Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC održalo je nedavno u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.
Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta.
Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom.
Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.
Okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika institucija, organizacija civilnog društva i predstavnika stručne javnosti.
Okrugli sto je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav PAJEVIĆ

Advertisements
Evropski pokret u Srbiji organizovao je nedavno u Beogradu, obuku pod nazivom „Životna sredina, energetika i bezbednost hrane u procesu pristupanja EU“ namenjenu urednicima i novinarima koji se bave pitanjima zaštite životne sredine i energetike.
Predavači dr Vladimir Međak, Zoran Sretić, mr Tisa Čaušević i Mirko Popović govorili su o prelaznim periodima za ova tri poglavlja, evropskim standardima i pojmovima kao što su GMO, bezbednost hrane, Energetska zajednica, klimatske promene i energetska efikasnost.
Obuka je imala za cilj da se predstave i objasne najvažniji aspekti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji se tiču tema iz pregovaračkih poglavlja 27 Životna sredina, 12 Bezbednost hrane i 15 Energetika.
Inače, ovo je bila druga obuke za urednike i novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ na kojoj su bili prisutni mediji sa lokala iz Subotice, Prijepolja, Pančeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kraljeva itd.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije. Ideja projekta je da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije, a mediji i organizacije civilnog društva ojačaju u ulozi prenosilaca tih informacija.
Milisav PAJEVIĆ
Na konferenciji „Zaštita životne sredine – Upravljanje otpadom“, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), kojoj su prisustvovali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ambasador SAD Kajl Skat i predstavnici kompanija članica AmCham-a, zaključeno da je uspostavljanje efikasnijeg regulatornog okvira za upravljanje otpadom od izuzetne važnosti za očuvanje životne sredine, kao i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na konferenciji se razgovaralo se o produženoj odgovornosti proizvođača u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada, kao i u oblasti posebnih tokova otpada.
– Poslovna zajednica, odnosno privredni subjekti, važan su partner Ministarstva zaštite životne sredine u ostvarivanju zacrtanih ciljeva za unapredjenje životne sredine Srbije i dostizanje evropskih standarda u toj oblasti, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar je rekao da je interes Srbije bolja, zdravija i čistija životna sredina, kao i da će Ministarstvo zaštite životne sredine stvarati zakonodavni i administrativni okvir za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i za otvaranje mogućnosti za razvoj zelene ekonomije.
On je naglasio da baveći se perspektivom i budućnošću mi se bavimo i mogućim investicijama u životnoj sredini, kao i da će sklad životne sredine i privrede obezbediti i ekonomski prosperitet.
Ministarstvo će posvetiti posebnu pažnju saradnji sa privredom, razmatraće izazove sa kojima se poslovni sektor suočava prilikom implementacije regulative i time kreirati prostor za nove investicije u oblasti životne sredine.
Predsednik AmCham Odbora za životnu sredinu Dragan Lupšić je kazao da je neophodno da kroz sinergiju napora države, privrede i lokalnih samouprava doprinesemo razvoju propisa i njihovoj primeni, kako bi Srbija dostigla poželjne i održive ekološke ciljeve.
Lupšić je dodao da bi bilo korisno u celosti ustanoviti princip produžene odgovornosti proizvođača, kojim se odgovornost ne završava samo u trenutku puštanja proizvoda na tržište, već se produžava i nakon njegovog korišćenja, sve do trenutka kada nastaje otpad.
Ovaj princip je najefikasniji i primenjuje se u svim državama EU a koristi od ovakvog sistema imali bi država, privreda i građani.
– SAD snažno podržavaju Vladu Srbije i njene napore u pridruživanju Evropskoj uniji, i sveobuhvatne reforme kroz koje Srbija dostiže evropske standarde u zaštiti životne sredine, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, dodajući da su zaštita životne sredine i upravljanje otpadom temelji moderne ekonomije, ta da bi Srbija trebalo da investira još 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine tokom narednih nekoliko godina i da američke kompanije već uvode nove prakse u ovoj oblasti.
Ambasador Skat kaže da kroz saradnju sa industrijom, činimo uslugu državi i postižemo optimalna rešenja i poručuje da se ovi napori ne tiču samo Vlade i industrije, već svakog od nas i našoj posvećenosti životnoj sredini.
 Na zaključku ove konferencije, podvučeno je da su naredni koraci unapređenje postojećih sistema produžene odgovornosti, investiranje u sakupljačku mrežu i reciklažu, kao i podizanje kapaciteta komunalnog sektora i lokalnih samouprava.
Milisav PAJEVIĆ
U Domu Narodne skupštine Republike Srbije sredinom decembra prošle godine održana je 5. nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže, kojoj je prisustvovalo 360 poslanica Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine i odbornica iz više od 90 skupština gradova i opština u Srbiji, a razmatrane su teme borbe protiv nasilja nad ženama, donošenja zakona o rodnoj ravnopravnosti, ekonomskog osnaživanja i položaja žena na selu, pitanja zdravlja žena, kao i odnosa žena i zaštite životne sredine.
U okviru 5. nacionalne konferencije Ženske parlamentarne mreže organizovane su četiri panel diskusije: „Od nacrta do predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Žene i životna sredina”, „Ekonomsko osnaživanje žena, žene na selu” i „Zdravlje žena”, koje su predvodile narodne poslanice Gordana Čomić, Jasmina Karanac, Nada Lazić i Vera Paunović i Sanda Rašković Ivić.
Na panelu „Žene i životna sredina“ koji je organizovan u saradnji sa Zelenom poslaničkom grupom su se obratile Jasmina Karanac, narodna poslanica i Valentina Đureta, koordinatorka Zelene poslaničke grupe.
Prva panelistkinja je bila Žaklina Živković, aktivistkinja u oblasti životne sredine i osoba koja trenutno kordinira Balkansku mrežu Evropske Zelene partije i potpredsednica je Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Ona je istakla da je važno u zelenoj ekonomiji voditi računa o rodnom balansu jer trenutno preko 80 odsto pozicija u ovom segmentu zauzimaju muškarci.
Sanida Klarić iz organizacije „BIO IDEA za održivi razvoj“ na panelu „Žene i životna sredina“ je predstavila istorijat ove organizacije i angažman na spajanju programa osnaživanja žena sa zaštitom životne sredine, kao i projekat „Priroda je ženskog roda“.
Rada Gujaničić iz Ženskog centra Užice koja je predstavila dugogodišnji rad u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i Reciklažni centar Užice, koji je socijalno preduzeće koje zapošljava žene koje su bez posla tako što od odbačenog tekstila prave nove proizvode.
 Na panelu su predstavljeni i proizvodi koji su rezultat zaštite i unapređenja životne sredine a koje su proizvele žene kojima je ovo značajan izvor prihoda.
MilisavPAJEVIĆ

Na VIII sednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 10. januara, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je članovima Odbora obrazložio Informaciju o radu, naglašavajući rad na uspostavljanju organizacije i sistematizacije radnih mesta u Ministarstvu, imajući u vidu da je to novoformirano Ministarstvo.

Ministar Trivan je ukazao i na projekte koji se vode iz IPA fondova, kao i na realizovanu međunarodnu i regionalnu saradnju, i saradnju sa institucijama Evropske unije.
Ministar zaštite životne sredine informisao je članove Odbora i o donetim propisima i uredbama Ministarstva.
Tokom rasprave, članovi Odbora su se dodatno informisali o procesu pošumljavanja i razvoju tržišta biomase. Informisali su se i o kvalitetu vazduha, klimatskim promenama, borbi protiv zagađenja životne sredine i o radu Ministarstva u okviru ispunjavanja Ciljeva održivog razvoja.
Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period avgust–oktobar 2017. godine.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Gordana Čomić, Miroslava Stanković Đuričić, Miloš Bošković i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija koji, u okviru mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora za zaštitu životne sredine.
Milisav PAJEVIĆ
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine pozivaju sve od 11 do 21 godine da se priključe Mladim eko-reporterima u takmičenju za najbolje u 2018. godini.
Svi zainteresovani mogu da se prijave za takmičenje radovima u formi članka dužine do 1.000 reči, fotografije uz koju ide kratak opis od maksimalno 150 reči i video rada u trajanju do tri minuta, koji istražuju pitanja i probleme životne sredine, ali i predlažu rešenja za njih.
Ovogodišnja tema je „Energetska efikasnost očima Mladih eko-reportera“, a bavi se pitanjima smanjenja potrošnje i korišćenja energije na efikasan način: korišćenjem energetski štedljivih uređaja i sijalica, poboljšanjem izolacije na zgradama, promenama navika (gašenje sijalica i elektronskih uređaja kada se ne koriste), efikasnije korišćenje energije za grejanje i hlađenje prostorija i vode i slično.
Konkurs je otvoren do 1. aprila. Nakon toga nacionalni žiri će izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-21 godine) i svim kategorijama rada.
Prvoplasirani radovi će biti prosleđeni na međunarodno takmičenje.
Više informacija o međunarodnom programu Mladi eko-reporteri, detaljno upustvo za pravljenje reportaža i propozicije takmičenja možete naći na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri/
Program Mladi Eko-reporteri je intelektualno vlasništvo međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Nacionalni operater programa u Srbiji je strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Program Mladi eko-reporteri u Srbiji podržalo je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.
Milisav PAJEVIĆ
Novosadski konvivijum je nedavno obeležio Dan majke zemlje (Terra madre day) u prestižnom novosadskom restoranu „Stratus“, koji će uskoro postati prvi restoran s ponudom Slow food menija.
Posetioci će tako svakodnevno biti u prilici da probaju autentičnu, ukusnu i kvalitetnu hranu i istovremeno pomognu opstanak proizvođača koji tu hranu proizvode.
Radi se o proizvođačima kozjeg sira, fruškogorskog lipovog meda, futoškog kupusa, mesa i prerađevina od autohtone rase svinja mangulica, hleba i testenine od stare žitarice spelta, leskovačkog ajvara, rakije od šljive crvene ranke i drugih.
– Cilj našeg pokreta je da sačuvamo autohtone biljke, životinje, proizvode i jela koja svaka zajednica pravi na specifičan način, a većini, nažalost, preti zaborav. Cilj organizovanja Dana majke zemlje (Terra madre day) je upravo da se ovo tradicionalno bogatstvo predstavi široj publici i ukaže na važnost njegovog očuvanja, istakao je Dejan Budić, predsednik Novosadskog konvivijuma i napomenuo da Slow food širom sveta ima više od milion aktivista.
Građanima je poručeno da razmisle šta jedu i kako taj njihov izbor utiče na lokalnu sredinu i proizvođače koji od toga žive. Savetovano im je da jedu manje, ali kvalitetnije, jer na taj način doprinose lokalnom razvoju, ali i čuvaju životnu sredinu, biodiverzitet  i, što je najvažnije, svoje zdravlje.
Slow food je globalni pokret, koji je nastao 1989. godine kao kontrateža brzoj industrijskoj hrani i ubrzanom načinu života, i sve više se širi u svetu. Svoje zajednice, takozvane konvivijume, ovaj pokret trenutno ima u 160 zemalja, među kojima je i Srbija, a njegova osnovna uloga je da se bori za opstanak tradicionalne hrane, lokalne kulture i običaja, uz, naravno, očuvanje životne sredine.
Milisav PAJEVIĆ
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode nedavno je predstavljena knjiga „Atlas ptica gnezdarica Zasavice“ autora Marka Šćibana.
Prisutne na promociji je pozdravio dr Oliver Fojkar, načelnik Odeljenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i istakao da je izdanje ove knjige još jedan veliki uspeh upravljača SRP „Zasavica“ u godini kada ovaj rezervat obeležava 20 godina postojanja.
Ova knjiga je rezultat petogodišnjeg istraživačkog rada i prikazuje sve potvrđene, verovatne i moguće gnezdarice Zasavice, njihovu rasprostranjenost i brojnost.
Na osnovu prikazanih podataka u knjizi mogu se uočiti promene i procesi koji su zadesili faunu ptica Zasavice – pojedine osobenosti lokalne faune ostale su očuvane, pojavile su se nove vrste, a neke gnezdarice verovatno su trajno iščrzle tokom poslednjih 120 godina. Na osnovu ranije objavljenih podataka o pticama Zasavice, između 1995 i 2010. Godine, autor je bio u mogućnosti da uporedi dva preseka stanja, kao i da ukaže na pozitivne promene po faunu ptica, nakon zaštite ovog područja 1997. godine. Ova knjiga je osnov za dalja istraživanja i praćenje ornitofaune na području SRP „Zasavica“, istovremeno reprezent za faunu Mačve uopšte.
Na istraživanom području utvrđeno je 214 vrsta ptica. Prema broju do sada evidentiranih vrsta gnezdarice su, sa 110 vrsta, brojnija grupa (52 %) u odnosu na negnezdarice (48%).
Na promociji knjige su govorili dr Slobodan Puzović, recenzent knjige, Marko Šćiban, autor i Slobodan Simić, urednik knjige.
Knjiga sadrži 160 strana i odštampana je u 500 primeraka, izdavač knjige je Pokret gorana Sremske Mitrovice upravljač SRP „Zasavica“, a izdata je uz finansijsku pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
Milisav PAJEVIĆ
Na 24. sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, razmatran je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike i usvojen Predlog odluke o izboru predsednika i članova saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, obrazlažući Izveštaj Sekretarijata, pohvalio je Srbiju jer je u velikoj meri implemetnirala pravni okvir Energetske zajednice.
Kada je reč o gasu, Kopač je istakao da je Srbija usvojila propise Energetske zajednice, ali kasni sa njihovom implementacijom i ukazao na neophodnost razdvajanja delatnosti Jugorosgasa i Srbijagasa. U nastavku izlaganja, direktor Sekretarijata naglasio je da energetski regulator mora biti nezavisan, da je Srbija usvojila i zakonske i podzakonske akte kada je nafta u pitanju, kao i da su napravljeni pozitivni koraci u oblasti obnovljivih izvora energije. Govoreći o klimatskim promenama, Kopač je pohvalio Srbiju jer, kao prva u regionu, priprema Zakon o klimatskim promenama, ali je i preporučio da se, kao jedan dokument, donesu zajednički Nacionalna strategija o klimatskim promenama i Nacionalna strategija o energetici.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović ukratko je prisutnima obrazložila da je u izradi Akcioni plan o razdvajanju Srbijagasa, da se radi na funkcionalnom razdvajanju EPS, kao i na izmenama Zakona o efikasnom korišćenju energije. Takođe, podsetila je da je Srbija načinila veliki korak ka integraciji u evropsko energetsko tržište, jer je postala član Zajedničke uprave za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office – JAO). U tom smislu, na granici Srbija-Hrvatska, JAO vrši organizaciju aukcije dugoročnih i dnevnih prekograničnih prenosnih kapaciteta.
U nastavku, predsedavajuća je informisala članove Odbora da je Komisija za sprovođenje postupka izbora predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku sprovela postupak u celosti i da je Vlada Republike Srbije, 24. novembra 2017. godine uputila Predlog odluke Narodnoj skupštini, da se za predsednika Saveta Agencije izabere Dejan Popović i to na period od sedam godina, a za članove Saveta prof. dr Aca Marković i Dejana Stefanović Kostić, na period od šest godina i Negica Rajkov i Goran Petković, na period od pet godina.
Odbor je većinom glasova usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Nataša Mihajlović Vacić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Vojislav Vujić.
Milisav PAJEVIĆ

10 godina Magazina EKOlist

29. децембра 2017.

Magazin EKOlist obeležio je 28. decembra 10 godina postojanja i rada.

Proteklih 10 godina Magazin EKOlist je zastupao tezu da je lokalna zajednica ključ očuvanja životne sredine.

Na stranicama Magazina EKOlist uvek su prenošene, priče, problemi, iskustva, primeri dobre prakse iz lokalnih zajednica gotovo iz svih mesta na teritoriji Republike Srbije.

Arhiva Magazina EKOlist je vredna potvrda svakodnevnog rada ovog ekološkog časopisa i zalaganja za očuvanu životnu sredinu, kao i uspešne prakse i saradnje koju je za ovih 10 godina rada imao sa predstavnicima države i lokalnih zajednica.

Danas je Magazin EKOlist promoter zaštite životne sredine, očuvanja prirode, zaštite biodivreziteta, zaštite životinja, ekoloških pokreta, organizacija, stručnjaka, zelene i cirkularne ekonomije, borbe protiv klimatskih promena, evropskih integracija, upoznavanja Poglavlja 27.

O radu ovog ekološkog časopisa najbolje govore brojke, a za 10 godina svog postojanja Magazin EKOlist je do sada objavio 60 brojeva zahvaljujući čemu se o ekologiji moglo čitati na 2.700 stranica.

Magazin EKOlist je objavio više od 2.500 ekoloških tekstova, preko 3.100 fotografija, više od 200 intervjua u 180.000 odštampanih primeraka.

Za Magazin EKOlist pisalo je preko 150 novinara i saradnika, 40 fotografa više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti. 

Ipak, najveću podršku i podsticaj Magazinu EKOlist su davali čitaoci – pretplatnici kojima iz ovog ekološkog časopisa duguju neizmernu zahvalnost i obavezu da u danima i godinama koje predstoje budu još bolji, posvećeniji i profesionalniji, a sve zarad zdravije životne sredine.

Milisav PAJEVIĆ