Ekološki intervjui u doba korone/ Slobodan Krstović, šef jedinice za životnu sredinu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED : „Dostizanje održivog razvoja cirkularnom ekonomijom u Srbiji omogućava profitabilnost i podizanje konkurentnosti privrede na duge staze“

27. октобра 2021.

Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Srbija zaostaje za najrazvijenijim zemljama po pitanju zaštite životne sredine, pre svega infrastrukturno, a dodatni problem, i pored visokog stepena harmonizacije propisa sa EU, jeste činjenica da je evidentno najveći stepen tolerancije na nepoštovanja propisa upravo u oblasti zaštite životne sredine! S tim u vezi, kao ekonomista, mišljenja sam da bi plasiranjem neophodne količine novca za angažman najbolje dostupnih tehnologija koje bi bile usmerene na zaštitu i očuvanje životne sredine, Srbija u veoma kratkom periodu sustigla države članice EU.
Pored ulaganja u infrstrukturu i nabavku najboljih dostupnih tehnologija, to bi bio odličan signal i obrazac ponašanja za podizanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine i podstrek institucijma da zauzmu jasan stav ka onima koji se neodgovorno ponašaju.
Neophodno je naravno izmeniti i trenutnu pravnu regulativu. Tako na primer, imamo problem zagađenje vazduha, a ekološke dažbine mogu biti bitan alat za smanjenje zagađenja, međutim sistem oporezivanja u Srbiji koncipiran je tako da u primeni ne doprinosi ovom cilju.
Dok sa jedne strane, ekološke naknade i porezi ne predstavljaju efikasan podsticaj zagađivačima da smanje svoje emisije, sa druge strane njihovi prihodi se samo manjim delom koriste u ekološke svrhe.
Potrebno je trenutnim sistemom naknada pokriti veći broj izvora zagađivanja – saobraćaj, individualna i druga manja ložišta, ali i proširiti broj štetnih materija čije emitovanje u vazduh se trenutno ne naplaćuje (dodati NMVOC i amonijak). Dodatno, potrebno je i usklađivanje propisa sa direktivama EU, naročito u oblasti oporezivanja energenata.
Pored ekoloških dažbina, šansu vidim i u preporukama Direktive (EU) 2019/904 za rešavanje pitanja ambalažnog otpada putem depozitnog sistema za ambalažu kojim se prebacuje teret plaćanja troškova upravljanja otpadom sa poreskih obveznika na proizvođače i potrošače i time u punom kapacitetu ostvaruje praktična primena principa „zagađivač plaća“ koji je jedan od osnovnih principa u legislativi za upravljanje otpadom.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom propušta se prilika da se definiše i reguliše upravljanje otpadom od hrane kako bi se stvorio osnov za prevenciju nastajanja otpada od hrane u primarnoj proizvodnji, preradi i proizvodnji, u maloprodaji i drugim oblicima distribucije hrane, u restoranima i uslugama ishrane, kao i u domaćinstvima, kao doprinos cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija da se do 2030. godine gubici hrane smanje za 50 odsto.
Uz navedene primere izmene trenutne regulative, postoji niz drugih primera čijom bi primenom Srbija efikasnije rešavala pitanje problema zagađenja životne sredine.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Koliko je globalna pandemija COVID-19 uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Kovid je u mnogome promenio način rada i pokazao da je jako teško planirati, a sa obzirom na to da NALED u svom članstvu ima i kompanije iz sektora čije je poslovanje ugroženo izazov je još veći. Bilo je potrebno vreme da se okrenemo novim tehnologijama i shvatimo prednosti njihovog korišćenja, a tu pre svega mislim na online konferencije,stručna predavanja, webinare i sastanke koji su sada široko dostupni i dodatno je ubrzana razmena informacija.
Sa druge strane, sve ovo nas još više čini 24 sata dostupnim, pa je nekako teško podvući crtu i razgraničiti poslovne obaveze od privatnog života.
Definitivno nam nedostaje više okupljanja i druženja, ali je neosporno da je odgovorno ponašanje jedini način da samo delimično vratimo na pređašnje, s obzirom da će promene koje su se dogodile sigurno ostaviti traga u svim procesima.

Vi ste šef jedinice za životnu sredinu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), pa nam recite koji su ključni cijevi NALED-a kad je u pitanju zaštita životne sredine?

Članovi NALED-a su zaštitu životne sredine postavili kao jedan od prvih prioriteta u radu organizacije i sa tim u vezi imamo posebnu organizacionu jedinicu i jasno definisane ciljeve delovanja do 2025. godine kao što su: 

  • Upravljanje otpadom – razvoj primarne selekcije, harmonizacija propisa sa propisima EU i unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom;
  • Unapređenje upravljanja i finansiranja sistema posebnih tokova otpada;
  • Unapređena zaštita voda – bolje upravljanje otpadnim vodama;
  • Reforma naknada u oblasti zaštite životne sredine i uspostavljanje Zelenog fonda;
  • Uvođenje i promocija koncepta Cirkularne ekonomije;
  • Promocija aktivnosti i usklađivanje poslovanja sa odredbama Zelenog dogovora u cilju smanjenja klimatskih promena;
  • Unapređenje kvaliteta vazduha i očuvanje biodiverziteta;
  • Monitoring rada resornog Ministarstva i povećanje transparentnosti podataka.
  • Edukacija ekoloških aktivista

Podržite EKONEC

Opet krajem 2019. godine NALED je osnovao i Savez za zaštitu životne sredine. Ko sve čini taj Savez i koji su njegovi ciljevi i zadaci? Da li se oni moraju poklopiti sa NALED-ovim i da li je delovanje sinhronizovano?

Savez za zaštitu životne sredine osnovan je krajem 2019. godine i njega čine stručnjaci iz preko 50 društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava, državnih organa i civilnog sektora.

Glavni cilj Saveza za zaštitu životne sredine jeste objedinjenje stručnih znanja članova, kako bi se definisala sistemska rešenja u oblasti upravljanja životnom sredinom u Srbiji.
Pored toga, Savez teži uspostavljanju harmonizacije politika i propisa, bolje definisanje naknada, digitalizaciju i podsticanje modela javnog-privatnog partnerstva za konkretne projekte u oblasti životne sredine. Ne treba zaboraviti i to da se Savez zalaže za poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu svih tokova otpada i podsticanje cirkularne ekonomije kao modela za dalji razvoj društva u celini.

Delovanje NALED-a i Saveza za zaštitu životne sredine jeste sinhronizovano, u smislu da se zalažemo za iste principe i težimo istom cilju unutar organizacije. Sva rešenja koja predlažemo moraju biti u funkciji javnog interesa, a rezultat su unutrašnjeg javno-privatnog dijaloga različitih sektora.
Upravo zato možemo reći da su rešenja koja dajemo izbalansirana i vrlo često kompromisna iz ugla različitih zainteresovanih strana.

NALED sa partnerima sprovodi dva velika projekta koji se tiču upravljanja otpadom: „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Koliko ste zadovoljni do sada ostvarenim rezultatima kada je u pitanju njihova realizacija?

Projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, koji se sprovodi u okviru programa develoPPP, a koji finansira GIZ je zvanično produžen u odnosu na prvobitni plan završetka projekta, što dovoljno govori o tome koliko je bitno što je ova tema pokrenuta, kao i koliko je interesovanje šire javnosti za to kako se pravilno upravlja otpadom od hrane. U okviru projekta organizovana je online radionica pod nazivom „Kako tretirati otpad od hrane“, koju je za predstavnike hotela, restorana i kafića u saradnji sa kompanijom EsoTron kada je predstavljen Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane.

Zatim, oglasili smo i „Izazov“ kojim smo pozvali sve ugostitelje da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, čime će se sprečiti emisija 750 tona ugljen-dioksida. Izazovom smo, takođe i podigli svest građana o tome koliko energije možemo sačuvati pravilnim odlaganjem otpada od hrane. Izazov će, kao i sam projekat, biti produžen u narednim mesecima, čemu se jako radujemo.

Kada govorimo o „Upravljanju staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, takođe pričamo o jednom veoma uspešnom regionalnom projektu, kome se uskoro pridružuje i grad Beograd.
Projekat uključuje aktivnosti i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a u saradnji sa operaterima sistema u sve tri zemlje: Ekopakom, Sekopakom i Pakomakom. Jedan od ciljeva projekta je da se stopa sakupljanja i reciklaže stakla poveća za 20 posto u izabranim opštinama u sve tri zemlje. Možemo se pohvaliti podatkom da se ovaj procenat već sada gotovo duplirao u odnosu na dosadašnju stopu reciklaže u mestima u kojima je pilotiran projekat, kao što su Varvarin, Kragujevac, Niš.
Uključivanjem Beograda, kao glavnog grada Republike Srbije, očekujemo još veći uspeh projekta, kao i dodatni podstrek građanima da se pridruže i počnu da odlažu staklene ambalaže u zvona koja će biti postavljena u njihovoj blizini.Veoma smo ponosni i zadovoljni dosadašnjim rezultatima, ali se na tome nećemo zaustaviti, već ćemo težiti daljim uspesima i još boljim rezultatima.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Kakvu saradnju ima NALED sa medijima u realizaciji projekata zaštite životne sredine i koliko je važna uloga novinara u izveštavanju i jačanju svesti iz te oblasti u Srbiji?

Uloga medija je od krucijalnog značaja za podizanje svesti u oblasti zaštite životne sredine i novinari u velikoj meri pomažu da našu viziju podelimo sa širom društvenom zajednicom, kao i da ih uključimo u naše projekte i inicijative.
Kao i u drugim temama koje pokrivamo, imamo dobru saradnju sa medijima, o čemu svedoči uručenje svečanih priznanja novinarima, koji su odneli pobedu na nagradnom konkursu „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, kao i „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.
Nezavisno od različitih stavova naših članica sa kojima mi kao NALED sarađujemo, kada govorimo o projektima iz oblasti životne sredine, svi imamo isti cilj i oko njega smo u potpunosti ujedinjeni da živimo i radimo u čistijem i zdravijem okruženju, a mediji imaju mogućnost da prodru u najrazličitije slojeve društva i da ih povežu sa ovom temom. Raduje činjenica da je tema ekologije sve prisutnija u medijima.

Osim navedenih, na kojim još programima i projektima trenutno radite?

Pored navedenih projekata, Jedinica za zaštitnu životne sredine upravlja projektom pod nazivom „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice“, koji se sprovodi u saradnji sa GIZ-om, partnerima na projektu, kompanijama Božić i Sinovi, E-reciklaža i Udruženjem reciklera Srbije. Cilj projekta je usposatavljanje sistema za sakupljanje i recikliranje otpadnih baterija i sijalica kroz unapređenje regulatornog okvira, uvođenje podsticaja, razvijanje modela pravilnog sakupljanja i odlaganja baterija i sijalica u okviru javnih institucija, kao i jačanje svesti građana o značaju ove teme.

U okviru projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ finansiranog od strane USAID-a i reformske teme za unapređenje sistema otpadnih voda u Srbiji, koju su pokrenuli NALED, Udruženje „3e“ i Mreža inspektora Srbije, izrađen je Vodič za prečišćavanje otpadnih voda.
Vodič za planiranje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, namenjen je svim privrednim, javnim i drugim subjektima koji u svojim proizvodnim procesima i tokom obavljanja delatnosti generišu otpadne vode.

Pored ova dva projekta, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta” koji sprovodimo uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), izradili smo „Analizu zelenih javnih nabavki“. Analiza sadrži detaljan prikaz korišćenja zelenih kriterijuma pri javnim nabavkama u Srbiji i EU, kao i preporuke za unapređenje postojećeg sistema.

Da li može koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Naravno, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je Srbija jedna od država koja je deklarativno spremna da svoj dalji ekonomski razvoj zasnuje na zelenoj ekonomiji.
U prilog tome govori i činjenica da se priprema „Program za cirkularnu ekonomiju“, kao dokument javnih politika. Naravno, postojanjem Programa, naš posao se tu ne završava i preostaje nam da implementiramo u praksi sam Program i da bitno smanjimo zagađenje vazduha, izgradimo održiv sistem upravljanja otpadom, postrojenja za prešišćavanje otpadnih voda i iskoristimo biootpad kao naš najznačajniji resurs za proizvodnju obnovljivih izvora energije.

Kako je cirkularna ekonomija, u kojoj digitalizacija i IT tehnologije igraju bitnu ulogu, jedna od najznačajnijih šansi koja nam se ukazala u poslednjih 30 godina za razvoj, tu šansu moramo iskoristiti za dalji rast uz pažljiv odabir sektora i proizvoda koji su za to pogodni. Dostizanje održivog razvoja cirkularnom ekonomijom u Srbiji ne podrazumeva samo promenu u kvalitetu života ljudi (otvaranje preko 30.000 radnih mesta), već se cirkularnim modelom omogućava profitabilnost i podizanje konkurentnosti privrede na duge staze, uz ključnu činjenicu da ćemo budućim generacijama životnu sredinu ostaviti bar u postojećem, ako ne i u boljem stanju nego što je to sada.

Podržite EKONEC

Podržite EKONEC

Može li se i na koji način kod građana podići svest o neophodnosti zaštite životne sredine?

Pre bih rekao da se mora podići svest i da je to obaveza generacija i ljudi koji su sada na odgovornim pozicijama. Ljudi kažu: „ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš“ i istina je zapravo da smo sve vreme zatvarali oči dok smo gubili javna dobra koju niti jedan novac ili kompenzacija ne može nadoknaditi.
S tim u vezi, neophodno je kroz različite edukacije i medijske kampanje svakodnevno podizati svest kod građana o neophodnosti zaštite životne sredine. Pored toga što je pravo na zdravu životnu sredinu Ustavom garantovano pravo svakom građaninu Srbije, svaki građanin pojedinačno mora doprineti svojim postupcima da se ovo pravo u praksi i realizuje.
Svakako, ukoliko ocenjujemo stanje svesti građana danas, i pre pet godina, možemo primetiti izuzetan napredak, što nije zasluga institucija. Veliki broj ekoloških organizacija je formirano u poslednjih pet godina što je bitan pomak kada je podizanje svesti građana u pitanju i nadam se da će se taj trend nastaviti.
Ono što nedostaje većini organizacija koje su formirane je stručnost. Baš iz tog razloga NALED kao jedan od svojih ciljeva prepoznaje dodatno izdvajanje resursa da se aktivisti dodatno edukuju u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Podržite EKONEC

Impresum izdavača

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: