Nova analiza WWF-a daje jasnu sliku područja koja su u najvećem riziku od nestašice vode. Iako zemlje u našem regionu spadaju u kategoriju niskog rizika, svaka drastična promena na kontinentu, na kraju krajeva, može uticati na ekonomiju i vlade u svim zemljama.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Dok se Evropa muči s istorijski rekordnim toplotnim talasima, sušama i rekordno niskim vodostajima reka, nova analiza Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF procenjuje da bi 17% stanovništva kontinenta i 13% njegovog BDP-a moglo da se suoči s visokim do ekstremnim rizicima nestašice vode do 2050. godine – osim ako vlade i organizacije za jačanje otpornosti društava i vlada ne preduzmu hitne mere, naročito koristeći se rešenjima zasnovanim na prirodi.

Evropske reke trenutno osećaju vrućinu, a četiri najvažnije reke na kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla – suočavaju se s rekordno niskim vodostajem, te time prete poslovanju, industriji, poljoprivredi, pa čak i obezbeđivanju zajednica pijaćom vodom.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Izvor: WWFAdria

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Enviromanagement 2022 – Кontinuirano unapređenje u industriji otpada i reciklaže održaće se 3. i 4. oktobra 2022, Štrbske Pleso, Hotel Patria u Slovačkoj.

Članarina za EKONEC klub čitalaca


Članarina za EKONEC klub čitalaca

Učešće na konferenciji Enviromanagement 2022 može biti lično i on-line prenosa (samo poslednjih nekoliko dana za Earli Bird).

Teme o kojima će se diskutovati:
• Sistem depozita i šema povrata depozita
• Biometan
• Dekarbonizacija
• Goriva dobijena iz otpada
• Energija iz otpada
• Upotreba veštačke inteligencije (AI) u industriji otpada i reciklaže
• Pametna rešenja
• Uloga lobiranja i PR-a u razvoju upravljanja otpadom
• Optimizacija i automatizacija procesi
• Elektronski dokazi o otpadu
• Ekološki kriminal

Govornici na konferenciji biće stručnjaci iz nekoliko
Austrije, Nemačke, Italije, Holandije, Poljske, Švajcarske, Ujedinjenog Кraljevstva, Češke i Slovačke.

Više o samoj konfernciji, učesnicima, i načinu prijave učešća možete pronaći ovde.

Izvor: Enviromanagement 2022

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Otvoren je prvi konkurs za dodelu strateških grantova u okviru projekta Akcije Srbije u oblasti zaštite životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Ako se bavite pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena i registrovani ste kao udruženje građana/organizacija civilnog društva u Republici Srbiji, ispunjavate uslove da se prijavite za Program strateškog granta u visini od maksimum 18.000,00 evra.

Rok za prijavu – 22. septembar ove godine.
Više o konkursu pročitajte ovde.
Izvor: WWFAdria

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije, porodičnih kuća i stanova koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode na teritoriji grada Sombora za 2022. godinu, koji je raspisan 8. avgusta ove godine, produžuje se za 7 dana, odnosno do 5. septembra ove godine, do kada zainteresovani sugrađani mogu da podnesu prijavu na Javni poziv.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Sve informacije o javnom pozivu i potrebnoj dokumentaciji mogu da se nađu ovde.
Izvor: Grad Sombor

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U Dobanovcima kod Beograda trebalo bi da se izgradi novi centar za kućni kabasti otpad.Planirano je da građevinska dozvola za izgradnju stigne krajem godine, a izgradnja počne sledeće.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Proces usporila i divlja deponija koja je nikla baš na mestu gde planirana gradnja centra.

Da bi se kućni kabasti otpad, koji može da se reciklira, što brže i jednostavnije prikupljao, planirana je, pre godinu-dve dana, izgradnja centra za sakupljanje, tretman i skladištenje ove vrste smeća u Dobanovcima.

Očekuje se da građevinska dozvola bude izdata do kraja ove godine, a izgradnja centra trebalo bi da počne 2023. U kućni kabasti otpad spadaju predmeti poput starog nameštaja, spužvi, stara odeća, obuća, tepisi, stari frižideri, televizori, prozori, vrata, umivaonici, bojleri…

-U skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom Grada Beograda za 2021–2030. godine, kao i rešenjem gradonačelnika o određivanju lokacija za formiranje transfer stanica i centara za sakupljanje otpada, u Dobanovcima je započeto formiranje centra za tretman kabastog otpada. U toku ove godine usvojen je urbanistički projekat i trenutno je u proceduri ishodovanje lokacijskih uslova od nadležnih organa i izrada projektno-tehničke dokumentacije. Planirano je dobijanje građevinske dozvole do kraja 2022, rekli su u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Više o ovom novom centru za kućni kabasti otpad pročitajte u tekstu Branke Vasiljević ovde.
Izvor: Politika

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U Srbiji manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale, saopštio je NALED.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije „Božić i sinovi“ godišnje preradi do 100 tona, odnosno tek pet odsto količina plasiranih na tržište, dok pogon za preradu baterija u zemlji ne postoji, navedeno je u saopštenju.

Procene su da svaki građanin Srbije potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačku, gde se uobičajeno šalju, otišlo samo 17 tona.

Iz NALED-a su istakli da je glavni razlozi ovakvog bilansa nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora.

Kako bi se to promenilo, NALED i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), su u partnerstvu s kompanijama „Božić i sinovi“, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuli projekat Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica.

-Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale, objasnila je menadžerka projekta GIZ-a Sanela Veljkovski.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Prema njenim rečima, kada je reč o sijalicama, država je uvela podsticaje, ali je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bi se bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje.

Veljkovski je navela da je u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali da taj koncept još nije dovoljno zaživeo u Srbiji.

Ukazala je da bi se i baterije i sijalice uspešnije tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama.

Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u institucijama Grada Kragujevca, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Cilj je da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20 odsto.

Kako su podsetili iz NALED-a, Srbija nije još zatvorila poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u sklopu kojeg je urađena procena troškova uređenja reciklažnog sistema.

Investicije za usklađivanje s direktivom o baterijama i akumulatorima iznosile bi oko 3,5 miliona evra, dok bi kod direktive o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, bilo neophodno izdvojiti oko 25 miliona evra.

Efekti ovih ulaganja, kako je istaknuto, bili bi višeznačni, od očuvanja zdrave životne sredine i zdravlja do jačanja cirkularne ekonomije.

Da država razmišlja o rešenju problema vidi se iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031 kojim je planirano da se za odvojeno prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava uspostavi 169 reciklažnih dvorišta koja će biti operativna do kraja 2028.

U zavisnosti od gustine naseljenosti, planirano je uspostavljanje jednog ili više dvorišta u svakoj opštini, gde će građani donositi otpad koji se ne sme odlagati u kante, uključujući istrošene baterije i sijalice, objavio je NALED.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Gotovo svi građani (99,7 posto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu (skoro 95%), oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštrija kaznena politika za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti, građani vide kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom pokazala je Analiza istraživanja o stavovima i navikama građana u vezi sa jednokratnom plastikom koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Približno isti procenat ispitanika (oko 82 posto) je kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike izabrao plastične kese tregerice i PET flaše, zatim slede plastične kutije za namirnice na meru (32,35 posto).

Istraživanje je pokazalo da je nivo informisanosti ispitanika o štetnom uticaju plastike na zadovoljavajućem nivou. Više od polovine je navelo, da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića, najveći problem povezan sa korišćenjem plastike, dok više od 40 posto smatra da je to dug period razgradnje. Samo 0,30% anketiranih građana misli da plastika nije ekološki problem.

Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati. Tek svaki četvrti ispitanik je upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike.

Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana – više od 60 posto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira.
Više o ovom istraživanju pročitajte ovde.
Izvor: Vladan Šćekić/ Centar za unapređenje životne sredine

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Možete li na početku ovog razgovora da nam date Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Kada se izuzmu ekološki usmerene organizacije poput „Kreni-Promeni“, „Ne davimo Beograd“ i slične, koje imaju poprilično ograničen uticaj, čini se kao da se vrlo malo pažnje posvećuje zaštiti životne sredine.
Nije slučajnost što veći gradovi često zauzimaju mesto na listama najzagađenijih na svetu. Iako se kod građana svest polako povećava, oni poprilično malo mogu da učine da negiraju štetu koju nanose veći zagađivači poput elektrana i fabrika.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nadležni više služe kao PR za sopstvene organizacije i vladu nego što išta čine po pitanju svog posla. Nema boljeg primera od tihe promene 2020.godine koja je povisila kriterijum zagađenja. Time je problem prefarban i omogućena je statistička manipulacija gde se situacija predstavlja kao bolja nego što jeste bez ikakvih promena u stvarnosti.

U pandemiji korona virusa smo evo već treću godinu zaredom, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Sa početkom pandemije porasla je svest kompanija o mogućnostima rada od kuće, što je meni lično ukazalo priliku da dođem do novog posla i mogućnosti rada na internacionalnim projektima.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Bavili ste se procesnim inženjeringom sa obezbeđenjem protoka i bezbednošću procesa na različitim lokacijama u Srbiji, Rusiji i na Bliskom istoku. Možete li nam opisti kakvi su to poslovi u pitanju i kakve oni imaju veze sa zaštitom životne sredine?

Kako iz tehno-ekonomskih razloga još uvek nismo u mogućnosti da pređemo na korišćenje obnovljivih prirodnih resursa kao glavnih izvora energije, projekti na kojima radim su usko vezani za naftnu industriju.
Modernizacijom rafinerija i dodatnim procesnim kontrolama radimo na poboljšanju bezbednosti procesa prerade nafte, kako bi se rad postrojenja odvijao po propisanim standardima i umanjilo zagađenje okoline, tako i praćenjem različitih procesnih parametara može se predvideti opasnost i rešiti problem pre nego što do njega dođe.

Na kojim projektima i programima trenutno radite?

Poslednji projekat na kom je moj tim radio je bio vezan za rekonstrukciju postrojenja za regeneraciju toplotne energije pomoću propana. U naftnoj industriji se često propan koristi kao rashladno sredstvo u procesu razmene toplote i na taj način se postiže velika ušteda energije koja bi u suprotnom morala biti obezbeđena kroz spoljne izvore.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Ne bez znatnih promena u državnoj strukturi i socio-ekonomskom stanju.
Kako stvari stoje, svaka državna odluka je usmerena na kratkoročni dobitak vrlo uskog staleža ljudi.
To je, dakle, prva i skoro nepremostiva prepreka unapređenju životne sredine. Uz to, životni kvalitet prosečne osobe je već loš, a stavljanje ekologije kao prvog cilja bi još više usporilo bilo kakvo unapređenje što se toga tiče. Dakle, i u očima građana postoje preči problem nego ekologija.
Naravno, to ne znači da trebamo prihvatiti ekološki razarajuće projekte poput Rio Tinta, i ne znači da ne možemo praviti male pomake ka zdravijoj životnoj sredini, ali za pravu zelenu ekonomiju je potrebno zalečiti industriju i državne institucije od dugogodišnjeg oslabljivanja koje su pretrpele.
Tek nakon takve stabilizacije možemo stremiti ka održivosti i ekološkom boljitku kao primarnim faktorima pri ekonomskom razvoju.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Mislim da su građani svesni značaja zaštite životne sredine, ali ne bi škodilo pobošljati program edukacije na tu temu i raditi na tome kroz ceo školski sistem.
Takođe, potreban je dobar podstrek građanima da zapravo sortiraju
otpad u kontejnere koji su za to namenjeni ili odnose plastične ambalaže do uličnih reciklomata poput onih u Beogradu.
Na primer, bilo bi značajno da im se predstavi šta se tačno sa tim otpadom kasnije dešava, i da i to malo njihovog doprinosa dosta znači.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U prethodnoj godini zbrinuto je ukupno 120.000 tona posebnih tokova otpada, u koje spadaju elektronski i električni otpad, gume, motorna ulja, vozila, akumulatori i baterije.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

To predstavlja rast u odnosu na prethodne godine, a taj trend je nastavljen i u prvih sedam meseci ove godine, navodi se u saopštenju Udruženja reciklera Srbije, a prenosi Nova ekonomija.

Od 2010. godine, od kada su otvorena prva postrojenja za tretman posebnih tokova otpada, pa do danas, industrija posebnih tokova otpada zbrinula je 1,1 milijardu kilograma opasnog otpada.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Redakcija Biznis.rs

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Znamo li da upravljamo opasnim otpadom?

22. августа 2022.

Kako piše Blic u tekstu Marice Jovanović Upravljanje otpadom, a naročito opasnim, važno je sprovesti na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Redovna kontrola, te mere smanjenja opasnosti i iznalaženje načina kako da se otpadom upravlja na način da se od njega napravi nova vrednost, sve češće se pokazuje kao dobra praksa.

Ukoliko tome dodamo da se regulativa o upravljanju otpadom menjala i prilagođavala u nekoliko navrata, može se reći da je i sve više kompanija koje postaju svesne odgovornosti.

Opasan otpad po definiciji ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima. Zato poštovanja međunarodnih i domaćih zakona o upravljanju otpadom ima veliki značaj, a još je značajnija svest o značaju upravljanjem otpadom na pravi način.
Ceo tekst Marice Jovanović možete pročitati ovde,
Izvor: Blic/ Marica Jovanović

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača