Ekološki intervjui u doba korone/ Kristina Cvejanov, konsultantkinja za komunikacije i upravljanje otpadom „Green Loop“ : „Cirkularna ekonomija je preduslov za smanjenje otpada na deponijama, ali i za smanjenje eksploatacije prirodnih resursa“

28. септембра 2021.

Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Loše stanje u životnoj sredini je višedecenijski problem, jedino šta je tu aktuelno je iznenadno interesovanje aktivista/građana, političkih stranaka i medija za ovu temu. Kada se sagleda ovo malo dostupnih podataka koji odražavaju nivo zagađenosti životne sredine, a tiču se kvaliteta vazduha ili količina deponovanog otpada, situacija deluje tragično, po svojoj ekološkoj ličnoj karti Srbija, kao da je deo istočne Afrike, a ne Evrope.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Hoće li aktuelni saziv Ministarstva zaštite životne sredine uspeti da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Ni jedno Ministarstvo zaštite životne sredine, pa ni ovo ne može samo da zaštiti životnu sredinu u Srbiji. Zaštita životne sredine je sistemski proces, a uloga Ministarstva jeste da kreira regulatorni okvir za njegovo efikasno sprovođenje, obezbedi licenciranje odgovornih aktera i procesa (izdavanje dozvola) i uspostavi monitoring i kontrolu istih.
Životna sredina je multidisciplinarna oblast za koju niti Ministarstvo, niti Srbija ima dovoljno stručnjaka, pa je teško sa optimizmom odgovoriti na ovo pitanje.
Mnoge važne oblasti ili zakoni koji imaju veze sa zaštitom životne sredine nemaju veze sa Ministarstvom životne sredine, poput Zakona o komunalnim delatnostima ili rudarskog otpada. Najveći deo nadležnosti je na samim lokalnim samoupravama, koje jako često i ne razumeju koje su im zakonske obaveze i odgovornosti, a kamoli da imaju kapacitet da ih primene.

Kad je rad inspekcija u pitanju, postoji i odsustvo volje da se kažnjavaju krivci za štetu učinjenu životnoj sredini.
Dakle, sve ove probleme niko ne može da reši u jednom mandatu, ali za početak treba početi probleme rešavati sistemski.
Plašim se da malo ljudi na odgovornim funkcijama razume šta to suštinski znači, a još manje da shvataju da bez vladavine prava nema ni čiste životne sredine. Kao ni bez adekvatnih finansijskih mehanizama.
Dakle, daleko je dan ili godina u kojoj ćemo „zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji”. A koliko daleko, zavisi bukvalno od svakoga od nas, jer bukvalno svako od nas je i zagađuje.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Da li su one dodatno usporene i onemogućene?

Što se mene lično tiče meni je korona virus doneo upravo ono što sam i želela – mogućnost rada na daljinu i veću efikasnost u komunikaciji sa ljudima, pa samim tim i više slobodnog vremena. Sam početak izbijanja epidemije se poklopio sa promenom radnog statusa, gde sam posle decenije provedene u privredi, konačno obula konsultantske cipele, što mi je dosta dugo bila želja. A posla za ljude sa iskustvom poput mog ima i više nego dovoljno.

Pokušavam da zadržim tu „ležernost” sa početka epidemije u kojoj je većina nas silom prilika morala da „spusti loptu”, tako da što se mene tiče ništa loše epidemija nije donela na profesionalnom planu. Situacije u kojoj se život i smrt tako jasno suočavaju na mene uvek deluju kao otrežnjenje i pomognu mi da razumem šta mi je zaista bitno, ko mi je zaista bitan i u kom pravcu treba da nastavim.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Šta biste poručili građanima koji ulažu svoje vreme i energiju, kako bi razvrstali otpad iz domaćinstva i odneli ga do kontejnera, a onda ugledaju kako dolazi kamion – đubretarac i njihov selektovani otpad prosipa u jedan depo? Ima li to uopšte svrhe?

Poručila bih im da provere sa komunalnim preduzećem zašto se to dešava i gde odlazi njihov otpad, pa da u odnosu na to procene da li to ima ili nema svrhu.

Često se ovo dešava kao problem nesistemskog rešavanja problema upravljanja komunalnim otpadom. Neko je čuo i video da treba da imamo 2-3 različita kontejnera, za papir ili plastiku, limenke ili staklo, pa je tako i urađena nabavka i postavka posuda.
Onda je neko drugi prazneći ove posude shvatio da u njima ima i drugog smeća i da njihov sadržaj mora da ide na sortirnu liniju da bi se ono izvadilo. Onda je neko treći zaključio da je kad već sve mora da sortira dodatno besmisleno slati odvojene kamione po svaku od tih kanti ponaosob, jer se time prave duže ture, troši više goriva i emituje više ugljen-dioksida (CO2), pa je odlučio da sav otpad iz namenskih kanti pokupi jednim kamionom i odnose na sekundarnu separaciju.

Onda se neko nije setio da sve to treba da objasni građanima, pa se onda građani demotivišu, jer misle da to što rade nema svrhu i da sav taj odvojen otpad odlazi na deponiju.
Ovaj primer upravo pokazuje šta znači nemati sistemski pristup. Znam da sam dosadna ponavljajući non stop tu jednu reč, ali radim to svesno, jer mislim da je važna i da od nje sve počinje.

Komunalne ili bolje rečeno nesanitarne deponije u Požarevcu, Кovinu, Smederevu, Кragujevcu, Staroj Pazovi gorele su ovog leta. Šta treba da uradimo i preduzmemo da se požari na ovim deponijama ne dogode iduće godine?

… da ne bacamo staklo na deponije, jer u letnjim mesecima poput lupe izaziva paljenja.
… da obezbedimo odvojeno sakupljanje i pravilan tretman opasnog otpada iz domaćinstva.
… da izgradimo sanitarne deponije na kojima će se izvlačiti metan umesto da gori.

Teško ćemo to sve do iduće godine, tako da požare treba očekivati i sledećeg leta.

Nedavno je u Evropskoj uniji pokrenuta inicijativa za prikupljanjem potpisa za uvođenje sistema naknade za vraćanje plastičnih boca radi recikliranja. Kod nas opet, sve češće se može čuti kad je u pitanju ambalažni otpad, da se razmišlja o uvođenju depozitnog sistema. Kakav je Vaš stav o tome?

Depozitni sistem je takođe reč koju promovišem poslednjih godina, tako da mi Vaše pitanje pokazuje da mi izgleda to polazi za rukom. Još pre 3 godine je Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada, čiji sam bila predsednik, odnosno recikleri PET-a kao njene članice, uputila Ministarstvu predlog da se uvede depozitni sistem za ambalažu. Pred samo izbijanje epidemije stavljen je na javnu raspravu nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a ovaj predlog je aktuelizovan i danas.
Ministarstvo je obnovilo process konsultacija sa ključnim akterima kroz radnu grupu za izmenu ovog zakona. U međuvremenu je industrija napitaka čija se ambalaža može prikupljati depozitnim sistemom angažovala najcenjeniju evropsku konsultantsku kuću da uradi studiju izvodljivosti, čija se prezentacija očekuje narednih nedelja.
Depozitni sistem je kompleksan i može se organizovati na različite načine, pa je cilj ove studije da predstavi različite modele i scenarije i da procenu troškova. S obzirom da godinama sarađujem sa kompanijama koje rade na ovoj studiji očekujem da vidimo konstruktivan pristup i ambiciju da napravimo najmoderniji sistem u Evropi. Imamo šansu, godinama se pripremamo za depozitni sistem, sakupili smo dosta iskustava drugih zemalja, građani su sve glasniji u zahtevu da se obezbedi efikasna reciklaža plastične, staklene, ambalaže od napitaka.
Evropa je propisala od 2025. godine obavezan sadržaj recikliranog granulata … dakle, pravi je trenutak.
Depozitni sistem je ogroman logistički izazov, ali može biti i razvojna šansa za naša sakupljačka preduzeća, i generisati nove “zelene” poslove pogotovo za ranjive populacije. Pre svega mislim na neformalne sakupljače otpada koje treba uključiti u sistem i obezbediti im tako alternativu kad ostanu bez dosadašnjih izvora prihoda.

Ne postoji efikasniji način sakupljanja ambalaže od napitaka (PET boce, limenke, staklene boce) od depozitnog sistema, jer on podrazumeva da kupac pri kupovini proizvoda plati povratnu naknadu, odnosno depozit – iznos koji mu se vraća kad praznu ambalažu vrati u trgovinu.
Dakle, postoji jasan finansijski motiv da se ambalaža odvoji i vrati u prodavnicu, a odatle otpremi na reciklažu.
Stopa sakupljanja u zemljama sa depozitnim sistemom je i preko 90 odsto, pa bi tako njegovo uvođenje značilo, reke i deponije očišćene od PET-a, stakla, limenki… ali, ne treba zaboraviti ni druge vrste otpada, pa je i ovde preporučivo paralelno sa depozitnim sistemom raditi na unapređenju postojećeg – odnosno razvijati primarnu selekciju.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Poznato je da u Srbiji dobar deo opasnog otpada završi na divljim i komunalnim deponijama. Postoji li rešenje da se spreči ova štetna i po životnu sredinu opasna pojava i na koji način možemo utvrditi tačne količine opasnog otpada?

Rešenje je postrojenje za tretman opasnog otpada po najvišim evropskim standardima, veća kontrola generatora, sakupljača, prevoznika opasnog otpada i drakonske kazne za ilegalno odlaganje opasnog otpada.
Unapređenjem informacionog sistema Agencije za zaštitu životne sredine i kontrolom izveštavanja može se unaprediti kvalitet podataka svih tokova, pa i opasnog otpada.

Ekspertkinja ste za upravljanje otpadom i imate ogromno iskustvo u radu, pa nam recite da li bi uvođenje principa cirkularne ekonomije doprinelo smanjenju količina otpada koji se odlaže na deponije? Može li cirkularna ekonomija dovesti do otvaranja novih poslova i zapošljavanja ljudi?

Princip cirkularne ekonomije nije nikakva novina, on je samo nedavno dobio svoj naziv, a inače je star kao i ljudska vrsta.
Ne treba ga mistifikovati ili posmatrati kao nekakvu novotariju 21. veka. Praistorijski ljudi su sve što su imali, a to je bilo jako malo, pokušavali da iskoriste umesto da bace. Verovatno je prvi primer cirkularne ekonomije izrada oružja i oruđa od životinjskih kostiju, odeće od krzna, sapuna od loja.
Planska ekonomija stare Jugoslavije je primenjivala principe cirkularne ekonomije, pa je tako Hemijska industrija u Prahovu davne 1960. godine izgrađena, kako bi se prerađivala sumporna kiselina koja nastaje u tehonološkom procesu dobijanja bakra u rudarskom kompleksu u Boru.
Fabrike papira u Srbiji spadaju u najstarije industrije na ovim prostorima i danas recikliraju 200.000 tona starog papira godišnje, pa je zahvaljujući njima 80 posto kartonske komercijalne ambalaže na tržištu Srbije proizvod cirkularne ekonomije.

Cirkularna ekonomija je preduslov za smanjenje otpada na deponijama, ali i za smanjenje eksploatacije prirodnih resursa, energetsku efikasnost i na kraju za održivi razvoj čitavog čovečanstva.
Planeta ne može da izdrži ovakav rast potrošnje i odlaganja otpada u životnu sredinu, rast populacije, ekonomskog standarda postavljaju jasne izazove, Ili ćemo naći način da primenimo cilj 12 Agende održivog razvoja – održivu proizvodnju i potrošnju, ili ćemo ugroziti budućnost ne samo čoveka na zemlji, već i mnogih drugih vrsta.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Građanima treba obezbediti tačne informacije i objasniti uzročno posledične veze između zdravlja i zaštite životne sredine. Razumevanje šire slike je važno, kao i razumevanje sopstvene odgovornosti u zaštiti životne sredine.
Građani ne razmišljaju da od onog trenutka kad odvrnu ujutru slavinu u kupatilu, pa do kad ugase svetlo na stočiću pored kreveta oni ili troše resurse ili stvaraju otpad i emisije štetnih gasova.

Najvažnije je da razumemo šta sami možemo da uradimo da smanjimo svoj ekološki otisak, jer je to jedina promena koja zavisi od nas samih i nije uopšte laka.
Čini mi se da je mnogo više angažmana u sferi kriticizma i Fejsbuk aktivizma, nego ekološkog aktivizma baziranog na ličnom primeru i angažmanu. Naravno, važan je organizovan otpor građana projektima ili aktivnostima koje ugrožavaju životnu sredinu, protesti za reke ili čist vazduh, ali ne treba zanemariti ni ovo drugo.

Kada je širenje svesti na temu štetnog uticaja otpada u pitanju najbolji primer aktivizma putem ličnog primera je grupa „Za manje smeća i više sreće“. Meni se taj lični pristup deljenja iskustava u cilju podizanju svesti nekako čini najefikasniji, ali zato je potrebno da imate ljude spremne da slušaju i uče na primeru drugih.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: