Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu pozovaju na konferenciju Razbistravanje koja će se održati od 2. do 4. septembra u Beogradu.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca



-Moramo da se probudimo i prepoznamo nadolazeću krizu vodnih resursa“, izjavio je prošle godine Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija. Po izveštaju „Stanje klimatskih usluga 2021: voda“ broj ljudi sa neadekvatnim pristupom vodi do 2050. godine dostići će čak 5 milijardi. Međutim, upitno je do koje mere je u pitanju kriza koja je tek nadolazeća.  Tokom leta 2021. godine, inicijativa Pravo na vodu sakupila je informacije o čak 23 lokalne samouprave u Srbiji koje su trpele restrikcije u vodosnabdevanju. Procenjuje se da ukupno oko milion ljudi u čitavoj Srbiji trajno ili povremeno nema pristup čistoj vodi, što je rezultat klimatskih promena ali i ogromnog zagađenja, nemara i privatizacije vodnih dobara.

Iz svih tih razloga, želimo da na jednom mestu okupimo ekološke aktiviste, stručnjake i akademsku javnost iz Srbije i regiona, da predstavimo svoja istraživanja i podatke a onda razgovaramo i napravimo konkretne planove za delovanje na svim ključnim temama za očuvanje vodnih dobara i životne sredine uopšte.

  • Prvi dan (petak, 2. septembar) će biti posvećen borbi žena za vodna dobra, i posebno bi nam bilo drago da nam se tada pridružite!
  • Drugog dana (subota, 3. septembar) ćemo se baviti mogućnostima i izazovima u regionalnom povezivanju i borbama na sastanku regionalne mreže Odbranimo r(ij)eke Balkana.
  • Trećeg dana (u nedelju, 4. septembra) zajedno sa lokalnim organizacijama i inicijativama razgovaraćemo o različitim borbama za vodu i načinima povezivanja i osnaživanja.

Organizatori mole da nam pomognete u planiranju ovog susreta tako što ćete popuniti ovaj upitnik i time rezervisati sebi mesto za učestvovanje na konferenciji.  

Upitnik se nalazi ovde.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U Kragujevcu je za godinu dana prikupljeno 107 tona staklenog ambalažnog otpada, što je za 223 odsto više nego prethodnih godina, preneo je portal InfoKG.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Sakupljene količine predate su dalje na reciklažu, a sticanju navika razdvajanja otpada pomoglo je uvećanje broja reciklažnih kontejnera za staklo.

Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ pokrenula je početkom 2020. projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Inicijativu u Srbiji sprovode NALED i Sekopak, a Kragujevac je izabran za opštinu u kojoj je startovao projekat.

U gradu je ubrzo postavljeno 120 „zvona“ za sakupljanje staklene ambalaže, sa ciljem da se prikupljene količine uvećaju za 20 odsto.
Više pročitajte ovde.
Izvor: InfoKG/ N1 Beograd

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Organizacija UNEKOOP vas poziva da preuzmete Android aplikaciju – CO2 koju je UNEKOOP izradio u cilju promocije smanjenja negativnog uticaja na klimu upotrebom biomase.

Članarina za EKONEC klub čitalaca


Članarina za EKONEC klub čitalaca

Aplikaciju možete besplatno preuzeti sa Google play ili ovde.
Izvor: UNEKOOP

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Možete li nam na počeku ovog intervjua reći kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Na samom početku bih htela da Vam se zahvalim na ukazanoj prilici da budem deo Vašeg serijala intervjua.
Moje viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine je da sve guramo pod tepih.
Na nivou lokalnih samouprava ukoliko problemi postoje, rešavaju se onog momenta kada se kamere uključe ili kada preduzeća koja su odgovorna za zaštitu životne sredine dobiju određena sredstva, pa prvih par dana pokušavaju neinformisanim ljudima da zamažu oči. Suma sumarum borba sa vetrenjačama se vodi već decenijama unazad, a pomaka nema.
Ukoliko se ovakav trend nastavi, ugušićemo se u sopstvenom smradu.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Na ovo pitanje bih Vam odgovorila pitanjem: – Da li mi osim predsednika države, imamo nadležne republičke i lokalne organe?
Iskreno, ja ne vidim da iko nadležan i na republičkom i na lokalnom nivou bilo šta radi po pitanju bilo čega vezano za životnu sredinu. Verujem da ste pratili dešavanja oko Rio Tinta?! Smatram da kada bismo imali nadležne službe, takvih ekscesa ne bi bilo.
Ja se vodim onom logikom, dok ljude ne udariš po novčaniku pomaka ne može biti. Osvešćivanje ljudske svesti je jako teško, ali nije nemoguće. Inspekcijski rad je veoma poželjan i verujem da mi na papiru imamo te ljude, ali procese i rezultate njihovog rada ne primećujem i nadam se u nekoj bliskoj budućnosti da će se nešto promeniti.

U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Pandemija korona virusa je najviše uticala na to da me uspori u traženju posla u struci, van naših granica, pošto sam u taj proces bila krenula neposredno pre pandemije i još uvek traje, jer svaki dan izlaze neke nove vesti, pa čovek nije načisto sam sa sobom šta da uradi, a da to bude pametan potez, pogotovo zato što u tome nisam sama, porodica mi je velika podrška i zajedno smo u tome.
Generalno od svoje zamisli nisam odustala, tako da se nadam da će uskoro svi koji ovom pandemijom imaju neki zacrtan cilj konačno ostvariti taj cilj, pa da možemo nastaviti sa normalnim životnim procesima kao i pre korone.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Živite i radite u Obrenovcu, pa nam kažite kako danas izgleda Obrenovac, posle svega što mu se desilo. Kakav je kvaltet životne sredine u gradu kojem živite?

Ukoliko ušetate u centar Obrenovca, srešćete radnike komunalnog preduzeća kako čiste i peru ulice, srešćete radnice komunalnog preduzeća kako presađuju i zalivaju cveće, potpuna harmonija, ko bi rekao da postoje problemi.
Ja sam hodom na celih 10 minuta od centra grada, moja ulica je oprana jednom ove godine, a pre toga godinu dana ranije, takođe samo jednom. Đubre po našoj ulici koje je bačeno koje kuda, očiste moja deca sa mnom, jer ja ne mogu da prolazim pored toga i da žmurim.
Zagađenost kanala je ogromna, nitrifikacija je uzela maha, prosto nisam sigurna da li faune uopšte ima u kanalima, flora još uvek drži pristojan izgled.
Monitoring koji vrši Javno preduzeće za zaštitu životne sredine je nedovoljan, jer su im sredstva ograničena, tako da ne vrše redovan monitoring, a projekat nekog vida prečišćavanja čeka neka lepša vremena.
Svako ko čuje za Obrenovac, odmah pomisli na zagađenje od strane teroelektrana, da, zagađenje postoji, postojalo je oduvek. Urađeno je da se emisija zagađenja smanji. Kao laici možemo to videti po vešu, ako ga sušimo napolju ili po snegu u zimskim periodima i po mirisu se oseti da nas manje „truju“, tako vidimo da su se pomakli sa početka, kada je u pitanju zagađenje koje nam plasiraju. Ali da ne bismo zaostajali u zagađenju, pre par godina dobili smo Meitu, oni nas sa svih strana zagađuju. Ja sam 10 godina živela jako blizu termoelektrane, 25 godina sam malo dalje od nje, ali nikada nije ovoliko smrdeo grad nekim čudnim mirisom. Taj miris se javlja svaki dan, čovek prosto ne može da ne oseti.
Kvalitet životne sredine moga grada promeniće se tek onda kada ljudi budu promenili sebe. Toliko bolesne dece imamo u gradu, što od karcinoma, što od astme, ali nam nažalost fali empatije. Neka komšiji crkne krava, samo da je meni dobro, tako se vodimo, a sve dok se tako ponašamo, ne možemo pomoći našoj životnoj sredini.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Master ste hemičar sa osposobljenošću za poslove na kontroli hemikalija i zagađivača u životnoj sredini. Recite nam kako i koliko mi kao građani možemo doprineti da hemikalija bude manje u prirodi?

Mi kao građani možemo doprineti da hemikalija bude manje u prirodi tako što ćemo se vratiti starim metodama koje su naše babe i dede koristile.
Upotreba najjeftinije tečnosti za sudove je jedan od primera, što je tečnost jeftinija, znači da je u njoj najmanje hemikalija utrošeno za njenu proizvodnju, a svakako ćemo oprati naše posuđe.
Možda nemoguće izgleda, ali pravljenje komposta je vrlo moguće. Ukoliko živite u stanu, a poznajete ili ste čuli za proizvođače neke namirnice, znači njima treba kompost, učinićete njima uslugu, tako što im možete vaše otpatke proslediti, a vama će da znači, jer to neprerađeno đubre niste bacili u kesu i kontejner.
Na tržištu se pojavljuje sve više proizvođača domaćih sapuna, ja sam za to da se tim metodama vratimo, ako nemamo uslove da sebi napravimo sapun, podržimo male proizvođače, kupujmo od njih.
Kod nas sistem funkcioniše, ako mi plate, ja ću da se trudim da skupljam i nosim dalje i to je ok, ali smatram da i bez plaćanja možemo početi da mislimo na to da iza nas ostaju sva deca kojoj treba zdravija budućnost i zarad njih da se vodimo sistemom, daću nekome kome treba, vratiće mi se na neki način.

Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi?

Cirkularna ekonomija može dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja, najvažnije u celoj priči je imati ideju i tim ljudi koji će ideju da podrže i učestvuju u njoj. Prvenstveno treba isključiti predrasude da se određenim vidovima inženjeringa može samo jedna struka baviti.
Čovek se uči dok je živ. Mi u državi imamo toliko školovanih ljudi koji nemaju priliku da pokažu svoje znanje, jer se od njih očekuje 3-5 godina radnog iskustva, a ono što su oni radili za vreme studija se ne uzima u obzir. Samim tim se mladoj osobi ubija i volja i želja za dokazivanjem. Dosta ljudi se vodi filozofijom počni sam, možeš ti to, pa ćeš se povezati.
Ne, ne mogu svi sami, jer to košta. Ne, nemaju svi uslove za start up. Ne, nemaju od koga da pozajme da bi vratili.
Tako da smatram da kada bismo jedni drugima davali prilike za učenje i davali jedni drugima savete bez predrasuda, onda bi pojam cirkularne ekonomije mogao da zaživi i to bi imalo efekta u svakom segmentu ekonomskog ciklusa.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Kažite na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Moje mišljenje o podizanju svesti kod ljudi o zaštiti životne sredine je takvo da za početak treba uvesti kazne.
Možda sam surova, ali trebaju nam kazne. Ukoliko su se ljudi manje-više opametili da će, ako ne vežu pojas biti kažnjeni, onda se mogu opametiti i kada je u pitanju zagađenje. Druga stvar, treba dobro informisati ljude u firmama. Apsurdno je učiti decu u školama i vrtićima o zaštiti životne sredine, a onda vide roditelja koji je bacio papirić na ulicu. Zrele ljude treba osvestiti i informisati. Mislim da to može uroditi plodom, jer ne živimo u kamenom dobu, pa da se ne možemo razumeti.
Ja kao roditelj sam svoju decu naučila zašto i gde se baca otpad, zbog čega nije svrha svuda ići kolima, zašto se ne gaze bube i zašto čuvamo sve oko sebe, ali to mnogi roditelji ne znaju. Zato mislm da treba odrasle ljude naučiti da cene i čuvaju ono što imaju, pa tek onda učiti mlade naraštaje. Sve može uroditi plodom, ako smo uporni. Ukoliko mi unapred već znamo da nas ljudi neće saslušati, a nismo ni pokušali, onda je prvo na nama da promenimo svoja ubeđenja, pa da krenemo da ubeđujemo svet oko nas.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Platani duž Futoške ulice i Futoškog puta u Novom Sadu oštećeni su tokom rekonstrukcije pešačko-biciklističkih staza na ovom potezu.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

U nameri da se platani olakšaju“ tereta orezivanjem, ugrožene su ptice.

Rekonstrukcija staza još uvek traje i preneće se u narednu godinu budući da Grad Novi Sad tekuće godine nema više novca za sve skuplje ruke“ na terenu.

Sudbina višedecenijskih platana veliko je pitanje još od prvih najava izvođenja radova, koji su prekopotrebni na ovim, urušenim stazama. Prognoze dela stručne javnosti, aktivista i građana bile su tačne – usled neopreznog izvođenja radova, oštećeni su korenovi sistemi starih stabala, korenje je preliveno“ debelim slojem asfalta, a 021.rs otkriva koliko je stabala posečeno, tretirano i koje su posledice po životnu sredinu, bar u ovom trenutku.
Tekst o tome šta će biti sa platanima uz Futošku ulicu u Novom Sadu pročitajte ovde.
Izvor: 021.rs/ Gorica Nikolin

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Opština Babušnica za uvodjenje primarne selekcije otpada dobila je 1.380 kanti zapremine 240 litara za kućno odvajanje otpada, koje će dobiti svako domaćinstvo, saopšteno je iz Javnog preduzeća „Komunalac“ u tom gradu.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

-Pored kanti, dobili smo i 25 kontejnera koji služe da odlaganje staklene ambalaže koji će biti postavljeni na javnim povrinama i pet kontejnera za odvajanje metala, papira i plastike koje planiramo da postavimo kod stambenih zgrada u Babušnici, rekao je za TV Pirot direktor tog preduzeća Marko Stanisavljević.
Kompletnu informaciju pročitajte ovde.
Izvor: N1 Beograd

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je ažurirane podatke IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, koja predstavlja najmerodavniji globalni prikaz stanja biljnog i životinjskog sveta.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

IUCN Crvena lista ugroženih vrsta je neprocenjiv resurs za usmeravanje akcija očuvanja i donošenja odluka o upravljanju prirodnim resursima.
To je najsveobuhvatniji svetski izvor informacija o globalnom statusu očuvanja biljnih, životinjskih i gljivičnih vrsta.
Treutno je u okviru IUCN Crvene liste procenjeno 147.517 vrsta, od kojih je ugrožen opstanak za njih 41.459.

Na globalnom nivou, najnovija procena otkriva da su svih 26 vrsta jesetri sada u opasnosti od izumiranja, u odnosu na 85% koliko ih je bilo ugroženo 2009. god.
Leptir monarh, poznat po svom spektakularnom godišnjem putovanju od 4.000 kilometara širom Amerike, ušao je na IUCN Crvenu listu kao ugrožen (EN), usled gubitka staništa i klimatskih promena.
Dobra vest je da najnovije procene populacije tigra pokazuju blagi porast.
Više informacija o novim podacima iz IUCN Crvene lista ugroženih vrsta , kao i link do fotografija i zbirne statistike pogledajte ovde.
Izvor: IUCN/ Aleksandra Nikodinović

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Na početku ovog intervjua dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije zadovoljavajuće, o tome se puno priča, a u stvarnosti malo se radi i ostvaruje na terenu.
Veliki je pritisak na prirodu: vodu, vazduh i zemlju, a pre svega iz energetskog, rudarskog i industrijskog sektora, zatim od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pojačane urbanizacije gradova i nedovoljnog upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome, kako kod pojedinaca, tako i društva u celini. Učestalo je brzo planiranje i projektovanje bez adekvatnih i potpunih studija uticaja na životnu sredinu, kao i obaveštavanja javnosti.
Preplitanje nadležnosti i rasipanje odgovornosti u ovoj oblasti je takođe problem, tako da postoji taj vakum koji se vešto koristi u ovako skrojenim liberalnim uslovima.
Inspekcijske službe nemaju dovoljan broj inspektora, duge su procedure i nedovoljna ovlašćenja, tako da i dalje imamo smetlišta na sve strane, zaštićena i sanitarna područja koja na terenu nisu uopšte zaštićena i tako dalje.
Činjenica je da postoji sve veći broj organizovanih inicijativa i protesta na ovu temu, da imaju priličan odjek u javnosti, te da se transparentnije izveštava, pa se time pojačava interes društva za ovu temu.
Država sa svoje strane čini dosta pomaka na planu izgradnje regionalnih deponija i postrojenja za preradu otpadnih voda, ali to još uvek nije dovoljno.
Smatram da bi oblast kvaliteta vode, vazduha i tla morala da se uvrsti prioritete, ne samo zbog ispunjenja zahteva Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji (EU), već zbog naroda koji ovde živi i njegove budućnosti.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nemam konkretan uvid u njihov rad i međusobnu saradnju, osim onoga što je poznato preko sredstava informisanja.
Činjenica je da su sve prisutniji u javnosti, kako zbog najavljivanja novih planova i projekata, tako i zbog pritiska javnosti i traženja odgovora na mnoga pitanja iz ove oblasti.
Mislim da su prethodne administracije ostvarile male rezultate, izuzetno je važno pojačati tempo i efikasnost u ovoj oblasti.
Velike investicije su u pitanju, pa je veoma važno kvalitetno planiranje i projektovanje, odabir prioriteta, vođenje računa o troškovima upravljanja i održavanja, naravno uz adekvatno obaveštavanje i učešće stručne javnosti.
Takođe, je neophodno jačanje kapaciteta u oblasti inspekcijskog nadzora, što će sigurno doprineti kvalitetnijem sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine.

U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Vanredna situacija izazvana pandemijom značajno je uticala, poremetila društvene i poslovne tokove, naravno i moje lične.
Ostavila je traga, pa i dalje utiče na život i funkcionisanje svih nas. Najavljuje se i novi talas korone, u međuvremenu se dešavaju i globalni energetski, politički i ekonomski poremećaji, tako da izgleda nema predaha.
I pored informacionih mogućnosti i održavanja on-line veza, sastanaka i konferencija, što je značajno pomoglo da se mnoge aktivnosti održe i nastave, kontakti i skupovi uživo su nezamenljivi, većina ljudi je jedva dočekala povratak na uobičajene načine komunikacije.
Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo je 2020. godine napunilo 60 godina neprekidnog aktivnog rada, a u okolnostima svih ograničenja nismo održali planirane javne manifestacije i konferencije, kao ni obeležavanje tog značajnog jubileja.
Održali smo kontinuitet izdavanjem našeg časopisa ,,Voda i sanitarna tehnika“ (dva dvobroja plus dve elektronske publikacije – CD), zatim više internet prezentacija o aktuelnim temama u oblasti voda.
Tokom 2021. smo uz sve propisane mere zaštite uživo uspeli da održimo dve manifestacije, i obezbedili redovno izlaženje časopisa, što je sve vidljivo na našem sajtu. http://www.utvsi.com .

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Predsednik ste Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo. Hoćete li nam ukratko predstaviti Udruženje i reći kako je protekla nedavno održana Skupština i ko su sve dobitnici povelja koje ste tom prilikom uručili?

Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI) je stručno – naučno udruženje osnovano 1960. godine. Pruža tehničku i naučnu podršku u oblasti snabdevanja vodom, sanitacije, vodoprivrede i zaštite životne sredine. Od 1970. godine bez prekida izdaje časopis „Voda i sanitarna tehnika“, vodeći nacionalni časopis u ovoj oblasti. Udruženje organizuje međunarodne stručne skupove, specijalističke seminare i obuke, tehničke izložbe, kao i sajam/forum voda. Ima stalnu saradnju sa relevantnim fakultetima, institutima, proizvođačima opreme i preduzećima iz ove oblasti.
Blisko sarađujemo sa nacionalnim udruženjima država bivše Jugoslavije, a takođe kao član IAWD-a (Udruženja Vodovoda i asocijacija zemalja dunavskog sliva) i sa udruženjima zemalja u slivu reke Dunav. Udruženje je i član IWA – međunarodne asocijacije voda, zatim nemačkih stručnih organizacija DVGW i DWA.
Članstvo u udruženju je pojedinačno i kolektivno.

Nedavno 26. maja, nakon dve godine pauze uslovljene ograničenjima tokom pandemije, održana je redovna godišnja Skupština.
Na Skupštini je članovima udruženja podnet izveštaj o aktivnostima i poslovanju tokom dve neuobičajene 2020. i 2021. godine. Obzirom da nismo imali priliku da na adekvatan način organizujemo i obeležimo 60 godina rada udruženja, ovo je bila prva prilika da u znak zahvalnosti za dugogodišnji doprinos i promociju Udruženja dodelimo tri povelje našim članovima iz sfere nauke eminentnim Profesorima fakulteta:

Prof. dr Slobodanu Petkoviću, Redovnom profesoru u penziji sa Šumarskog fakulteta, Glavnom i odgovornom uredniku časopisa Voda i sanitarna tehnika u proteklih dvadeset godina, koji je svesrdnim zalaganjem doprineo razvoju časopisa i njegovoj prepoznatljivosti. Takođe je izuzetno značajno njegovo angažovanje i doprinos konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno proteklih 20 godina održavala na Jahorini.
Prof. dr Boži Dalmaciji, Redovnom profesoru PMF-a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja, autoru velikog broja udžbenika i projekata, izuzetno angažovanom u sektoru voda. Svojom posvećenošću i nadasve stručnošću u oblasti zaštite voda značajno je doprineo radu Udruženja. Posebno se ističe njegovo angažovanje na konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno održavala na Jahorini. Naučni i stručni radovi na temu tretmana vode za piće, obrade otpadnih voda, zaštite izvorišta, remedijacije zagađenih zona i niza drugih, doprineli su kvalitetu konferencije.
I ono što je posebno važno, profesor Dalmacija je ljubav prema vodi preneo i na svoje saradnike koji su danas takođe aktivni članovi Udruženja.
Dr. Zagorki Tamaš Redovnom profesoru u penziji PMF-a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja i dobitnici više nagrada, diploma i povelja, i članu nekoliko nacionalnih asocijacija u sektoru voda. Posebno se ističe njeno angažovanje na konferencijama ,,Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ kao dugogodišnje predsednice redakcionog odbora.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Gradom Suboticom organizovalo je u Subotici od 14. do 16. juna 51. konferenciju iz oblasti komunalnih i industrijskih otpadnih voda, komunalnog čvrstog otpada i opasnog otpada. O čemu se sve diskutovalo i koji su zaključci Konferencije?

Na konferenciji je učestvovalo 130 stručnjaka iz Srbije, Crne Gore i R. Srpske, kao i 13 kompanija iz Srbije, Hrvatske, Italije koji su predstavili opremu i tehnologije koje su primenili u praksi.
Poslednjeg dana konferencije, organizovana je poseta uređaju za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotica, nesanitarnoj deponiji „Aleksandrovačka bara” i regionalnoj sanitarnoj deponiji Bikovo.

Na održanoj konferenciji naglašena je potreba za budućim ulaganjem na nacionalnom nivou u programe treninga, obrazovanja i opremu u oblasti analize nekonvencionalnih zagađujućih materija u otpadnim vodama obzirom da je za navedeno potreban duži vremenski period.

Na osnovu problema u radu postojećih postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda ukazano je na značaj podizanja svesti korisnika, posebno razumevanja problema sa dospevanjem raznih proizvoda koji se u domaćinstvima svakodnevno koriste, a bacaju u otpadnu vodu i dospevaju na postrojenja.

Ukazano je na potrebu korišćenja validnih ulaznih podataka za projektovanje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda koji će biti finansirani u narednom periodu. Ovo je od posebnog značaja imajući u vidu promene obrasca padavina na teritoriji naše zemlje u protekloj deceniji, različite asimilativne kapacitete recipijenata otpadnih voda, nedostatak registra korisnika kanalizacionog sistema u većini opština.

Cirkularna ekonomija, kao novi model, prepoznata je kao tema u izlaganjima i u oblasti upravljanja otpadom, kontaminiranim sedimentom i otpadnim vodama. Ova tema zaslužuje posebnu pažnju i povezana je sa novim poslovnim modelima i budućim radnim mestima.
Pored toga, ukazano je na rezultate naučnih istraživanja koja se sprovode u cilju korisne upotrebe tretiranog, prethodno kontaminiranog sedimenta, a koji predstavljaju svojevrsnu inicijativu „nauke za politike“ i vodi promenama u zakovodavstvu.

Kroz zaključke konferencije, akcentirana je potreba sprovođenja javnih politika na nivou grada koji za osnovu imaju povezivanje sektora otpadnih voda i otpada, posebno kada su u pitanju farmaceutski proizvodi koji se više ne koriste. Za uklanjanje farmaceutika iz gradskih otpadnih voda potrebna su velika ulaganja, stoga je neophodna primena svih dostupnih preventivnih „instrumenata“.

Mogućnost uspostavljanja sistema primarne separacije komunalnog otpada i njegova reciklaža, kao pozitivan primer, prikazana je na model opštini Arilje a najavljeni su projekti separacije i kompostiranja zelenog otpada u gradovima/opštinama 5 regiona (Subotica, Srem-Mačva, Pančevo, Duboko i Pirot).

Program ovogodišnje konferencije „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ bio je refleksija većeg broja aktivnosti koje se sprovode u ovim oblastima u odnosu na prethodne godine i za koje se i učesnici i organizatori nadaju da će imati kontinuitet u budućnosti, a da će ova konferencija biti prilika da se znanje i stručnost razmenjuje i nadograđuje.

Stručna javnost je upoznata da ste uradili Studiju „Mapiranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“. Kažite nam ukratko koji su nalazi Studije i kome je namenjena?

Iz dostupnih izvora i anketa, shvatili smo da ne postoji jedinstvena i tačna baza podataka o svim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Srbiji (postojećim i njihovom stanju, onim koja su već u izgradnji, kao i planiranim od strane različitih ministarstava, jedinica lokalne samouprave (JLS), kao i izvora finsaniranja).
Zato smo 2019/2020. sproveli anketu u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), a u sklopu regionalne saradnje sa Regionalnom mrežom za razvoj kapaciteta (RCDN). Mada i mi nismo uspeli da obuhvatimo sve, to je jedan od doprinosa u generalnom sagledavanju stanja vezanog za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Srbiji.
Na upitnik su odgovarali i predstavnici JLS i JKP ViK. Najveći broj odgovora odražava stvarno stanje, za neke je bila potrebna provera, a bilo je i slučajeva neslaganja u odgovorima između JLS i JKP.
Ovo tumačimo pre svega čestom promenom zaduženih za praćenje ove oblasti, a ponekad i slabijim poznavanjem i interesovanjem za ovu oblast podjednako u JLS i JKP. Odgovorima je obuhvaćeno 98 Opština/JLS i utvrđeno da 33 JLS od anketiranih ima postrojenje (7-primarni; 21-sekundarni; 5-tercijarni). Od ovih 33 PPOV (18 je u funkciji; 2 su u fazi rekonstrukcije; 5 je u probnom radu; 8 ne radi). Pored toga u okviru ovih 98 JLS imali smo u 12 JLS izgradnju novih PPOV koja je u toku, (neka od ovih PPOV su u međuvremenu i završena).
Opet prema anketi iz Studije Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS) iz 2019.godine za 42 JLS: konstatovali smo da postoji još 13 izgrađenih PPOV a koji nisu učestvovali u našoj anketi. Tako da smo zaključili da u Srbiji sredinom 2020. godine ima 46 u raznim periodima izgrađenih PPOV, plus 12 u izgradnji, što ne znači da možda ne postoji još neko. Anketa je na neki način potvrdila da ne postoji jedinstvena i tačna baza o PPOV u Srbiji.
U okviru Studije obišli smo i tri PPOV u Srbiji, najmodernije u Kruševcu koje je trenutno bilo u probnom radu, kao i dva starija PPOV koja stručna javnost smatra za dobro vođena, tj. primerima dobre prakse (naravno sa svojim problemima) – u Kragujevcu i u Somboru.
Studija je predstavila niz predloga kratkoročnih i dugoročnih mera za dostizanje održivog upravljanja komunalnim otpadnim vodama. Detaljnije se može pogledati na sajtu http://www.utvsi.com .

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na kojim programima i projektima još radite?

Navešću nekoliko značajnih programa.
Od 2014. godine UTVSI u saradnji sa MGSI – Odeljenjem za praćenje komunalnih delatnosti, je otpočelo sa sistematskim sakupljanjem podataka o JKP vodovoda i kanalizacije. Podaci o preduzećima se prikupljaju kroz namenski upitnik, baziran na pitanjima po metodi IBNET-a, neznatno proširivanim tokom godina. UTVSI je obrađivač redovnih godišnjih izveštaja ,,Vodovodi u Srbiji – Pokazatelji uspešnosti preduzeća koja se bave snabdevanjem vodom i kanalisanjem naselja“, na osnovu koga MGSI podnosi izveštaj Vladi Srbije o stanju u ovoj oblasti. Izveštaji pružaju detaljniju sliku stanja i trendova, sagledavanje povoljnih i nepovoljnih pokazatelja i tendencija pojedinačnih preduzeća i sektora voda u celini. Podaci i izveštaji su namenjeni različitim korisnicima, a pre svega samim preduzećima sektora.
U okviru UTVSI formiran je AM (asset management) centar, i jedan je od pionira u digitalizaciji vodovodnih usluga, kako u Srbiji, tako i u regionu. U saradnju sa IAWD, Svetskom bankom, GIZ-om izvršena je obuka u više od 40 vodovodnih preduzeća. Program je u toku i planiran je dalji nastavak.

Kroz  implementaciju projekata rađene su:

  • digitalizacije infrastarukturne imovine (vodovodne i kanalizacione mreže i objekata), potrošača, itd.
  • digitalizacije radnih naloga na održavanju mreže/objekata
  • digitalizacije bilansa vode (ulaz–potrošnja–gubici–izlaz)
  • digitalizacije izveštavanja

Jedan od važnih programskih ciljeva UTVSI u oblasti voda je unapređenje tehničke regulative. 

Tehnička pravila i propise UTVSI prevodi, uređuje i objavljuje u saradnji sa Nemačkim stručnim i naučnim udruženjima DVGW i DWA na bazi licencnih Ugovora.
UTVSI je član DVGW-a od 2008. a DWA od 2012. godine. Originalna nemačka tehnička pravila usklađena su sa domaćim zakonodavstvom i standardima i prilagođena srpskoj tehničkoj terminologiji U okviru izdavačke delatnosti UTVSI je izdao 42 tehnička pravila.
U toku je i priprema naše več tradicionalno najveće manifestacije ,,Sajam i Forum voda“, koji će se ove godine po trinaesti put održati 16 – 18. novembra u Bel – expo centru.

„Zelena ekonomija“ se sve više forsira u Srbiji. Šta Vi mislite možemo li je i primeniti u delo?

To je široko polje za delovanje u mnogim oblastima. Na primer, imam nekoliko letnjih majci proizvedenih iz recikliranih materijala, ali bih se ovde osvrnuo samo na oblast voda.
Cilj zelene ekonomije je očuvanje prirodnih resursa, a to u proizvodnji i distribuciji vode za piće znači da treba povećati energetsku efikasnost i smanjiti gubitke vode. Tu postoji veliki potencijal za racionalno ponašanje i uštedu vode i energije, jer se preko 40 odsto proizvedene vode za piće izgubi. To je količina od oko 250 milion metara kubnih godišnje, više nego dovoljna za snabdevanje 4 najveća grada u Srbiji.
To je potpuno izvodljivo, ali zahteva pre svega, bolju organizaciju i kadrovski potencijal, zatim podsticaj i kontrolu od strane države i jedinica lokalne samouprave, uz davanje raznih benefita, odnosno i sankcija.
Cirkularna ekonomija je svakako deo zelene filozofije jer se korišćenjem otpada i nus proizvoda kao resursa značajno pomaže očuvanje životne sredine.
Primenljiva je u preradi komunalnih otpadnih voda. Na primer, proizvodnja struje iz biogasa, imamo je na nekoliko starih PPOV u Srbiji, a na svim novim je već obavezna. Zatim pitanje rešavanja mulja, gde se nude različita rešenja za njegovu upotrebu itd. Utisak je da veza struke sa naukom nije dovoljno iskorišćena i potrebno je još više uključiti nauku za istraživanje različitih mogućnosti. Ostaje i pitanje nedovoljno zaposlenog stručnog i edukovanog kadra u ovoj oblasti.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ekološka nepismenost je globalni problem i nije to samo naš slučaj. Mi smo sada u situaciji kada se najviše saznaja prikuplja putem javnih medija, najčešće na osnovu negativnih pojava.
Ljudi uglavnom ne razmišljaju i ne vide unapred posledice loših planova i projekata, sve dok neko ko je ugrožen ne pokrene ta pitanja. Što više aktivnosti i javnog informisanja na tu temu podstiče i razvija svest o neophodnosti zaštite životne sredine.
Pored zelenih aktivista, struka i nauka treba još više i češće da piše i radi na tome, uz adekvatno javno informisanje.
Dugoročno podizanje svesti i obrazovanje na ovu temu treba permanentno sprovoditi počevši već od predškolskih ustanova.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Početkom maja zajedno sa partnerima iz Placemaking Western Balkans, Ekonaut je uputio otvoreni, javni poziv udruženjima i neformalnim grupama građana aktivnim u oblastima zaštite i razvoja zelenih povšina u lokalnoj zajednici iz Beograda i Novog Sada da se prijave na konkurs „Planirajmo zelene površine zajedno“.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Konkurs je uspešno završen pa će Ekonaut u Novom Sadu, zajedno sa stanarima iz MZ Ivo Andrić kreirati idejno rešenje za zelenu površinu u ulici Narodnog fronta, dok će u Beogradu sarađivati sa stanovnicima Bloka 19a na Novom Beogradu koji žele da sačuvaju površinu u svom bloku od investitorskog urbanizma i potencijalne gradnje.
Više o ovoj inicijativi pročitajte ovde.
Izvor: Koalicija 27

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

„Zelena patrola“ je 13 godina bezuslovni prijatelj ekoloških aktivista u Srbiji i regionu, međutim, zapala je u finansijski problem.

Članarina za EKONEC klub čitalaca


Članarina za EKONEC klub čitalaca

-Bili smo uvek i svugde s ljudima koji se bore za zaštitu životne sredine. Posle snimljenih 150 emisija nepokorni tim Zelene patrole ostao je bez finansija!

Pomozite uplatom donacije i podržite opstanak „Zelene patrole“ i nastavak snimanja serijala „Zelena patrola na delu“, kaže se u objavi Zelene patrole.
Ukoliko želite da pomgnete „Zelenoj patroli“ kliknite ovde.
Izvor: Zelena patrola

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača