Kancelarija za istočnu Evropu i centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) u saradnji za Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, organizovala je nedavno radni ručak na kome se sa ključnim partnerima i saradnicima u Srbiji razgovaralo o primeni Rešenja zasnovanih na prirodi u cilju sprečavanja negativnog uticaja klimatskih promena i smanjenja rizika od katastrofa.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

U Srbiji je rizik od poplava prepoznat kao narastajuća pretnja za ljude i njihovu imovinu, dok rizik od poplava pogađa oko 22 odsto stanovništva u 38 opština u Srbiji.

Imajući u vidu nedavnu istoriju poplava i drugih klimatskih katastrofa, kao i napredak u oblasti planiranja i upravljanja smanjenjem rizika od katastrofa, Srbija je odabrana kao jedna od dve zemlje u kojima će se sprovoditi pilot projekat Rešenja zasnovanih na prirodi u okviru ADAPT inicijative.

Takom posete odabranoj lokaciji, snimljen je i kratak video zapis koji možete pogledati na Rešenja zasnovana na prirodi za odbranu od katastrofa u Srbiji.

Snimak u otvorenom formatu možete preuzeti na https://we.tl/t-CW8wZeHpZa.

Više informacija sa ovog događaja možete pročitati ovde.

Izvor: Vesna Bjedov/ IUCN

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Otvaranje Klastera 4 predstavlja samo početak mnogo intenzivnijeg razgovora o tome šta Srbija, kao država kandidat, treba da uradi da bi zaštitila svoju životnu sredinu na način na koji to rade zemlje Evropske unije, zaključeno je na zajedničkoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja se održala u Subotici.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

U pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija je prošle nedelje otvorila Klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja – Transportna politika (Poglavlje 14), Energetika (Poglavlje 15), Trans-evropske mreže (Poglavlje 21) i Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27).
Više o tome šta je rečeno na ovom događaju pročitajte na portalu Subotica.com ovde.
Izvor: Subotica.com

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Kako da se infomiše 1,7 miliona ljudi u Srbiji kada nema podataka iz državne mreže u gradovima u kojima žive? Gde da gledaju? U pasulj? Kristalnu kuglu?, pita se Dejan Lekić, diplomirani građevinski inženjer, magistar veštačke inteligencije, stručnjak UN u oblasti zaštite životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Lekić navodi sledeće gradove i opštine u Srbiji sa preko 50 hiljada stanovnika koji nemaju merenja PM čestica u državnoj automatskoj mreži, odnosno, gde nema „verifikovanih“ podataka: Kragujevac, Subotica, Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Zrenjanin, Šabac, Vranje, Sombor, Sremska Mitrovica, Loznica, Požarevac, Jagodina, Smederevska Palanka, Kikinda, Zaječar, Bačka Palnaka, Ruma, Pančevo…

-2013 smo imali samo 39 automatskih stanica, a nadljudskim naporima i ulaganjima novca koji su uštedeli penzioneri uložili smo u monitoring tako da danas imamo čak neverovatnih 33!, piše Dejan Lekić na svom twitter nalogu @djnlkc.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Skupština grada Beograda usvojila je juče Odluku o određivanju akustičnih zona u Beogradu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podsetio da je usvojen novi zakon o buci koji će, prema njegovim rečima, staviti tačku na taj problem na teritoriji Beograda.

-Da bismo sproveli Zakon o buci, potrebno je da završimo akustično zoniranje grada. Taj posao je trajao duže od godinu dana. Utvrđeni su svi izvori buke i određene su tačne granične vrednosti izvora buke za svaku akustičnu zonu. Ceo postupak je morao da se uradi sistemski i ovaj dokument je poslednji u sprovođenju novog zakona o buci, ukazao je Vesić.

On je podsetio da je novi zakon omogućio komunalnoj miliciji da meri izvor buke na licu mesta.

-Novi zakon će omogućiti da komunalni milicionari izmere buku sa meračima buke na licu mesta, da naplaćuju kazne ili zatvore objekat za koji se ustanovi da je izvor nepropisne buke. Ovaj zakon će omogućiti rad ugostiteljskim objektima, ali i zaštititi građane koji su nemali broj godina trpeli teror. Zato smo i stali na stranu građana, naveo je Vesić.

On je istakao da se ovaj zakon ne odnosi samo na sprovođenje mera protiv ugostiteljskih objekata, već da će istim moći da budu kažnjeni i nadležni u industrujskim objektima.

-Na primer, i nadležni koji upravljaju putevima mogu da budu kažnjeni po novom zakonu ako neki auto-put ne bude imao sprovedene mere zaštite od buke, podsetio je zamenik gradonačelnika.
Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Od nedavno je građanima i privredi Srbije na raspolaganju interaktivna mapa „Gde reciklirati“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Prva sveobuhvatna mapa reciklaže u Srbiji se može naći na sajtu (www.gdereciklirati.rs), a napravljena je sa ciljem da doprinese zdravijoj životnoj sredini.

Mapa informiše gde se može predati otpad za reciklažu i koja sakupljačka firma ili reciklažni centar se može pozvati da preuzme otpad.

Pretraga je dostupna prema 24 vrste otpada i prema lokalnim samoupravama, a na stranici mape „Šta se sakuplja“ mogu se pronaći „edukativni tekstovi o vrstama otpada koji se recikliraju“, dok se u sekciji „Vesti“ sa portala SRDA mogu videti novosti iz oblasti otpada, reciklaže, cirkularne ekonomije.

Mapa je prilagođena za pregledno korišćenje „na svim uređajima i konstantno će biti dopunjavana novim lokacijama“.

Mapu „Gde reciklirati“ je osmislila glavna i odgovorna urednica portala SRDA Suzana Obradović.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Građani Srbije su zaštitu životne sredine stavili na četvrto mesto liste najvažnijih oblasti u Srbiji, a 9 od 10 građana zabrinuto je zbog klimatskih promena i uključilo bi se u rešavanje tog problema, rezultati su istraživanja javnog mnjenja o ekološkim temama i životnoj sredini koje je danas predstavila Fondacija „Hajnrih Bel“.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Direktor Fondacije „Hajnrih Bel“ Simon Ilse istakao je na nedavno održanoj konferenciji za medije da je ovo istraživanje sprovedeno u cilju informisanja za buduće reforme i poteze Vlade Srbije i lokalnih samouprava.

-Videli smo proteste, ali i različite rasprave u medijima o zaštiti reka, kvaliteta vazduha i o drugim temama koje se tiču životne sredine. Ovo je dobar trenutak za merenje mišljenja građana o ovim temama, rekao je Ilse i dodao da je ovaj period interesantan i zbog otvaranja Klastera 4 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, čiji deo je poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

Programski koordinator Fondacije „Hajnrih Bel“ Tibor Moldvai predstavio je rezultate istraživanja javnog mnjenja i istakao da je ono rađeno pre ekoloških protesta, pa bi zbog toga „rezultati sada bili nešto drugačiji“.

Građani Srbije su ocenili da su im lično najvažnije oblasti u Srbiji ekonomska situacija, zdravstvo i zaposlenost, a zaštita životne sredine se nalazi na četvrtom mestu.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Na pitanje o najvažnijim ekološkim problemima iz lokalne sredine ispitanika, oni su naglasili da su na nivou Srbije to zdravstvo, saobraćaj, zagađenje, upravljanje otpadom, kanalizacija i odlaganje smeća, dok je u Beogradu prvo mesto zauzelo zagadjenje vazduha, vode i tla.

Na temu najvećih problema u sferi životne sredine, sedam od 10 gradjana Srbije i osam od 10 gradjana Beograda, izjavilo je da je to kvalitet vazduha.

Nešto više od tri četvrtine građana ocenilo je da ekonomija i ekologija idu zajedno, deset odsto je izjavilo da je važnija ekonomija, a 12 da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.

Kao najveći zagađivači vazduha u Srbiji istaknuti su industrija, saobraćaj i elektrane na ugalj.

Gradjani Srbije i Beograda su, kao najveći problem pri upravljanju otpadom, izdvojili odsustvo mogućnosti za reciklažu i odsustvo mogućnosti za odvajanje otpada, dok se na trećem mestu izdvojila korupcija.

Podržite EKONEC

Na temu klimatskih promena, skoro devet od deset građana izjavilo je da je zabrinuto ovim pitanjem, a najveći percipirani uticaj klimatskih promena odnosi se na poljoprivredu na suše i niske prinose.

U istraživanju je istaknut i zaključak da građani žele da budu uključeni i da zajedno sa vlastima nađu rešenje za klimatske promene, a 91 odsto stanovništva Srbije je izjavilo da bi se u rešavanje ovog problema i lično uključilo.

Govoreći o odgovornosti za poboljšanje stanja životne sredine, u Srbiji je kao glavni akter navedena Vlada, dok je u Beogradu to javna uprava Grada Beograda.

Kao aktere koji najviše sputavaju poboljšanje stanja životne sredine, građani su najvećim delom izdvojili upravo građane. U Srbiji je taj odgovor izabralo 36 odsto ispitanika, a u Beogradu 25 odsto, dok se na drugom mestu nalazi Vlada, za koju se opredelilo oko 20 odsto ispitanika.

Za obaveznu reciklažu se zalaže 44 odsto gradjana, a 40 odsto i za zabranu plastičnih kesa, jedno je od rezultata istraživanja javnog mnjenja.

Podržite EKONEC

Na pitanje da li bi platili veću cenu struje, ukoliko bi to stvorilo manje zagađenja, oko tri četvrtine građana Srbije i Beograda je odgovorilo potvrdno.

Ispitanici su potvrdno odgovorili i na pitanje da li bi podržali zone niskih emisija u urbanim područijima, gde se tri četvrtine građana složilo oko potencijalne zabrane starim automobilima da udju u odredjena područja gradova.

U istraživanju je navedeno i da je 38 odsto građana spremno da se lično angažuje u reciklaži, a 35 odsto u sadnji drveća. Oni su naveli da trenutno nema konkretnih razloga zbog kojih se ne angažuju, a 15 odsto je navelo da ih novac sprečava da preduzmu neke mere.

Na lične akcije bi građane u najvećoj meri motivisale veće plate i angažovanje države da svi gradjani bez izuzetka sprovode akcije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Skoro polovina građana Srbije greje se na drva, dok trećina Beograđana koristi centralno grejanje, pokazalo je istraživanje.

Javni prevoz koristi polovina Beograđana, 35 odsto koristi auto, 10 odsto njih pešači, a dva odsto građana vozi bicikl.

Rezultati istrživanja pokazuju i da svaki deseti građanin Srbije pali smeće, kao i da bi skoro dve trećine gradjana kupilo električni automobil ako bi on bio pristupačan.

Građani smatraju da bi situaciju sa životnom sredinom poboljšalo pošumljavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, izolacija i postepeno izbacivanje uglja.

Pod pretpostavkom da Srbija odluči da postepeno ugasi zagađujuče industrije, najbolji način da se pomogne radnicima bili bi izgradnja nove, čiste industrije i ponovno zapošljavanje, kao i prekvalifikacija radnika, pokazali su rezultati istraživanja.

Istraživanje je rađeno na uzorku od 3.057 ljudi na teritoriji Srbije i odvojeno na teritoriji Beograda, gde je u istraživanju učestvovalo 1.008 ispitanika.
Izvor: Beta

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Treću godinu za redom, Beograd je deo najvećeg kolektivnog klimatskog dešavanja Climathon, koje okuplja 200 gradova i 65 zemalja na svim kontinentima u borbi sa klimatskim promenama i zaštiti životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

U godinama kada nas letnje vrućine upozoravaju na klimatske promene, kada nas gradski vazduh podseća na nedostatak zelenila, mladi stručnjaci i aktivisti su timski rešavali izazov grada Beograda „Transformacija javnih prostora – iz sivog u zeleno. Podrška zajednice”.

Ovakav izazov zahteva sistematski pristup i rad van „silosa” jedne struke, što je Climathon Belgrade obezbedio okupivši dvadeset domaćih i inostranjih stručnjaka (od Velike Britanije do Nigerije i Bangladeša).

Oni su osposobili takmičare da integrišu prirodom bazirana rešenja, razvoj zelene infrastrukture, cirkularnu ekonomiju, servise ekosistema, digitalne servise pametnog grada, te crowdsourcing i rad sa zajednicom.

Climathon je mladim stručnjacima u borbi za zaštitu životne sredine i aktivistima koji žele a nemaju načina da učine nešto, omogućio da njihove ideje zažive, obezbedio je obuku i savete stručnjaka iz oblasti, medijsku vidljivost na putu do rešenja koje će Sekretarijat za zaštitu životne sredine i lokalne zajednice moći da primene.

Nakon dva dana hakatona, izdvojili su se tim „Green Pin” sa prvonagrađenim projektom „BezOgradizacija”, drugonagrađeni „A tim” sa projektom „Meet the heat”, te trećenagrađena „Eko Družina” sa projektom „Eko škola”.

Climathon Belgrade je inovirao proces kolaboracije na eko-klimatskim aktivnostima, omogućivši i dinamičko uparivanje mentora sa timovima u skladu sa ekspertizama potrebnim za određeni timski projekat. Novitet ka ovom cilju je bio i digitalni alat EcoColabo, čiji razvoj se vodi iz Beograda, a okupio je više evropskih organizacija, koji će omogućiti razvoj ideja i rad sa mentorima i Sekretarijatom nakon događaja, kroz onlajn brejnstorminge, umrežavanje i biznis analize Climathon projekata.

Takmičari su vođeni kroz kreativne procese inovacije i integracije znanja, povezujući naučne i umetničke metode. Razvijajući vizije projekata, ko-kreirali su i kolektivnu Climathon eko-pesmu.
U ovome su ih inspirisali višestruko nagrađivani foto-reporter klimatskih promena iz Bangladeša, domaći eko-pesnici, te pesnici Afrike koji su, kroz pred-Climathon, pisali klimatske pesme, kroz CoLaboArthon proces.
Takmičili su se i kroz zabavne, a edukativne klimatondžajzere. Pomenuti procesi su postignuti integracijom Climathon-a sa internacionalnim forumom za obrazovanje Remaking Tesla,

Climathon već tradicionalno organizuje udruženje ChaOS, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Privredne komore Srbije, Climate КIC, Miksera, Saveta za zelenu gradnju Srbije, Šumarskog i niza akademskih institucija i partnera.
Više o Climathon 2021 pročitajte ovde.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Agencija za zaštitu životne sredine danas se obratila Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA) od koje traži sugestiju i pomoć za formiranje „novog“ prikaza Indeksa kvaliteta vazduha.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

U momentu otvaranja Poglavlja 27 „Životna sredina i klimatske promene“ u pristupnim pregovorima sa EU, tačno 13 (trinaest) meseci nakon bezrazložne promene upravo tog indeksa, odnosno otpuštanja Milenka Jovanovića zbog protivljenja izmeni istog!?

Postavlja se pitanje zašto su kategorizaciju kvaliteta vazduha uopšte menjali a zatim se obračunavali sa svima koji su iskazali rezervu prema ovoj izmeni, ako nisu imali saznanja šta je to indeks kvaliteta vazduha? Takođe, treba podsetiti da Agencija za zaštitu životne sredine sarađuje sa EEA više od 15 godina i da je veoma dobro poznato kako se izračunava i primenjuje EU Indeks, isti se već godinama koristi na portalima EEA za ocenu kvaliteta vazduha i na stanicama iz Srbije.

Podsetićemo, Agencija je početkom ove godine ukinula čak dva odeljenja, za kvalitet vazduha i informacioni sistem i izveštavanje u pokušaju obračuna sa ekspertima koji su ukazivali na problematičnost odluke koja se sada volšebno menja.

Da stvar bude gora, imejl sa molbom za pomoć, poslat je svim zemljama članicama EEA, na više od 70 adresa širom Evrope, što nanosi nesagledivu štetu ugledu Srbije u osvit otvaranja Klastera 4, stvarajući utisak da u Srbiji nema nikoga ko zapravo razume osnovne koncepte u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha?

Nacionalna ekološka asocijacija, koja od svog osnivanja zahteva primenu Evropskog indeksa kvaliteta vazduha, sada traži momentalnu odgovornost svih uključenih u ovu amatersku predstavu sa očigledno tragičnim završetkom.
Izvor: Nacionalna ekološka asocijacija – NEA

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Iako je tema klimatskih promena odavno prestala da bude priča na nivou topljenja lednika i ugroženosti opstanka belih medveda, stiče se utisak da je Srbija još u dubokom snu. 

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Buđenje nisu donele ni katastrofalne poplave iz 2014.godine, ni činjenica da nas je suša u proteklih 20 godina koštala preko 6 milijardi dolara, kao ni brojne druge očigledne posledice izmenjenih klimatskih uslova.

Tema klimatskih promena i potreba za jačanjem otpornosti zajednica na njih, ne zauzima prostor na političkoj agendi u skladu sa značajem i ozbiljnšću situacije.

Iza toga stoji činjenica da na lokalnom nivou ne postoji dovoljno kvalitetnih informacija o klimatskim promenama, kao i da donosioci odluka na lokalu i zaposleni u javnoj upravi i institucijama nemaju jasnu predstavu o potrebama i metodologiji osmišljavanja lokalnih javnih klimatskih politika. 

Sa ciljem da se ovo stanje izmeni, naša „Plavo-zelena mreža Futura“ je osmislila projekat „KlimAdapt21″, s ciljem da kroz dijalog razvije partnerstvo sa nekoliko lokalnih zajednica i kreira pokazni model unapređenja lokalnih kapaciteta na polju povećanja otpornosti na klimatske promene.

Plavo-zelena mreža Futura“ nastala je kao plod dugogodišnje saradnje i potrebe za objedinjavanjem civilnog sektora, kako bi se ostvarila sinergija u radu i nadomestilinedostaci u kapacitetima pojedinačnih članica mreže.Priprema za klimatske promene je pitanje upravljanja rizikom i dobre uprave. 

Vlasti na lokalnom nivou odgovorne su za bezbednost, zdravlje i dobrobit svojih građana, sada i u budućnosti. Lokalne i regionalne uprave su u boljoj poziciji u odnosu narepubličke, budući da strategije adaptancije na klimatske promenemogu da seprilagode okolnostima na lokalu.

Ciljne grupe projekta suzaposleni u lokalnom javnom sektoru zaduženi za životnu sredinu,  planiranje, urbanizam, poljoprivredu i lokalni ekonomski razvoj,učenici srednjih škola i studenti na studijskim programima vezanim za održivi razvoj,kao i organizacije civilnog društva (OCD) koje se bave životnom sredinom i održivim razvojem.

Predstavnici Plavo-zelene mreže Futura ostvarili su dobru saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), što je važan korak u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Rezultat ove saradnje je i organizacija okruglog stola pod nazivom „Planiranjem do klimatski otpornijih lokalnih zakednica“ održanog u parku prirode „Bojčinska šuma“. 

Sastanak je okupio predstavnike opština, lokalnih samouprava i OCD iz cele Srbije, uključujući predstavnike opština Pančevo, Zemun, Opovo, Sremski Karlovci i Bečej. Saradnica SKGO, Ljubinka Kaluđerović,razgovarala je sa učesnicima o iskustvima u praktičnoj realizaciji lokalnog klimatskog planiranja. Osim toga,planirano je da kroz saradnju sa resornim odborom SKGO-a naša mreža inicira unapređenje klimatskog planiranja i u drugim jedinicama lokalne samouprave.

Jedna od najznačajnijih aktivnosti u okviru projekta biće izrada publikacije „Adaptacija na klimatske promene na lokanom nivou – studije slučaja iz EU“ koja će predstavljati izvrstan alat za prenošenje znanja o primerima dobre prakse iz Evropske unije. Projekat „KlimAdapt21″ doprineće većoj vidljivosti teme adaptacije na klimatske promene – kako u javnosti, tako i kod lokalnih donosilava odluka i lokalne administracije. 

Osim toga, rezultati projekta i partnerske aktivnosti stvoriće osnov za kreiranje sektorske politike vezane za adaptaciju na klimatske promene na lokalnom nivou. 

Tome će pre svega doprineti sistematizovane preporuke, kao i publikovani primeri dobre prakse iz EU. Na bazi uspostavljenih partnerstava i preporuka, planirane su dalje aktivnosti na iniciranju izrade nedostajućih javnih politika (Akcioni planovi adaptacije na klimatske promene).Ideja je da se na bazi stvorenog modela, kroz projekat „KlimAdapt21″, aktivnosti prošire na lokalne samouprave širom Srbije.Projektna veb prezentacija www.klimadapt21.unecopn.org predstavljaće održivi resurs za sticanje kvalitetnih informacija.

Projekat će uključiti i poseban fokus na temu rodne ravnopravnosti, budući da su brojne studije na globalnom nivou ukazale na posebnu izloženost žena negativnim posledicama klimatskih promena. Pariski sporazum sadrži obavezujuće odredbe koje se tiču uključivanja aspekta rodne ravnopravnosti. Osim praktičnog delanja na ovom polju (od 5 članica naše mreže, žene su zastupnice u 4 organizacije, a sličan je odnos i u rodnoj strukturi do sada organizovanih događaja u okviru projekta) predviđeno je izdavanje publikacije „Klimatske promene i rodna ravnopravnost“. 

U ovoj ciljanoj publikaciji u okviru već pominjane „Adaptacije na klimatske promene loklanih zajednica-studije slučaja iz EU“, biće sadržani i primeri adaptacije koje smanjuju ranjivost žena. To se odnosi i na izradu preporuka, gde će se lokalnim vlastima ukazati na neophodnost uključivanja rodne ravnopravnosti u lokalne klimatske politike.

Rezultati projekta „KlimAdapt21″ se pre svega odnose na obezbeđivanje veće dostupnosti informacija o klimatskim promenama. Namera je da se kroz različite kanale utiče na promenu svesti na lokalu o konkretnim problemima i izazovima koje donose klimatske promene, kao što su poplave, oluje i ekstremne visoke i niske temperature. 

Pored toga, želimo da ukažemo lokalnim donosiocima odluka na potrebu za planiranjem mera prilagođavanja, kroz izbor optimalnih poljoprivrednih kultura ili osposobljavanje institucija da adekvatno deluju u cilju ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena.

Vi[e o projektu pro;itajte ovde.

Projekat „KlimAdapt21” se realizuje pod okriljem EKO-SISTEM programa, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Na poslednjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Izveštaj za pomenuti period predstavila je pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine dr Tamara Perunović, istakavši da je prikaz i ocena stanja životne sredine za 2020. godinu bazirana na indikatorskom prikazu prema tematskim celinama iz Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine.

Perunović je govorila i kvalitetu vazduha i monitoringu klime, koncentraciji alergenog polena i kvalitetu površinskih i podzemnih voda.

Osvrnula se na klimatske uslove, istakvši da je 2020. godina bila prosečno kišna, a kada je reč o godišnjoj temperaturi vazduha, 2020. godina je sedma najtoplija godina od 1951. godine.

Perunović je govorila o upravljanju otpadom, i to komunalnom, industrijskom i farmaceutskom otpadu.

Upoznala je članove Odbora sa stanjem u oblasti šumarstva, energetike i turizma.

Kada je reć o zakonskim regulativama u oblasti životne sredine, istakla je da je tokom 2020. godine, Republička inspekcija ostvarila 88 odsto od planiranih 90 odsto inspekcijskih nadzora, što govori o uspešnosti sprovođenja zakonske regulative.

U okviru diskusije govorila je i pomoćnica ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je tom prilikom uponala članove Odbora sa normativnim aktivnostima Ministrstva za zaštitu životne sredine. S tim u vezi, navela je da su akteuelna četiri nova nacrta zakona, izeđu ostalog Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti živone sredine, o kojem će se od 2. do 21. decembra ove godine, voditi javna rasprava, kao i Nacrt zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.

Učešće na sednici uzeo je i predstavnik Zelene stolice Milan Rogulja.

Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada Srbije.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Marija Todorović, Jelena Obradović, Marko Mladenović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Velibor Milojičić, Stanislava Janošević, Bogatinović Žarko i Kostadinova Nevenka.
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača