Ekološki intervjui u doba korone/ Predrag Bogdanović, diplomirani građevinski inženjer, predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo ( UTVSI) „Za uklanjanje farmaceutika iz gradskih otpadnih voda potrebna su velika ulaganja“

22. јула 2022.

Na početku ovog intervjua dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije zadovoljavajuće, o tome se puno priča, a u stvarnosti malo se radi i ostvaruje na terenu.
Veliki je pritisak na prirodu: vodu, vazduh i zemlju, a pre svega iz energetskog, rudarskog i industrijskog sektora, zatim od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pojačane urbanizacije gradova i nedovoljnog upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome, kako kod pojedinaca, tako i društva u celini. Učestalo je brzo planiranje i projektovanje bez adekvatnih i potpunih studija uticaja na životnu sredinu, kao i obaveštavanja javnosti.
Preplitanje nadležnosti i rasipanje odgovornosti u ovoj oblasti je takođe problem, tako da postoji taj vakum koji se vešto koristi u ovako skrojenim liberalnim uslovima.
Inspekcijske službe nemaju dovoljan broj inspektora, duge su procedure i nedovoljna ovlašćenja, tako da i dalje imamo smetlišta na sve strane, zaštićena i sanitarna područja koja na terenu nisu uopšte zaštićena i tako dalje.
Činjenica je da postoji sve veći broj organizovanih inicijativa i protesta na ovu temu, da imaju priličan odjek u javnosti, te da se transparentnije izveštava, pa se time pojačava interes društva za ovu temu.
Država sa svoje strane čini dosta pomaka na planu izgradnje regionalnih deponija i postrojenja za preradu otpadnih voda, ali to još uvek nije dovoljno.
Smatram da bi oblast kvaliteta vode, vazduha i tla morala da se uvrsti prioritete, ne samo zbog ispunjenja zahteva Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji (EU), već zbog naroda koji ovde živi i njegove budućnosti.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nemam konkretan uvid u njihov rad i međusobnu saradnju, osim onoga što je poznato preko sredstava informisanja.
Činjenica je da su sve prisutniji u javnosti, kako zbog najavljivanja novih planova i projekata, tako i zbog pritiska javnosti i traženja odgovora na mnoga pitanja iz ove oblasti.
Mislim da su prethodne administracije ostvarile male rezultate, izuzetno je važno pojačati tempo i efikasnost u ovoj oblasti.
Velike investicije su u pitanju, pa je veoma važno kvalitetno planiranje i projektovanje, odabir prioriteta, vođenje računa o troškovima upravljanja i održavanja, naravno uz adekvatno obaveštavanje i učešće stručne javnosti.
Takođe, je neophodno jačanje kapaciteta u oblasti inspekcijskog nadzora, što će sigurno doprineti kvalitetnijem sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine.

U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Vanredna situacija izazvana pandemijom značajno je uticala, poremetila društvene i poslovne tokove, naravno i moje lične.
Ostavila je traga, pa i dalje utiče na život i funkcionisanje svih nas. Najavljuje se i novi talas korone, u međuvremenu se dešavaju i globalni energetski, politički i ekonomski poremećaji, tako da izgleda nema predaha.
I pored informacionih mogućnosti i održavanja on-line veza, sastanaka i konferencija, što je značajno pomoglo da se mnoge aktivnosti održe i nastave, kontakti i skupovi uživo su nezamenljivi, većina ljudi je jedva dočekala povratak na uobičajene načine komunikacije.
Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo je 2020. godine napunilo 60 godina neprekidnog aktivnog rada, a u okolnostima svih ograničenja nismo održali planirane javne manifestacije i konferencije, kao ni obeležavanje tog značajnog jubileja.
Održali smo kontinuitet izdavanjem našeg časopisa ,,Voda i sanitarna tehnika“ (dva dvobroja plus dve elektronske publikacije – CD), zatim više internet prezentacija o aktuelnim temama u oblasti voda.
Tokom 2021. smo uz sve propisane mere zaštite uživo uspeli da održimo dve manifestacije, i obezbedili redovno izlaženje časopisa, što je sve vidljivo na našem sajtu. http://www.utvsi.com .

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Predsednik ste Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo. Hoćete li nam ukratko predstaviti Udruženje i reći kako je protekla nedavno održana Skupština i ko su sve dobitnici povelja koje ste tom prilikom uručili?

Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI) je stručno – naučno udruženje osnovano 1960. godine. Pruža tehničku i naučnu podršku u oblasti snabdevanja vodom, sanitacije, vodoprivrede i zaštite životne sredine. Od 1970. godine bez prekida izdaje časopis „Voda i sanitarna tehnika“, vodeći nacionalni časopis u ovoj oblasti. Udruženje organizuje međunarodne stručne skupove, specijalističke seminare i obuke, tehničke izložbe, kao i sajam/forum voda. Ima stalnu saradnju sa relevantnim fakultetima, institutima, proizvođačima opreme i preduzećima iz ove oblasti.
Blisko sarađujemo sa nacionalnim udruženjima država bivše Jugoslavije, a takođe kao član IAWD-a (Udruženja Vodovoda i asocijacija zemalja dunavskog sliva) i sa udruženjima zemalja u slivu reke Dunav. Udruženje je i član IWA – međunarodne asocijacije voda, zatim nemačkih stručnih organizacija DVGW i DWA.
Članstvo u udruženju je pojedinačno i kolektivno.

Nedavno 26. maja, nakon dve godine pauze uslovljene ograničenjima tokom pandemije, održana je redovna godišnja Skupština.
Na Skupštini je članovima udruženja podnet izveštaj o aktivnostima i poslovanju tokom dve neuobičajene 2020. i 2021. godine. Obzirom da nismo imali priliku da na adekvatan način organizujemo i obeležimo 60 godina rada udruženja, ovo je bila prva prilika da u znak zahvalnosti za dugogodišnji doprinos i promociju Udruženja dodelimo tri povelje našim članovima iz sfere nauke eminentnim Profesorima fakulteta:

Prof. dr Slobodanu Petkoviću, Redovnom profesoru u penziji sa Šumarskog fakulteta, Glavnom i odgovornom uredniku časopisa Voda i sanitarna tehnika u proteklih dvadeset godina, koji je svesrdnim zalaganjem doprineo razvoju časopisa i njegovoj prepoznatljivosti. Takođe je izuzetno značajno njegovo angažovanje i doprinos konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno proteklih 20 godina održavala na Jahorini.
Prof. dr Boži Dalmaciji, Redovnom profesoru PMF-a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja, autoru velikog broja udžbenika i projekata, izuzetno angažovanom u sektoru voda. Svojom posvećenošću i nadasve stručnošću u oblasti zaštite voda značajno je doprineo radu Udruženja. Posebno se ističe njegovo angažovanje na konferenciji Vodovodni i kanalizacioni sistemi koja se tradicionalno održavala na Jahorini. Naučni i stručni radovi na temu tretmana vode za piće, obrade otpadnih voda, zaštite izvorišta, remedijacije zagađenih zona i niza drugih, doprineli su kvalitetu konferencije.
I ono što je posebno važno, profesor Dalmacija je ljubav prema vodi preneo i na svoje saradnike koji su danas takođe aktivni članovi Udruženja.
Dr. Zagorki Tamaš Redovnom profesoru u penziji PMF-a Novi Sad, katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, dugogodišnjem članu Udruženja i dobitnici više nagrada, diploma i povelja, i članu nekoliko nacionalnih asocijacija u sektoru voda. Posebno se ističe njeno angažovanje na konferencijama ,,Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ kao dugogodišnje predsednice redakcionog odbora.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Gradom Suboticom organizovalo je u Subotici od 14. do 16. juna 51. konferenciju iz oblasti komunalnih i industrijskih otpadnih voda, komunalnog čvrstog otpada i opasnog otpada. O čemu se sve diskutovalo i koji su zaključci Konferencije?

Na konferenciji je učestvovalo 130 stručnjaka iz Srbije, Crne Gore i R. Srpske, kao i 13 kompanija iz Srbije, Hrvatske, Italije koji su predstavili opremu i tehnologije koje su primenili u praksi.
Poslednjeg dana konferencije, organizovana je poseta uređaju za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotica, nesanitarnoj deponiji „Aleksandrovačka bara” i regionalnoj sanitarnoj deponiji Bikovo.

Na održanoj konferenciji naglašena je potreba za budućim ulaganjem na nacionalnom nivou u programe treninga, obrazovanja i opremu u oblasti analize nekonvencionalnih zagađujućih materija u otpadnim vodama obzirom da je za navedeno potreban duži vremenski period.

Na osnovu problema u radu postojećih postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda ukazano je na značaj podizanja svesti korisnika, posebno razumevanja problema sa dospevanjem raznih proizvoda koji se u domaćinstvima svakodnevno koriste, a bacaju u otpadnu vodu i dospevaju na postrojenja.

Ukazano je na potrebu korišćenja validnih ulaznih podataka za projektovanje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda koji će biti finansirani u narednom periodu. Ovo je od posebnog značaja imajući u vidu promene obrasca padavina na teritoriji naše zemlje u protekloj deceniji, različite asimilativne kapacitete recipijenata otpadnih voda, nedostatak registra korisnika kanalizacionog sistema u većini opština.

Cirkularna ekonomija, kao novi model, prepoznata je kao tema u izlaganjima i u oblasti upravljanja otpadom, kontaminiranim sedimentom i otpadnim vodama. Ova tema zaslužuje posebnu pažnju i povezana je sa novim poslovnim modelima i budućim radnim mestima.
Pored toga, ukazano je na rezultate naučnih istraživanja koja se sprovode u cilju korisne upotrebe tretiranog, prethodno kontaminiranog sedimenta, a koji predstavljaju svojevrsnu inicijativu „nauke za politike“ i vodi promenama u zakovodavstvu.

Kroz zaključke konferencije, akcentirana je potreba sprovođenja javnih politika na nivou grada koji za osnovu imaju povezivanje sektora otpadnih voda i otpada, posebno kada su u pitanju farmaceutski proizvodi koji se više ne koriste. Za uklanjanje farmaceutika iz gradskih otpadnih voda potrebna su velika ulaganja, stoga je neophodna primena svih dostupnih preventivnih „instrumenata“.

Mogućnost uspostavljanja sistema primarne separacije komunalnog otpada i njegova reciklaža, kao pozitivan primer, prikazana je na model opštini Arilje a najavljeni su projekti separacije i kompostiranja zelenog otpada u gradovima/opštinama 5 regiona (Subotica, Srem-Mačva, Pančevo, Duboko i Pirot).

Program ovogodišnje konferencije „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ bio je refleksija većeg broja aktivnosti koje se sprovode u ovim oblastima u odnosu na prethodne godine i za koje se i učesnici i organizatori nadaju da će imati kontinuitet u budućnosti, a da će ova konferencija biti prilika da se znanje i stručnost razmenjuje i nadograđuje.

Stručna javnost je upoznata da ste uradili Studiju „Mapiranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“. Kažite nam ukratko koji su nalazi Studije i kome je namenjena?

Iz dostupnih izvora i anketa, shvatili smo da ne postoji jedinstvena i tačna baza podataka o svim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Srbiji (postojećim i njihovom stanju, onim koja su već u izgradnji, kao i planiranim od strane različitih ministarstava, jedinica lokalne samouprave (JLS), kao i izvora finsaniranja).
Zato smo 2019/2020. sproveli anketu u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), a u sklopu regionalne saradnje sa Regionalnom mrežom za razvoj kapaciteta (RCDN). Mada i mi nismo uspeli da obuhvatimo sve, to je jedan od doprinosa u generalnom sagledavanju stanja vezanog za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Srbiji.
Na upitnik su odgovarali i predstavnici JLS i JKP ViK. Najveći broj odgovora odražava stvarno stanje, za neke je bila potrebna provera, a bilo je i slučajeva neslaganja u odgovorima između JLS i JKP.
Ovo tumačimo pre svega čestom promenom zaduženih za praćenje ove oblasti, a ponekad i slabijim poznavanjem i interesovanjem za ovu oblast podjednako u JLS i JKP. Odgovorima je obuhvaćeno 98 Opština/JLS i utvrđeno da 33 JLS od anketiranih ima postrojenje (7-primarni; 21-sekundarni; 5-tercijarni). Od ovih 33 PPOV (18 je u funkciji; 2 su u fazi rekonstrukcije; 5 je u probnom radu; 8 ne radi). Pored toga u okviru ovih 98 JLS imali smo u 12 JLS izgradnju novih PPOV koja je u toku, (neka od ovih PPOV su u međuvremenu i završena).
Opet prema anketi iz Studije Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS) iz 2019.godine za 42 JLS: konstatovali smo da postoji još 13 izgrađenih PPOV a koji nisu učestvovali u našoj anketi. Tako da smo zaključili da u Srbiji sredinom 2020. godine ima 46 u raznim periodima izgrađenih PPOV, plus 12 u izgradnji, što ne znači da možda ne postoji još neko. Anketa je na neki način potvrdila da ne postoji jedinstvena i tačna baza o PPOV u Srbiji.
U okviru Studije obišli smo i tri PPOV u Srbiji, najmodernije u Kruševcu koje je trenutno bilo u probnom radu, kao i dva starija PPOV koja stručna javnost smatra za dobro vođena, tj. primerima dobre prakse (naravno sa svojim problemima) – u Kragujevcu i u Somboru.
Studija je predstavila niz predloga kratkoročnih i dugoročnih mera za dostizanje održivog upravljanja komunalnim otpadnim vodama. Detaljnije se može pogledati na sajtu http://www.utvsi.com .

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na kojim programima i projektima još radite?

Navešću nekoliko značajnih programa.
Od 2014. godine UTVSI u saradnji sa MGSI – Odeljenjem za praćenje komunalnih delatnosti, je otpočelo sa sistematskim sakupljanjem podataka o JKP vodovoda i kanalizacije. Podaci o preduzećima se prikupljaju kroz namenski upitnik, baziran na pitanjima po metodi IBNET-a, neznatno proširivanim tokom godina. UTVSI je obrađivač redovnih godišnjih izveštaja ,,Vodovodi u Srbiji – Pokazatelji uspešnosti preduzeća koja se bave snabdevanjem vodom i kanalisanjem naselja“, na osnovu koga MGSI podnosi izveštaj Vladi Srbije o stanju u ovoj oblasti. Izveštaji pružaju detaljniju sliku stanja i trendova, sagledavanje povoljnih i nepovoljnih pokazatelja i tendencija pojedinačnih preduzeća i sektora voda u celini. Podaci i izveštaji su namenjeni različitim korisnicima, a pre svega samim preduzećima sektora.
U okviru UTVSI formiran je AM (asset management) centar, i jedan je od pionira u digitalizaciji vodovodnih usluga, kako u Srbiji, tako i u regionu. U saradnju sa IAWD, Svetskom bankom, GIZ-om izvršena je obuka u više od 40 vodovodnih preduzeća. Program je u toku i planiran je dalji nastavak.

Kroz  implementaciju projekata rađene su:

  • digitalizacije infrastarukturne imovine (vodovodne i kanalizacione mreže i objekata), potrošača, itd.
  • digitalizacije radnih naloga na održavanju mreže/objekata
  • digitalizacije bilansa vode (ulaz–potrošnja–gubici–izlaz)
  • digitalizacije izveštavanja

Jedan od važnih programskih ciljeva UTVSI u oblasti voda je unapređenje tehničke regulative. 

Tehnička pravila i propise UTVSI prevodi, uređuje i objavljuje u saradnji sa Nemačkim stručnim i naučnim udruženjima DVGW i DWA na bazi licencnih Ugovora.
UTVSI je član DVGW-a od 2008. a DWA od 2012. godine. Originalna nemačka tehnička pravila usklađena su sa domaćim zakonodavstvom i standardima i prilagođena srpskoj tehničkoj terminologiji U okviru izdavačke delatnosti UTVSI je izdao 42 tehnička pravila.
U toku je i priprema naše več tradicionalno najveće manifestacije ,,Sajam i Forum voda“, koji će se ove godine po trinaesti put održati 16 – 18. novembra u Bel – expo centru.

„Zelena ekonomija“ se sve više forsira u Srbiji. Šta Vi mislite možemo li je i primeniti u delo?

To je široko polje za delovanje u mnogim oblastima. Na primer, imam nekoliko letnjih majci proizvedenih iz recikliranih materijala, ali bih se ovde osvrnuo samo na oblast voda.
Cilj zelene ekonomije je očuvanje prirodnih resursa, a to u proizvodnji i distribuciji vode za piće znači da treba povećati energetsku efikasnost i smanjiti gubitke vode. Tu postoji veliki potencijal za racionalno ponašanje i uštedu vode i energije, jer se preko 40 odsto proizvedene vode za piće izgubi. To je količina od oko 250 milion metara kubnih godišnje, više nego dovoljna za snabdevanje 4 najveća grada u Srbiji.
To je potpuno izvodljivo, ali zahteva pre svega, bolju organizaciju i kadrovski potencijal, zatim podsticaj i kontrolu od strane države i jedinica lokalne samouprave, uz davanje raznih benefita, odnosno i sankcija.
Cirkularna ekonomija je svakako deo zelene filozofije jer se korišćenjem otpada i nus proizvoda kao resursa značajno pomaže očuvanje životne sredine.
Primenljiva je u preradi komunalnih otpadnih voda. Na primer, proizvodnja struje iz biogasa, imamo je na nekoliko starih PPOV u Srbiji, a na svim novim je već obavezna. Zatim pitanje rešavanja mulja, gde se nude različita rešenja za njegovu upotrebu itd. Utisak je da veza struke sa naukom nije dovoljno iskorišćena i potrebno je još više uključiti nauku za istraživanje različitih mogućnosti. Ostaje i pitanje nedovoljno zaposlenog stručnog i edukovanog kadra u ovoj oblasti.

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ekološka nepismenost je globalni problem i nije to samo naš slučaj. Mi smo sada u situaciji kada se najviše saznaja prikuplja putem javnih medija, najčešće na osnovu negativnih pojava.
Ljudi uglavnom ne razmišljaju i ne vide unapred posledice loših planova i projekata, sve dok neko ko je ugrožen ne pokrene ta pitanja. Što više aktivnosti i javnog informisanja na tu temu podstiče i razvija svest o neophodnosti zaštite životne sredine.
Pored zelenih aktivista, struka i nauka treba još više i češće da piše i radi na tome, uz adekvatno javno informisanje.
Dugoročno podizanje svesti i obrazovanje na ovu temu treba permanentno sprovoditi počevši već od predškolskih ustanova.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević

Članarina za EKONEC klub čitalaca

Impresum izdavača

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: