Ekološki intervjui u doba korone/ Marko Cvijanović, predsednik Ruralnog centra „Sova“ :„Građani nisu svesni značaja sova, ali imaju želju da ih zaštite“

8. децембра 2020.

Kažite nam kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Aktuelno stanje zaštite životne sredine je veoma zabrinjavajuće.
Pre svega mislimo na upravljanje vodama (problem malih hidroelektrana na planinskim potocima i nepostojanje prečišćača otpadnih voda), upravljanje šumama, upravljanje pesticidnim ambalažnim otpadom, kao i upravljanje otpadom, pre svega, u ruralnim područjima, u blizini zaštićenih prirodnih dobara.
S jedne strane raduje nas proglašenje novih zaštićenih područja, a sa druge strane zebnja kako će se finansirati programi zaštite i održivog upravljanja istim.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Da li je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine uspela da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i šta očekujete od nove koja je nedavno počela sa radom?

Nažalost ne, nisu uspeli da odgovore svom zadatku. Nadamo se da će nova administracija biti uspešnija od predhodne i da će u upravljačima zaštićenih prirodnih dobara i organizacijama civilnog društva videti saradnike.

Koliko je pandemija korona virusa uticala na aktivnosti Ruralnog centra „Sova“? Jesu li one dodatno usporene i onemogućene?

Nažalost, mnogo toga smo morali da odložimo ili otkažemo. Usled nemogućnosti da održimo edukacije po školama i vrtićima, to smo otkazali. Tradicionalnu sadnju drveća su organizovali nastavnici sa učenicima sami, bez našeg prisustva.
Pojedini javni skupovi koje smo planirali (kao, na primer, skup na postavljanju nalepnica sova u centru) su isto svedeni na pet lica, sa sve rastojanjima i maskama. Još uvek pratimo razvoj situacije sa epidemijom, pa da prilagodimo planirane treninge i radionice okolnostima.
Počeli smo više da koristimo onlajn rad, web platforme za predavanja (ZOOM), ali se nadamo da ćemo se čim pre vratiti radu u redovnim okolnostima.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Imate puno iskustva u radu i ophođenju sa sovama. Recite nam koliko su sove zaštićene ovim našim prostorima i jesu li građani izmenili svoj tradicionalni stav i mišljenje o sovama, kao pticama zloslutnicama?

Ako govorimo o zakonskoj regulativi, sove kod nas jesu strogo zaštićene vrste. Kazna za ubijanje kukuvije (vrsta sove) je 200 hiljada dinara. Realnost je, nažalost, nešto drugo, ali smo primetili lagane, pozitivne promene kod građana. Nisu još svesni značaja ptice, ali imaju želju da pomognu i da ih zaštite. Nažalost, često se dešava da, iz najboljih namera, mladunče koje padne na zemlju, građani odnesu kući i hrane, čime prave nepopravljivu štetu. A zapravo, sve što treba da urade je da ga stave na najbliže drvo, na najvišu granu koju mogu. Ipak, primećeno je i da nas građani sve češće zovu kada vide sove na tlu, pitaju nas šta da rade, javljaju nam za lokacije na kojima su primetili sove, i drago nam je zbog toga.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Koje akcije i projekte trenutno sprovodi Ruralni centar „Sova“?

Trenutno radimo više projekata, na akcijama pošumljavanja i ozelenjavanja, sadimo autohtone vrste drveća na području Sremske Mitrovice („Sad za budućnost“, „Šta nam teško“..).
Upravo smo završili veliki projekt „PET nije smeće“, koji je finansiran od Ministarstva zaštite životne sredine. Trenutno radimo projekt sa Beogradskom otvorenom školom (Boš) „Za odgovorno upravljanje otpadom u ruralnom području“ (finansiran sredstvima EU).
Naravno, uvek smo tu sa sovama. Konačno smo, posle svih epidemijskih peripetija, u novembru smo postavili nalepnice na prozore zgrade JP „Srem Gas“ u Sremskoj Mitrovici. Naime, zgrada se nalazi odmah pored drveća na kojem zimuju zove, i zbog velikog broja prozora i refleksije, dešavalo se da sove udare u prozor i povrede se ili uginu. Zato smo postavili nalepnice sa siluetama da bismo im pomogli da razlikuju prozore. Postavili smo info tablu o sovama, zaštiti i njihovom značaju i naravno da ćemo da pratimo kretanje sova na zimovalištima, njihovu brojnost i rasprostranjenost.
Uvek se nađe poneka mini volenterska mini akcija čišćenja smeća i uređenja okoline. Tako smo 5. decembra zajedno sa grupom volontera i uz podršku JKP „Komunalije“ i „Nije blam da čistiš sam“ očistili deo keja i priobalja Save u Sremskoj Mitrovici.

Još jedan bitan projekat bi istakli koji smo sproveli sa Gradom Sremska Mitrovica i Poljoprivredna savetodavna služba (PSS) finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede „Upravljanje pesticidnim ambalažnim otpadom“.
Kada kupujete napitak u radnji kupili ste i ambalažu i sadržaj, dok kada kupite pesticid vi ste samo kupili sadržaj dok se ambalaža treba vratiti prodavcu odnosno proizvođaču. Ovu problematiku smo uočili prethodnih godina i tražili rešenje. Agencija za ruralni razvoj je u tome aktivno učestvovala i zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom radili smo da Udruženjem inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA) dođe i organizuje odvoženje pesticidnog ambalažnog otpada. Uprkos brojkama i trendu koje pokazuju da se svake godine sve više i više sakupi opasnog otpada mi govorimo da ispod 10 odsto (oko pet posto). Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) učestvuje u akciji. Mi smo kao deo rešenja videli da preostali deo poljoprivrednih proizvođača bar informišemo i edukujemo o načinu prevođena opasnog u neopasan ambalažni otpad.
Uradili smo film koji je emitovan na više regionalnih televizija, a dostupan na Youtube kanalu i PSS ga je uvrstio u redovan radioničarski rad
https://www.facebook.com/arrsmOfficial/videos/714843292581946 .
Snimili smo i film o upravljanju PET ambalažom u ruralnom području
https://www.youtube.com/watch?v=kmpc-G0zjP4 .

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Priča o „zelenoj ekonomiji“ se sve više zahuktava, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji?

Uz kombinaciju rada civilnog i privatnog sektora uz podršku javnog sektora, rad sa marginalizovanim grupama, da.
Postoji mnogo izazova i problema gde se linernim pristupom ne može doći do rešenja, dok se radom u više sektora sa, pre svega, tri RRR Reduce, Reuce i Recycle može zapravo mnogo toga postići.
Od kupovine hrane kod malih proizvođača, umrežavanja, zajedničkog nastupa na regionalnom tržitu, smanjenja troškova proizvodnje, distribucije, emisije ugljen-dioksida, pa brendiranja proizvoda i regiona. Mi smo dali skromni doprinos ovome kroz program „Sremska korpa proizvoda“ (www.sremskakorpa.rs) gde smo informisali, umrežili male proizvođače, promovisali ih putem sajta, medija i direktnog uključenja u TV emisije „Žikina šarenica“ i „Znanje na poklon“) i doveli im turiste i kupce na kućni prag.
Omogućili smo ima da preko Ruralnog centra „Sova“ ponude zajedničku korpu proizvoda ili da kupac jednostavnom pretragom na sajtu dođe do ciljanog proizvoda ili usluge bez dodatnog povećanja troškvoa i cene iste (drugo godinu za redom obezbeđujemo domen i kada se ukaže prilika za manifestacijom i promocijom uvek vodimo naše proizvođače).

Putem programa javnog rada za osobe sa invaliditetom umreželi smo pet osoba sa invaliditetom sa malim privrednim subjektima koji primaju turiste i operaterima koji se bave otkupom PET ambalaže. Nažalost, ova godina bila je pogubna po manifestacije (odlična po prirodu), ali su naši zaposleni tokom četiri mesaca rada uspeli da sakuoe 12 kubika presovane PET ambalaže u Zasavici, Sremskoj Mitrovici, selu Jarak, Grgurevcima, nekiliko stotina kartonske ambalaže i na hiljade boca nepovratne staklene ambaže. Kada se pet preračuna na punu zapremnu to je 60 džambo vreća ili 120 kontejnera za PET ambalažu koja se stavljaju u reciklažna ostrva, koje smo uspeli da sakupimo presujemo i sprečimo da završe u prirodi, u reci, potoku, njivi ii šumi.

Za koncept zelene ekonomija ima puno delova slagalice ali svaki mali korak pojedinih organizacija i umrežavanja u lokalnoj zajednici daće doprinos celokupnoj slici.

Kako vidite snagu, mesto i ulogu ekološkog civilnog društva u Vojvodini i Srbiji danas?

Veliku ulogu i odgovornost samim tim aktivno učešće u procesima donošenja i usvajanja, pa i primena javnih politika. Pre svega, pravljanju mosta i komunikacionih kanala između građaana i vlasti. Kritika je uvek potrebna, ali ukoliko se samo međusobno kritikujemo nema tu sluha i mogučnosti za dijalog.
Da bi ostvarili, to jest, doprineli ispunjavanju ciljeva iz Poglavlja 27, dijalog je neophodan i ne treba nama EU da kaže da bi bili članovi moramo da unapredimo upravljanje otpadom, prečiščavamo vode, sadimo šume, brinemo o zaštičenim vrstama i staništima, vodama to moramo sami da shvatimo. Jedan od puteva je rad sa decom u školama i stalna infomracija, edukacija i blagovremno uključivanje u procese strateškog planiranja, ukoliko niste tu kad se kuje gvozđe, džaba vam sve kad je lanac iskovan.

Green Group – Upravljanje otpadom i hemikalijama / 064/13-45-663

EKONEC klub čitalaca

Šta je neophodno da se da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Polazak od samog sebe, Ekologija je u korenu reči ima kuću, ukoliko ne krenemo da sređujemo svoje dvorište nema nam opstanka. Ono što uvek možemo je da ličnim primerom krenemo sa već pomenuta tri R, kada god je moguće, a kod nas u ravnici i jeste vožnja bicikla, kretanje u prirodi, rad sa decom gde je moguće kompostiranje i težiti ka Zero Waste. Naravno saditi, saditi i saditi, ali ne grančice koje svaki trimer (kosačica) ili dečija igra može da polomi, nego drvo formiranu stabljiku, Pa nek bude i 10 formiranih stabala umesto 100, ali deset koji će da se prime. Jako sam ponosan na program „Sadnice za maturante“ koji sprovodimo petu godinu za redom sa različitim donatorima i akcijama i to je naš zalog-legat za budućnost.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: