dogodi?

Zbog svoje potencijalnostii otkrivanja minerala jadarita, neogeni basen Jadra je prvi privukao strane investitore. Zašto je nastao problem? Nedovoljno obrazovana, pohlepna i nedovoljno iskrena prema svom narodu, državna administracija je poslovno sarađivala sa kompanijom „Rio Tinto“, ne interesujući se za to šta misli narod povodom ove saradnje. I tako se u svetu po prvi put dogodilo da se počne sa devastiranjem prirodne sredine pogodne za život, što za narod Srbije nije bilo prihvatljivo.
Prihvatljivo je, u stvari, samo u aridnim (pustinjskim) teritorijama Bolivije, SAD i Australije. Portugalija je odustala od rudnika litijuma zbog porasta svesti o razmerama trajne degradacije zemljišta i vode i ozbiljnog zagađenja životne sredine.

Ovakve opasnosti se mogu odnositi i na područje Jadra, zbog čega se njegovi žitelji tako zdušno, pametno i hrabro bore, a imaju i veliku podršku stanovnika cele Srbije.
Htela bih još da naglasim da geološki uslovi deponovanja litijuma i načini same eksploatacije na prostorima Zemljine kugle mogu biti različiti.
Na primer, u tektonskoj depresiji Rajne, u Nemačkoj, litijum je rastvoren u termalnim vodama vrlo dubokih horizonata i mogao bi se zahvatati bez bojazni, uz sasvim druge tehnološke pristupe.
Uz sve rečeno, problem sa istraživanjem i korišćenjem našeg litijuma je usložen, zbog specifičnih geoloških uslova, jer smo mi našu istraživačku geološku ustanovu – Geozavod – zatvorili, a naše mineralno blago prepustili stranim kompanijama.
Uz to, imamo nedovoljno geološki i ekološki obrazovanu državnu administraciju, uključujući predstavnike najviše vlasti Srbije, koji isključivo sarađuju sa strancima i postaju njihovi odani izvršioci.

Osnivač ste i predsednik Asocijacije geofizičara i ekologa Srbije. Čime se bavi AGES i na kojim projektima i programima trenutno radite?

AGES (Asocijacija geofizičara i ekologa Srbije) je osnovano 2007. godine u Beogradu, kao neprofitna organizacija (OCD, Istraživačka organizacija). Pored 168 međunarodnih članova – profesionalaca, članovi SEG/SPE Studentske sekcije su takođe veoma aktivni.
Ciljevi Asocijacije su: promovisanje geofizike, geo- i nauka o životnoj sredini (predavanja, radionice/konferencije, izložbe) i izdavačka delatnost (zbornici, monografije); saradnja sa nacionalnim i međunarodnim institucijama iz oblasti geofizike, geo- i nauka o životnoj sredini, saradnja sa UNESCO, CEI i naučnim društvima (BGS, EAGE, EnERG, SEG, SPE, AAPG, EGU, IUGS, IAH, IUGG); celoživotno obrazovanje za sve članove od strane stranih i domaćih stručnjaka; učešće u projektima i konsultantskim aktivnostima; osnivanje AGES fondacije za dodelu nagrada istaknutim članovima i kao podrška mobilnosti studenata i njihovom učešću na međunarodnim konferencijama, ali i humanitarnim ekspertskim projektima.

AGES je do sada potpisao sledeće dokumente: Pismo o zainteresovanosti za saradnju u oblasti geološkog skladištenja CO2 na Balkanu sa UNESCO-Venecija (2009), Pismo o zainteresovanosti za saradnju sa IUGS-om (2009), Ugovor o saradnji i Ovlašćenje za upravljanje aktivnostima u vezi sa geotermalnim projektima u Srbiji u ime SVR grupe sa SVR Geopower (Mađarska) (2012) i Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji između AGES-a i Instituta za geofiziku i inženjersku seizmologiju A. Nazarova NAS RA (Nacionalna akademija nauka Republike Jermenije) (2015).

AGES je akreditovan za projekte istraživanja i razvoja od: Evropske komisije (DG za energetiku i životnu sredinu) (FP 7, Horizont 2020…) i Ministarstva nauke i prosvete Srbije (istraživačko-razvojno društvo za nacionalne i međunarodne projekte u oblasti energetike i životne sredine).

Aktivnosti AGESa su: organizovanje konferencija, radionica, predavanja i sastanaka; učešće na konferencijama i sastancima; međunarodna saradnja u naučno-istraživačkom radu; promocija geo- i nauka o životnoj sredini; obrazovanje mladih; izdavačka delatnost; AGES fondacija (nagrada AGES počasni član, nagrada za najbolji studentski rad objavljen na kongresima Asocijacije, Studentska sekcija: Arheo-geofizički kamp) i Fondacija AGES – humanitarni rad (Program Geolozi bez granica).

Za svoj rad, Asocijacija je dva puta dobila nagradu EAGEa kao najaktivnije stručno udruženje u Evropi – 2013. (Tirana) i 2016. godine (Beč).

Trenutno se bavimo pripremama tradicionalnog skupa na Kopaoniku, koji će se održati u drugoj nedelji jula iduće godine: 10. Međunarodni kongres Biomedicina i Geonauke – Uticaj životne sredine na zdravlje, IV Međunarodni Studentski Workshop Od Pupina do Nobela i III Workshop za povezivanje SPE/SEG Studentskih Sekcija iz celog sveta.

Takođe, sredinom septembra organizujemo već pomenutu EAGE konferenciju i Tehničku izložbu Near Surface Geoscience 022, sa tri paralelna skupa: 28. evropska konferencija o Eko- i Inženjerskoj geofizici, 4. konferencija o primeni Geofizike u istraživanjima mineralnih sirovina i rudarstvu i 3. konferencija o Aerogeofizičkim metodama i primeni dronova i robota.

Na taj način ćemo radno i svečano obeležiti 15 godina aktivnog rada Asocijacije, uz pripreme za jesen 2023. godine, kada ćemo u Beogradu organizovati kongres Balkanskog geofizičkog društva, čiji sam takođe predsednik.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta je neophodno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana, podigao nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Iako je ekološko opredeljenje i kod nas postalo vrsta građanske, pa čak i moralne obaveze, državna administracija ne pokazuje vidljivije korake, od održivog razvoja i zaštite životne sredine, do uspostavljanja zelene ekonomije.
Pritom, obrazovanje samog stanovništva potrebno je organizovano usmeriti na aktuelne probleme današnjice i problem životne sredine, kako bi još masovnije podržalo mere i aktivnosti na zaštiti životne sredine i zdravlja stanovništva.
To, svakako, podrazumeva da i donosioci odluka svoj posao treba da rade tako što će slušati savete stručnjaka, ali i da zakonodavstveni sistem radi kako treba, naročito u pogledu suzbijanja korupcije.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo je prošlog petka na Javni uvid i Javnu raspravu Nacrt uredbe o proglašenju Predela izuzetnih odlika „Cer”.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Nacrt uredbe o proglašenju Predela izuzetnih odlika „Cer” i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom, koje je na osnovu ovlašćenja shodno čl. 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, biće izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 10.00 do 13.00 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Beograd, Omladinskih brigada 1, soba 666 i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Beograd, Dr Ivana Ribara 91, kao i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Fizička i pravna lica mogu u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 5. januarom 2022. godine, dostaviti u pisanoj formi primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine:

  • poštom ili na pisarnicu, sa naznakom PIO „Cerˮ – Javni uvid o zaštiti,
  • elektronskim putem na e-mail adresu
    : Lidija.Stevanovic@ekologija.gov.rs .

Predlog Uredbe možete pogledati ovde.
Uvid u studiju možete pogledati ovde.

Više o ovom javnom uvidu pročitajte ovde.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača