Plastika je svuda oko nas i to je važan razlog zašto treba da znate koliko je plastika koju svakodnevno kupujete i koristite bezbedna za vaše zdravlje.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Svaki potrošač treba da zna od kakve plastike je napravljena boca ili drugi plastični proizvod, jer svaka vrsta plastike sadrži hemikalije koje mogu biti štetne po ljudsko zdravlje, neka manje, neka više.

Iz tog razloga, vrsta plastike od koje je napravljena treba da bude naznačena na svakoj plastičnoj boci.

Na mnogim proizvodima ove informacije su istaknute u obliku slova ili brojeva postavljenih u trougao, što ukazuje da se plastika može reciklirati, piše Zadovoljna.hr.
Detaljne informacije o označavanju plastike pročitajte ovde.
Izvor: Zadovoljna.hr

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U akciji čišćenja koju je kompanija Lidl Srbija sprovela u saradnji sa udruženjem „Čepom do osmeha“ i „Jedriličarskim klubom Ada“, prošle subote, uklonjeno je 1,2 tona otpada sa obale Save i Dunava.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Sa ciljem edukacije novih generacija o odgovornom odnosu prema otpadu, održano je i 5 radionica sa preko 400 dece predškolskog i školskog uzrasta.

Prilikom čišćenja priobalja reka Save i Dunava na potezima od kule Nebojše do spomenika Braniocima Beograda u jednom i Beton hale u drugom pravcu, Lidl Srbija je sa svojim partnerima prikupio 1,2 t otpada, od čega je većina komunalni otpad težine oko 1 tone. Pored toga, sakupljeno je najviše stakla, zatim PET ambalaže i nešto limenki.

Akcija čišćenja sa ciljem uklanjanja plastike iz reka pre nego što dospe do mora i okeana je deo internacionalne kampanje Švarc (nem. Schwarz) grupe – River Cleanup Collective i sprovedena je u okviru strategije za odgovorno upravljanje plastikom REset Plastic.

Uz Srbiju, u akciji su učestvovale i Švarc kompanije iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovačke i Poljske, skoro svaka Lidl i Kaufland zemlja kroz koju protiče Dunav ili neka od njenih pritoka.

U okviru ove kampanje, sprovedeno je 12 akcija, u kojima je učestvovalo oko 1.500 volontera, a ukupno je uklonjeno skoro 5 tona otpada iz reka i sa priobalja.

-Veoma je važno da čuvamo našu zemlju i da obezbedimo novim generacijama bolje mesto za život. Edukacijom najmlađih i davanjem primera dobre prakse možemo da utičemo na to da odgovorno upravljanje otpadom donese bolje sutra, izjavila je rukovodilac Korporativnih komunikacija u Lidlu Srbija Martina Petrović.
Više o ovoj akciji pročitajte ovde.
Izvor: Lidl

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U Srbiji se prosečno godišnje čak 80.000 tona opasnog otpada odlaže na deponije neopasnog jer naša zemlja ne poseduje nijednu deponiju za ovu vrstu otpada.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Koliko je bacanje opasnog otpada u prirodu štetno za zdravlje govori i činjenica da samo jedan bačen rastvarač za farbu kod čoveka može da izazove dermatitis, pa čak i kancer!

Utoliko je zastrašujuć podatak da se već celu deceniju u Srbiji prosečno godišnje čak 80.000 tona opasnog otpada odlaže na deponije neopasnog jer naša zemlja ne poseduje nijednu deponiju za ovu vrstu otpada.

Takođe, izveštaj Interpola pokazuje da je poslednjih meseci znatno porastao broj krivičnih dela krijumčarenja i nezakonitog odlaganja opasnog otpada.

U Srbiji su zabeleženi slučajevi da upravo kompanije koje se bave zbrinjavanjem opasnog otpada taj otpad sa lažnim papirima izvoze, pa ga čak i zakopavaju u nacionalne parkove ili bacaju u reke.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Izvor: Kurir

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Pitanje rudarenja litijuma u Srbiji ove jeseni ponovo su aktuelizovali političari, manje od godinu dana nakon što je formalno okončano, zbog čega organizacije za zaštitu životne sredine najavljuju nove akcije.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

-Na proteste izlazimo prvog novembra ukoliko vlast do tada ne ispuni zahtev da Rio Tinto napusti Srbiju, izjavila je Marijana Petković, iz Udruženja građana „Ne damo Jadar“, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Ne damo Jadar“ je nevladino udruženje meštana sela u dolini reke Jadar na zapadu Srbije čije aktivnosti su usmerene protiv rudnika litijuma i, kako se navodi na njihovoj internet prezentaciji, delovanja kompanije Rio Tinto.

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), čiji je „Ne damo Jadar“ član, predao je 14. septembra Vladi Srbije listu zahteva, od kojih se prvi odnosi na tu multinacionalnu kompaniju.

-Zahtevamo da Rio Tinto odmah obustavi sve aktivnosti u Srbiji i da prestane da kupuje imanja u dolini Jadra. Dakle da momentalno napusti Srbiju, navodi se, između ostalog, u saopštenju SEOS-a koji je potpisalo 10 ekoloških udruženja.
Ceo tekst novinara Zorana Glavonjića pročitajte ovde.
Izvor: Radio Free Europe

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Tema kvaliteta vazduha bila je u fokusu Zelenog razgovora koji su organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ), i Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom (NEA), a koji je okupio predstavnike/ce javnog, lokalnog i civilnog sektora.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3 miliona građana/ki Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine.

Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađen vazduh, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće zagađenje.

I pre samog početka grejne sezone, na aplikaciji XEco građani mnogih gradova Srbije mogli su da vide da je zagađenje vazduha prekoračilo dozvoljene granične vrednosti i da je boja gradova iz zelene prešla u crvenu.

Prof. dr Dragana Jovanović iznela je najnovije podatke o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje, koji govore o tome da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, da je Srbija prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja, a deseta u svetu. Posebno ranjivu kategoriju predstavljaju deca, koja usled dugoročne izloženosti zagađenju posledično imaju slab razvoj mozga.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da je prekomerno zagađenje PM cesticama zabeleženo u svih 12 gradova gde se meri koncentracija ovih čestica, dok za 19 gradova u Srbiji podaci o čestičnom zagađenju uopšte ne postoje.

Kada se radi o merama koje država treba da preduzme u rešavanju ovog problema, ključnu ulogu u ovom procesu treba da ima pravosuđe, jer je potrebno podvući razliku između nemanja sposobnosti da se preduzmu mere i odbijanja preuzimanja odgovornosti, smatra Mirko Popović, programski direktor RERI-ja. Propisi koji uređuju zagađenje vazduha postoje, ali su manjkavi. Zakon o zaštiti vazduha ima niz nedostataka, ne primenjuje u se potpunosti, na nedekvatan način definiše kategorije kvaliteta vazduha i veliku odgovornost prebacuje na lokalne samouprave, naglasio je Milenko Jovanović (NEA).

Mirjana Jovanović iz BOŠ-a je navela da civilno društvo ima važnu ulogu u rešavanju ovog komplikovanog problema, jer zahvaljući njemu, upravo je tema zagađenog vazduha i aktuelizovana, i sada smo u fazi kada govorimo o rešenjima problema, a ne samo o tome da li problem postoji. Od toga da se problem prepozna, preko toga da se utiče na izbor odgovarajućih rešenja pa do toga da civilno društvo vrši nadzor nad sprovođenjem javnih poltitika – sve su to ključne uloge civilnog društva.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Iskustva lokalnih organizacija iz Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Surdulice govore nam da je borba protiv aerozagađenja na lokalu borba sa ograničenim resursima, netransparentnim podacima i često nezainteresovanim akterima lokalne vlasti. Zahvaljujući građanskim akcijama i stavljanjem ove teme u fokus javnosti i donosioca odluka, građani postaju svesni ozbiljnosti ovog problema, iako ne postoje svuda jasne preporuke kako da se nosimo za problemom zagađenja.

Civilno društvo ima značajnu ulogu u rešavanju problema aerozagađenja, ali ne može imati i isti nivo odgovornosti kao i donosioci odluka. Iako rešavanje zagađenja vazduha zahteva značajna finansijska sredstva, građani treba da budu svesni da oni već plaćaju ovu cenu, bilo kroz troškove zdravstvenog sistema, bilo kroz izgubljene živote ili kroz sredstva koja se ulažu u daleko manje prioritetne projekte. Građani svojim aktivnim zahtevanjem odgovornosti od javnih vlasti mogu da utiču na to da se ograničeni resursi usmere na stvarno rešavanje problema zagađenja vazduha.

Projekat Zeleni inkubator realizuju Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zašitite životne sredine uz podršku Evropske unije.

Izvor: BOŠ/NEA

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Podizanje svesti o primarnoj selekciji otpada izuzetno je važno, a kako bi se što više ljudi u to uključilo, na zajedničkom zadatku našli su se Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Gradsko zelenilo, Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, kao i niz udruženja – Čepom do osmeha, Inženjeri zaštite životne sredine…

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Tradicionalno je na Sajmu ekologije štand Gradske uprave za zaštitu životne sredine prepun dece, posebno učenika nižih razreda osnovne škole.
Više pročitajte ovde.
Izvor: Novosadski sajam

Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, pored brojnih edukativnih sadržaja za najmlađe, nastup na Sajmu ekologije iskoristila je za prezentaciju 12 istraživačkih i razvojnih projekata sufinansiranih u okviru konkursa iz oblasti zaštite životne sredine, na temu upravljanja otpadom.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

-Za istraživačke i razvojne projekte koje podržava Gradska uprava za zaštitu životne sredine ove godine je izdvojeno 30.000.000 dinara. Birali smo projekte koji nam omogućavaju izbor najadekvatnijih mera i donošenje najpovoljnijih odluka u oblasti zaštite životne sredine, objašnjava v. d. načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković.

Saradnja s naučnim i stručnim institucijama, prema njenim rečima, od izuzetnog je značaja za Gradsku upravu za zaštitu životne sredine, jer donošenje odluka i preduzimanje mera mora da se bazira na stručnim i naučnim principima, do kojih se došlo istraživanjima.

Na štandu Gradske uprave za zaštitu životne sredine građani mogu da se informišu o uslovima konkursa namenjenih podizanju energetske efikasnosti.

Dragica Branković ističe da su Novosađani veoma zainteresovani za taj projekat i najavljuje nove konkurse za ugradnju solarnih panela i obnovu fasade na zgradama.
Izvor: Novosadski sajam

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

U četvrtak, 29. septembra sa početkom u 12 časova u prostorijama Nove Iskre, na adresi Cara Uroša 18 u Beogradu održaće se završna konferencija projekta Nacionalne ekoloske asocijacije u okviru nje Zeleni razgovor.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Kakav smo vazduh disali tokom godine? Gde su podaci Agencije za zaštitu životne sredine? Kakve posledice po javno zdravlje ostavlja narušen kvalitet vazduha? Da li Zakon o zaštiti vazduha odgovara na realne probleme ili ga je neophodno menjati? Koja je uloga civilnog društva u zagovaranju promena javnih politika?

Na ova i druga pitanja Zeleni razgovor će voditi:

  • Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA);
  • Mirko Popović, Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI);
  • Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog;
  • Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola (BOŠ);
  • Milenko Jovanović, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA).

U drugom delu razgovora govoriće se o iskustvima lokalnih organizacija civilnog društva i njihovoj borbi za čist vazduh u Gornjem Milanovcu, Kraljevu i Surdulici.

Kompletan program događaja je dostupan ovde.
Izvor: Nacionalna ekoloska asocijacija

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

WWF Adria Srbija u četvrtak, 29. septembra sa početkom u 11 časova organizuje okrugli sto „Uključivanje mladih u lokalnu zajednicu i put ka realizaciji inicijativa i projekata pokrenutih od strane mladih“ u Obrenovcu, hotel Svetionik i pozivamo vas da dođete, poslušate šta mladi imaju da kažu, vidite rezultate njihovog rada i da kroz diskusiju dođemo do zajedničkih planova za budućnost.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Svetska organizacija za prirodu (World Wide Fund Adria Serbia) više od godinu dana sprovodi projekat Panda Labs Junior for Just Transition koji za centralnu temu ima pravednu energetsku tranziciju (prelazak na alternativne izvore energije tako da ljudi i priroda ne trpe posledice).

Ciljna grupa projekta su deca srednjoškolskog uzrasta i studenti sa teritorije opštine Obrenovac koji su dobili priliku da učešćem na našem projektu steknu nova i unaprede pređašnja znanja iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, mogućnosti za otvaranje biznisa u oblasti zelene ekonomije i slično. Imajući u vidu da projekat ima regionalni karakter, decu iz Obrenovca povezali smo sa vršnjacima iz okolnih država kako bismo im pomogli oko umrežavanja, razmene iskustava i uspostavljanja bitnih kontakata.

Jedna od važnjih aktivnosti na projektu jesu hakatoni koji predstavljaju svojevrsna takmičenja za mlade koji na zadatu temu pokušavaju, svako u okviru svojih mogućnosti, da nađu najbolja rešenja.
Upravo jedno takvo takmičenje održali smo u maju 2022. u Obrenovcu sa temom „Rešenja zasnovana na prirodi – Nature based solutions“ i voleli bismo da sa vama podelimo rezultate tog hakatona i predloge koje su učenici dali a tiču se očuvanja životne sredine u opštini Obrenovac.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Zamoliću Vas da nam na početku ovog intervjua date ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Jedan od velikih izazova u Republici Srbiji je svakako stanje životne sredine.
Godinama zanemarivan uticaj otpadnih voda, loše poljoprivredne prakse, divljih deponija, ispuštanja neprečišćenih gasova u atmosferu doveli su do pogoršanja zdravlja ljudi.
Negativni uticaji zagađenja okoline na ljude, floru i faunu su dokazani širom planete Zemlje, a čini se da se kod nas svest građana tek sada budi.

Ekološki aktivizam u vidu protesta, svakako ukazuje na postojanje problema, ali bih istakla i potrebu za edukacijom u ovoj oblasti, kako bismo došli do rešenja aktuelnih problema.
Industrijski sektor u Srbiji, ali i u svetu, funkcioniše po principu linearne ekonomije, gde je upotreba materijala zasnovana na principu uzmi-napravi-koristi/odbaci-odloži (eng. take-make-waste-dispose).
Prekomerna upotreba sirovina i generalno neodgovorno ponašanje doveli su do brojnih posledica po životnu sredinu.

Iz godine u godinu, svedoci smo promene klime, koja je ove 2022. godine veoma izražena.
Dugi periodi visokih temperatura i suše doveli su do značajnog pada prinosa useva u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok smo u gradovima iskusili šta znači preopterećenost kanalizacionih sistema tokom intenzivnih i obilnih padavina.. Da bismo „ukrotili“ klimatske promene, moramo što pre i što radikalnije menjati kako javne politike, tako i stil rada i života.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Da li biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Kada pogledamo podatke koje objavljuje Republički zavod za statistiku Republike Srbije, od kojih bih izdvojila publikacije pod nazivom „Statistika i računi životne sredine“ i „Eko-bilten“, lako je doći do zaključka da kaskamo u ostvarenju zadatih ciljeva zaštite životne sredine.

Da bismo napredovali u ovom segmentu neophodna su značajna ulaganja, što je (i biće) podstaknuto otvaranjem Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost u pregovorima sa Evropskom unijom, koji između ostalog obuhvata i poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, kao i poglavlja koja se tiču održive mobilnosti i energetike.

Svakako, neophodan je i rad na sticanju poverenja građana kroz transparentno planiranje, projektovanje, izradu studija o proceni uticaja na životnu sredinu, izveštavanje i aktivno učešće stručnog kadra.
Takođe, potrebno je raditi i na povezivanju sektora nadležnih organa, jer oblast životne sredine je multidisciplinarna, te i pristup rešavanju problema mora biti takav.

U trećoj godini pandemije korona virusa smo, kažite nam da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Period početka pandemije i policijskih časova su svakako uticali na moj svakodnevni rad. Trudila sam se da budem produktivna, pisala sam svoj doktorat, slušala i aktivno učestvovala na pojedinim on-line seminarima, panelima, koji su tada bili novi vid komunikacije. Svakako, ne mogu reći da su ove aktivnosti prošle bez uloženog napora.

Jedan od važnih i pozitivnih trenutaka 2020-te godine je bio i početak realizacije projekta WasteWaterForce, čiji je rukovodilac moja draga koleginica dr Đurđa Kerkez (vanredna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu), a ja deo šestočlanog tima. Finansiranje smo dobile od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz prvi poziv PROMIS (Program za izvrsne projekte mladih istraživača). Jedan deo istraživanja sproveden kroz ovaj projekat je bio i deo moje disertacije.

Neka nova znanja koja sam usvojila slušajući različita predavanja u ovom periodu su pomogla uspešnu pripremu i realizaciju različitih diseminacionih aktivnosti projekta.
Nabrojaću samo neke od njih: priprema sajta (https://wastewaterforce.pmf.uns.ac.rs/), edukativnih materijala, priprema materijala i upravljanje društvenim mrežama, itd. Ipak, „vraćanje na staro“ je potvrdilo do sada puno puta ponovljeno da neposredna komunikacija, uživo, ima mnogo veći značaj od pomenutih virtuelnih događaja.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Nedavno ste uspešno odbranili doktorsku disertaciju pod nazivom: „Ispitivanje mogućnosti modifikacije i katalitičkog potencijala industrijskih otpadnih ostataka u Fenton-procesu uklanjanja boje“. Možete li za naše čitaoce ukratko opisati Vaš rad i njegov sadržaj?

Nazivi doktorskih disertacija zvuče tako komplikovano, jel da? Pokušaću ukratko da opišem problem kojim sam se bavila.
Tekstilna industrija je proteklih decenija prepoznata kao jedna od industrijskih grana koja ima najveći negativni uticaj na životnu sredinu, i to zbog visoke potrošnje električne energije, nedovoljno prečišćenih i obojenih otpadnih voda, ali i čvrstog otpada koji nastaje usled trenda „brze mode“ gde se životni vek tekstila završava na deponijama.
Kako površinske i podzemne vodotokove koristimo kao izvore vode za piće, neophodna je kontrola i monitoring otpadnih voda industrija koje svoje efluente ispuštaju u prirodne recipijente.
Značajne količine čiste vode se koriste u procesu bojenja tekstila, a u otpadnim vodama ovog procesnog koraka može biti prisutno čak 50 odsto od ukupne količine primenjene boje. Iz tog razloga sam u svojim eksperimentima ispitivala efikasnost obezbojavanja obojenog vodenog rastvora.

Tretman poznat pod nazivom Fenton-proces, spada u grupu unapređenih oksidacionih procesa, koji se primenjuju za prečišćavanje voda opterećenih kompleksnim, organskim kontaminantima, kao što su tekstilne boje.
Kroz rad i konsultacije sa svojom mentorkom, dr Milenom Bečelić-Tomin (redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu), javila se ideja ispitivanja različitih industrijskih nusprodukata i otpada kao katalizatora pomenutog Fenton-procesa. Ispitivala sam mogućnost valorizacije otpadnih sojinih ljuspica (poljoprivreda), papirnog mulja (papirna industrija), crvenog mulja (proizvodnja glinice), filterskog peska (proizvodnja vode za piće). Naravno, bilo je neophodno pripremiti, to jest, modifikovati ove odabrane materijale pre primene u tretmanu obojene otpadne vode.
U zaključku svog rada sam izdvojila otpadni papirni i crveni mulj, kao dva predstavnika aktivnih katalizatora čijom primenom su postignute visoke efikasnosti obezbojavanja i degradacije molekula boje. Međutim, primetila sam kod crvenog mulja da ipak dolazi do izluživanja, takozvanog, spiranja prisutnih metala sa njegove površine tokom oksidacionog procesa, što može dovesti do pojave sekundarnog zagađenja, te su potrebna dodatna istraživanja ne bi li se pronašli optimalni uslovi njegove ponovne upotrebe.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Vratiću se na problem otpadnih voda. Srbija, ali i čitav region imaju ozbiljan problem sa otpadnim vodama. Šta biste Vi učinili i savetovali nadležne ili one koji imaju moć i uticaj da učine i urade kako bismo dugoročno rešili taj problem?

Da, otpadne vode su velik problem u našem regionu.
Da bismo napredovali u njegovom rešavanju potrebna su veoma visoka ulaganja, gde moramo raditi na podizanju broja izgrađenih postrojenja za prečišćavanje kako komunalnih, tako i industrijskih otpadnih voda. Iskreno verujem da će otvaranje Poglavlja 27 pomoći realizaciju ovih važnih projekata.
Da se vratim na statističke podatke, u 2021. godini u Republici Srbiji od ukupne količine industrijskih otpadnih voda (101 milion metara kubnih) prečišćeno je svega 29 odsto (29 miliona metara kubnih), gde je najveći udeo otpadnih voda prošao kroz primarni tretman (61,2 odsto).
Dok prema podacima iz 2020. godine procenat stanovnika koji su priključeni na kanalizacionu mrežu iznosi 65,9 posto, od kojih je samo 15 procenata obuhvaćeno izgrađenim i funkcionalnim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda.
Ovi podaci se moraju promeniti. Volela bih da imam čarobni štapić i da treptajem oka rešim ovaj problem, ali za sada posao ostaje na nadležnim institucijama.

Po mom mišljenju, prvi korak bi bile strožije javne politike, propisi i sistem kažnjavanja. Zatim, rad na subvencijama i ulaganje u prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava, a uporedo s time i rad na podizanju svesti građana da kanalizaciju ne posmatraju kao kantu za smeće – wc šolja nije mesto gde se odlažu ostaci od hrane, opušci, vlažne maramice, štapići za uši…
Sa povećanjem udela kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda i industriji će biti lakše, jer neće morati da prečišćavaju svoje otpadne vode do nivoa za bezbedno ispuštanje u reke, već će moći nakon primene jednostavnijih procesa da iste ispuste u kanalizacioni sistem.
Novi trendovi u naučnim istraživanjima sve više pažnje poklanjanju izdvajanju resursa iz otpadnih voda, te bih volela da vidim uticaj nauke na nove pravilnike, gde bi ovi principi bili primenjeni i pre izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Učestvovali ste u organizaciji panel diskusije o održivom razvoju i međusobnoj povezanosti različitih aktera u oblasti zaštite okoline. Koliko se tema održivog razvoja danas uopšte razume i shvata? Jesmo li uopšte senzibilisano društvo da razumemo šta znači održivi razvoj?

Može se reći da je sve prisutniji ekološki aktivizam kod nas važna odskočna daska za pitanja zaštite životne sredine, ali i održivog razvoja. Verujem da među vašim čitaocima vlada poznavanje pojma „ciljevi održivog razvoja“ i Agende 2030. No, nije zgoreg ponoviti da je koncept održivog razvoja zasnovan na razvoju koji izlazi u susret potrebama sadašnjice, a da pri tome ne ugrozi sposobnost budućih generacije da zadovolje svoje sopstvene potrebe.
Sada već tradicionalna, 25. Škola za zaštitu životne sredine „Water Workshop“ održana je 14-19. septembra 2022. godine u Novom Sadu i Beogradu, a koju zajedničkim snagama organizuju Edukativni centar za zaštitu životne sredine – EDEN, Prirodno-matematički fakultet (Katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine) i Fondacija „Docent Dr Milena Dalmacija”.
Ove godine organizacija je potpomognuta i učešćem BEuSED projekta IDEJE, Fonda za nauku RS, kao i Privredne komore Srbije. Pored učesnika iz privrede i nauke, i studenti imaju značajnu ulogu. Ove godine je obezbeđeno 50 besplatnih kotizacija za studente za učešće na skupu i to pomoću Fondacije „Docent dr Milena Dalmacija“, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, i ostalih organizatora.
Koleginica Msr Jovana Pešić sa Katedre i ja smo u okviru Studentske sekcije – Značaj studija zaštite životne sredine pripremile Panel o održivom razvoju. Ugostile smo Saru Pavkov, posebnu savetnicu ministra zaštite životne sredine; dr Milenu Bečelić-Tomin, redovnu profesorku; Milana Veselinova, eksperta za cirkularnu ekonomiju i Slobodana Bubnjevića, naučnog novinara.
Kroz razgovor smo se složili da kao društvo, i na globalnom nivou, moramo dosta da radimo na razumevanju pojma održivosti, šta ono znači za nas kao pojedince i koliko smo spremni da doprinesemo njegovom ostvarenju. Ovde je veoma važan segment edukacije i približavanja principa održivog razvoja svim generacijama. Da bismo na globalnom nivou uspeli u tome, pred nama su veoma ambiciozni ciljevi i kratki rokovi za njihovo dostizanje.
No, u Republici Srbiji, kao državi u razvoju, postoji puno različitih problema koji utiču na neispunjavanje pojedinačnih indikatora, što je samo jedan od pokazatelja da je 17 zadatih ciljeva održivog razvoja itekako povezano.
Od kvalitetnog obrazovanja, stanja i unapređenja svih medijuma životne sredine (vode, zemljišta, vazduha), do zdravlja ljudi, zaposlenja i održivih industrijskih aktivnosti i inovacija.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na kojim projektima ste trenutno angažovani?

Pomenula sam već nove trendove istraživanja u oblasti otpadnih voda iz kojih je moguće izdvajanje resursa, što će upravo i biti put istraživanja kojim ćemo se baviti u okviru najnovijeg projekta SmartWaterTwin, finansiranog od strane Evropske Komisije u okviru poziva za zemlje zapadnog Balkana (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Pun naziv projekta je „TWINNING FOR SMART WATER- THINKING AND RETHINKING WASTEWATER MANAGEMENT IN CIRCULAR ECONOMY FRAME“, a rukovodilac dr Đurđa Kerkez. Pored nas, istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, partneri na projektu će biti i kolege iz Španije, Catalan Institute for Water Research – Research and Innovation for the sustainable use of water, i Francuske, The Water, Environment and Urban Systems Laboratory, École des Ponts ParisTech, Université Paris-Est Créteil i AgroParisTech.

U naredne 3 godine ćemo raditi na podizanju kapaciteta i institucije, ali i istraživača uključenih u projektni tim. Kroz različite treninge i aktivnosti ćemo se truditi da usvojimo pozitivnu praksu i znanja, kako bismo postali centar promene pravca u pogledu shvatanja upravljanja otpadnim vodama.
Pored toga, biću uključena i u evropski program razvoja mladih profesionalaca u oblasti voda, koji će trajati dve godine i uključuje, između ostalog, umrežavanje, rad na komunikaciji, upravljanju projektima i radu na konkretnim problemima sa kojima se suočavaju kompanije.

Da li koncept „zelena ekonomija“ može da zaživi u Srbiji?

Trenutno postoji velik broj pojmova koji se mogu povezati sa „zelenom ekonomijom“, na engleskom ih nazivamo buzzwords i najčešće se vezuju sa principima cirkularne ekonomije.
Zatvaranje kruženja materijala i obezbeđenje njihovog ponovnog korišćenja (princip od kolevke do kolevke, eng. cradle-cradle) je samo jedna od grana na kojima se zasniva „ozelenjavanje“ ekonomije.
No, da bismo došli do tih idealnih rešenja, dug je put pred nama.
Na prvom mestu, mora se smanjiti opterećenje prirodnih resursa i ekstrakcija sirovih materijala.
Tu su naravno i gubici koji se javljaju u svim koracima prerade i korišćenja, od sirovine do otpada. Neophodni su napori industrije, privrede, struke da nauče i prepoznaju mesta u svojim radnim aktivnostima gde mogu uštedeti resurse, kao što su voda, energija, hemikalije, sirovine..
Nadam se da će neophodnost rada na održivom razvoju, u što skorijem periodu, dovesti do porasta zaposlenosti mladih, obrazovanih (u oblasti multidisciplinarne zaštite životne sredine) i vrednih građana Republike Srbije.
Verujem da potencijal postoji, ali nam nedostaju vidljivi napori u osnaživanju novih radnih pozicija koje su vezane za zaštitu okoline, ali i cirkularnu ekonomiju.

Šta Vi mislite kako kod građana možemo podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Mislim da, trenutno, građani najviše informacija o stanju i kvalitetu životne sredine dobijaju preko javnih medija, bilo štampanih, TV ili internet portala.
Smatram da ekološki aktivizam građana otvara vrata stručnom kadru da dobiju veću pažnju medija, što će dovesti do širenja relevantnijih i tačnijih informacija, a time i podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine.
Svakako, na svetskom nivou, prepoznat je značaj edukacije u ovoj oblasti, a kod nas se kroz formalno obrazovanje edukuju deca od najmlađeg uzrasta.
Jedan od primera koji podržava edukaciju u prirodi za osnovnoškolce je Odred izviđača „Scout Ranger“ iz Novog Sada, gde se „uči svuda i na svakom mestu“.
Za starije generacije u praksi postoje nešto drugačiji pristupi, a koji su zasnovani na STEM aktivnostima (interdisciplinarno učenje nauke kroz primenu tehnologije i inženjerstva).
Naravno, dostupni su i različiti oblici neformalnog obrazovanja za samostalno učenje i razumevanje principa zaštite životne okoline.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača