Ekološki intervjui u doba korone/ Duško Davidović, inženjer elektrotehnike, Globalni menadžer proizvodnog opsega – Instalacioni materijali u ABB Smart Buildings : „Globalna pandemija ubrzaće trend recikliranja i upotrebe recikliranih materijala“
5. децембра 2021.
Obično moje sagovornike u ovom serijalu pitam kako vide stanje životne sredine u Srbiji, međutim, pošto Vi poslednjih desetak godina živite sa porodicom u Švedskoj, recite, mi kakvo je stanje životne sredine u zemlji za koju kažu da je socijalno odgovorna i ekološki osvešćena?
Iako se ovde posvećuje dosta pažnje održanju životne sredine i dalje postoji niz značajnih izazova i pitanja koje nije lako rešiti. Period nekontrolisane industrijske ekspanzije je svakako iza nas, ali danak napretku neretko su plaćali čitavi eko-sistemi, tako da predstoji ogroman rad na ponovnom uspostavljanju balansa – kao primer se može uzeti Baltičko more koje je u prilično lošem stanju.
Jasno da taj problem nije isključivo švedski i to je još jedan primer da problematika životne sredine nikada nema lokalni karakter.
Znamo da je Švedska na samom početku imala totalno drugačiji pristup pandemiji, recite nam kako je ovo „pandemijsko stanje“ uticalo na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?
Veći deo dosadašnjeg toka pandemije sam proveo sa porodicom u našem doskorašnjem domu, van grada, okružen prirodom i u tom smislu smo bili „privilegovani“.
Obzirom da se nastava u osnovnim školama odvijala bez prekida, glavna razlika u odnosu na period pre pandemija je za mene predstavljao rad od kuće, što i nije neka preterana žrtva.
Naravno, u toku pandemije nije bilo moguće sretati se uživo sa klijentima, partnerima i saradnicima, ali nadam se da ćemo uskoro svi moći da se vratimo nešto normalnijem režimu rada.
Radite u okviru industrije koja je usko vezana za građevinu: konkretno, u okviru globalne korporacije ABB, vodite opseg proizvoda „installation materials“, koji čine proizvodi koji se koriste u električnim instalacijama (uglavnom u zgradarstvu). Radite li te materijale u skladu sa principima „zelene“ ekonomije? Koliko se tu poklanja pažnje bezbednosti, zaštiti od požara, energetskoj efikasnosti i uopšte zaštiti životne sredine?
Instalacioni materijali, opseg proizvoda za koji sam odgovoran, nalaze se u sklopu Smart Buildings divizije i naš primarni cilj je da se bavimo pitanjima savremenog, pametnog i održivog zgradarstva.
Nakon dolaska u ABB, sam proveo par meseci u posetama i razgovorima sa našim velikim klijentima i partnerima na tržištima na kojima smo prisutni i jedan od zaključaka je bio da je svima zajednička jasna orijentacija ka održivom razvoju.
U procesu formiranja nove razvojne strategije za moj opseg proizvoda, uz značajnu pomoć inovativnih razvojnih timova u našim fabrikama, kao integralni deo vrednosti koje donosimo smo usvojili orijentaciju ka cirkularnoj ekonomiji.
Posvećujemo dosta pažnje fazi dizajna proizvoda, gde vodimo računa ne samo o funkcionalnosti proizvoda u fazi ugradnje već vodimo računa o čitavom životom opsegu proizvoda, kako uz modularni pristup dizajnu možemo da produžimo životni vek; da li je i kako na kraju životnog veka proizvoda moguće ponovo na jednostavan naćin zatvoriti krug – to su neka od pitanja kojima se bavimo.
Nakon par godina rada na ovim temama smo počeli da na tržišta plasiramo nove proizvode koji podržavaju principe „zelene ekonomije“.
Na primer, prvi smo lansirali razvodne instalacione kutije napravljene isključivo od reciklirane plastike koja dolazi iz domaćinstava. Osim jasne vrednosti našim klijentima ovaj pristup daje novu energiju celom timu, biti deo nečeg pozitivnog i videti taj pozitivan uticaj kroz nedvosmisleno potvrđene podatke o uštedi materijala, vode, ili uticaja na smanjenje emisija ugljen-dioksida u lancu proizvodnje.
Meni lično je jako interesatno uspostavljati partnerstva zasnovana na zajedničkom cilju očuvanja resursa i smanjivanja negativnog uticaja na životnu sredinu.
Tržišta za sada jako dobro reaguju na ove novitete i osim što smo uspeli da pokrenemo nove dijaloge o novim modelima poslovanja uspeli smo i da za relativno kratko vreme zabeležimo značajan rast.
Postoji zaista dosta toga što sa današnjom tehnologijom možemo postići, ali početak je uvek kritičko preispitivanje i pošten pristup, bez jeftine propagande i „green washinga“ jer je u pitanju naša zajednička budućnost.
ABB je inače poznat kao korporacija koja ne pravi kompromise kada je u pitanju bezbednost, jako dugo je korporativni moto bio „safety first“ odnosno bezbednost pre svega, a pitanja održivog razvoja i poslovanja su definitivno u fokusu.
Da li je u Skandinavskim zemljama tendencija da se sve više upotrebljava reciklirana plastika iz domaćinstava (post consumer grade PP). Kakva je Skandinavska priča po tom pitanju?
Sortiranje i recikliranje otpada je ovde veoma rasprostranjena praksa par decenija unazad. Naravno, sa razvojem tehnologije i iskustvom iz sistema upravljanja različitim tipovima otpada raste i svest o upotrebnoj vrednosti otpada. Upravo ta promena je ključni aspekt cele priče, otpad se više ne posmatra kao nešto što je teret i trošak, već kao novi izvor potencijalno vrlo korisnih sirovina.
Recikliranje i upotreba recikliranih materijala su postali nešto što tržište očekuje, a čini mi se da će globalna pandemija koja za posledicu ima ogromne turbulencije na tržištu sirovih materijala dodatno ubrzati ovaj trend.
Možda je još interesantnija pojava tradicionalnih modela poslovanja kao što su popravljanje, prepravka i ponovna upotreba predmeta.
Više nije blam kupiti popravljeni telefon, čak je i poželjno ponašanje među mlađim generacijama, a sve što se povezuje sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu postaje brzo trend – na primer, deo populacije koji upražnjava vegetarijanski način ishrane je u porastu iz godine u godinu.
U poslednje dve godine bili ste deo tima za uspostavljanje strategije (i procesa) za cirkularnu ekonomiju u okviru poslovne divizije ABB Smart Buildings. Ukoliko nije poslovna tajna o čemu se tu konkretno radi i na čemu je zasnovana ta strategija?
Strategija je prilično jednostavna, i zasniva se na povećanom fokusu na ceo vrednosni lanac i potencijalne negativne uticaje i neefikasnosti: od naših dobavljača, preko načina na koji su proizvodi dizajnirani, kako se proizvode, kako idu ka tržištu, i kako se koriste kroz ceo životni vek.
Naravno, ipak je to u realnosti daleko komplikovanije. Mi smo na samom početku i ne verujem da se taj posao može završiti u kratkom roku, u pitanju je zaista velika promena, a ono što nam sledi su verovatno i novi poslovni modeli koji će podržati ovu transformaciju.
Nedavno su ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara organizovale serijal događaja po gradovima Srbije na temu cirkularne ekonomije. Šta vi mislite mogu li se sva ta znjanja i iskustva preneti i primeniti u Srbiji. Može li naš mentalitet da prihvati i primeni cirkularnu ekonomiju?
Mislim da su principi cirkularne ekonomije potpuno u skladu sa duhom i mentalitetom našeg naroda. Sećam se letnjih raspusta mog detinjstva koje sam dobrim delom provodio kod bake i deke na selu i iskrenog, jednostavnog života kojim se živelo.
Retko šta bi se bacalo, sve je imalo svoju svrhu i namenu. Krug se prirodno zatvarao i nije potrebno mnogo više od zdravog razuma i dobre volje da se ožive zaboravljeni principi.
Naravno, nije sve tako jednostavno, ali u osnovi mislim da su principi cirkularne ekonomije vrlo primenljivi u Srbiji i drago mi je da vidim da sve više (mladih) ljudi teži održivom i zdravijem načinu života.
Takođe, me raduje da vidim da su ljudi u Srbiji spremni da odbrane svoja neotuđiva prava na zdravu životnu sredinu.
Inženjer ste elektrotehnike, studirali ste i magistrirali na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, već deceniju sa porodicom živite i radite u Švedskoj. Šta biste poručili našim građanima, šta je ključno i neophodno da misle o zaštiti životne sredine, kako da sačuvamo prirodu Srbije?
Ključno je biti što više u prirodi, posmatrati i osluškivati prirodu i sebe u prirodi. Čist vazduh, voda i zemlja nemaju cenu.
Osim toga, bitno je obuzdati želje i prohteve – rupe u našim životima se ne mogu popuniti kupovinom stvari, a potrošački mentalitet i sistem koji ga stvara je u osnovi svih problema.
Ako bi se usvojila ova dva principa bili bi na odličnom putu da sačuvamo i obnovimo prirodu, a životi bi nam svakako bili bolji i ispunjeniji.
Eko-NEC Milisav PAJEVIĆ 