Kako piše portal o upravljanju otpadom Reciklaza.biz građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Na godišnjem nivou u našoj zemlji napravi se tri do četiri miliona tona otpada, u Beogradu od 300 do 700 hiljada tona.
Jedina legalna deponija na koju može da se odloži građevinski otpad je Vinča. Međutim, ona može da primi samo trećinu tog materijala.

Prema najavama, Grad Beograd neće praviti nove deponije, već je ideja da se otpad koristi kao resurs u građevinarstvu. To je predviđeno Akcionim planom za upravljanje građevinskim otpadom do 2030. godine.

-Glavni cilj je da se reciklaža tog materijala poveća na 40 odsto do kraja decenije, kaže profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Izvor: Portal Reciklaza.biz / RTS

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

U Beogradu je prošlog četvrtka održana radionica na temu osnivanja Zelenih saveta kojoj su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava i civilnog sektora iz Arilja, Bele Crkve, Leskovca i Paraćina.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Zahvaljujući radionici, dobijeni su predlozi i sugestije za SKGO, lokalne samouprave i civilni sektor za nastavak rada Zelenih saveta kao jedinog institucionalnog mehanizma koji obezbeđuje kontinuirano učešće svih zainteresovanih aktera lokalne zajednice u planiranju, odlučivanju i sprovođenju programa i planova u oblasti zaštite životne sredine na lokalu.

Kroz otvorenu i sadržajnu diskusiju predložen je aktivniji rad postojećih Zelenih saveta i intenzivnija participacija civilnog sektora u okviru ovog institucionalnog mehanizma.

Teme koje su obrađene tokom radionice su bile između ostalog: uloga Zelenih saveta u politici životne sredine na lokalnom nivou, informacije o Arhuskoj konvenciji, formiranje Zelenih saveta – pravni okvir, poslovnik, plan rada i finansiranje, saradnja sa civilnim društvom, mogućnosti za unapređenje komunikacije i interesovanja javnosti za pitanja od javnog značaja, sprovođenje procedure procene uticaja na životnu sredine, uspostavljenje i funkcionisanje Zelenih saveta na lokalnom nivou iskustva na lokalnom nivou grada Užice.

Ova aktivnost sprovedena je u okviru Programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza”, koji finansira Vlade Švedske.
Izvor: Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Međunarodna mreža ekoloških organizacija Alpe Adria Green Internacional, sa sedištem u Sloveniji, nominovala je Draganu Arsić iz „Pokreta Odbranimo šume Fruške gore“ za nagradu 2022 Front Line Defenders Award.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Ovu nominaciju je podržalo više od 30 organizacija civilnog društva iz Srbije i regiona.
Ova nagrada je namenjena borcima za ljudska prava kojima vidljivost može doprineti njihovoj bezbednosti.
Ceo tekst o ovoj nominaciji pročitajte ovde.
Izvor: 021.rs

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Kako donosi portal Biznis.rs od ukupne količine otpada koji se uveze u Srbiju, gotovo 60 odsto, oko 147.000 tona, čini papirna i kartonska ambalaža koja predstavlja isplativ resurs za kompanije reciklere.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, Nataša Govedarica kaže da su kapaciteti industrije papira i kartona u Srbiji 350.000 tona godišnje, a očekuje se da u narednih tri do pet godina budu uvećani za čak 50 odsto.

-Reciklaža papira je jedan od važnih načina za očuvanje prirodnih resursa, smanjenje otpada na deponijama i degradacije zemljišta, zagađenja vode i vazduha, ukazuje Govedarica.

Za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije nego za proizvodnju papira od celuloze, dok je emisija zagađujućih materija u vazduhu za oko 75 odsto manja u odnosu na proizvodnju hartije od primarnih vlakana, odnosno, celuloze.

U Srbiji rade dve velike fabrike papira, Smurfit Kapa Beograd i Fabrike kartona Umka, i tri manje, čiji je ukupni kapacitet oko 30.000 tona.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: Biznis.rs

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Zamoliću Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Za odgovor dostojan pitanja, čini mi se da bi trebalo formirati neku vrstu nacionalnog ili čak nadnacionalnog tela koje bi bilo u stanju da prikupi, sortira i nepristrasno prikaže podatke studija čitave plejade stručnjaka: od nadležnih ministarstava, preko stručnjaka sa terena iz oblasti upravljanja otpadom, naših potrošačkih navika, energetike, hidrologije, ornitologije, poljoprivrede…
Do jakog tima pravnih eksperata koji bi nam raščlanili dosadašnje i zakonske odredbe u pripremi u ovoj oblasti, ali i koji bi bili u stanju da javnim učine međunarodne ugovore čije izvršenje se tiče eksploatacije prirodnih resursa Srbije, uvoza i implementacije (uglavnom zastarelih) tehnologija investitora koji posluju u našoj zemlji…
Dok se to ne dogodi, ono što ipak možemo, gotovo intuitivno da zaključimo, zasniva se na skoru Srbije na međunarodnim listama po broju obolelih i umrlih od malignih, respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja povezanih sa zagađenjima. Gotovo na svakoj, Srbija se nalazi u prvih pet.
Ipak, čini se da smo na dobrom putu jer se o zaštiti životne sredine sada govori čak i u mejnstrim medijima, sa sve manje ironičnog osvrta na one koji upozoravaju i pozivaju na savesniji odnos prema životnoj sredini.
Većina nas je shvatila da nije reč o dokolici „viših klasa“, problemu prvog sveta, već da svi dišemo isti vazduh, pijemo istu vodu i jedemo hranu iz iste zemlje, zasićene čitavim nizom toksičnih supstanci koje su nus-pojave našeg svakodnevnog, ubrzanog, potrošačkog i u velikoj meri, neodgovornog načina života pojedinaca i kompanija.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

U kolikoj je meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Kao višegodišnjem novinaru koji se i lično i profesionalno gradi kroz razgovore i kontakte sa ljudima, na ovaj način hrani i radoznalost i širi uvide u stvarnosti, prelazak na onlajn način života, za mene je imao efekat ponovnog učenja da hodam. Ne samo u tehničkom smislu, navikavanja na bezbroj platformi za sastanke i grupni rad, već potpuno izmenjen kontekst i diskurs.
Sa druge strane, Mikser se u ovo najneizvesnije vreme upustio u niz projekata koji su za cilj imali da upravo u ovako kriznim situacijama kojima se ne nazire kraj, pokušaju da pomognu najosetljivijim društvenim grupama.
Projekat „Žene govore” sa kancelarijom UN Women u Srbiji iznedrio je priručnik za pomoć ženama u pandemiji, ali i svim potencijalnim sličnim okolnostima kada je kretanje onemogućeno, kada su resursi i životne opcije svedene na minimum.
Kroz niz onlajn sesija, radionica, razgovora sa desetinama žena i psihološkinjom Brankom Drašković, otkrili smo „ledeni breg” problema sa kojima se suočavaju žene u srpskom društvu, a koje je pandemija samo učinila bolno očiglednim. Znate, ti onlajn sastanci su nekim od žena bile prva i jedina prilika da se njihov glas čuje izvan njihovog doma, da podele svoja razmišljanja, da čuju druga iskustva…

Istovremeno, Mikser je postao član konzorcijuma dva velika evropska projekta euPOLIS i HEART koji su okupili partnere iz čitave Evrope od severa do juga, ali i stručnjake iz Kolumbije i Kine.

Oba projekta zagovaraju i u krajnjoj liniji, krče put ka zdravijem životu ljudi u urbanim sredinama, imaju plemenit cilj i predstavljaju vrhunska naučna i tehnološka dostignuća, ali nakon dobrih godinu i po dana napipavanja situacije i raspoloženja nadležnih institucija i svih relevantih aktera, mi tek sada imamo priliku da počnemo da primenjujemo neka od ovih inovativnih rešenja.
Naravno, to je i godinu i po dana rada sa ljudima koje nikada nismo upoznali mano a mano. Iako može da funkcioniše, očigledno, smatram da smo lišeni mnogo kreativnosti, osećaja zajedničkog poduhvata i energije na ovaj način.

Građanima Srbije poznato je da Udruženje „Mikser“ organizuje „Mikser festival“, godišnji kulturni događaj koji promoviše inovativne, održive i društveno angažovane ideje u dizajnu, arhitekturi, urbanističkom planiranju, novim tehnologijama, umetnosti, muzici i komunikacijama. Šta će biti u fokusu novog „Mikser festivala“?

Bolji život. Kao i uvek. Ne neonsko obećanje puno euforičnog naboja, već bolji život u onoj meri u kojoj već danas možemo da pomaknemo stvari. Onoliko koliko sami možemo da naučimo iz dana u dan. Socijalna, kulturna i politička tranzicija i treba da bude neprestani pomak ka boljem, ali u stabilnim društvima se ona odvija u etapama i građani i institucije imaju priliku da se stabilizuju, nauče da funkcionišu i spontano pronalaze put ka inovativnim rešenjima.
Kod nas je svaki poduhvat ad hoc i najčešće kratkog daha. Od kulturnih projekata do velikih, infrastrukturnih investicija. Obrazovanje nam je u većoj krizi nego tokom ratnih godina. To će tek ostaviti posledice.
Mikser se od početka trudio da bude poligon za dijalog najrazličitijih društvenih aktera, od kreativaca, inovatora, aktivista, umetnika, biznisa, do donosioca odluka na državnom i evropskom nivou, kako bi jedni od drugih mogli da uče, da se udružuju, sarađuju i premošćuju institucionalne falinke.

Mikser Festival će se ove godine održati početkom oktobra, delom u sada već domaćoj atmosferi Zornića kuće gde ćemo prvi put organizovati Zelenu Akademiju. Prema ispitivanjima UNDP u Srbiji, samo nekoliko postotaka srpskih kompanija prešlo je na zeleno poslovanje, što ostale ostavlja u minus startnoj poziciji za velike ekonomske turbulencije koje predstoje. Ipak, da bi se dogodio taj „shift” na zeleno poslovanje, čak i malim, fleksibilnim firmama, potrebno je znanje, iskustvo, vođenje… Zelena Akademija će imati upravo taj zadatak, kako bi domaće firme od onih najmanjih do gigantskih, tromih sistema mogle što bezbolnije da počnu barabar da posluju sa svojim evropskim kolegama.

Drugi deo programa festivala nadamo se da ove godine vraćamo u grad, mladima, mudrim, razigranim kreativcima po neformalnim galerijama, čitaonicama, scenama i sličnim prostorima koji vape da ih osvojimo na ovaj način, kroz naš BlackBox, izložbe, svirke, film, predstave, razgovore…

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Organizacija „Mikser“, član je konzorcijuma nekoliko evropskih projekata koji u srži imaju implementaciju prirodom inspirisanih rešenja u urbano planiranje. Možete li na reći koja su to prirodom inspirisana urbana rešanja?

Povratak u prirodu je vrlo primamljiva i često rabljena afirmacija na društvenim mrežama. Ipak i ona nekolicina koja sebi to može da priušti (finansijska konstrukcija, škole, društvene veze…), ne može to da izvede do kraja jer današnji svet ne prašta i ne omogućava privređivanje bez konekcija sa ostatkom sveta.
Treba vam tekuća voda, WiFi, put da tamo stignete.. I već ta priroda nije sasvim netaknuta. Dakle, cilj nam je da u sredinama u kojim živimo obezbedimo što optimalnije, zdravije i srećnije uslove, a to je moguće čak i u zagušenim, prenatrpanim megalopolisima, samo ako malo promenimo perspektivu i prioritete.
Da, potrebni su nam parkinzi i šoping-molovi, neizostavne su višespratnice… Ali promenom matrice urbanog planiranja, možemo da učinimo da sva ova infrastruktura ponovo služi građanima i prilagođava se njihovim potrebama, umesto da se građani iznova povinuju geometrijskoj progresiji cementnih prostranstava u gradovima.

Projekat euPOLIS je inovativna metodologija urbanog planiranja koja podrazumeva prirodom inspirisana rešenja u gradovima. To znači da nećemo rušiti zgradu da napravimo park, ali ćemo svaki centimetar te zgrade modifikovati tako da imitira živi organizam i predstavlja ekosistem za sebe.
Ona može sa krova da skuplja kišnicu koja će se koristiti kao tehnička voda, a potom da se upotrebi u grejnom sistemu, taj krov može da bude zajednička bašta svih stanara jedne zgrade, sa biljnim kulturama koje prečišćavaju vodu, vazduh, privlače korisne insekte, a ujedno su prijatan zajednički prostor za druženje.
Samo jedno drvo u blizini stambenog ili poslovnog prostora može da spusti temperature za nekoliko stepeni i na taj način uštedi potrošnju električne energije.
Naizgled jednostavno, u svojoj osnovi ima briljantna inženjerska rešenja kako bi sistem funkcionisao što samostalnije uz minimalno održavanje, a bio na maksimalnu korist čitavom komšiluku kroz sve aktivnosti koje mogu da se odvijaju na jednom mestu.
Takav jedan džepni park trebalo bi da nastane na Zemunskom keju kod Hotela Jugoslavija i na Linijskom parku na Dorćolu. Ovaj projekat se sprovodi paralelno i u Danskoj, Poljskoj i Grčkoj, a zasniva se na Blue-Green Dream platformi čiji je idejni tvorac Čedo Maksimović, profesor emeritus Imperijal Koledža u Londonu.
Projekat HEART na istim osnovama, meri i prati fizičko i mentalno zdravlje i zadovoljstvo građana u urbanim sredinama izloženim gorepomenutim rešenjima, kao i na onim mestima gde prirodom inspirisanih rešenja nema.

Trenutno realizujete projekat „Young Balkan Designers“. Možete li našim čitaocima predstaviti glavne ciljeve i projektne aktivnosti tog projekta?

Mladi Balkanski Dizajneri / Young Balkan Designers / je talent platforma koju je organizacija Mikser pokrenula 2011. uz podršku partnera iz čitavog regiona, sa ciljem da identifikuje, promoviše i razvija kreativni potencijal Balkana u oblasti industrijskog dizajna i približi ga međunarodnom tržištu, doprinoseći istovremeno i obnovi multikulturalne saradnje u regionu. Jedan od ciljeva incijative je edukacija i stimulisanje dizajnera da istraže ulogu dizajna u održivom razvoju i društvenoj inkluziji.

Dizajneri odabrani na regionalnom YBD konkursu od strane renomiranog međunarodnog žirija, dobijaju priliku da realizuju svoje ideje i prošire znanja i iskustva kroz različite obrazovne i praktične aktivnosti – predavanja, radionice, rezidencije i izložbe.

Ovogodišnji, nedavno završeni konkurs pod nazivom „Life hacks” ohrabrio je mlade stvaraoce da razmišjaju van ograničenja masovne, industrijske proizvodnje i otvore put ka samoodrživim, jednostavnim, pristupačnim i personalizovanim rešenjima. 

Na konkurs za mlade kreativce Balkana, pristiglo je ukupno 111 radova na kojima je radilo 125 dizajnera iz 9 zemalja regiona: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske. 

Ova kreativna delegacija će u junu predstaviti svoje radove na prestižnom milanskom sajmu Salone Satellite koji će se nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije, ponovo održati kako bi okupio vrhunske stvaraoce i inovatore iz čitavog sveta. Ovogodišnji, kao i grupa dizajnera od prethodne godine koji zbog pandemijske situacije nisu imali priliku da učestvuju na milanskom sajmu predstaviće svoja dizajnerska rešenja za izazove naše ubrzane, zahtevne i potrošačke svakodnevice.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koje još akcije i projekte organizacija „Mikser“ trenutno sprovodi, a da ih nismo spomenuli?

Floskula da se naredni festival sprema dok skupljaš pinkle sa ovog koji se tek završava je sasvim tačna i precizna. To znači i da budno pratimo sve društvene tokove, prepoznajemo izazove i tražimo rešenja, nekada i pre nego oni budu javno izrečeni. Tražimo sjajne ljude i njihove ideje iz svih oblasti naših života. U tom svetlu, u Mikseru nema praznog i dosadnog dana.
Pred nama su izazovi još nekoliko velikih, važnih i jako uzbudljivih evropskih projekata koji zadiru u kreativne industrije, održivi dizajn, kulturno nasleđe, urbani biodiverzitet, socijalne inovacije, komunikacije… To je sve u fazi „fermentacije”, a rado ćemo, ne samo podeliti novosti kada ih bude, već pozvati građane da se pridruže, povežu i daju svoj glas svemu onome čime se bavimo kako bismo zajedno oblikovali srećniju, zdraviju i pitomiju budućnost za sve.

Da li možemo „zelenu ekonomiju“ iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Globalnoj ekonomiji je potreban novi početak i nova matrica u svetlu nedostatka prirodnih resursa, kao i sve zategnutijih odnosa na liniji vlasnici znanja/tehnologije/resursa i radne snage.
Potrebne su hrabre, inovativne ideje da staro koristimo kao novo. Ponovna upotreba materijala, duži upotrebni vek predmeta, što skromnije ambalaže, što lokalniji resursi, upravljanje otpadom, nove sirovine koje ne dreniraju prirodne resurse i dodatno uništavaju životnu sredinu, navike u ishrani, putovanjima, dužina radne nedelje, rad na daljinu…
Samo su neka od pitanja sa kojima se suočavaju savremeni biznisi, oni mikro i oni grandiozni. I sve su ovo pitanja za svaku državu, kako da podstakne kompanije na ovu promenu i osigura im što bezbednije izmeštanje u novi poslovni ekosistem.
Svako novo rešenje menja naš način života, navike, tera nas da se prilagodimo, naučimo… Kvantni skok dogodiće se nakon niza malih, naizgled beznačajih koraka! Nadam se da ćemo imati u šta da skočimo.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Ovaj je problem kao Mebijusova traka: ne zna mu se početak niti se sluti kraj! Potrebno je obrazovati medije koji treba da obrazuju građane, ali problem sa medijima je što su naučili da emituju samo ono što se provereno dobro prodaje publici. Ili im je makar rečeno, šta to publika voli. U našem društvu, to gotovo nikad nisu esecijalne, relevantne teme.
Potrebno je uveriti urednike i vlasnike medija da čitaoce i gledaoce ne zanima tabloidni pristup „tri-dana-čuda” o ekološkim katastrofama, već da su svesni da je neophodno da imaju znanja kako bi sutra mogli da donose odgovorne i lične i političke odluke.
Zatim bi ti urednici i vlasnici, oslobođeni straha od oglašivača, političara i drugih nosilaca moći, trebalo da ulože u profesionalno usavršavanje svojih novinara, da se i sami doobrazuju u ovom smislu kako bi omogućili kolegama da o ovim temama pišu i govore kao odgovorni, pripremljeni, nepristrasni pojedinci i profesionalci.
Potrebno je osigurati da istraživački novinari, ali i reporteri dnevnih izdanja mogu slobodno i bezbedno izveštavaju, imaju pristup informacijama, sagovornicima, relevantnim dokumentima i ugovorima… Zaista, sistemsko pitanje koje se provlači od kućnog vaspitanja, preko obrazovnog sistema i koji diktira i oblikuje političku kulturu i javni diskurs.
Sporadično insistiranje na ekološkoj svesti svodi se na emotivnu reakciju kod publike što je inicijalno dobro, ali ekološke, kao i sve druge emocije, splasnu, ako nemaju uporište u konkretnim odlukama i akcijama. Potrebni su nam makar mali pozitivni ishodi kako bismo povratili poverenje u našu, građansku moć, ali i odgovornost.

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Prema podacima JKP „Gradsko zelenilo’’ u Novom Sadu ima blizu 100.000 stabala drveća a pojedina stabla starija su od 200 godina.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Među njima je čak 10 stabala koja imaju više od 100 godina, a lista „deset veličanstvenih’’ kompletirana je pretprošle godine, kada je ovo novosadsko javno preduzeće okončalo proceduru stavljanja pod zaštitu još četiri najstarija stabla koja su zasluženo dobila status spomenika prirode treće kategorije.


Tako je pažnja koja je i pre toga posvećivana doajenima među novosadskim drvećem dobila i zvanični pečat izuzetnosti: nadzor i nega zvanično su proglašeni za prioritet od strane države.
Za razliku od drugog novosadskog drveća, veterani podležu obaveznoj redovnoj inspekciji i potrebnim hitnim i temeljnim intervencijama.
Više o „deset veličanstvenih’’ stabala u Novom Sadu pročitajte ovde.
Izvor: Blic/ Z. Č.

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Vedrana Vuletić iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije izjavila je danas da trenutno nema opasnosti od povećane radijacije u Srbiji.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Ona je to rekla nakon što je ukrajinski nuklearni inspektorat saopštio da je zabeležen viši nego uobičajen nivo gama radijacije u blizini Černobila, koji je zauzela ruska vojska.

Vuletićeva je za RTS kazala da se ne očekuje da radioaktivnost bude viša u narednim danima, ali da je Direktorat spreman u slučaju da se bilo šta dogodi.

-Podigli smo pripravnost i pomno pratimo šta se dešava sa nukelarnim elektranama u Ukrajini, naglasila je Vuletićeva.

Navela je da, prema zvaničnim podacima koje je Direktorat dobio, ukrajinski inspektorat jeste prijavio da je došlo do izmerenih povećanih nivoa zračenja u odnosu na prosečne vrednosti prošle godine.

-Nije došlo do katastrofe, nije došlo ni do kakvih problema sa gorivom koje stoji tamo na lokaciji, nego je došlo do poremećaja površinskog sloja i podizanja kontaminiranih čestica koje postoje tu od 1986. godine u vazduh i tako je detektovano to povećano zračenje, objasnila je Vuletićeva.

Ukazala je da je to područje kontaminirano, da tamo ima cezijuma 137 još od černobiljske katastrofe da i nije došlo do ispuštanja novih materija u životnu sredinu.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Izvor: Tanjug/ RTV

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Beogradska otvorena škola sa zadovoljstvom predstavlja podržane organizacije u okviru programa podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica – „Snažno zeleno“ koje će u poslednjoj godini ovog programa realizovati svoje projekte.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Odabrane organizacije će svoje projekte realizovati u periodu od 1. aprila do 31. oktobra 2022. godine, a njihov fokus biće na praćenju lokalnih javnih politika i unapredjenju zaštite životne sredine u svojim zajednicama.
Spisak odabranih organizacija koje su podržane pročitajte ovde.
Izvor: Beogradska otvorena škola

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Najveća i najznačajnija manifestacija u Vršcu posvećena zaštiti prirode su „Dani zaštite prirode Vršačkih planina i južnog Banata“, koja je ove godine održana 16. put.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Ovu manifestaciju su pokrenuli članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ i samostalno je vodili 15 puta, od 2002. do 2016. godine, uvek kao dvodnevnu.

Tokom ovih događaja, građani Vršca mogli su da pogledaju prezentacije izveštaja upravljača zaštićenih područja prirode o sprovedenim aktivnostima na zaštiti prirode, da razgovaraju sa predstavnicima Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, JP „Vojvodinašume“ i stručne javnosti o aktuelnim pitanjima zaštite prirode, zatim da pogledaju projekcije ekoloških filmova, izložbi, prezentacija slajdova, i druge zanimljive sadržaje. Bilo je godina kada se na ovim događajima okupilo i po 150 učesnika.

Nakon 6 godina pauze, Ekološki centar „Stanište“ je u saradnji sa Prirodnjačkim društvom „Gea“ i Tačkom susretanja, „Dane zaštite“ oživeo i ponovo uspostavio.
U Salonu kod Porte u Vršcu je održana prezentacija rezultata istraživanja o statusu i finansiranju zaštićenih područja prirode u Srbiji, sa osvrtom na stanje u Gradu Vršcu.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: Ekološki centar „Stanište“

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Životna sredina u Srbiji, kao i neki njeni parametri (u prvom redu vazduh i vode) se trenutno nalaze u nezavidnom stanju. Svedoci smo toga da se naši gradovi već mesecima nalaze na listi najzagađenijih na svetu, naročito u zimskim mesecima.
Uzimajući u obzir načine na koje se greju srpski gradovi i naselja uopšte, te na udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji, ovakva situacija je više nego očekivana.
Pored toga, u prilog zagađenju govori i činjenica da se broj automobila po glavi stanovnika iz godine u godinu povećava, a da to povećanje ne prati i adekvatan razvoj infrastrukture, te zbog toga imamo stvaranje ozbiljnijeg zagađenja u centralnim gradskim zonama srpskih gradova.

Klimatske promene koje su donele i povećanje prosečnih godišnjih i temperatura u zimskim mesecima doveli su i do specifičnih problema i očiglednih nelogičnosti u prostornoj disperziji zagađenja, zbog koga se ranije nezagađeni delovi gradova suočavaju sa enormnim povećanjem koncentracije PM10 i PM2.5 u vazduhu.

S druge strane, smatram da je umesto katastrofičnog sagledavanja stiuacije , na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, u prvom redu evidentiranjem potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, adekvatnom korišćenju stvorenog otpada za energetske potrebe, uz poštovanje svih mera zaštite životne sredine, kao i definisanjem načina za ublažavanje ili prilagođavanje na klimatske promene na celoj teritoriji Srbije.
S tim u vezi, kroz izrade strateških i planskih dokumenata na najvišem republičkom nivou moguće je pravovremeno i adekvatno usmeriti budući razvoj Srbije koji neće imati štetne posledice po životnu sredinu.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako ocenjujete rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine mogu da ocenim kao adekvatan.
Budući da se poslednjih 15 godina bavim izradama prostorno planske i urbanističke dokumentacije, kao i strateških procena i procena uticaja na životnu sredinu za različite nivoe planova, svakodnevno održavam komunikaciju sa predstavnicima nadležnih republičkih organa (u prvom redu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, zatim Zavodom za zaštitu prirode, Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije i drugim relevantnim institucijama) i sa njima imam zaista dobru saradnju u različitim oblastima.

Smatram da su naši zakoni o oblasti životne sredine uglavnom dobro postavljeni, harmonizovani za zakonima Evropske unije (EU), ali da je osnovni problem koji se nameće, pre svega, njihova neusaglašenost sa drugim zakonima u oblastima koje ih direktno tangiraju, kao i nedovoljno sprovođenje zakonskih odredbi.
Samim tim, ono što predstavlja osnovni problem i prepreku u realizaiciji planske dokumentacije je upravo to nesprovođenje zakonskih obaveza, a samim tim ni obaveza datih kroz prostorno plansku dokumentaciju.

Primera radi, preporuke date kroz strateške procene i procene uticaja na životnu sredinu, iako zakonski adekvatno postavljene, se u praksi uglavnom ili ne primenjuju ili slabo primenjuju. Procene uticaja imaju samo formalnu svrhu da prate plansku dokumentaciju, tako da se često rade samo radi zakonske obaveze, bez detaljnije elaboracije stvarnih problema i adekvatne i odgovorne evaluacije potencijalnih efekata koje neke aktivnosti u prostoru mogu imati na životnu sredinu.
Kroz naše strateške procene i procene uticaja na životnu sredinu, trudimo se da damo osvrt na realno stanje kvaliteta životne sredine, da postavimo ciljeve za vrednovanje planskih aktivnosti i zatim da izvršimo adekvatnu evaluaciju, koja kasnije ima svrhu da definiše mere za smanjenje ili neutralisanje negativnih efekata na životnu sredinu i propiše monitoring kvaliteta životne sredine.
Međutim, do kraja nemam uvid u to koliko se mere propisane kroz procene uticaja realno i sprovode i to smatram glavnom preprekom za adekvatan tretman pitanja životne sredine u planskim i strateškim dokumentima.

U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusa u svetskim razmerama je svakako u velikoj meri uticala ne samo na promenu mojih ličnih stavova po pitanju krhkosti onoga što zovemo normalnim životnom i očekivanim postavkama ličnog komfora, već svakako i na realizaciju profesionalnih aktivnosti.
Budući da moje angažovanje u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije podrazumeva ne samo naučni, već i profesionalni rad, već po prvim naznakama mogućnosti da će doći da pandemije bilo je neophodno naći način za efikasno obavljanje poslovnih obaveza u novonastalim okolnostima. Zbog toga je većina mog rada u prvim mesecima pandemije bila organizovana online, remote, sa organizacijom sastanaka putem drugih vidova komunikacije, u prvom redu putem meeting platformi. Navikavanje na nove uslove rada je bilo relativno lako, ali mislim da, kao i drugi profesionalci, nisam uspela u potpunosti da se osećam komforno na takvim sastancima, prevashodno zbog toga što je postojala konstantna pretnja u vazduhu da nije sve sasvim u redu, da je neohpodno da se trudimo da stvari i komunikaciju održavamo normalnim u uslovima koji se zaista ne mogu smatrati adekvatnim.

Pored toga, budući da sam u to vreme ispred Instituta rukovodila velikim evropskim naučnim projektom, koji je podrazumevao svakodnevnu komunikaciju sa međunarodnim projektnim partnerima, ovi novi vidovi razgovora putem online platformi postali su i jedini mogući. S druge strane, aktivnosti na projektu su podrazumevale i organizaciju sastanaka i radionica sa stejkholderima, koji bi se u normalnim okolnostima odvijale offline, međutim, zbog pandemije je sve moralo da migrira u online vode. Samim tim, svi članovi tima, uključujući i mene morali smo promptno i efikasno da steknemo nova znanja u oblasti organizacije online sastanaka za veći broj ljudi, i ne samo to, već i da naučimo na koji način je najadekvatnije podsticati ljude na aktivnu debatu i razmenu mišljenja u uslovima online komunikacije.
Ovo je ponekad znalo da bude prilično iskušavajuće, jer je moderiranje ovakvih diskusija teže nego u realnim uslovima. Međutim, uprkos svemu, uspeli smo da organizujemo dve sjajno posećene radionice sa stejkholderima u oblasti prostornog i urbanistčkog planiranja, zaštite prirode i projektovanja saobraćajne infrastrukture i da dobijemo adekvatne preporuke koje su bile rezultat organizovanih radionica.

S druge strane, naučni rad je takođe pretrpeo izmene. Naučne konferencije u zemlji i inostranstvu su migrirale u online sfere, učešće na konferencijama se svelo na prezentovanje radova, bez neke direktne i aktivne diskusije što je po meni negativno uticalo na razmenu mišljenja predstavnika naučne zajednice, koja je i imperativ za razvoj naučno istraživačkog rada pojedinca, ali i cele zemlje.
Svoja iskustva u oblastima naučno istraživačkog rada tokom pandemije korona virusa planiramo da publikujemo u narednom periodu u vidu članaka na naučnim konferencijama ili međunarodnim naučnim časopisima.

Nadamo se skorom kraju pandemije i vraćanju komunikacije u neke normalnije tokove, jer mislim da je sve direktno i jako negativno uticalo na promociju naučnih rezultata ne samo u našoj zemlji i širom sveta.
Razmena, pa čak i sukobi mišljenja, debate i javna diskusija je osnova svakog dobrog naučno istraživačkog rada, te se nadam da će se u narednim mesecima otvoriti prostor za ponovno uspostavljanje ovakvih odnosa u offline svetu.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Bili ste rukovodilac na projektu „Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu“. Hoćete li nam reći šta je bio glavni cilj projekta, koji su postignuti rezultati i koji je celoukupni značaj projekta na region?

Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS), u kome sam i ja zaposlena je kao

IPA 1 projektni partner od 2018-2021. godine bio angažovan na projektu ConnectGREEN (DTP 072-2.3) (1) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu), koji se realizuje se u okviru drugog poziva INTERREG Danube Transnational programme. Ovim projektom definisana je metodologija za identifikaciju migratornih koridora velikih sisara (vuka, risa i medveda) u karpatskom regionu (2), formiranje smernica za smanjenje konflikata u područjima koridora, postavljanje baze CCIBIS (3) koja je informacioni sistem o biodiverzitetu na teritoriji karpatskog regiona (izdvojena područja Natura 2000 i koridori koji ih povezuju) i definisanje Strategije za razvoj ekoloških koridora (4) uz prateće aktivnosti treninga i edukacije na svim nivoima stejkholdera

Naime, na teritoriji karpatskog regona izražena je značajna defragmentacija predela koja je nastala kao rezultat neadekvatnog prostornog planiranja koji nije uvažavao mere zaštite prirode u meri i kojoj je to bilo potrebno. Rezultat toga je veliki mortalitet divljih životinja duž nacionalnih regionalnih i lokalnih pravaca infrastrukture. Migratorni putevi životinja su ograničeni barijerama u vidu linijske infrastrukture, vodenih tokova, naselja, ograda, i drugo.

Cilj projekta je bio razmena iskustava, diseminacija rezultata, poboljšanja procesa učešća i kontakti sa različitim zainteresovanim stranama, implementacija novih alata u procesu planiranja, poboljšanje metodoloških pristupa u naučnim istraživanjima i drugo.
Rukovodilac projekta je WWF Danube-Carpathian Programme Romania (WWF RO) iz Rumunije, a u projektu je učestvovalo još 12 institucija iz oblasti zaštite prirode i prostornog planiranja iz 5 zemalja i to: Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Srbije. Republika Srbija u ovom projektu učestvuje kao IPA partner sa dve institucije i to Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i Nacionalnim parkom Đerdap.

Ekološki koridori su u okviru projekta bili identifikovani na 4 transnacionalno relevantne lokacije: i to 1. Nacionalni park Piatra Craiului /Nacionalni park Bucegi (Rumunija), 2. Planine Apuseni / Jugozapadni, Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija), 3. Zapadni Karpati (Češka Republika – Slovačka) i 4. Nacionalni park Bükk (Mađarska)/ Zaštićeno pejzažno pordučje Cerová vrchovina (Slovačka) korišćenjem gore pomenute metodologije

Prvi zvanični rezultat ovog projekta bila je Metodologija za identifikaciju migratornih koridora velikih sisara koja je postavila osnovna načela za izdvajanje fizičkih barijera i drugih pretnji, koje su integrisane sa drugim prostornim podacima na različitim nivoima (lokalnim, regionalnim, karpatskim)

Kroz metodologiju su identifikovani migratorni koridori, migratorne barijere u vidu linijske infrastrukture, vodenih tokova, naselja, i dr. i utvrđeni modeli  pogodnosti staništa i podele povezanosti.

Metodologija je takođe utvrdila niz mera za smanjenje barijera i smrtnosti životinja: mere za bezbedan prelazak infrastrukture (ekodukti), mere sprečavanja ulaska životinja u infrastrukturu, mere upozorenja životinja na transportnu infrastrukturu, mere upozoravanja vozaća o približavanju životinja ili o rizičnim sektorima.

Pored definisane metodologije, još jedan od realizovanih rezultata je i brošura „Ekološka povezanost, mreža života za ljude i prirodu“, publikovana na engleskom i sprskom(5) jeziku.
Pored toga, aktivnosti na projektu ConnectGREEN obuhvataju i najmladju populaciju. Pored edukacije i radionica sa predškolskim i školskim uzrastom koje su imale sjajan odziv, na projektu su realizovane i radionice sa studentima, čime smo uticali na percepciju ovog problema među mladima.
Faktički, neka ideja vodilja celokupnog projekta je osim determinisanja postojećih migratornih koridora velikih sisara i formiranja ozbiljne baze podataka na ovu temu i direktno inkoroporiranje obaveze izgradnje ekodukta u planske dokumente koji su u izradi. Samo na taj način projekat ConnectGREEN može svoj pun potencijal i realnu svrhu
S tim u vezi, a na osnovu postojećih podataka nadležnih institucija i obimne planerske građe, u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije je u planu i inkorporiranje ove problematike u prostorne i urbanističke planove i van granica Karpatskog regiona u Srbiji.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Radite kao viši naučni saradnik Instituta za arhitekturu i prostorno planiranje Srbije. Recite nam koliko je primena Geografsko informacionog sistema (GIS) važna u upravljanje komunalnim otpadnim vodama, u prostornim i urbanističkim planovima i projektima, bioklimatskom planiranju i arhitekturi?

Moje iskustvo i druženje sa GIS-om datira još iz 2003. godine kada sam kao mladi planer-urbanista prvi put imala prilike da se sretnem sa ovim novim konceptom i, ako tako mogu da kažem, novim instrumentarijumom koji je svim planerima značajno omogućio ne samo adekvatan grafički prikaz planskih rešenja, već i omogućio rešavanje značajnih dilema u oblasti planiranja.
Ovde najpre mislim na proveru adekvatnosti varijantnih rešenja u planiranju, izbor najpovoljnijih planskih rešenja, na osnovu multikriterijumskih analiza realizovanih pomoću GIS alata, ali i promeni paradigme u posmatranju planiranja kao zamrznute, nepromenljive, rigidne slike, koja ne može sagledati u realnom vremenu sve potencijale razvoja i mogućnosti za pravovremeno reagovanje i eventualne izmene u zavisnosti od okolnosti.
Kako su GIS tehnologije evoluirale, tako su i alati bili unapređivani, tako da sada svaki vid planiranja mora biti nužno mora biti propraćen i izradom adekvatnih baza podataka u okviru GIS-a.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Na kojim projektima i programima trenutno radite?

Nakon završetka projekta „Connect GREEN – Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu” koji je organizovan u drugom pozivu Dunavskog transnacionalnog programa u trajanju od 2018-2021. godine, angažovana sam na dva međunarodna projekta i to: projekat CITIES AND CLIMATE CHANGE PROGRAM, finansiran od strane Francuske razvoje agencije (AFD), na izradi strateške procene uticaja akcionih planova na životnu sredinu kao Local SEA (strategic environmental assessment) expert (rukovodilac projekta) i GREEN, LIVABLE, AND RESILIENT CITIES, SERBIA: Strengthening Sustainable and Resilient Urban Development- Component 1 Selection# 1275674 Strengthening capacities of Local Self-Governments in Serbia towards low-carbon and resilient urban development investments expert), finansiran od strane Svetske banke, kao key expert u oblasti urbanističkog planiranja.
Pored toga, angažovana sam i na izradi prostorno planske dokumentacije i strateških procena uticaja na životnu sredinu za više područja na teritoriji Republike Srbije.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Mišljenja sam da je za koncept „zelene ekonomije“ neophodno mnogo više od želja i namera lokalnih eskperata u oblasti zaštite životne sredine.
Naša zemlja ima i zakonsku regulativu, kao i strateške smernice date kroz više strategija koje posredno i neposredno tangiraju životnu sredinu.
Međutim, za realizaciju koncepta „zelene ekonomije“ potrebna je politička volja, kao i odgovarajući domaći i inostrani fondovi koji bi mogli da pokrenu ovaj koncept.
Takođe, smatram da je neophodno sprovesti i širu edukaciju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se stanovništvo, ali i svi potencijalni stejkholderi (uprava, NVO, privreda) upoznali sa ovim konceptom i počeli da ga aktivno primenjuju na mikro i makro nivou.

Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Mislim da je situacija u pogledu edukacije u oblasti zaštite životne sredine znatno bolja nego pre dvadeset-trideset godina, kada se ovim pitanjem bavio samo uzak krug eksperata.
Uvođenje obaveznih predmeta o zaštiti životne sredine u osnovnoškolske i srednjoškolske ustanove, pa i ranije, u predškolske, znatno doprinosi buđenju svesti u najranijem uzrastu o značaju očuvanja prirode i svih parametara životne sredine.

Ponekad se čak stiče utisak da su mlađe generacije znatno edukovanije u pogledu očuvanja kvaliteta vode, vazduha, zemljišta, značaja adekvatnog upravljanja otpadom nego starije, što budi optimizam u pogledu kursa koji će planeta imati u narednim generacijama.

S druge strane, smatram da još nismo došli do kritične tačke nemogućnosti revitalizacije i eventualne neutralizacije štete koja je učinjena, ali da smo vrlo blizu, što treba da bude alarm za sve nivoe uprave da počnu sa edukacijom svih starosnih grupa stanovnika i svih stejkholdera, naročito u oblasti privrede, infrastrukture i drugo.

Takođe, nerealno je očekivati brze promene navika i oblika ponašanja stanovnika u smeru zaštite, te je stoga neophodno sistemom stimulativnih (pre nego represivnih) mera usmeravati dalje pravce zaštite životne sredine u Srbiji.
Jedino na taj način moguće je uticati na bržu promenu svesti i adekvatnu implementaciju ekoloških mera na celoj teritoriji zemlje.

Milisav Pajević

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Impresum izdavača